Are you the publisher? Claim or contact us about this channel


Embed this content in your HTML

Search

Report adult content:

click to rate:

Account: (login)

More Channels


Showcase


Channel Catalog


Channel Description:

Unsung World War Two Hero

older | 1 | .... | 22 | 23 | (Page 24) | 25 | 26 | .... | 49 | newer

    0 0


    CROATIA COMMEMORATES THE CREATOR OF
    THE AUSCHWITZ OF THE BALKANS


    i24News
    By Efraim Zuroff
    January 1, 2015

    Croatia's Ante Pavelic, founder of Ustasha movement, was personally responsible for group's genocidal policies.

    Croatia's WWII leader Ante Pavelic received by Hitler in Berchtesgaden
    for a two-hour conference on June 6, 1941.
     
    Try and imagine the following scenario. This coming spring, on the seventieth anniversary of the death of Adolf Hitler, a memorial mass is held in the center of Berlin in the one of the city's most important churches, which by chance happens to be located several hundred meters from the offices of the Jewish Community, and is attended by thousands who come to pay their respects to the founder of the Third Reich. Obviously, such an event sounds absolutely impossible in today's Federal Republic for a variety of legal and other issues, not the least of which was Hitler's bad relations with organized Christianity.

    But its Croatian equivalent took place only two days ago in Zagreb, where several hundred people attended a memorial mass in memory of Ante Pavelic, the head of state of the Independent State of Croatia (NDH), established by the Germans and Italians after the occupation of Yugoslavia in April 1941, and one of the biggest mass murderers in the history of World War II. Pavelic was the founder of the Ustasha, a fascist movement he established in the late twenties, and which was installed as the ruling party in the satellite state created in 1941. He was personally responsible for the genocidal policies implemented by the Ustasha throughout the area under their control, where hundreds of thousands of Serbs, Jews, and Roma were brutally murdered, mostly in concentration camps established throughout Croatian territory, the largest of which was Jasenovac, where at least 100,000 innocent victims were murdered and which was nicknamed "the Auschwitz of the Balkans."

    After the war, Pavelic was able to escape to Argentina via the infamous "ratlines," the escape network established by Austrian bishop Alois Hudal with the help of Croatian priest Krunoslav Draganovic, to assist Nazi war criminals to reach safe havens in South America and the Middle East. He was tracked down to Buenos Aires by Yugoslav intelligence and was wounded in an assassination attempt, the results of which he subsequently died from in Madrid two years later in 1959. To this day, however, Pavelic remains a hero to many Croatians, which helps explain this past Sunday's memorial mass. One would assume that almost a quarter of a century after Croatia became a democracy, and having been recently accepted as a full member in good standing of the European Union, that such adulation for one of World War II's biggest mass murderers would have been a thing of the past, but unfortunately a strong vestige of Ustasha nostalgia remains among part of Croatian society, and ceremonies like Sunday's mass are still celebrated with many in attendance.

    In that respect, the fact that two senior priests led the ceremony is also cause for concern. One of the them, the Dominican Vjekoslac Lasic is notorious for initiating this mass, as well as for his eulogy at the funeral of former Jasenovac commander Dinko Sakic, in which he noted that although Sakic did not observe all the Ten Commandments [Though shalt not commit murder, for example-E.Z.], he still can serve as a model for Croatia. This type of preaching by clergy helps foster the Ustasha ideology of hatred for Croatia's supposed enemies, the Serbs, Jews, Roma, and anti-fascist Croatians, all of whom were victimized by Sakic and his fellow murderers at Jasenovac and the other less-famous Ustasha concentration camps.

    As of the writing of this op-ed, not a single Croatian political or religious leader or public figure has condemned Sunday's ceremony, which is another indication of the failure of the country's leadership to help eradicate the vestiges of fascism and intolerance. It might be possible to attribute their silence to the current presidential elections, the first round of which ended without a winner, but that is a very sad commentary on the state of affairs in a member country in good standing in the European Union. The time has come for Brussels to finally confront the resurgent fascism and ultranationalist sentiment, which rather than being eliminated once and for all by liberal European democracy, has actually been revived in post-Communist Eastern Europe.



    Efraim Zuroff is the chief Nazi-hunter of the Simon Wiesenthal Center and director of its Israel Office. His most recent book is "Operation Last Chance; One Man's Quest to Bring Nazi Criminals to Justice." His website is: www.operationlastchance.org and he can be followed on Twitter @EZuroff


    http://www.i24news.tv/en/opinion/56297-150101-croatia-commemorates-creator-of-the-auschwitz-of-the-Balkans


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

     

    0 0

    Telegraf
    January 29, 2015

    Četnici Draže Mihailovića baš na Svetog Savu održali su Svetosavski kongres na kojem su usvojili Bašku rezoluciju, koja je predviđala obnovu Jugoslavije kao parlamentarne monarhije sa tri federalne jedinice, Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom.

    Foto: Wikimedia, Profimedia
     
    Svetosavski kongres nije stvar koja se u Srbiji održava od skoro, već su i pripadnici Četničkog pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića slavili Svetog Savu, a tako je 1944. godine i održan istorijski Kongres ravnogoracakao odgovor četnika na Drugo zasedanje AVNOJ-a!
     
    Ovaj kongres održan je od 25. do 28. januara 1944. godine u selu Ba kod Gornjeg Milanovca (3 km od železničke pruge Beograd — Gornji Milanovac), a među delegatima bilo je najviše zemljoradnika – 127. Slede državni činovnici (41), trgovci (18), advokati (14), sveštenici (9), lekari (6), ekonomi i agronomi (6), inženjeri (5), penzioneri (5), privatni činovnici (4), studenti (3), novinari (3), industrijalci (2), farmaceuti (2), pravnici (2), kao i po jedan zanatlija, fotoreporter, senator, ban i banovinski poslanik. Zanimanje 20 delegata ostalo je nepoznato.
     
    Foto: Miloslav Samardžic/Album đenerala Draže
     
    Na kongresu je usvojena rezolucija Baška rezolucija, koja je predviđala obnovu Jugoslavije kao parlamentarne monarhije sa tri federalne jedinice, Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom. Na kongresu je dogovoreno i stvaranje Jugoslovenske demokratske narodne zajednice (JDNZ), političke koalicije koja bi podržavala ravnogorski pokret.

    Kongres je počeo u zoru 27. januara na Svetog Savu, zbog čega će u istoriju ući pod imenom Svetosavski kongres. Najpre je desetak sveštenika i monaha održalo bogosluženje, oko stola sa krstom, kolačom, koljivom i svećom. Potom su svi prisutni otpevali Himnu Svetom Savi, a onda je jeromonah Jovan Rapajić, sledbenik i najbolji učenik episkopa Nikolaja Velimirovića, održao nadahnutu besedu o prvom srpskom prosvetitelju.

    Kako prenose Pogledi, rakteristično je da je Draža prvu rečenicu posvetio “palim borcima i nevinim žrtavama u ovoj borbi“.

    Foto: Wikipedia
     
    – Mislim da ću biti i tumač i vaših želja, ako sa ovog istorijskog skupa budem izjavio da će porodice palih žrtava vazda biti predmet našeg staranja i zalaganja za njihovu budućnost -rekao je potom, u želji da predstavnici najmoćnijih stranaka – za koje je verovao da će vladati i posle rata – ne ponove greh prema ratnim vojnim invalidima sa Cera, Kolubare i Solunskog fronta.
     
    Foto: AlbumĐenerala Draže / Miloslav Samardžić
     
    – U ime kraljevske vlade i Jugoslovenske vojske pozdravljam vas kao predstavnike organizacija demokratskog naroda Jugoslavije i želim vam srećan rad na ovom velikom narodnom i državnom poslu. Naš po broju mali, ali duhovno veliki narod, koji je kroz celu svoju istoriju uvek bio kao i danas predmet divljenja celog sveta u borbi za svoj opstanak, naterao je žilavom borbom i svoje neprijatelje da ga poštuju. Prelazeći preko istorijata i uzroka privremenog gubitka države, i u prošlom i u ovom nametnutom mu ratu, opominjem svet na činjenicu da je naš narod izlazio iz svake oružane borbe kao pobedilac, jer je živeo i umirao za slobodu. U ovom ratu protivnici i napadači izmislili su i novo oružje. Oni žive u zabludi da će moći klevetama protiv vodećih ljudi takvog naroda i obmanama neupućenog sveta postići ono što brutalnom silom oružja ne mogu. Kao vojnik koji po rođenju i osobinama pripada ovakvom slobodarskom i junačkom narodu, nisam mogao niti hteo da napustim svoga kralja i svoju Otadžbinu. Ja sam se zakleo da ću za kralja i Otadžbinu život dati. Ja sam svoju zakletvu ispunio. I bio sam siguran da ni narod, kome pripadam, neće se nikad pomiriti sa ropskim životom.

    Jugoslovenska vojska pod mojim vođstvom i ja lično, bili smo i doživotno ostajemo verni i odani vrhovnom komandantu, njegovom veličanstvu kralju Petru Drugom. Mi, vojska i ja lično, verni smo sada i bićemo verni i ubuduće ustavnom i zakonitom poretku u Jugoslaviji, kao što smo bili i bićemo doživotni branioci njene teritorijalne neprikosnovenosti. Mi, vojska i ja lično, smatramo da je isključivo pravo slobodnog i na demokratskim načelima izabranog narodnog predstavništva, da ustavnim putem zivrši organizaciju države. Najenergičnije i sa gnušanjem odbijam tendenciozne glasove o kolektivnoj odmazdi prema ma kome – rekao je Draža.


    (Telegraf.rs)

    http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1410414-draza-uzvratio-samar-titu-evo-kako-su-cetnici-u-inat-slavili-svetog-savu-foto


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com

    *****
    
     

    0 0

     
     
    Милослав Самарџић
     
    Радио Београд 2, 29. јануар 2015, емисија ''Демократски без муке''

    Аутор: Душанка Петровић
    Гост: Милослав Самарџић
    Тема: Годишњица Светосавског конгреса и 12. епизода документарног филма ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'' (са звучним инсертима из епизоде)

    Posted on You Tube by "PoglediKragujevac"




    http://youtu.be/Pd_sDr64FUM


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Novosti
    Dragan Vujičić
    January 31, 2015

    Svetozar Filipović, poslednji Mihailovićev ravnogorac, o četnicima i partizanima (1): Srbija je bila toliko podeljena, čak su i sinovi vojvode Mišića bili na različitim stranama. Četnicima se priključio 15. maja 1941. godine.


    SVETOZAR Filipović je 1945. godine označen je kao narodni neprijatelj i oduzeta mu je sva imovina i građanska prava. Godine 2001. proglašen je, kao Dražin ravnogorac, za počasnog građanina Mionice. Danas, u 90. godini, kada pred sagovornicima pokuša da napravi "inventar" svog života, prvo pominje teško ranjavanje 1944, a zatim i 17 hapšenja posle Drugog rata.

    Služio je u štabu kod Draže i kod Kalabića. Poznavao je i sretao Žikicu Jovanovića Španca, Dragojla Dudića, predsednika Užičke republike. Borio se kao četnik sa partizanima prilikom oslobađanja Gornjeg Milanovca. Lično je poznavao i posećivao majora Aleksandra Mišića, sina čuvenog vojvode, i majora Ivana Fregla u Struganik. Ovu dvojicu elitnih kraljevih ofcira uhapsili su i streljali Nemci 1941. u Valjevu.

    Pripremao je Svetozar operaciju spasavanja američkih pilota "Halijard" - bio je za komandama valjka koji je ravnao pistu na Galovića poljani. Družio se američkim avijatičarima i prošle godine kada su došli na proslavu u Srbiju.

    Draža ga je 1943. poslao sa kapetanom bojnog broda Vladimirom Šaškijevičem da pripremi teren za iskrcavanje saveznika. Tada je ranjen, a spasao ga je nemački oficir češkog porekla Tomas, koga je Svetozar zarobio sa drugih 56 Nemaca u bici za Gornji Milanovac 1941. Ovaj nemački poručnik je tada odbio da se sa ostalim Nemcima vrati iz četničkog zarobljeništva i priključio se Dražinom štabu. Potom je promenio ime u Toma Radovanović I postao prvi čovek Britanske obaveštajne službe za Crnu Goru gde je tokom 1943. "namešten" za komandanta crnogorskih žandarma u Herceg Novom...

    Sve ovo, i još mnogo više, preturio je preko svojih leđa vremešni Filipović. Danas živi u porodičnoj kući u Brežđu kod Mionice, nekih desetak kilometara vazdušne linije od Ravne gore, gde je stupio u četnike 15. maja 1941. godine kao Dražin borac broj 27. Nedavno je imao težak infarkt, ali sećanje ga služi.

    - Rat me zatekao u Tivtu, kao kadeta Pomorske akademije - počinje Filipović svoju priču. - Kada su nas italijanski bombarderi napali 6. aprila, moje kolege kadeti i ja radili smo na opravci ratnog broda "Ljubljana" u tivatskom "Arsenalu". Deset dana kasnije naš komandant Franc Dolinšek sazvao je kadete i rekao da je vojska kapitulirala. Naredio je "kud koji"!

      
    Kapetan Bil Hadson (levo) sa đeneralom Mihailovićem
    i pripadnikom Ravnogorskog pokreta
     
    Svetozar se sa još dva Valjevca tada uputio pešice za Srbiju. Put je trajao 15 dana. Seća se prizora kako su na planini Čemerno pronašli kraljevog vojnika koga su Crnogorci skinuli do gola "jer je kapitulirao". Oni su ga obukli. Kući, majci, stigao je 1. maja.

    - Već 15. maja, kada sam čuo da da se na Grabu na Suvoboru okupila neka vojska koja neće da se preda, otišao sam tamo - svedoči Svetozar. - Draža je tada uz sebe imao 26 ljudi. Čiča me je primio oberučke. Tamo su bila i dva mornarička mašinca Franjo Seničar i Dejan Uzelac koji su me poznavali iz Kumbora i Tivta.

    Slučaj je hteo da Svetozar bude svedok i uspostavljanja prve veze pukovnika Mihailovića sa Englezima, a preko njih sa Vladom u izbeglištvu. Kako svedoči, u štabu na Ravnoj gori bila je vojna radio-stanica, a Dejan Uzelac je nekada služio na torpiljerki "Kajmakčalan" koja je aprila 1941. uspela da iz Boke doplovi u Aleksandriju. Koristeći brodske šifre sa "slobodnog broda" on je stupio u vezu sa engleskom stanicom za razvođenje brodova u Portšidu. Englezi su se javili da provere Jugoslovenski brod i tu im je podoficir Saša Teodorović prvi rekao da u srpskim planinama postoji pokret otpora koji vodi pukovnik Mihailović. Englezi su proveravali ove podatke sve do Vidovdana, 28. juna, kada su preko radio Londona objavili da je stvoren prvi gerilski pokret u okupiranoj Evropi.

    - Sećam se da je jedino u mojoj kuđi tada bio radio na baterije te sam ga doneo u Dražin štab sredinom juna - nastavlja Filipović. - Kada je Draža preko tog radija čuo da ga "prepoznaju" Englezi, bio je zaista sretan. Već oktobra u Dražin štab stigli su engleski kapetan Hadson i naši majori Mihailo Lalatović i Zaharije Ostojić sa novim šiframa za održavanje veze sa Londonom i Bliskim istokom.

    A od maja do oktobra 1941. u okupiranoj Srbiji vladao je haos. Počeli su da niču četnički i partizanski odredi. Brat sa bratom nije govorio zbog ideologije.

    - Na jesen su u Dražin štab stigli njegovi sinovi Mihailo i Branko - pripoveda Svetozar. - Mihailo je spavao u mojoj kolibi i bio je fin mladić. Drugi sin Branko je bio komunista i Čiča je morao da ga sklanja iz štaba jer su se zbog njegove propagande kraljevi oficiri mrštili. Poslao je svoju decu u kosjerićki odred u Subjel kod Filipa Ajdačića.



    Josip Broz Tito i Dragoljub Mihailović
     
    VOJA I ACA MIŠIĆ
     
    SEPTEMBARSKI pregovori o zajedničkoj borbi partizana i četnika protiv Namaca utanačeni su preko dva sina vojvode Živojina Mišića - Aleksandra i Vojislava. Ti razgovori su vođeni u njihovom porodičnom domu u Struganiku. Aca - kraljev major i Vojislav - Titov sledbenik, samo su se poljubili.
     
    Kako priča Svetozar, saznao je da su ti razgovori trajali četiri sata i da su bili prilično neuspešni. Major Pavlović je posle svega tražio od Čiče dozvolu da sve komuniste razoruža i pohapsi, ali mu ovaj to nije odobrio. Major Aca Mišić je nekoliko meseci posle ovih razgovora uhapšen u borbi sa Nemcima i streljan, a drugi brat Voja Mišić brzo je pao u Titovu nemilost, a kasnije je zaglavio i na Goli otok. Dragojlo Dudić, posle propasti Užičke republike, nastradao je na Zlatiboru po Titovom naređenju.
     
    Pukovnik Bejli u štabu četničkog pokreta
     
    SUSRET SA TITOM
     
    SUSRET sa Titom, Svetozar je doživeo krajem septembra. Kako navodi, ideći putem za Struganik susreo je desetak partizana od kojih je prepoznao trojicu. Među njima je bio i Dragojlo Dudić, potonji predsednik Užičke republike sa kojim se Filipović poznavao jer je sa njegovim sinom išao u gimnaziju. - Oni su išli kući kodAleksandra Mišića gde ih je čekao Draža - seća se Svetozar. - Bili su naoružani nemačkim mašinkama i stali su da se pozdravimo. Jednog koščatog u licu zvali su Tito. Sećam ga se dobro jer smo mi u četnicima znali da se komunistički komandant tako zove i da je to skraćenica od Terorističke internacionalne tajne organizacije.
     
     
    Sutra: Junaštvo majora Mišića i Fregla   
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
    


    0 0

    Novosti
    Dragan Vujičić
    February 1, 2015

    Svetozar Filipović, poslednji Dražin ravnogorac, o četnicima, partizanima, Englezima (2): I pored nepoverenja, četnici i partizani zajedno ratovali protiv Nemaca.

    Majori Mišić i Fregl u smrt otišli kao junaci
     
    SVETOZAR Filipović veli da je teško “sažeti” 1941. u Srbiji. Prema njegovom mišljenju, to leto su obeležile prve akcije četnika i partizana protiv Nemaca u oslobađanju Gornjeg Milanovca i Kraljeva. Prvi put ustanici su imali nemačke zarobljenike - njih oko 400.
     
    Krajem oktobra i prvi engleski avion je izbacio “vojnu pomoć” četnicima. Početkom decembra, tačnije šestog, Nemci su napali Ravnu goru i Struganik, a pukovnik Mihailović je jedva uspeo da umakne u Crnu Goru. Majori Aleksandar Mišić i Ivan Fregl su uhapšeni štiteći odstupnicu Mihailoviću i kasnije su streljani. Među uhapšenima je bilo oko 700 četnika i seljaka simpatizera pokreta koji su odvedeni u logor na Banjicu.
     
    - Dok su ekstremisti među partizanima ubijali Srbe koji neće sa komunistima, Draža se trudio da održi disciplinu u svojoj vojsci streljajući i svoje koji su se oglušili o norme rata - veli Filipović. - I u partizanskom pokretu i među četnicima bilo je oficira i vojnika svih vera i nacionalnosti, tako da je priča o četničkom pokretu kao srpskonacionalističkom van pameti.
     
    U zajedničkom napadu na Gornji Milanovac sa partizanima, krajem septembra 1941. godine, učestvovao je i Svetozar.
     
    - Brzo smo počistili tamošnji nemački garnizon i zarobili njih 70 - seća se Filipović. - Među njima je bio poručnik Tomas, češkog porekla, koji je odmah prišao Čiči i nije hteo da se vrati Vermahtu ni kada smo raspustili logor sa zarobljenim Nemcima u Požegi. Nažalost, ni kod ove zajedničke akcije nije bilo velike vojne saradnje, već su partizanski i četnički odred odmah po oslobođenju formirali dve komande grada.
     
    Nemci nisu dugo sedeli skrštenih ruku već su početkom oktobra krenuli u kontraofanzivu. Već devetog u Divcima, četnici i Nemci žestoko su se tukli i bilo je dosta poginulih na obe strane. U novembru su okršaji nastavljeni, a Nemci su krajem meseca krenuli i na Titovu Užičku republiku. Finalni udar na četnike vojnici Vermahta su izveli 6. decembra napadom na Ravnu goru. Brzo su razbili četničku odbranu, a Draža se tada nalazio u Mišićevom selu.
     
    - Kada su Nemci stigli u Struganik, pred kuću majora Aleksandra Mišića, usledilo je kratko puškaranje u kojem je poginuo njegov pratilac podnarednik Đura - nastavlja Filipović svoje sećanje. - Taj metež Draža je iskoristio da se sa majorom Paloševićem i još jednim pratiocem izvuče iz sela. Major Mišić je izašao pred Nemce u šinjelu sa crvenim širitima predstavljajući se kao Draža i oni su ga zajedno sa njegovim zamenikom majorom Ivanom Freglom odveli u Valjevo gde je ustanovljena prevara.
     
    Svetozar Filipović čuva pismo majora Fregla iz Valjevskog zatvora koje je uputio ženi Ivi pred smrt. Prema priči koju je čuo posle 19. decembra i streljanja Mišića i Fregla, oba ova Dražina oficira su bili junaci do kraja. Aca Mišić je odbio da traži pomilovanje koje mu je ponuđeno (budući da mu je majka Nemica), rekavši da je nemački deo sebe sahranio 6. aprila. Od Nemaca je tražio da puste njegove pohapšene četnike. Poslednja želja pred streljačkim strojem, prema tim pričama, Mišiću je bila da mu dozvole da odreši cokule kako bi mogao da njima gađa streljački stroj. Major Fregl je tražio, i to mu je dozvoljeno, da lično komanduje Nemcima dok ih streljaju. Svojom komandom “pali”, preselio je sebe i Mišića u legendu.
     
    Majori Aleksandar Mišić i Ivan Fregl
     
    Posle sloma u Srbiji, Draža je otišao u Crnu Goru, prethodno izdavši naređenje da se četnici organizuju po manjim grupama u mesnim odborima. Tada je izdato naređenje okupacionih vlasti da se za svakog Nemca ima ubiti 100 Srba i četnička komanda je dozvoljavala samo manje sabotaže.
     
    - To je razgnevilo partizane, koji su imali drugačije naređenje - navodi Filipović. - Počeli su da čine strašne zločine nad četničkim poverenicima, a prednjačio je Žikica Jovanović Španac. U decembru je do gola skinuo učitelja Jovu Kusturića, iz škole u Krčamaru, koji je bio naš. Vezao ga je za drvo i ostavio tokom noći na mrazu. Umro je zaleđen. U Divcima, partizanske vođe Borota i Majer iz tamnavskog partizanskog odreda predsedniku opštine Divci Petroviću testerom su odsekli glavu jer nije dozvoljavao udar na Nemce.
     
    Svetozar Filipović navodi i da je odlično poznavao Španca. Naime, kada je Žikica doveden iz Francuske, posle bekstva iz Španije 1937. godine morao je da bude pod policijskom prismotrom. Kako je Filipovićeva kuća u Brežđu tada bila žandarmerijska stanica, Svetozarova majka ga je primila da živi kod njih. Špančev otac, kafedžija iz Valjeva i otac Svetozara Filipovića - Božidar, bili su drugovi i to se smatralo kao “porodična usluga”.
     
    - Španca niko nije voleo, jer je on počeo bratoubilaštvo - nastavlja Filipović. - Zadnji put video sam ga u svojoj kući krajem februara 1942. kada me je je majka pozvala iz šume. Španac mi je tada dao pismo za Dražu, tražeći valjda da se saradnja četnika i partizana nastavi.
     
     
     
    DA SAM POSLUŠAO
     
    KADA smo Svetozara Filipovića upitali kako posle svih ovih godina gleda na rat u Srbiji od 1941. do 1945. i na sve ono što se posle rata događalo, on se malo zamislio i ispričao događaj:
     
    - Bila je jesen 1941. i ja sam po zadatku došao u selo. Bio sam odeven u vojničku bluzu, opasan redenicima, okićen ručnim bombama... Najednom ispred mene se stvorila starica koju sam poznavao - priča Filipović.
     
    On dodaje da ga je žena prepoznala, zaustavila i pozdravila i zatim mu postavila pitanje:
     
    - Cvejo sine, zašto ti ne učiš škole nego hodaš ovakav? Bolje bi ti bilo!
     
    Danas misli da je pogrešio.
     
    PISMO I USTAŠKA ZVERSTVA
     
    PREMA sećanju Svetozara Filipovića, krajem avgusta 1941, u štab na Ravnoj gori došao je kurir iz Bosne, iz štaba majora Jezdimira Dangića. Doneo je pismo za Dražu u kome od njega traži da mu u pomoć pošalje što više može oficira i podoficira jer ustaše čine nečuvene zločine nad Srbima. Kurir je uz pismo doneo i torbu punu izvađenih srpskih očiju i posečenih ušiju koju je Dangić zarobio tukući se s ustašama. Naš sagovornik veli da je Draža pozeleneo od muke.
     
    - Prvi smo se za odlazak u Bosnu javili poručnik Ratko Martinović i ja - priča dalje Svetozar. - Naš 16 prijavljenih krenuli smo krajem avgusta i kod Krupnja smo se sreli sa popom Vladom Zečevićem koji je imao nešto boraca i koji je tražio da ga povežemo sa Dražom. Nisam otišao u Bosnu jer me je poručnik Martinović vratio na Ravnu goru sa pismom Čiči.
     
     
    OPROŠTAJ KRALjEVOG OFICIRA

    SA velikim ponosom Svetozar pokazuje kopiju pisma majora Ivana Fregla koje mu je stiglo iz Valjeva i koje je poslao njegovoj supruzi posle streljanja ovog oficira decembra 1941.

    U njemu stoji:

    “Mila ženice,

    Nemački Ratni sud me je danas osudio zbog ‘četnikovanja’ na smrt.

    Ništa se ne bojim. Žao mi je samo tebe i Gođe (ćerka). Nevin umirem, savest mi je potpuno čista. Umirem za čast otadžbine i naroda.

    Umirem kao junak i sam ću komandovati paljbu. Žao mi je samo što nisam poginuo na bojnom polju.

    Budi hrabra i vaspitaj dobro Gođu.

    Moje odelo, civilno, nalazi se kod prote Popovića u Mionici. Šaljem ti i nešto novca...”



    “POMOĆ” IZ LONDONA

    PRVI i poslednji engleski avion koji je izbacio vojnu pomoć četnicima 1941. pojavio se krajem oktobra. Za tu priliku, u prečniku oko 300 metara gde se očekivalo da sleti najavljena vojna pomoć, na Ravnoj gori je iskopano 26 rupa za vatre. Sve je ugovorio kapetan Bil Hadson, a avion se, prema sećanju Filipovića, pojavio oko 22 časa i izbacio bure na padobranu. - U tom buretu bilo je sedam italijanskih puškomitraljeza “breda”, a na tri su falile cevi. Bilo je šest pištolja “parabelum” sa dugom i četiri sa kratkom cevi - navodi Svetozar. - Bilo je i nešto novca u devizama, pismo Draži, 15.000 metaka za mitraljeze i 3.000 za pištolje. Kako tvrdi naš sagornik, od dolaska Hadsona u štab, Draža ga je “pritiskao” da traži vojnu pomoć od Engleza. Ovaj mu je odgovarao: Kada se pomirite sa partizanima!


    (Sutra: Englezi od Draže tražili rudnike)


    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:531765-Junastvo-majora-Misica-i-Fregla


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****
    

    0 0



    "Насловна страна календара Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета и Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941 - 1945,
    рад господина Милоша Павковића"

    na Facebook.
     

    ПРОМОЦИЈА РАВНОГОРСКОГ КАЛЕНДАРА ЗА 2015. ГОДИНУ

    www.savremenaistorija.com

    January 28, 2015

    У уторак 27. јануара 2015., на Савиндан у просторијама Српског покрета обнове у Београду одржана је промоција Равногорског календара за 2015.
    Организатори ове промоције били су: Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета и Удружење припадника ЈВуО 1941-1945 из Београда.
    Календар већ дуги низ година окупља бројне припаднике и поштоваоце Равногорског покрета и традиционално се представља јавности у јануару месецу.
    О календару за 2015. говорили су председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета господин Александар Чотрић, Милош Павковић, члан председништва Организације Краљевина Србија, у име аутора календара, као и председник Удружења припадника ЈВуО 1941-1945 господин Душан Ђукић и секретар Љуба Радојловић,
    Захваљујући господину Милошу Павковићу редакција www.savremenaistorija.com добила је текст његове беседе, коју овде доносимо у целини.

    Даме и господо, драги пријатељи част ми је да Вас поздравим и да Вам се обратим у име аутора равногорског календара за 2015. годину: господина Љубе Радојловића, Бране Павковића, Новице Стевановића, и своје лично име.

    Желео бих да Вас подсетим да је ово, седма година за редом како Удружење припадника ЈВУО и Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета издају свој календар. Као и претходних и ове 2015. године он представља мали допринос у борби за истину о историјској улози Равногорског покрета у нашој земљи. Деценијском пропагандом и индиктринацијом послератне власти су потпуно уништиле праву слику о ЈВУО. Ових 7 година покушавамо да сликом кроз календаре, које покланјамо, развргнемо ове подле лажи, које се и дан данас сервирају. На тај начин желимо да прикажемо ове светле личности и догађаје из наше историје на начин, на који заслужују у свој величини свог подвига и своје личности! Посебно бих морао да се захвалим господину Александру Чотрићу, Александру Цветковићу и штампарији Ехцелзиор, без чијег труда овај календар не би био одштампан.

    Наступајућа 2015. година  је по много чему значајна. У њој нас очекују бројни велики  јубилеји из наше историје међу којима су најважнији: 200 година од избијања Другог српског устанка и 70 година од завршетка Другог светског рата, чије последице и данас у великој мери осећамо.

    У српском народу једна од најважнијих традиција је била слобода, и све  што је предузимао било је усмерено да своју слободу сачува, или је поново избори испод тешких окова завојевача. Почевши још од Кнеза Лазара, кроз хајдучки и ускочки покрет у доба турског ропства, који је поново изнедрио слободну Србију, продужио се у четничком покрету који је дао допринос ослобођењу Косова и Метохије, Старе Србије и Маћедоније. Слободарска традиција нашег народа је највише дошла до изражаја у време окупације за време Другог светског рата у организованом отпору Југословенске војске у Отаџбини, која је наставила славне тековинне хајдучког и четничког покрета као вековног ослонца у борби за слободу нашег народа. И како је на насловној страни предсрављено, Ђенерала Михаиловића можемо сматрати вождом Трећег српског устанка и следбеником ове свете српске традиције.

    Календар је концепцијски подељен на три целине. У првом делу се налазе ликови познатих хајдука, у другом делу имамо представнике комита и четничког поктета, а у трећем делу неке од команданата Југословенске војске у отаџбини. Из овог дела бих издвојио Рут Мичел, американку, која је била припадник ЈВУО и дала је немерљив допринос у сазнавању истине о ратним догађајима на простору Краљевине Југославије у Другом светком рату и можемо је сматрати ,,Арчибалдом Рајсом“ Другог светског рата.

    Неко сад може поставити питање зашто ми о свему овоме говоримо и данас после 70 година од завршетка Другог светског рата. Одговор је врло прост, такозвано ослобођење или боље рећи завршетак Другог светског рата нашој земљи није донео слободу, већ је завио у ланце ропства које можемо упоредити само са оним из периода турског ропства. Комунистички режим је покужао да избрише управо ону карактеристику и ону нашу традицију која нас је очувала кроз све векове нашег постојања, а то је слобода, али овај пут много подлије, брушући из нашег памћења све оне догађаје и светле ликове који су нас водили током времена успостављајући нове идоле и њихову партиску идеологију. Тако су се први на удару нашли наш Краљ Петар Други, потомак славног Карађорђа и Ђенерал Михаиловић који је своје одреде одлучно ставио на браник отаџвине и слободе, не само према окупатору  већ и према свима онима који су желели да угуше ово светло врело из кога су се напајале генерације наших предака.

    На крају календара налази се још један додатни лист на коме се налази кратка цртица о Равногорском покрету и цитати које су о слободи рекли наши славни преци, Кнез Лазар, Вожд Карађорђе и Ђенерал Михаиловић.

    Године 2015. навршиће се и 69 година откако је стрељан,Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић! Био један од најбољих и најодликованијих официра наше војске, јунак Првог светског рата, први герилац поробљене Европе, која је стењала под Нацистичком чизмом Немачког окупатора, а свој живот је окончао на губилишту заједно са највећим злочинцима онога доба! Данас се пред Вишим судом у Београду води поступак за рехабилитацију овога јунак и уз сву опструкцију ми ћемо сачекати исход овога процеса. Морам да искористим прилику да поменем и великог адвоката Драгића Јоксимовића који се свестрано трудио да одбрани Ђенерала Дражу али је на крају и свој живот положио као жртву неумитној судбини.

    Сведоци смо велике неправде која се и данас спроводи према једном човеку кога више нема, према представнику епохе која је давно за нама, а они који то чине раде то из страха да ће се  сазнати сва недела која су починили. Али хвала им за то…тим њиховим поступцима Ђенерал Михаиловић је постао бесмртан, његов гроб лебди над Србијом и испуњава пророчке речи Алексе Шантића које кажу: ,, И све тако даље тамо до Голгота, кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама!“.

    ,,Благословени су изгнани Правде ради јер је њихово Царство Небеско!“.

     

    У име аутора

    Милош  П А В К О В И

    http://savremenaistorija.com/?p=2351 

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    ***** 


    0 0

    Novosti
    Dragan Vujičić
    February 2, 2015

    Svetozar Filipović, poslednji Dražin ravnogorac, o četnicima, partizanima, Englezima (3): Iz zatvora u Boki spasao ga nemački oficir koga je zarobio u Gornjem Milanovcu. U Crnoj Gori "služio" kao lažni žandarm.

    Filipović u Pranjanima pravio pistu 1943. [1944] godine
    za prihvat američkih aviona
     
    DRAŽIN četnik broj 27, Svetozar Filipović, u ispovesti za “Novosti” navodi da se Draža Mihailović sa svojim štabom vratio iz Crne Gore u Srbiju maja 1943. Svetozareva jedinica iz Srbije, tada pod komandom Kalabića, sa oko 200 ljudi, krenula mu je u susret na Taru gde su se sukobili sa Nemcima. Četnici su zarobili četvoricu Nemaca, a ovi su im vratili tako što su u Zaovinama odmah pohapsili preko 100 seljaka preteći da će ih streljati ako se vojnici Vermahta ne puste. Morali su da oslobode zarobljene i ponovo su se vratili u Šumadiju. U selu Srednje Dobrnje u junu sreli su Čiču sa štabom.
     
    Taj susret, veli Filipović, nikada neće zaboraviti. Naime, u kolibi u kojoj je bio Draža, zatekao je svog prvog komandira sa Ravne gore, vodnika Božu Petrovića. Dok se pozdravljao i “pitao” sa njim, slušao je žučnu svađu između pukovnika Mihailovića i engleskog pukovnika Vilijema Bejlija, tada zapovednika engleske misije pri četnicima, koja se odvijala u drugoj prostoriji.
     
    - Kako sam čuo, pukovnik Bejli je od Čiče tražio da se obaveže u ime Srbije da će svaku vojnu pomoć koju tokom narednog perioda dobije od Engleza, Srbija morati da vrati naplatom iz naših rudnika - svedoči Filipović. - Pukovnik Mihailović je besneo i nije hteo da čuje za takvu ucenu u trenutku kada su Srbi glavama plaćali svaki metak ispaljen na Nemce.
     
    Naš sagovornik ističe da je pukovnik Bejli odlično govorio srpski jezik, jer je pre rata bio direktor rudnika Trepča i živeo je u Kosovskoj Mitrovici. Filipović još navodi da je posle ove svađe po ravnogorce sve krenulo naopačke. Pomoć u oružju su počeli da dobijaju isključivo partizani, a sve vojne akcije četnika protiv Nemaca, na Radio Londonu su počele da se pripisuju Titu.
     
    Kada se Filipović priseća ratne 1943. navodi ozbiljne borbe od 21. juna na Rudniku sa partizanima. Četnici su se 27. avgusta u Stragarima, pod komandom Kalabića, borili sa Nemcima koji su otimali seljacima žito, meso i vunu. Sa SS vojnicima su tada u srcu Srbije bili muslimani iz Handžar divizije iz Sandžaka. Krajem avgusta Nemci i Bugari su napali četničke položaje na Rudniku misleći da je Mihailović tamo...
     
    U jesen 1943. [1944] Filipović se našao u Pranjanima, gde se po naređenju Mihailovića pravila poletno sletna pista za prihvat savezničkih letelica koje je trebalo da pokupe spasene američke pilote. Oni su leta te godine masovno bili obarani leteći na Rumuniju da bombarduju naftne instalacije Nemaca.
     
    - Tu sam se ponovo sreo sa Franjom Seničarom, starim drugom i mornaričkim mašincem - priseća se Svetozar. - Prvi zadatak nam je bio da popravimo stari valjak za ravnanje piste kome su otišle karike. Jedva smo popravili ovu jedinu mašinu i tako je krenuo “Halijard” krajem 1943 [1944]. Prvi avioni koji su dolazili, nakratko bi sleteli ne gaseći motore. Amerikaci bi uskakali u njih dok smo im mi mahali. Iznad transportera kružila bi dva američka lovca kao zaštita.
     
    Ratni put Svetozara Filipovića potom je odveo u Boku Kotorsku. Krajem 1943 [1944], u decembru, dobio je naređenje da se javi u Tornik u zaselak Bobija na Azbukovici, u štab Draže Mihailovića, odakle je grupa kraljevih mornara trebalo da se prebaci na more. Pored Čiče tamo ih je sačekao kapetan bojnog broda Vladimir Šaškijevič, nekadašnji zapovednik broda “Dubrovnik”, komandant mornaričke baze Arsenal i jedan od najuglednijih kraljevskih mornaričkih oficira. Grupi od devet mornara priključila se i grupa engleskog pukovnika Bejlija koji je nameravao da se podmornicom vrati u Britaniju.
     
    Do Boke su putovali mesec dana krećući se od četničkog odreda do četničkog odreda. Išli su kroz Bosnu, Hercegovinu i Crnu Goru. Imali su sukobe sa partizanima i sa Nemcima.
     
    - Kada bi prigustilo, pukovnik Bejli bi vadio kapu engleskog oficira i stavljao bi je na glavu - seća se Svetozar. - Pitali smo ga što to radi, a on je odgovorio da ga to čini sigurnim. Objasnio je da ga kapa engleskog oficira, u slučaju da ga Nemci zarobe, štiti od streljanja za špijunažu.
     
    Pošto su ispod Gruda ukrcali Bejlija i dvojicu naših oficira u podmornicu, grupa Vladimira Šaškijeviča našla se podno Orijena. Dobili su lažne legitimacije crnogorskih žandarma, a Šaškijevič je tada po Dražinom naređenju formirao Pomorsku obalsku komandu. Oni su imali zadatak da spreme teren za eventualno iskrcavanje saveznika. Prema naređenjima, trebalo je da izvide postupke nemačke vojske koja je posle kapitulacije Italijana preuzela vojne pomorske instalacije i minirala ih.
     
    Filipović kaže da nije dugo služio u ovoj jedinici, jer je ranjen u prvoj borbi sa Nemcima na Orijenu, kada mu su mu rafali polomili i ruku i nogu. Spaslo ga je što je bio u žandarmskoj uniformi i tvrdio da je pucao u Nemce misleći da su partizani. Nemci su ga prebacili u bolnicu u Zelenici, a jedan Crnogorac, koji ga je ubacivao u nemački kamion, pristao je da sakrije Filipovićeve fotografije iz džepa bluze sa Dražom i Kalabićem. Kako dalje svedoči, u bolnici je operisan, ali je nakon nekoliko dana u bolnicu stigla specijalna policija da ga isleđuje. Bekstvo iz bolnice organizovao mu je bolničar, bivši vodnik kraljevske vojske Ljubo Čubrilović.
     
    On ga je tokom noći niz bolničke čaršave spustio sa sprata bolnice u dvorište gde je čekala mazga. Odveden je u porodicu Adama i Stojana Pestorića u Zelenici, a petnaest dana kasnije motociklom je prebačen u dom Stevana Traživuka iz Herceg Novog.
     
    - Očigledno je bilo da je savezničko iskrcavanje u Boki propalo i oktobra sam dobio naređenje svog komandanta Šaškijeviča da sa njim napustim zemlju - seća se Svetozar. - Dana 13. oktobra uzeli smo trabakulu izvesnog gazde Balića i isplovili iz Boke. Popodne, kod Barija nas je prihvatila engleska korveta. Od nas 19, Šaškijeviča, Seničara i mene Englezi su odvojili u posebnu zgradu i ispitivali šta smo radili sa Dražom na Ravnoj gori.
     
    Svetozar se potom obreo u La Valeti na Malti, gde ga je primio kapetan korvete Josip Saksida koji je komandovao tadašnjom Kraljevskom mornaricom. Prebačen je u bolnicu na nove operacije jer su mu kosti pogrešno zarasle. Kada su se 7. avgusta u La Valeti kraljevi vojnici izjašnjavali da li hoće da se vrate u zemlju, po dogovoru Tito-Šubašić, ili da uzmu neko drugo državljanstvo, Filipović je bio uz onih 400 (od oko 1.100) koji nisu hteli u zemlju. Predomislio se naknadno, u logoru u Italiji, gde je poverovao da mu komunisti neće ništa “jer nije okrvavio ruke”.
     
    Početkom aprila 1946. ilegalno je prešao u Jugoslaviju i seo u voz u Sloveniji. Već u Divači je uhapšen i preko godinu dana bio u zatvoru. Kada je 1947. stigao kući, sva imovina mu je već bila oduzeta. U Titovoj Jugoslaviji hapsili su ga 17 puta jer je pričao šta je i kako je bilo na Ravnoj gori.
     
     
    SUSRET SA PILOTIMA
     
    Tokom prvih dana operacije “Halijard” u Pranjanima, Svetozar se družio sa spasenim američkim pilotima. Seća se imena Smita, Fernmana, a naročito Srbina Rajačića koji je leteo u američkoj vojsci i bio oboren iznad Srbije. Veli da su govorili i zaklinjali se kako Srbima nikada neće zaboraviti što su ih spasavali. - Bio sam i prošle godine u Pranjanima na obeležavanju 70 godina od operacije - priča Filipović. - Nisam mogao da ne “pokvarim” slavlje, nego sam prišao pilotu Džonu Kapelu koji je danas predsednik Fondacije misije Halijard. On je došao lane ispred Amerikanaca na Galovića poljanu. Pitao sam ga: - Zar se tako vraćaju dugovi? Šta vam je bilo krivo dete na noši u Batajnici i devojka na mostu u Trsteniku? Bilo je neprijatno i meni i njemu.
     
     
    ČEH VELIKOG SRCA
     
    Svetozar kaže da za svoje izbavljenje iz bolnice u Zelenici duguje nemačkom poručniku Čehu Tomasu, koga su kao poručnika Vermahta uhapsili u prvoj bici za Gornji Milanovac. Ovaj nemački oficir je potom otišao sa Dražom u Crnu Goru i 1941. postao Toma Radovanović. Tamo se opet priključio Britanskoj obaveštajnoj službi koja ga je namestila za šefa žandarmerije u Herceg Novom posle kapitulacije Italijana. Susret sa ratnim drugom, kako priča Svetozar, zbio se par noći pre nego što će krenuti put Italije, pored kuće Nikole Vukovića gde se krio. - Kada sam izašao u polumrak ispred stare crkve, u senci me je čekao čovek i obratio mi se rečima: Mi se mornar znamo - priča Filipović. - Odmah sam prepoznao Tomasa. Docnije mi je komandant Šaškijevič ispričao da je on bio jedna od glavnih spona Draže i saveznika na moru.
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****

    0 0

    Novosti
    Dragan Vujičić
    February 4, 2015


    U Brežđu sahranjen Svetozar Filipović (91), čiji su ispovest "Novosti" proteklih dana objavile u tri nastavka.


    NA mesnom groblju u Brežđu sahranjen je Svetozar Filipović (91), poslednji vojnik Dragoljuba Draže Mihailovića, koji je Ravnogorskom pokretu pristupio maja 1941. godine. Njegovom ispraćaju, uz članove porodice, prisustvovalo je nekoliko stotina prijatelja, poštovalaca Ravnogorskog pokreta, ljudi koji su došli iz svih krajeva Srbije.

    Sahranjen je u mornaričkoj uniformi, jer je bio podoficir Kraljevske mornarice. Nije bilo vojnih i državnih počasti.

    Poslednji Dražin vojnik minulog vikenda u tri nastavka u "Večernjim novostima" svedočio je o ratu u Srbiji, četnicima i partizanima i o svom tegobnom životu. Naša reporterska ekipa posetila ga je u njegovom domu na Bogojavljenje, 19. januara.

    Noć pre nego što je preminuo, kažu, čitao je na stranicama našeg lista svoje svedočenje "Englezi od Draže tražili rudnike". Posle pročitanog teksta, bio je zadovoljan. Zaspao je i nije se probudio.

    Svetozar Filipović rođen je, od oca Božidara i majke Desanke, u Brežđu. Posle niže gimnazije obreo se u Kumboru u Nižoj pomorskoj akademiji, gde ga je zadesio Aprilski rat. Kao kadet vojske u kapitulaciji, vratio se kući i već 15. maja, čuvši da na Suvoboru ima Kraljevske vojske koja neće da se preda, našao se kod Draže kao njegov 27. vojnik.

    Učestvovao je u prvim borbama četnika i partizana protiv Nemaca kod Gornjeg Milanovca, poznavao je Žikicu Jovanovića Španca i posećivao majore Aleksandra Mišića (sina slavnog vojvode) i Ivana Fregla, koji su imali štab u Struganiku, a bio je svedok uspostavljanja prve radio-veze četnika sa Englezima. U vreme Tita i neposredno posle njegove ere hapšen je 16 puta.


    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:532393-Otisao-i-poslednji-Drazin-ravnogorac


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

     
    Mihailovich monument at St. Sava Serbian Orthodox Church
    Broadview Heights (Cleveland), Ohio.
    Photo by Aleksandra Rebic April 29, 2012.
     
     
    Announcement for the Second Annual Cetnik Family Reunion
    September 19, 2015 Cleveland, Ohio
     
    Alexandra Mandic
    Chairperson Second Annual Cetnik Family Reunion in 2015


    "My name is Alexandra Mandic and I am the Chairperson for the Second Annual Cetnik Family Reunion in 2015. I have some exciting news to share today! Before I get to that, I want to thank Slavojka Sally Ivankovich and Mira Grubnic for organizing the First Annual Cetnik Family Reunion this past year. I am truly blessed to have met my Cetnik sisters at the last reunion. They worked so hard to make sure we all got together in a short amount of time and provided a foundation for our next reunion. God bless both of you for all you have done and for your support.


    "I am pleased to announce that the Second Annual Cetnik Family Reunion will be held on September 19, 2015 at St. Sava Serbian Orthodox Church, 2151 West Wallings Road, Broadview Heights, OH 44147. The invitation is open to Cetniks, members of all Cetnik organizations, the descendants of Cetniks, and supporters of Cetniks. Our mission for the reunion is to get acquainted or reacquainted with Cetnik families across the United States and Canada. In order to ensure the success of this year’s reunion, we are looking to have representative from each city/church to spread the news of the reunion and to post flyers on church bulletin boards. Please let me know via email at alexam1976@aol.com if you would like to represent your city/church. I will also be taking suggestions for this year’s reunion at that same email address. For those that attended last year’s reunion, please consider providing what you liked and what you think we could do differently from last year’s reunion.
    I look forward to seeing you at our next reunion."
     
    May God bless all of you!
     
    Alexandra Mandic
     
    St. Sava Serbian Orthodox Church
    Broadview Heights (Cleveland), Ohio
    Photo by Aleksandra Rebic April 29, 2012.
     
    *****
     
    Group photo taken at the First Annual Chetnik Family Reunion
    St. Sava Monastery in Libertyville, IL July 19, 2014.
    Photo by Aleksandra Rebic.

    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****


    0 0

    InSerbia Network Foundation
    [Tanjug/RTS]
    February 16, 2015

    On the night between Saturday [Feb. 14] and Sunday [Feb. 15, 2015] unknown persons broke into the Cathedral of St. Nicholas in Karlovac. Sacred and other objects were stolen, the inventory scattered and material damage was done, Gornji Karlovac Diocesan said in a statement.

    Photo: RTS
    Photo: RTS

    Vandals broke in through the side door, it was confirmed by the priest Slavisa Simakovic, adding that they desecrated the altar and liturgical objects and books, stole part of the items, and what they did not steal, they scattered on the floor, Tanjug reported.

    “There isn’t a single part of the temple that hasn’t been examined, where church inventory wasn’t stolen or scattered. All crosses were stolen, the accessories for baptism damaged, so we could not celebrate today’s feast of the Temple (Sretenje) with a liturgy,” said the priest who wondered if this was just about greed, or someone deliberately spoiled the planned event.

    During the ten years he has been a parish priest in Karlovac, this is just one in a string of incidents – the last one happened at the end of the last year [2014], when the walls of the Cathedral were written with graffiti “For home [land] ready” (Croatian – "Za dom spremni") and Ustasha “U”. Before that, metal lids on manholes were stolen.

    “Thieves were never caught, except the thief who stole the metal lids, so my message to the authorities is that it is high time to put an end to these unfortunate events which disrupt the peace and order, and cause severe damage to the Serbian Orthodox Church in Croatia in a spiritual sense,” said Simahovic and told the vandals that it is high time to stop themselves from such behavior.

    The police conducted an investigation and confirmed the incident.

    Otherwise, Sretenje is a religious holiday and also a state holiday in Serbia – the Statehood Day.


    http://inserbia.info/today/2015/02/croatia-vandals-desecrate-serbian-orthodox-church-temple-in-karlovci/


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Eparhija Gornjo Karlovacka
    Недеља, 15 фебруар 2015
     
     
     
    Непознати починиоци су у ноћи између 14. и 15. фебруара [2015] уз употребу силе провалили у Саборни храм Светог Николаја у Карловцу. Обијањем бочних врата на храму причињена је већа материјална штета, а непознати вандали су у унутрашњости храма својим безбожним дјелом оскрнавили олтар, богослужбене предмете и књиге, те исте испретурали и побацали по храму. Од црквеног инвентара из храма су однесени сви крстови, поломљене рипиде и оштећен прибор за крштење.
     
    По ко зна који пут овакве немиле сцене понављају се из године у годину над православним светињама епархије горњокарловачке. Последњи забиљежен случај чији починиоци нису откривени догодио се крајем прошле године, када су још увијек непознати вандали исписали погрдне и пријетеће графите на зидовима ове карловачке светиње. Својим нецивилизованим злодјелима починиоци желе да покажу да и даље међу неколицином постоји мржња и нетолеранција према православним светињама и житељима овог краја.
     
    Овај догађај је одмах по откривању пријављен надлежној полицијској управи чији службеници су обавили увиђај. Надајући се да ће једном за свагда оваквим догађајима стати на крај, након многих година указивања на оваква и слична дешавања свим инстанцама власти, очекујемо да ће починиоци бити откривени и кажњени, да би сваки онај ко се дрзне учинити неко злодјело над светињом био свјестан какве посљедице тај чин носи.
     
     









     
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****

    0 0

    Israel News
    [RTS]
    February 20, 2015

    Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu otvorila je u Domu Vladike Nikolaja u Londonu izložbu “Anatomija Zaborava”, posvećenu žrtvama hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu i Donjoj Gradini, saopštila je Komisija.

    Izložbu, čiji su autori Vanja Smulja i Spomenka Kuzmanović, pripremila je Narodna i Univerzitetska biblioteka Republike Srpske povodom 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, prenosi Tanjug.

    wpid-jasenovac-jadovno-com.jpeg

    Na svečanosti u Londonu predstavljena je i knjiga “Ivan Hans Merc, rimokatolička ‘crkva’ i istinite laži” kojom autor Dragana Mijatović Tomašević pokušava da rasvetli život i rad Merca koji je, prema pisanju hrvatske štampe, bio duhovni vođa hrvatskog ustaškog pokreta.

     

    Komisija je predstavila i dobrotvornu organizaciju “Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation”, koja je osnovana u Velikoj Britaniji i prikuplja sredstva za izgradnju memorijalnog centra na jasenovačkom stratištu u Donjoj Gradini i istraživanje genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH.

     

    Istina o zločinima bi, navodi Komisija čiji je predsednik Srboljub Živanović, trebalo da omogući uspostavljanje međusobnog pomirenja različitih verskih i etničkih grupa koje sada žive na teritoriji Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

     

    Međunarodna Komisija za istinu o Jasenovcu (u kojoj nije bilo predstavnika sa teritorije bivše Jugoslavije), kojom je predsedavao američki profesor Bernard Klajn, utvrdila je da je preko 1.400 rimokatoličkih sveštenika i časnih sestara mučilo i ubijalo Srbe, Jevreje i Rome.

     

    Među žrtvama je bilo preko 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, piše u saopštenju Komisije koja dodaje da je Hrvatska bila jedina zemlja na svetu koja je imala logor za istrebljenje dece. Utvrđeno je da je među jasenovačkim žrtvama bilo 110.000 dece ispod 14 godina starosti.

     

    Otvaranju izložbe i promocija u Londonu prisustvovali su, između ostalih, princeza Katarina, diplomatski kor na čelu sa ambasadorom Srbije Ognjenom Pribićevićem, predstavnikom Vojske Srbije pukovnikom Sašom Perovićem, sveštenstvo pravoslavnih crkava u Londonu, nastavnici londonskog univerziteta, predstavnici britanske nacionalne biblioteke i mnogih srpsko-britanskih udruženja.

     

    (rts)

     

    http://isra-news.net/2015/02/u-londonu-otvorena-izlozba-o-jasenovcu/

     

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Novosti
    V. C. S.
    03. februar 2015.

    Zahtev za rehabilitaciju zastupnici porodice podneli su pred Višim sudom u Beogradu.

    Kralj Petar II Karađorđević
     
    ZAHTEV za rehabilitaciju kralja Petra Drugog Karađorđevića i njegovog sina prestolonaslednika Aleksandra zastupnici porodice podneli su juče pred Višim sudom u Beogradu. To je za "Novosti" potvrdio jedan od advokata dinastije Đorđe Đurišić.
     
    - Očekujemo da će sud brzo doneti rešenje, jer je u pitanju zakonska, a ne sudska rehabilitacija - objašnjava Đurišić. - To znači da sud ne mora da odlučuje da li su ispunjeni zakonski uslovi za rehabilitaciju, pa je možda i odbije, već treba samo da donese rešenje. Zakonom iz 2001. oni su već rehabilitovani, jer je ukinut Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947, kojim je porodici Karađorđević oduzeto državljanstvo i imovina.
     
    Agencija za restituciju shodno Zakonu o restituciji, tražila je, međutim, da joj advokati dostave pravosnažno rešenje o sudskoj rehabilitaciji. To je zakonski uslov za povraćaj imovine za sve građane, pa i za kraljevsku porodicu. Agencija je još 10. oktobra dostavila Karađorđevićima Nalog za dopunu zahteva za restituciju, u kome im traži dokaze o rehabilitaciji kralja Petra, princa Aleksandra, prinčeva Tomislava, Andreja i kraljice Marije. Pošto su kraljica Marija i njeni sinovi Tomislav i Andrej, kao i knez Pavle i kneginja Olga, ranije već rehabilitovani, prestolonaslednik Aleksandar odlučio je da podnese zahtev za oca i sebe.
     
    Mada je podnošenje ovog zahteva najavljeno još početkom decembra, po rečima Đurišića, pravni zastupnici porodice čekali su da se završi štrajk advokata.
     
    Dinastija je, inače, podnela zahtev za restituciju celokupne imovine u Srbiji, a povraćaj zahteva deset naslednika kralja Petra i prinčeva Tomislava i Andreja.
     
    POTPIS IVANA RIBARA
     
    UKAZ Predsedništva Prezidijuma kojim je Karađorđevićima oduzeto državljanstvo potpisao je Ivan Ribar, ratni i lični prijatelj Josipa Broza Tita. Njegovo sprovođenje povereno je tadašnjoj vladi FNRJ. Ova odluka nije obrazložena nijednom jedinom rečenicom, samo je na kraju spiska članova dinastije kojima se oduzima državljanstvo i imovina napisano - "svi u inostranstvu".
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
     
    *****

    0 0

    Novosti
    Dragan Vujičić
    22. februar 2015.

    Nada Stojković posle tekstova u "Novostima" sklopila mozaik o neobičnoj sudbini svog oca. Iza Vaclava Noseka, koji je iz Vermahta 1941. prešao kod Draže, ostalo mnoštvo enigma.

    Nada često prelistava stare fotografije svoga oca.
     
    NADA je bila beba kada je njen otac Toma, Dražin oficir i engleski obaveštajac, krajem 1944. godine, bežeći od partizana, u podmornici napustio Boku kotorsku. Nikada ga više nije videla.
     
    Toma je u Herceg Novi stigao godinu dana ranije, sa suprugom Danicom, i zadatkom da planira iskrcavanje saveznika. Nada je rođena avgusta 1944. Posle očevog odlaska majka ju je povela u svoj devojački dom, u porodicu Lešperović u Kolašinu. U jesen 1950. stigao je, iz Austrije, iz savezničkog logora "Murnau", paket, sa lutkom. Majka Danica je dobila pismo. Čitala ga je i plakala. Bila je to poruka od supruga Tome, samo potpisana njegovim pravim imenom - Vaclav Nosek. Pozvao je ženu da sa detetom dođu u Austriju, a da onda da zajedno idu u - Australiju.
     
    Danica se ubrzo razbolela i februara 1951, u 27. godini, umrla. Od "krvnog pritiska".
     
    Nada je odrastala u Kolašinu, gde su nove vlasti streljale na stotine pristalica pokreta kojem je pripadao i njen otac. Ljudi su se okretali ulicom za njom šapućući da je ćerka oficira Vermahta koji je 1941. prešao kod Draže i služio mu do kraja. U gradu na Tari tada je još bilo sveže sećanje na svadbu mladog Nemca, četničkog potporučnika, koji je u jesen 1942. uzeo ruku Danice, najlepše ćerke trgovca, povratnika iz Amerike Jovana Lešperovića.
     
    Nada, udata Stojković, danas ima 71 godinu. Čuva unuke. U kutiji od cipela čuva fotografije oca i majke, jedno pismo iz 1950. i kovertu pisma iz Australije sa žigom iz 1954. To je "olovni" prtljag njenog života. Stare slike, jedna lutka i pismo, Nadina su rana.
     
     
    - Kada sam u "Novostima" pročitala seriju tekstova "Ispovest Dražinog ravnogorca", u kojoj je Svetozar Filipović, sećajući se rata, pripovedao i o mom ocu, ponadala sam se da ću najzad saznati nešto više o njemu - počinje priču Stojkovićeva.
     
    Svetozar je u svojoj ispovesti "Novostima" izneo kako je zajedno sa četnicima u septembru 1941. zarobio nemačkog potporučnika, Čeha Tomasa, koji im se priključio i već sledeće godine promenio ime u Toma Radovanović. Upravo taj čovek mu je 1944. godine spasao život, organizujući bekstvo iz bolnice u Meljinama gde je ležao ranjen.
     
    Nada je odmah u Tomi Radovanoviću prepoznala svog oca.
     
    - Pronašla sam Svetozarov telefon u Brežđu i okrenula taj broj dan pošto je poslednji nastavak u "Novostima" objavljen. Saopštili su mi da je stari ravnogorac umro te noći. Bila sam očajna - govori nam Nada.
     
    Ugradila je, kaže, samo još jednu kockicu u enigmu o svom ocu. Do sada je otkrila nepobitnu istinu: njen otac se u stvari zvao Vaclav Nosek. Rođen je u Pragu, oko 1920, u porodici apotekara. Na početku Drugog svetskog rata, leta 1941. godine, Nemci su ga mobilisali i u činu potporučnika poslali u Srbiju. Zarobljen je u septembru od četnika. Potporučnik Nosek je bio jedini od 700 Nemaca koji je 1941. odbio da se po oslobođanju iz četničkog zarobljeništva vrati Vermahtu. Prešao je u četnike. Bio je prevodilac u komunikaciji Draže Mihailovića sa savezničkim misijama.
     
     
    - Nikada nisam saznala kako su se moja majka Danica i otac upoznali - nastavlja Stojkovićeva i objašnjava da je četnički oficir tokom rata mogao da stupi u brak tek uz dozvolu komandanta. Tomi je dozvolu potpisao Draža Mihailović koji je bio i na svadbi.
     
    Dok Nada pokazuje požutelu hartiju sa Dražinom dozvolom za brak, oči joj se pune suzama. Prevrće slike iz onog vremena, na kojima su ovekovečeni stasiti oficir i lepa žena. Fotografije iz Kolašina 1942. kao da su nastale u holivudskom studiju.
     
    U kutiji sa uspomenama koju Nada čuva nalazi se i pocepana koverta iz Brizbejna, iz 1954, koju je potpisao Karel Vober. Veruje da ju je sačuvala njena tetka Novka, a da je pismo uništio teča, komunistički funkcioner. Karel Vober je, po svemu sudeći, bio novi, i poslednji identitet njenog oca.
     
    BEG PRED ITALIJANIMA
     
    NADA Stojković iz Kolašina je ponela i kazivanje koje je čula od starijih - kako je četnički potporučnik Toma prevario Italijane 1943. kada su došli na kućnu adresu da ga hapse.
     
     
    Po toj priči, čuvši da italijanska patrola tokom noći ide na četničke adrese, kredom je na ulaznim vratima napisao "tifus". Upalio je fenjer i okačio na vrata. Kada su Italijani pokucali, izašao je obmotan mokrim peškirom saopštivši da u kući stanuju samo bolesni. Italijani su se zbunili i otišli, a kada su se vratili, on je sa ženom već napustio dom.
     
     
     
     
    Aleksandra's Note: If anyone has information about this gentleman, please contact me at ravnagora@hotmail.com.
     
    Ако неко има информације о овим господином, контактирајте ме на ravnagora@hotmail.com.
     
     
    *****
     
      

    0 0

    InSerbia Network Foundation
    February 23, 2015

    JAGODINA – Krajina Serbs will file a lawsuit against Croatia for genocide in World War II and ethnic cleansing in the 1990s, says former Republic of Serb Krajina Prime Minister Borislav Mikelic.

    Ustasa militia execute prisoners near the Jasenovac concentration camp.
     
    The work of the Serbs of Krajina, Kozara and the Grmec area does not end with the recent verdict by the International Court of Justice in The Hague and the dismissal of the Croatian lawsuit and the Serbian countersuit, Mikelic told Jagodina-based Palma plus television on Sunday [February 22, 2015.]

    “For World War II, there is undeniable, crystal-clear evidence that the Independent State of Croatia committed genocide against the Serbs,” Mikelic said, noting that, in World War II, Croatia “killed 70,000 Serbian children in camps.”

    Jasenovac was not the only camp where Serbs were killed, as there were 26 such camps, Mikelic said, adding that “there is no statute of limitations for the crime of genocide.”

    “In addition to the genocide and ethnic cleansing lawsuits, the Krajina Serbs will also request that their status as a state-building, constitutive nation in Croatia, which they were stripped of by Franjo Tudjman’s Croatian Democratic Community, be restored,” Mikelic said.

    He added that 531,000 Serbs and 440,000 Yugoslavs lived in Croatia according to the 1981 census, and that there were 581,000 Serbs and 224,000 Yugoslavs there according to the 1991 census.

    “Therefore, 800,000 Serbs lived in Croatia in 1991, accounting for 16 percent of the population, while now the number is reduced to below four percent.

    The question is where those people are, where those people have gone and who is to blame for that,” Mikelic said.

    He stressed that, in the 1990s, Croatia committed the largest ethnic cleansing since World War II, which culminated with “Operation Storm”.

    The Serbs must persevere in trying to establish the truth, Mikelic concluded.


    http://inserbia.info/today/2015/02/krajina-serbs-to-file-lawsuit-against-croatia-for-genocide-in-world-war-ii/


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****

    0 0

    Danas
    Autor: V. Jeremić
    February 24, 2015

    Na zaključnom ročištu u beogradskom Višem sudu u petak bi mogla da bude doneta odluka u postupku rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, saznaje Danas.

     
     
    Prema rečima Olivera Antića, jednog od punomoćnika podnosioca zahteva za rehabilitaciju i savetnika predsednika Srbije, ispunjeni su svi zakonski uslovi da se to desi. Dodatni indikator da bi na ročištu zakazanom za 27. februar moglo da dođe do konačne odluke je i to što se suđenje premešta u Veliku sudnicu Palate pravde.
     
    - Moguće je da će sudsko veće na sledećem ročištu doneti odluku, ali to ne možemo da znamo. Ispunjeni su svi zakonski uslovi da do toga dođe. Takođe, imajući u vidu da je pravo na suđenje u razumnom roku Ustavom zagarantovano pravo, a da se ovaj proces vodi već osam godina, dužina suđenja je prevazišla svaku meru, rekao je Antić.
     
    Na poslednjem ročištu koje je bilo održano u septembru prošle godine, zbog promene u sastavu sudskog veća proces je bio odložen na neodređen vremenski period.
     
    Proces rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića je pokrenut 2006. godine, na inicijativu njegovog unuka Vojislava Mihailovića, a prvo ročište je bilo održano 2010. godine. U međuvremenu, zahtevu su se pridružili Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
     
    Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
     
    *****

    0 0

    RTCG - Radio Televizija Crne Gore
    February 25, 2015

    Proustaški nastrojena Autohtona – Hrvatska stranka prava (A–HSP) osnovala je stranačku vojsku i u subotu će je postrojiti na Trgu bana Jelačića. Policija je dozvolila taj skup, piše Index.hr.

    ..

     
    "Omladina A-HSP učestvovaće u osnivanju, postrojavanju i zaklinjanju stranačke vojske pod nazivom 'Hrvatske domoljubne snage' dana 28. marta na 119. godišnjicu smrti dr Ante Starčevića", navodi se u saopšenju Omladine A-HSP-a.
     
    O postrojavanju stranačke vojske govorio je i predsjednik A–HSP-a Dražen Keleminec pred Prekršajnim sudom u Koprivnici.

    Tada je Keleminec pred zgradom suda otpjevao ustašku pjesmu "Evo zore, evo dana" i poručio da će iza te pjesme uvijek stajati.
     
    "Pravaštvo, hrvatstvo, za dom spremni", bile su riječi kojima je Keleminec završio svoj performans pred sudom.

    Kako navodi Index.hr, A–HSP očekuje stotinak ljudi na skupu koji je prijavljen pod nazivom "Zakletva domovini i klubu hrvatskih domoljubnih snaga". Predviđeno je da skup traje od podneva do 15 časova.

    Ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić kaže da za sada nema razloga da se zabrani skup, iako će policija biti prisutna i reagovaće ako bude potrebno.


    http://www.rtcg.me/vijesti/region/83079/zagreb-najavljen-proustaski-skup.html
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****

     

    0 0



    Aleksandra's Note: Given that the "rehabilitation" of our beloved General Draza Mihailovich has been put through an arduous and so very long process, officially beginning in 2006 when the initiative was brought forth in Belgrade, with the process being "continued" or "delayed" over and over and over again, it's not wise to get our hopes up too much.

    However, something feels different this time...

    The next hearing in the Mihailovich Rehabilitation process is scheduled for Friday, February 27, 2015 in Belgrade, Serbia.

    The prevailing optimism suggests that this just might be it. That we are finally reaching the end, a potentially successful end, in reaching the ultimate goal of officially rehabilitating General Draza Mihailovich in his homeland of Serbia.

    Many of us don't believe he ever needed to be "rehabilitated". However, something "official," especially in Serbia which is where General Mihailovich was born, where he lived, where he fought for his beloved Serbian people, his King, and his homeland, and where he died, will indeed be a welcome thing.

    Let us hope and pray for the best.

    It's been a long time in coming, and no one deserves it more than General Draza Mihailovich.

    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    Chicago, IL USA
    February 26, 2015

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****

    0 0

    Novosti
    V. C. S.
    26. februar 2015.

    Karađorđevići u petak u Palati pravde.Moguće okončanje postupka rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića. SUBNOR oštro protiv.

     Draža Mihailović

    Draža Mihailović 1946
     
    DRAGOLjUBU Draži Mihailoviću, komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, uprkos najavama da bi mogao da bude rehabilitovan na sutrašnjem ročištu, čast i ugled će najverovatnije biti vraćeni tek za mesec dana. Pošto je u međuvremenu promenjen predsednik sudskog veća, sva je prilika da će na ovom ročištu samo biti pročitani dokazi iz spisa.
     
    Od početka postupka promenilo se čak troje predsednika sudskog veća, a nekoliko puta se menjao i njegov sastav. Niko od sudija nije bio spreman punih osam godina da okonča ovaj postupak. Prethodno ročište održano je prošlog septembra i za novog predsednika veća u beogradskom Višem sudu postavljen je Aleksandar Trešnjev.
     
    Prema rečima Olivera Antića, jednog od punomoćnika podnosioca zahteva za rehabilitaciju i savetnika predsednika Srbije, odavno su ispunjeni svi zakonski uslovi da general bude rehabilitovan. Proces je pokrenut 2006, na inicijativu unuka Vojislava Mihailovića, a prvo ročište je bilo održano 2010. U međuvremenu, zahtevu su se pridružili Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi. Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.
     
    Sutrašnje ročište biće održano u podne, u Velikoj sudnici, u Palati pravde, i biće tonski snimano. Kako saznajemo, u publici će biti mnoge poznate ličnosti, među kojima i pojedini pripadnici kraljevske dinastije Karađorđević.
     
    Mogućnost da đeneral bude rehabilitovan izazvalo je burne reakcije. Između ostalih, oglasio se i SUBNOR.
     
    - Da li je moguće da se u Srbiji, koja se izjašnjava protiv fašizma, sada kad slavi 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu, pravno rehabilituje neko ko je bio na strani Hitlerovskih fašističkih hordi - upitao je vršilac dužnosti predsednika Predsedništva SUBNOR-a Dušan Čukić.
     
    On je na sednici Predsednistva SUBNOR-a oce­­­nio da smo "svedoci ponovnog retrogradnog ponašanja".
     
     
    VULIN: SUD NE PIŠE ISTORIJU
     
    MINISTAR za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da se na odluke suda ne može uticati.
     
    - Međutim, istorija se ne piše sudskim presudama nego istinom, živim svedocima. To je nešto što niko ne može da promeni - rekao je Vulin.


    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:535752-Draza-ceka-jos-mesec-dana


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

     
     
    Image courtesy of:
     
     
    on Facebook.
     
     
    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

older | 1 | .... | 22 | 23 | (Page 24) | 25 | 26 | .... | 49 | newer