Are you the publisher? Claim or contact us about this channel


Embed this content in your HTML

Search

Report adult content:

click to rate:

Account: (login)

More Channels


Showcase


Channel Catalog


Channel Description:

Unsung World War Two Hero

older | 1 | .... | 31 | 32 | (Page 33) | 34 | 35 | .... | 49 | newer

    0 0

    Telegraf.rs
    Novosti
    Dec. 29, 2015


    Ministar unutrašnjih poslova, čelnici opštine Obrenovac i Skupštine grada Beograda voljni su da podrže postavljanje monumenta nekada najbližeg Titovog saradnika.

    Foto: Arhivska fotografija

    Osnivač Ozne i jedna od najjačih političkih figura posleratne Jugoslavije, Aleksandar Ranković, uskoro bi mogao da dobije spomenik u svom rodnom Draževcu kod Obrenovca.

    Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, čelnici opštine Obrenovac i Skupštine grada Beograda voljni su da podrže postavljanje monumenta nekada najbližeg Titovog saradnika, oko čijege imena se posle smene na čuvenom Brionskom prenumu 1966. godine, pa sve do danas ispredaju intrigantne priče, sa vrednosnim “začinima” o njegovoj stvarnoj ulozi u novijoj istoriji Srbije.


    OVAKO JE UBIJALA OZNA! Naježiće vas JEZIVE ispovesti o ZLOČINIMA Titove TAJNE SLUŽBE


    Stefanović kaže da je Ranković zapamćen pre svega kao neko ko se snažno borio za svoju državu.




    Foto: Arhivska fotografija

    – Bez obzira na sve kontroverze vezane za njegov život, možemo da kažemo da je pomogao da tadašnja Jugoslavija i Srbija budu bezbednije i snažnije. Zato podržavam podizanje spomenika kojim će se odati počat njegovim zaslugama za naš narod – rekao je Stefanović.


    (Telegraf.rs / Izvor: Novosti.rs)



    http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1927643-aleksandar-rankovic-dobija-spomenik-u-srbiji-evo-gde-ce-titov-kum-dobiti-bistu-od-srba


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Gravesite and marker of Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr. in Ohio,
    during the Christmas season of 2015. Photo by daughter Teresa Guidry.


    Gravesite and marker of Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr. in Ohio,
    during the Christmas season of 2015. Photo by daughter Teresa Guidry.


    Aleksandra's Note: Although I'd rather have all of the Halyard Mission's "Forgotten 500" with us still, there is consolation in the fact that their contributions to history remain unforgotten in the legendary true life story of General Draza Mihailovich, his Chetniks, the Serbian people loyal to them, and the American and Allied airmen whom they saved from the Nazi enemy during the dark days of World War Two.


    Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr. of the USAF has a beautiful family that continues to nurture this WWII veteran's remarkable legacy, and the marker on his gravesite will remain a constant reminder of the fact that he never forgot his debt of gratitude.


    To learn more about Staff Sgt. Curtis Diles, Jr. I recommend a search under his name and you will find his story.


    Many thanks to daughters Teresa Guidry and Diane Diles Hammond for sharing the beautiful photographs of his gravesite this Christmas season, and to Diane's cousin for creating such a lovely tribute to a remarkable man that it was a privilege and honor to have known.


    The flag alongside the flag of the United States is that of Serbia, a nation that Curtis "Bud" Diles loved as dearly as his own America.


    The inscription on the Diles gravesite marker reads:


    CURTIS DILES Jr.
    Staff Sgt US Army Air Forces
    WWII-Purple Heart
    Jul 15 1925 - Sep 10 2015
    ONE OF THE FORGOTTEN 500
    RESCUED BY SERBIAN CHETNIKS



    Merry Christmas and Happy New Year, Staff Sgt. Diles. You remain a hero.


    Sincerely,
    Aleksandra Rebic



    Gravesite and marker of Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr. in Ohio,
    during the Christmas season of 2015. Photo by daughter Teresa Guidry.





    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Novosti
    Dr. Srđan Cvetković
    Institut za savremenu istoriju
    January 5, 2016


    Progonjenima u komunizmu Srbija se nije odužila nikakvim obeležjem, a svedoci smo ovih dana pokretanja inicijative da se u Beogradu podigne spomenik Aleksandru Leki Rankoviću.


    Dr. Srđan Cvetković

    Svako vreme ima svoje spomenike i u njima se ogledaju duh i vrednosti jedne epohe. Da li spomenik šefu tajne policije komunističkog režima predstavlja izraz vremena u kojem živimo? Zašto se javno polemiše samo o navodnoj rehabilitaciji Milana Nedića, za šta su šanse nikakve (malo ko i podržava!), a izostaje rasprava o podizanju spomenika čoveku odgovornom za mnoge, veće patnje i politička ubistva iz političkih i ideoloških pobuda?

    Ovih dana svedoci smo inicijative podržane od najviših gradskih institucija i državnih organa da se u Beogradu podigne spomenik Aleksandru Leki Rankoviću. Ranković je bio formalni i neformalni prvi čovek bezbednosti - drugi čovek Komunističke partije od 1944. do 1966, u vremenu kada su počinjeni najmasovniji zločini i politički progoni u modernoj istoriji Srbije. Od tada je ubijeno od strane Ozne - Udbe, na ovaj ili onaj način, oko 60.000 ljudi pod raznim optužbama, oko 16.500 ibeovaca je prošlo Goli otok, uhapšeno je 40.000 kulaka (nekoliko stotina sa smrtnim ishodom), na stotine hiljada političkih osuđenika, raznih disidenata, kolektivno su kažnjavane porodice žrtava... To je vreme u kojem je Slobodan Jovanović osuđen kao ratni zločinac i izdajnik, Dragoljub Jovanović kao špijun, Borislav Pekić kao terorista, Dragoslav Mihailović logorisan je kao opasan neprijatelj poretka... Svesno je sa prljavom vodom izbacivana i čista, a sve u cilju uspostavljanja boljševičke diktature po ugledu na SSSR.


    Svim ovim žrtvama država Srbija se do danas nije odužila nikakvim spomen-obeležjem. Iako je preko 4.000 žrtava rehabilitovano pred sudovima, do danas ne postoji jedno mesto gde se žrtve ili potomci žrtava komunističkog režima mogu pokloniti niti zapaliti sveću. Nema nijednog muzeja niti bilo kakvog traga u istoriji sećanja na žrtve komunizma. One ne postoje. Iako najmasovnije u političkoj istoriji Srbije (ne računajući ratove), ostaju prećutane i od nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, pa i od modernih "liberalnih krugova". Za njih je, stiče se utisak, Titovo vreme ponekad kao Periklovo doba demokratije i ljudskih prava. A podsećanje na masovne komunističke progone od kraja 1944. pa najviše do 1953. po pravilu povlači optužbe za "četništvo", "reviziju" prepravljanje istorije i slične epitete od "novih dogmatskih sledbenika starih ideja".


    S druge strane, i neki desničari Aleksandra Rankovića pogrešno smatraju žrtvom režima i braniocem srpskih interesa. On jeste bio žrtva partijskih spletki, i kao takav je nesporno smenjen s funkcije 1966. u nameštenoj aferi prisluškivanja (kojeg je, naravno, bilo i pre i posle njegovog pada). Ipak, on nikako nije bio srpski nacionalista, već iskreni Jugosloven centralista i pravoverni komunista. On je to dokazao i dobrim vladanjem po svom političkom padu. Nije odabrao put u disidentstvo (kao recimo Đilas), nije završio u logoru i zatvoru i tamo brutalno prevaspitavan. Nije priznao greške za "leva skretanja", ideološko slepilo i represiju ni koliko Đilas. Odabrao je ćutanje i mirne penzionerske dane. Nijednu reč nije izustio protiv Tita i partije, pa čak ni o lažima kojima je i sam bio izložen. Inicijativa za podizanje spomenika je, između ostalog, samo posledica pogrešnih interpretacija nacionalista ili zavere ćutanja "liberala".


    Danas postoje jasne preporuke Saveta Evrope iz 2006. i 2009. o potrebi jasnog suočavanja sa totalitarnim nasleđem bivših komunističkih zemalja. Potrebi da se u procesu pridruživanja izbroje žrtve, naprave muzeji i podignu spomenici žrtvama levog totalitarizma i time isprave istorijske nepravde. Od svega toga, osim formiranja državne Komisije za tajne grobnice 2009. od strane bivše vlade koja je pobrojala i dokumentovala oko 60.000 stradalih, ništa nije urađeno državnim naporom. Sada se čak inicijativom o spomeniku šefu tajne političke policije ide korak unazad. Umesto da se podignu spomenici i muzeji o prećutanim žrtvama i patnjama stotina hiljada ljudi tokom poluvekovne diktature, podiže se spomenik njihovom dželatu. Uz Tita, svakako najodgovornijem čoveku za masovne progone i nesreće ljudi u vremenu brutalne staljinističke diktature.


    O šizofrenosti vremena u kojem živimo govori činjenica da je gradska vlast samo pre par nedelja podigla spomenik Borislavu Pekiću, a da sada pak inicira spomenik njegovom i ne samo njegovom tamničaru. Šta bi na ovo rekao sam Pekić? Ovo samo svedoči ne samo o opštoj ideološkoj konfuziji političara već i o jeftinoj propagandnoj mašineriji koja želi da prikupi poene po sistemu "dobro jutro čaršijo, na sve četiri strane". To je šamar u lice svim slobodoljubivim ljudima u Srbiji ustalim i 9. marta i 5. oktobra, pa i onima koji su, moguće, 2012. očekivali jasniju distinkciju od takvog nasleđa.





    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    B92
    Izvor: Beta, Tanjug
    January 6, 2016

    Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči hrišćanskog praznika - Božića.

    Foto: Beta, arhiva

     
    Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo - badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

    Pod kuće se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist.

    Patrijarh srpski Irinej, koji je u poslanici poručio da ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu, služiće večernje sa osvećenjem badnjaka u hramu Svetog Save na Vračaru, dok će na sam dan Božića predvoditi svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu.

    U Božićnoj poslanici poglavar SPC je poručio i da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima!

    Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

    Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

    Etnolog Vesna Marjanović objašnjava da sam ciklus obrednih radnji započinje sa božićnim postom, koji traje šest nedelja, natavlja se obeleževanjem Badnjeg dana i Božića, da bi se završio na Bogojavljenje, 19. januara.

    "Ali, sada kada živimo ubrzano, svi rituali su se sveli manje više na ta dva praznična dana", rekla je Marjanović Tanjugu.

    Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posne večere.

    Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci, objašnjava Marjanović.

    "Sva hrana koja se pripremala u prošlosti, a koja se priprema i danas ima to značenje veze ovog i onog sveta", istakla je ona.

    Kad je reč o samom obeležavanju Božića, običaj je da ujutru jedan član porodice odlazi u crkvu, da bi se po povratku prvi put posle posta, omrsili, a obavezno je i lomljenje pogače.

    "Održalo se verovanje da se na Božić nigde ne ide i da je porodica na okupu", kaže Marjanović i dodaje da je u nekim krajevima, na severu Srbije, postojao običaj da se uveče izlazi iz kuće u šetnju ulicama ili na konjima, dok mladi muškarci tek oženjeni odlaze u tazbinu, gde dobijaju darove.

    Smatra se da prva osoba koja za Božić dođe u kuću, polažajnik, uspešan mladi čovek koji treba da donese prosperitet domaćinstvu.

    "I sam Božić je početak svih početaka, simboliše rađanje, a sa druge strane treba da se pomogne da se priroda i vegetacija probude", navela je Marjanović.

    Kako je rekla, Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.


    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=01&dd=06&nav_category=12&nav_id=1082286


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

    На данашњи најрадоснији Хришћански празник [7. Јануар - Божић] објављујемо ову песму коју су борци Југословенске војске у Отаџбини посветили свом команданту.

    Песма је објављена у листу "Равногорац"о Божићу 1944. године.

    Равногорска историја
    on Facebook.

    Фото / Текстзахваљујући: Урош Парезановић
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

     

    0 0

    RTS-Radio-Televizija Srbije
    January 14, 2016


    Играни филм "За краља и отаџбину"настао је 2014/15. године према сценарију и у режији Радоша Бајића, у копродуцентској сарадњи између Радио-телевизије Србије и Contrast studios-a из Београда.


    За краља и отаџбину, Иван Зацеро, Марко Николић и Радош Бајић


    Тема филма "За краља и отаџбину"је повратак из емиграције бившег каплара југословенске војске у отаџбини, Милисава Јањића, који се од 1941-1944. године борио против окупатора као припадник Равногорског покрета пуковника Драже Михаиловића, а у тумачењу прослављеног српског глумца Марка Николића.


    VIDEO
    Za kralja i otadžbinu  
    Posted on You Tube by:
    "RTS Prikazuje"

    Published on Jan 12, 2016
    Label and copyright : RTS




    https://youtu.be/pEHqKv7y5n0


    Филм прати два тока, од којих је један савремени, који третира емотивни повратак из САД, обилазак Србије, Шумадије, Таре, родних Заовина и Равне Горе, док је други историјска ремининсценција на време и догађаје из 1941. године, на окупацију од стране Хитлерове Немачке, на губитак слободе и појаву ослободилачких покрета у Србији.


    За краља и отаџбину


    Упркос чињеници да су за потребе контрапунталног тока драмске приче коришћени материјали из ТВ серије "Равна гора", филм "За краља и отаџбину"је по свом редитељском, монтажном и продукцијском поступку потпуно ново, аутентично и самосвојно ауторско дело, са снажном хуманом и патриотском поруком. То је апотеоза патриотизму, слободи, оданости и љубави према сопственој земљи.


    За краља и отаџбину


    Филм је са великим успехом приказан на филмским фестивалима у земљи, као и у иностранству, у Сиднеју, Чикагу и Вашингтону...


    "За краља и отаџбину"окупља веома велики број најзначајних српских аутора, коаутора, филмских уметника и глумаца. Посебно је важно истаћи да, после велике паузе у каријери, поред Ненада Окановића и барда нашег филма Марка Николића, главну женску улогу у филму "За краља и отаџбину"игра наша прослављена глумица Неда Арнерић.


    Уз њих у филму игра преко стотину глумаца, од којих главне и велике улоге тумаче и Небојша Глоговац, Лазар Ристовски, Милорад Мандић Манда, Ненад Јездић, Недељко Бајић, Љиљана Стјепановић, Иван Вучковић, Петре Арсовски, Слободан Бода Нинковић, Бранислав Бане Томашевић, Милош Тимотијевић, Милош Ђорђевић, Ирфан Менсур, Олга Одановић, Јелена Мила, Игор Ђорђевић, као и дебитанти Ивана Аџић, Стојан Ђорђевић, Маша Лазаревић.


    Директор фотографије је Предраг Јочић, монтажер Стеван Марић, сценограф Драган Мићановић, костим Весна Теодосић, маска Душица Вуксановић, директор филма Недељко Бајић, извршни продуцент Јелена Бајић-Јочић.


    http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/2165022/%D0%97%D0%B0+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0+%D0%B8+%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%83.html



    *****


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****


    0 0






    - Покрећемо иницијативу да се генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу подигне споменик у Бриселу, граду у којем се налази седиште Европске уније, јер је генерал био командант прве антифашистичке гериле у окупираној Европи, био је на челу највеће акције спасавања савезничких пилота иза непријатељских линија у Другом светском рату и пружио је огроман допринос победи антихитлеровске коалиције, због чега је добио ордене америчког председника Харија Трумана и француског председника Шарла де Гола - рекао је Александар Чотрић, народни посланик СПО и председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета.


    - Генерал Михаиловић се борио за вредности, на којима је саздана Европска унија, а то су - демократија, људска права и слободе, поштовање националног идентитета и антифашизам - истакао је Чотрић и подсетио да је - Југословенска војска у Отаџбини 13. маја 1941. повела први оружани отпор против нацизма, а Лозница је 31. августа исте године била први ослобођени град на Старом континенту.


    - Верујемо да ће ова иницијатива добити широку подршку у Србији и многим европским земљама - рекао је Чотрић на представљању Равногорског календара за 2016. годину, одржаном у просторијама СПО 19. јануара.


    Посланик СПО је подсетио да је нацистички главешина Хајнрих Химлер 17. јула 1942. године у једном писму навео да је основица сваког немачког успеха у Југославији и Југоисточној Европи „уништење Михаиловићевог покрета“.


    - Тај став су делили и југословенски комунисти - казао је Чотрић и подсетио да су нове револуционарне власти, после септембра 1944. године убиле више од шездесет хиљада људи у Србији, међу којима било највише припадника и симпатизера Југословенске војске у Отаџбини и Равногорског покрета.


    Овим невиним жртвама морамо да се одужимо тако што ћемо пописати њихова имена, обележити више од 200 гробница у којима су сахрањени, установити Дан сећања на жртве комунизма и усвојити у парламенту Декларацији о осуди злочина комунистичког тоталитарног режима.


    На промоцији Равногорског календара говорили су и др Душан Ђукић и Љубомир Радојловић, у име Удружења припадника ЈВуО од 1941-1945. године и Милош Павковић, у име Краљеве омладине Србије.


    Српски покрет обнове
    na Facebook.
    January 20, 2016
    *****
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
    *****

    0 0

    www.savremenaistorija.com
    January 19, 2016



    Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika JVUO 1941-1945. su u prostorijama Srpskog pokreta obnove Knez Mihailova 48 19 januara predstavili Ravnogorski kalendar za 2016.


    Brojnim posetiocima, među kojima je bio veći broj mladih ljud, obratili su se u ime Asocijacije Aleksandar Čotrić, književnik, narodni poslanik u Skupštini Srbije, u ime Udruženja dr Dušan Đukić, predsednik, Ljuba Radojlović, generalni sekretar i Miloš Pavković, u ime priređivača ovog osmog po redu Ravnogorskog kalendara.


    Pozdravljajući prisutne Aleksandar Čotrić je posebno istakao zadovoljstvo što skupu prisustvuje veliki broj mladih ljudi i pozdravio između ostalih sina đenerala Miroslava Trifunovića,Vojina i istoričare Predraga Ostojića i generalštabnog pukovnika Novicu Stevanovića.


    U svom obraćanju Čotrić se osvrnuo i na rehabilitaciju generala Mihailovića, i dodao da Beograd mora imati trg ili ulicu đenerala Mihailovića, ali i da je potrebno da se na Adi Ciganliji, mestu njegove likvidacije podigne spomen obeležje.


    Ljuba Radojlović je prisutne podsetio na proces rehabilitacije, generalu Mihailoviću, koji je bezmalo trajao punih 9 godina i istakao ulogu Udruženja pripadnika JVuO u pobedi pravde nad nepravdom i istine nad lažima Titoističkog posleratnog režima.
    U ime organizatora prisutnim se zahvalio dr Dušan Đukić, predsednik Udruženja, koji je dao reč mladom Milošu Pavkoviću, priređivaču kalendara, Pozdravljajući prisutne Miloš Pavković je istakao da su prelepe fotografije koje su se našle u kalendaru deo privatne kolekcije istoričara Nemanje Devića, kome se tom prilikom i zahvalio.


    Njegov govor donosimo u celini:



    Dame i gospodo, dragi prijatelji čast mi je da Vas pozdravim i da Vam se obratim u ime autora ravnogorskog kalendara za 2016.


    Želeo bih da Vas podsetim da je ovo, osma godina za redom kako Udruženje pripadnika JVUO i Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta izdaju svoj kalendar. Kao i prethodnih i ove 2016. godine on predstavlja mali doprinos u borbi za istinu o istorijskoj ulozi Ravnogorskog pokreta u našoj zemlji. Decenijskom propagandom i indiktrinacijom posleratne vlasti su potpuno uništile pravu sliku o JVUO. Ovih 8 godina pokušavamo da slikom kroz kalendare, koje poklanjamo, razvrgnemo ove podle laži, koje se i dan danas serviraju. Na taj način želimo da prikažemo ove svetle ličnosti i događaje iz naše istorije na način, na koji zaslužuju u svoj veličini svog podviga i svoje ličnosti! Posebno bih morao da se zahvalim gospodinu Aleksandru Čotriću,  gospodinu Aleksandru Cvetkoviću i štampariji Ehcelzior, bez čijeg truda ovaj kalendar ne bi bio odštampan. Veliku zahvalnost dugijemo i gospodinu Nemanji Deviću, koji nam je stupio  fotografije, za ovaj kalendar, iz svoje bogate zbirke, pa ćete ove godine imati prilike da vidite neke veoma retke fotografije koje nikada do sada nisu objavljivane.




    U srpskom narodu jedna od najvažnijih tradicija je bila sloboda, i sve  što je preduzimao bilo je usmereno da svoju slobodu sačuva, ili je ponovo izbori ispod teških okova zavojevača. Počevši još od Kneza Lazara, kroz hajdučki i uskočki pokret u doba turskog ropstva, koji je ponovo iznedrio slobodnu Srbiju, produžio se u četničkom pokretu koji je dao doprinos oslobođenju Kosova i Metohije, Stare Srbije i Maćedonije. Slobodarska tradicija našeg naroda je najviše došla do izražaja u vreme okupacije za vreme Drugog svetskog rata u organizovanom otporu Jugoslovenske vojske u Otadžbini, koja je nastavila slavne tekovinne hajdučkog i četničkog pokreta kao vekovnog oslonca u borbi za slobodu našeg naroda.


    Ovogodišnji kalendar je koncipipran tako pa prvenstveno prikaže svu širinu  Ravnogorskog pokreta  i da prestavi te obične ljude, koji su mu se priključili prepoznajući u njemu  sve one iskonske  ideje usađenje u svom biću, a to su pre svega sloboda, pravda i demokratija. Ove godine možemo videti likove nama neznanih omladinaca, seljaka, učitelja i sveštenika, oficira i vojnika, koji su svi zajedno činili veličanstveni i nadasve narodni Ravnogorski pokret.


    Neko sad može postaviti pitanje zašto mi o svemu ovome govorimo i danas posle 70 godina od završetka Drugog svetskog rata. Odgovor je vrlo prost, takozvano oslobođenje ili bolje reći završetak Drugog svetskog rata našoj zemlji nije doneo slobodu, već je zavio u lance ropstva koje možemo uporediti samo sa onim iz perioda turskog ropstva. Komunistički režim je pokužao da izbriše upravo onu karakteristiku i onu našu tradiciju koja nas je očuvala kroz sve vekove našeg postojanja, a to je sloboda, ali ovaj put mnogo podlije, brušući iz našeg pamćenja sve one događaje i svetle likove koji su nas vodili tokom vremena uspostavljajući nove idole i njihovu partisku ideologiju. Tako su se prvi na udaru našli naš Kralj Petar Drugi, potomak slavnog Karađorđa i Đeneral Mihailović koji je svoje odrede odlučno stavio na branik otadžbine i slobode, ne samo prema okupatoru  već i prema svima onima koji su želeli da uguše ovo svetlo vrelo iz koga su se napajale generacije naših predaka.




    Godine 2016. navršiće se i 70 godina otkako je streljan,Đeneral Dragoljub Draža Mihailović! Bio jedan od najboljih i najodlikovanijih oficira naše vojske, junak Prvog svetskog rata, prvi gerilac porobljene Evrope, koja je stenjala pod Nacističkom čizmom Nemačkog okupatora, a svoj život je okončao na gubilištu zajedno sa najvećim zločincima onoga doba! Moram da iskoristim priliku da pomenem i velikog advokata Dragića Joksimovića koji se svestrano trudio da odbrani Đenerala Dražu ali je na kraju i svoj život položio kao žrtvu neumitnoj sudbini.


    Ovu 2016. Godinu ipak možemo dočekati srećni i zadovoljni. Presudom Višeg suda u Beogradu  iz maja meseca prošle godine, ispravljena je  velika nepravda, mada možda kasno  i samo delimično. Rehabilitovan je naš junak Čiča Draža. Posle skoro  decenijskog procesa pravda je triumfovala. Velikim zalaganjem prof. Dr Olivera Antića ovaj epski proces je okončan, te i njemu ovim putem izražavam zahvalnost, kao i svima ostalima koji su uzeli učešće i dali svoj doprinos u uspešnom okončanju ovog procesa, čija imena nisu i nikada neće biti pomenuta.


    I već tradicionalno, završiću svoje obraćanje rečima:


    ,,Blagosloveni su izgnani Pravde radi jer je njihovo Carstvo Nebesko!“.




    U ime autora
    Miloš  P A V K O V I Ć


    Kalendar može se dobiti u Udruženju pripadnika JVuO - Knez Mihailova 48 Beograd.


    www.savremenaistorija.com


    *****
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****



    0 0


    Министарству правде Републике Србије:
    Министарству унутрашњих послова Републике Србије:
    Безбедносно информативној агенцији:

    ћенерал Милан Недић

    Пре 70 година, 6.фебруара 1946.године лист „Политика“ је на својој трећој страни донео саопштење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим је саопштено да је мој деда армијски ђенерал Милан Недић извршио самоубиство скочивши са трећег спрата зграде  ОЗН-а у улици Књегиње Љубице 21 у Београду.

    Милану Недићу никада није суђено, никада му није дата прилика да образложи своје поступке и одбрани се од тешких оптужби.

    У Београду свој гроб на Кошутњаку имају немачки војници настрадали у току борби за Београд 1915.године. Свој гроб на калемегданском платоу има и велики везир Дамад Али паша и многи који су бранили или освајали Београд.

    Један од оних којима је ускраћено право на гроб је армијски ђенерал Милан Недић, без обзира што се за Србију борио у четири рата и овенчао се славом и ратним одликовањима.

    Нека признања остану у домену државе која их даје или одузима али оно што испред породице захтевамо је да нам се коначно предају његови посмртни остаци, да га ми као породица сахранико како доликује православном Србину.

    Ово није наш први захтев, али сматрамо да је дошло време да се мртви врате на гробља а не да њихови духови лутају међу нама ширећи поделе.

    Молимо наведене институције да уложе потребан напор да се наш захтев уважи. Одговори попут оних „да у нашој евиденцији немамо података“ одишу духом прошлих, тоталитарних, времена.


    За породицу Милана Недића
    А. НЕДИЋ
    2016
    sls.seobe@hotmail.com



    *****


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****

    0 0




    VIDEO IN SERBIAN:
    "KORDUN - Zemlja bez ljudi"
    Posted on You Tube by: "Kordun Zemlja bez ljudi"
    Published on Feb 10, 2014
    "Trejler za dokumentarni film "Kordun zemlja bez ljudi".
    Vise informacija na fb stranici pod istim nazivom."





    https://youtu.be/z7BpMNvR4jo


    *****


    VIDEO IN ENGLISH:
    "KORDUN - The land without people"
    Posted on You Tube by "Kordun Zemlja bez ljudi"
    Published on Mar 9, 2014
    "Trailer for the documentary film "Kordun the land without the people." More information on the fb page of the same name."






    https://youtu.be/HU9vIiFypUk


    *****


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****


    0 0




    VIDEO:
    THE FORGOTTEN 500 - GREGORY A. FREEMAN - INTERVIEW
    Posted on You Tube by "Predrag Rudovic"
    Published on Feb 2, 2016

    "My interview with Gregory A. Freeman, author of the book The Forgotten 500.

    Why did Yugoslavia became communist country? Who was the best and yet abandoned American ally in World War II and what inspired him to write this book? Those are some of topics we talked about.

    I have to thank Mr. Freeman for his hospitality and his time for this interview. And I have to say, he did it out of goodness of his heart.

    Special thanks to my dear brother in law Steven Zakula who first gave me this book as a gift and my aunt Darlene and sister Natalia who helped me to immigrate here.

    I dedicate this video to my mother Veroslava, instead of my law degree."

    *****

    "Moj interviju sa Gregorijem A. Freemanom, piscem knjige Zaboravljenih 500.

    Zasto je Jugoslavija postala komunisticka zemlja? Ko je bio najbolje, a ipak napusteni americki saveznik tokomk Drugog svetskog rate i sta ga je inspirisalo da napise ovu knjigu? To su neka od tema o kojima smo razgovarali.

    Moram da se zahvalim gospodinu Freemanu na njegovom gostoprimstvu i vremenu koje je izdvojio za ovaj razgovor. Ucinio je to nesebicno, dobrotom svog srca.

    Posebna zahvalnost mom zetu Stevanu koji mi je prvi poklonio ovu knjigu kao i mojoj tetki Dragi i sestri Nataliji koje su mi pomogle da emigriram.

    Ovaj video posvecujem svojoj majci Veroslavi umesto fakultetske diplome."









    https://youtu.be/e4MPuXSGGcE




    *****


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****




    0 0





    Српски либерални савет поздравља најаву скорог доношења закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста. Јеврејска заједница у Србији је дала значајан допринос привредном и културном развоју Србије и неотуђиви је дао нашег историјског наслеђа. У годинама када обележавамо стогодишњицу Првог светског рата са посебном захвалношћу се сећамо наше браће „мојсијеве вере“ који су дали своје животе за слободу Србије.
     
    Непобитно је утврђено да је Холокауст последица злочиначког нацистичког режима и њега су планирали, организовали и извршили Немци а у Србији немачке окупационе власти. Јевреји мушкарци су побијени у јесен  1941. године од стране Вермахта у оквиру општих мера одмазде а јеврејске жене и деца у пролеће 1942. године од стране посебне СС јединице.
     
    Упоредо са ливидацијом наших суграђана Јевреја, немачке власти су вршиле и организовану пљачку јеврејске имовине. Већ 19. априла 1941.године Управа Генералног опуномоћеника за привреду Србије основана је посебна Комесарска управа јеврејског кућног и земљишног поседа. У лето 1942.године, да би убрзали наплату, део некретнина, Немци су унапред „наплатили“ од српске владе Милана Недића а његовим органима наложили да врше даљу продају. У банкама је извршена пленидба свега што су на штедњи или по другим основама Јевреји имали на својим рачунима или рачунима својих радњи или фабрика.
     
    По завршетку рата комунистичке власти су јевреје третирали равноправно као и остале грађене Србије – одузели су им сву имовину. Тако смо дошли у ситуацију да су срећници који су избегли немачке логоре кажњени одузимањем имовине и лишени услова за нормалан живот. Врхунац је био третман непокретности у власништву Јевреја приликом њиховог исељавања за Израел 1948-1953.године.
     
    Грађани Србије и наши сународници Јевреји би требало да знају да су основни профитери од одузете јеврејске имовине тоталитарне власти, најпре нацистичке а потом комунистичке. Због тога жеља да се јеврејској заједници надокнади материјални губитак има дубок хумани карактер и учвршћује Србију као демократску и правну државу. Због тога очекујемо да ће јеврејској заједници бити враћене и некретнине попут Културног центра „Рекс“ али и станови у којима се данаш шепуре потомци комунистичких руководилаца.
     
    Доћи ће, надамо се, и дан када ће овакав третман добити и друге жртве нацистичког и комунистичког режима.




    Српски либерални савет
    11.2. 2016
     
     


    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****

    0 0

    Blic Sport
    D. Nikolić
    13. 02. 2016

    Mnogo je nenormalnosti u ova vremena. Zadatak svakog čoveka je da ih, ako ih primeti kod sebe, prvo tu, baš kod sebe, popravlja. Tome i služi ona dve hiljade godina stara rečenica "A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?". Tačno, imamo itekako mi tog drveća o kome moramo da brinemo. Ali, i dalje zaboli jedan trn iz komšiluka. Naročito kada je neosnovan.

    Novak Đoković i košarkaši Crvene zvezde
    Foto: Tanja Valić / Tanjug
     
    U hrvatskim medijima pojavio se jedan neverovatan zahtev. Da se Zvezda izbaci iz Evrolige, a Novak Đoković da bude kažnjen od strane Asocijacije teniskih profesionalaca. Razlog? Pevanje navijača tokom evroligaškog meča Crvena zvezda - Cedevita, pevanje kome se pridružio i najbolji teniser sveta.

    Pod naslovom "ORGIJE PRIMITIVIZMA U BEOGRADU UZ JEDNOG POZNATOG LIKA Novak Đoković protiv Cedevite pjevao četničke pjesme?!" Jutarnji list ovako izveštava, uz malu pomoć tamošnjih "Sportskih novosti":

    "Igračima su nakon utakmice Crvene zvezde i Cedevite bila puna usta “sjajnog ozračja” u Pioniru, kapetan Cedevite Miro Bilan je čak emitirao izjavu u kojoj se osjetila zavist...

    - Da imamo upola ovakav domaći teren, dobili bismo daleko više utakmica u Euroligi.

    I to je točno. Navijači su i protiv hrvatskog prvaka dali dodatni poticaj domaćim igračima. Svaki je dao i posljednji atom snage pred sedam tisuća navijača, među kojima je bio i najbolji svjetski tenisač Novak Đoković. Međutim, u cijeloj priči postoji “problemčić”. Ozračje u kojem se pjevaju četničke pjesme, recimo, kompletan (nekoliko strofa) Marš na Drinu ili se poziva na linč “ustaša”, koje je “lijepo vidjeti opet” kako bi im se radile razne stvari, vrlo teško možemo nazvati sjajnim ili fantastičnim, pišu Sportske novosti.

    Navijači Zvezde (službeno Delije, popularno Cigani, kako i sami sebe često nazivaju) glasni su i izdržljivi, protiv Cedevite su pjevali od prve do posljednje minute, no time su pokazali i drugu, također poznatu crtu konačnog primitivizma. Ljepšeg izraza za pjesme, koje se ore Pionirom - nema.

    I zato, ako je Joe Šimunić zbog svoje gluposti na Maksimiru suspendiran za Svjetsko prvenstvo, Crvena zvezda bi zbog onoga što pjevaju njezini navijači trebala biti izbačena iz Eurolige, a i ATP bi mogao kazniti - barem novčano - Novaka Đokovića, koji je u jednom trenutku također primijećen kako pjeva “stražama generala Draže”..."

    Dobro. Pevao čovek. Pa?

    I, šta je to Đoković pevao, ako je baš sve pevao?
    "Kako je dobro, vidjeti vas opet" je tradicija koju Zvezdini navijači upražnjavaju još od jeseni 2002, kada su protiv Zadra čitave tri četvrtine to pevali. Pevali hrvatsku pesmu, jer im je to bila prva sportska prilika da bodre ljubimce protiv hrvatske ekipe još od raspada SFRJ. Tradicija sa sarkastičnom pozadinom je nastavljena, evo, već 14. godinu u nizu. Ali, neko je to baš sada primetio, i spojio sa Đokovićem.

    Što se pevanja pesama u slavu pomenutog đenerala, kolege iz Hrvatske izgleda da nisu obaveštene da je 14. maja 2015. Viši sud u Beogradu rehabilitovao komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine. A kad neko ima građanska prava, ima pravo i da mu se peva. Valjda je tako. Jer, ni u jednom zakonu na planeti ne piše drugačije.

    I, na kraju, Marš na Drinu je bio marš oslobodilaca, ljudi napadnute zemlje koji su, posle dvadeset i pet kilometara trčanja bez prestanka - udarili na dvaput veću silu koja je htela da im porobi zemlju. Nije to ništa novo za ovaj narod. Niti je pesma "strašna za komšiluk". U toj pesmi se peva o tome kako su hrabri proterali "tuđina sa reke naše drage". Ko sa time ima problem... ima problem sa istorijom i logikom.

    VIDEO:
    Novak Đoković peva zajedno sa Delijama: U Boj krenite junaci svi!

    Posted on You Tube by "Martinko Martinovic"
    Published on Feb 12, 2016
    



    To je taj trn iz komšiluka koji smeta. I, o njemu, samo toliko. Da, samo tolko jer imamo mi mnogo drveća da vadimo iz svojih očiju. Pa, da počnemo. Što pre, to bolje.

    *****

    https://youtu.be/m1mjhldEJLo

    http://sport.blic.rs/tenis/zahtev-iz-hrvatske-izbacite-zvezdu-iz-evrolige-kaznite-djokovica-video/d513ewm?ref=fbblic


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Aleksandra's Note: This year, 2016, will mark the 70th anniversary of the martyrdom of Serbian legend General Draza Mihailovich. There have been many testimonies over the last 70 years that accurately reflect who the General was as both military commander and as a man. Due to the vast institutionalization of communist propaganda over the course of these same seven decades, the truth has had to fight its way to the light. But "Truth" does, and always will, prevail. That is the nature of God's justice, and God's justice will always be the final word.
     
    There will undoubtedly be many reflections on who General Mihailovich was as we near the 70th anniversary of his execution at the hands of the Yugoslav communists in July of 1946. For me, the best and most honest testimonies have come from the men of integrity who had the honor of crossing the General's path, even for a short time, during the WWII years, and who lived to tell the story. Their "Truth" is what counts. The recollections of Captain Walter Mansfield of the First American Mission to Mihailovich in WWII is just one of the many moving testimonies that speaks to the legacy of Draza Mihailovich.
     
    Why should we care? Because it matters, and General Mihailovich deserves to be remembered for what he lived for, fought for, and died for.
     
    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    2016
     
    *****

    General Draza Mihailovich on Ravna Gora in 1943
     
    "To him we have to be grateful for breaking out of the encirclement. Yes, I might add, and for our lives. If there was no General Mihailovich, I would not be alive today." 
    Captain Borislav Todorovic (left) and Captain Walter Mansfield / Herzegovina 1944.
    Photo courtesy of "The Kingdom of Yugoslavia in WWII"
     
    CAPTAIN WALTER MANSFIELD,
    of the FIRST AMERICAN MISSION TO MIHAILOVICH
    DURING WORLD WAR TWO

    Speech given in Canada in 1953
     

    “There is no nation which would, more than you Serbs, appreciate human freedoms and rights. Not only appreciate, but give everything for them. It happened on Kosovo, the Salonika Front, and Ravna Gora. The first thing that I learned from your brothers in your mountains was 'Freedom or Death.' The great law and ideal for great men and times.
     
    "…I have not many opportunities to meet many great men. One of them is my good and never forgotten Chicha [General Mihailovich]. He will live in my heart as long as I last. I observed him in all conditions, mostly difficult ones. Then one can see better. It made no difference whether the gunpowder was burning the eyes, or death was waiting, or injustice was hurting. He was always great and sincere in victory as well as in defeat. He loved his country, his people, and the cause of freedom, sacrificing himself for the glory of the living...
     
    "Calm, courageous, and resourceful, during all operations from Ivanjica, Drina, Zlatibor, Valjevo and Sabac, he remained always legendary. I remember one night near Rudo, when a battle lasted three hours and the Germans were firing on us from all sides and from the air, Chicha went from one to another, from one part of the battlefield to another, bringing fate and force into our weakened bodies. To him we have to be grateful for breaking out of the encirclement. Yes, I might add, and for our lives. If there was no General I would not be alive today...
     
    "He spared innocent blood and avoided hopeless battles at all cost – although it is always easier to sacrifice others for one’s own glory, or build that glory on thousands of innocent and unneeded graves.
     
    "‘When the times of a general uprising comes,’ said Chicha, ‘we will give everything for freedom and victory. But, for that day we must be ready so that we can hit harder and win for sure. Before that day arrived they chose Tito. By such an act, they have sinned against God, faithfulness, justice, victory and freedom,’ Chicha declared.
     
    "During the very difficult winter of 1943, together, we were pushing to break out of the Valley of Death. Already the perspective was changing. The BBC glorified a man who had been sent to Yugoslavia to convert the liberation struggle into fratricidal war, and on the ruins of a state to build a Communist ‘Celekula’. [The Turkish Pasha of Nish, in 1809, had ordered that the heads of Serbian insurgents who had tried to liberate a town near Nish be shaved [Cele] and used to erect a tower [kula] as testimony to what happened if Turkish control was challenged in Serbia.] There is no cruel, dishonest, or bestial road that this Red monster did not take to accomplish his task. The naïve Allies, to accommodate Stalin, nurtured a snake in their bosoms.
     
    "On his account fables were converted into history. Other people’s successes into his red feather. We were in Rogatica after Ostojic’s troops won the victory at Visegrad. That same night the BBC gave our victory to Tito and announced that victorious Partisans had entered Rogatica. We, the Yugoslav Army of the Homeland, were in Rogatica. At that time, around the town there was not a single German or a Tito Commie.
     
    "When we parted after a brotherly hug, Chicha was smiling but his eyes were sad. We knew what kind of days were to follow."
     
     
    Captain Walter Mansfield
    of the First American Mission
    to Mihailovich in WWII
    Speech given in Canada 1953
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****

    0 0


    "'Kraljeva vojska' - Ovo je prica o stradanju njihovih porodica, o ratnim zlocinima nad srpskim stanovnistvom i o danima provedenim u italijanskim logorima. Ovo je takodje prica i o neizvesnom putu do slobode, na kojem ce se ukrstiti sudbine ljudi koji su izgradili ono sto danas predstavlja srpsku zajednicu Vindzor u Kanadi. Dokumentarni film je delo dugogodisnjeg novinara Zorana Kljajica i delom je finansiran sredstvima Muzeja srpske bastine (Serbian Heritage Museum) iz Vindzora. Film ce se pojaviti u "free share" formatu za besplatno preuzimanje na internet stranici muzeja pocetkom proleca 2016."


    ["Subtitles in English will be drawn up in summer 2016 before submission to the documentary film festival in Montreal and Los Angeles.In advance thank you for your patience."]


    Zoran Kljajic
    na Facebook.
    Februar 2016


    *****


    VIDEO
    "Kraljeva vojska" Teaser
    Posted on You Tube by "Zoran Kljajic"
    Published on February 23, 2016





    https://youtu.be/QjYNDGqOlyc




    *****


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****


    0 0

    PTPC
    [Извор: Vecernje Novosti]
    28/02/2016


    Усред главног загребачког Трга бана Јелачића, у самом центру града, јутрос су се постојили црнокошуљаши, припадници страначке војске Аутохтоне хрватске странке права.

    Загреб - протести / Фото: Novosti.rs

    Усред главног загребачког Трга бана Јелачића, у самом центру града, у недељу ујутро постојили су се црнокошуљаши, припадници страначке војске Аутохтоне хрватске странке права. Слика је била стравична, мушкарци и жене обучени у црно, са чизмама на ногама, узвикивали су “њима смета Хрватска, али не смета Павелићева куна“.


    Истовремено је група грађана, предвођени Радничком фронтом, протестовала против ове параде фашизма, а полиција је све мирно проматрала, јер је дала дозволу за ово окупљање. Иако је на тргу било много полицајаца нико није реаговао и на крају су се црнокошуљаши разишли.


    “Не новој Југославији, не Великој Србији“, извикивали су носећи црне заставе, на којима је хрватска шаховница која се користила у вријеме НДХ, а на заставама је и писао страначки поздрав За дом спремни.


    Ова нова провокација усташоидне деснице изазваће реакције демократске Хрватске, која се све више суочава с агресивним национализмом. Без сумње парадирање црнокошуљаша и страначких војска имаће и крајње негативне реакције у Европи, која упозорава да се Хрватска окреће све више екстремној десници.




    http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=190179


    *****


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****



    0 0


    БН телевизија емитује нашу серију “Краљевина Југославија у Другом светском рату"сваког уторка, почев од 1. марта 2016,  у 21,55. Емитују се епизоде 7-12.

    Серија се емитује и преко интернета, на следећој адреси:



    http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81/


    *****


    BN television is broadcasting our series, "The Kingdom of Yugoslavia in the Second World War" every Tuesday, beginning March 1, 2016, at 21.55. Broadcast episodes are 7-12.


    The series can be viewed on the Internet at the following address:


    http://www.rtvbn.com/onlinetv


    http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/kingdom-of-yugoslavia-in-world-war-ii-on-bn-tv/


    *****
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0


    Aleksandra's Note: In commemoration of the 70th anniversary of the martyrdom of General Draza Mihailovich this year, 2016, I post this testimony by an American airman who spent time with both General Draza Mihailovich and his Chetniks and with Tito's Yugoslav Partisans in Nazi occupied Yugoslavia during WWII. It is my hope that this will generate interest in the diary of Lt. Col. James M. Inks that describes an American WWII veteran's first-hand experience with the factions on the ground in Yugoslavia. EIGHT BAILED OUT is one of the true stories that finally saw the light after being "classified".
     
    Sincerely,
    Aleksandra Rebic


    Lt. Col. James M. Inks (USAF)
    1921-2004

    “I am honored that I should be included editorially in the observance of a memorial year for Draza Mihailovich, and pleased that I may once again pay tribute to a great man, whom I shall never forget. Pleased also for the opportunity to again expose the vile, contemptible, and inhumane treatment of the General by his captors, who, then and now, consider themselves worthy to participate with dignity in the community of nations. The mockery of Draza’s trial and his subsequent murder shall forever mark the Federative Peoples Republic of Yugoslavia as a Federation of Swine, abysmally ignorant of the basic concept of human rights and dignity. Our only solace can be that those responsible will receive their just reward at the hands of the Almighty. May this eventual consequence rest heavily on their minds during their mortal lives.”

    Lt. Col. James M. Inks
    United States Air Force (Ret.)

    *****

    YUGOSLAV MILITARY ATTACHE QUESTIONS CAPTAIN OF THE U.S. AIR CORPS ABOUT HIS EXPERIENCES IN WORLD WAR II YUGOSLAVIA AND LT. COL. JAMES M. INKS RESPONDS.

    July 13, 1946

    Dear Lt. Inks:

    I have learned that you parachuted from your plane on the 28th of July, 1944, near Podgorica, Yugoslavia and that you were liberated by the Partisans April 26, 1945, and returned to your base. As the military attaché to the Yugoslav Embassy in Washington, your experiences and impressions regarding this matter, interest me very much and I would appreciate it very much if you would inform me in detail about your experience. I am especially interested in your impressions of our units and the various parts of the country through which you passed, their treatment towards you, what observations you can make concerning the enemy and how you happened to be liberated by the Partisans and returned to your authorities. I would like to know how you were received by the various units in Yugoslavia and how they treated you.

    Anticipating a quick reply to my inquiries, accept my sincerest regards and my congratulations on your safe return to your home and to your loved ones after all you have gone through in this horrible war.

    Sincerely yours,

    Colonel Mihovil Tartalja
    Military and Air Attache
    Yugoslav Embassy

    *****

    LT. COL. JAMES M. INKS of the USAF REPLIES:

    July 17, 1946

    Colonel Mihovil Tartalja
    Military and Air Attache
    Yugoslav Embassy


    Colonel Tartalja:

    At dawn this morning, July 17, 1946, the Partisans took the life of the greatest man yet to show his face in the political situation of Yugoslavia. Yes, General Mihailovich was truly a great man. His honesty, integrity and straight-forwardness was in direct contract to the slinky and crafty Partisans that I was unfortunate enough to come in contact with.

    I am writing this at your request, and my views are my own and are not to be interpreted as to represent those of the army or my government, however, you can rest assured that I am going to do my utmost to expose this monstrosity of a crime that your government has just this morning committed.

    I spent months in Yugoslavia and came in contact with all of the factions there. I lived with General Mihailovich for three months and learned a great deal about the man and his ways of accomplishing things. I jumped in the same fox-holes with his Chetniks, when American and English planes bombed and strafed them on Tito’s information that Germans were there. True, the Chetniks were not openly fighting the Germans in the last year of the war, but they were powerless to do so. However I witnessed and took part in numerous skirmishes with the Germans, which we were forced to give the Partisans credit for.

    As for the treatment by the different groups, the Chetniks treated us like free men and allies. They gave us food that should have normally gone to their underfed troops. They gave us guns and ammunition and money and allowed us to do just about anything we were physically able to. After we were captured by the Partisans, we were treated as prisoners and certainly not like allies. They took our guns and ammunition from us, kept us with their prisoners, and even forced us to carry wounded Partisans off the field of battle under fire.

    I kept an accurate account of what happened to me and my comrades while we were in Yugoslavia. This has recently had its secret classification removed by the army and is now cleared for publication. I hope in the near future to have it before every citizen in the United States, in one of our popular magazines and you can rest assured that I will leave nothing out that reflects my contempt for your present form of Government. Furthermore, several hundred other American airmen are not going to forget General Mihailovich and I sincerely hope that we see to it that you are reminded forcefully of the supreme injustice that you have committed against him.

    JAMES M. INKS
    Captain, Air Corps
    U.S.
    July 17, 1946


    *****



    *****
    Lieutenant Colonel James M. Inks of the United States Air Force flew 135 combat missions during twenty years of his distinguished military service. His Liberator bomber was forced to go down in Yugoslavia in July of 1944 as he was flying his 43rd mission, last mission during World War II. Inks and his fellow airmen would stay in Yugoslavia for 10 ½ months after being rescued by the Chetniks. He witnessed firsthand what was going on in Yugoslavia as he traveled with the Chetniks. Three of those 10 ½ months were spent directly with General Mihailovich near Loznica. Lt. Col. Inks would learn much about both the General and his forces and kept a diary during his time in Yugoslavia. This diary would later be published in book form in 1954. Eight Bailed Out, published by W.W. Norton & Company, New York, is the story of an American airman’s experience in World War II Yugoslavia among the people who were fighting not just for their lives against the Axis occupier but for the integrity and future of their nation after the war.
     
    The preceding was published in “Tributes to General Mihailovich” a memorial commemoration of the Mihailovich legacy on the 25th anniversary year of his uprising against the Nazis and the 20th anniversary year of his death. Windsor, Ontario, 1966.
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****


    0 0



    "У ноћи између 12 и 13 марта 1946, у околини Вишеграда, на превару,ухапшен је Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић, најодликованији српски официр у историји и први који је подигао устанак у окупираној Европи. Од стране Озне и СРПСКИХ КОМУНИСТА и изрода,ухапшен, на монтираном процесу суђен и стрељан на још увек непознатој локацији. Не требамо за све кривити Тита,нас, ову земљу, народ, границе су затрли СРБИ КОМУНИСТИ. Ђенерал Дража живеће вечно."


     Марјан Манић
    na Facebook.


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    General Draza Mihailovich
    Belgrade 1946


    The famous bridge over the Drina River in Visegrad, Bosnia
    Photo: Creative Commons

    Aleksandra's note: 70years ago, on the night of March 12-13, 1946 near Visegrad in Bosnia, the town made famous by Ivo Andric's classic novel "The Bridge on the Drina" published in 1945, the most decorated Serbian military officer and leader of the first successful uprising against the Nazis in all of occupied Europe was finally captured by the Yugoslav communist special security agents (OZNA) loyal to Marshal Josip Broz Tito after a long manhunt. A short time later the Yugoslav communists publicly announced the capture of General Draza Mihailovich and their intention to place him on trial for "War Crimes" and "High Treason". He was imprisoned in Belgrade, Serbia to await the trial that would begin on June 10th that same year. Those who are familiar with the life story of this great man know how it all turned out. It is my belief that General Mihailovich, on this night in March of 1946, already knew how it would all turn out - that he was a dead man walking. But perhaps he continued to retain faith until the very end that there would be a good and just outcome. There was good reason for hope.


    In Patriot or Traitor: The Case of General Mihailovich, historian David Martin describes what happened in the West upon news of the great General's capture:


    "When General Draza Mihailovich was captured by a specially trained Communist unit in March of 1946 and it was announced that he would be brought to trial on charges of treason, a nationwide citizens' movement began in America which engaged in a desperate effort to seek justice for Mihailovich. The movement reached from grass-roots level to the clergy, union leaders and community organizations, to the halls of Congress and the editorial sanctums of the nation's major newspapers.


    "At the heart of the entire effort and coordinating activities on a national plane was the "Committee for a Fair Trail for Draza Mihailovich". Working independently but directly under its auspices was the "Commission of Inquiry"...Paralleling these two efforts was that of the "National Committee of American Airmen to aid General Mihailovich and the Serbian People", which helped to bring the facts to the American people through hundreds of newspaper articles and interviews."


    Just as OSS Radioman Arthur "Jibby" Jibilian of the Halyard Mission rescue operation wondered for the duration of his life "if General Mihailovich ever knew how hard we tried to help him," I wonder the same.


    It is my hope that General Mihailovich never lost his hope and faith. It is my hope that despite all that the Yugoslav Communists and their disciples did to make sure that all outside efforts to exonerate Mihailovich would never see the light of day in Belgrade, somehow the General was aware of those efforts and that this awareness filled his heart with optimism. At the very least, I hope he did indeed know, regardless of the outcome, how much he was loved and appreciated, both in his homeland and throughout the freedom-loving world.


    Like him, many of those who fought so hard on his behalf are gone now. And like him, their legacies live on in all of us who have continued to fight the good fight and will continue to do so for the rest of our lives.


    Just as this is the 70th anniversary year of the capture and death of General Mihailovich in 1946, so it is the 75th anniversary of his legendary uprising against the Nazis in the spring of 1941. We will be marking both anniversaries by remembering the legacy of both events and making sure that the glory and the sacrifice are never forgotten.


    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    Chicago, IL
    March 2016


    *****


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****

older | 1 | .... | 31 | 32 | (Page 33) | 34 | 35 | .... | 49 | newer