Are you the publisher? Claim or contact us about this channel

Embed this content in your HTML


Report adult content:

click to rate:

Account: (login)

More Channels


Channel Catalog

Channel Description:

Unsung World War Two Hero

older | 1 | .... | 33 | 34 | (Page 35) | 36 | 37 | .... | 49 | newer

    0 0

    Aleksandra's Note:The young man featured in this post is one of 26 direct descendants of Staff Sgt. Curtis Bud Diles, a U.S. Airforce WWII veteran who was shot down over Nazi-occupied Serbia in 1944 while on the dangerous Ploesti bombing campaigns that were being conducted against Hitler and the Germans to destroy their oil supply and cripple their capacity to continue the war. Taylor Matthews lost his beloved grandfather Curtis Diles in September of 2014, but he did not forget the legacy that the WWII hero taught him.

    The "Diles Descendants" are an extraordinary family. They are a living, breathing example of what saving just one single man on this earth can mean to the future.

    I am blessed to have known Curtis Diles personally, and I'm confident that I can presume to speak on his behalf right now.
    Thank you for remembering and thank you for honoring the legacy that you are a beneficiary of.

    Aleksandra Rebic
    May 2016

    Staff Sgt. Curtis Diles, upper left corner, and his 26 direct descendants.
    Collage by daughter Diane Diles Hammond, 4th from left, top row.

    From Diane Diles Hammond, daughter of Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, one of the "Forgotten 500" American WWII airmen rescued by General Draza Mihailovich and his Chetnik Forces in 1944, in Nazi-occupied Serbia:

    "My Serbian friends - Dad's mission to spread the truth about General Draza Mihailovich and the Serbian Chetniks did not end with his death in 2014. This is my nephew, Taylor, Curtis Diles' grandson. One day, Taylor's children and grandchildren will be asking him about his tattoo, ["Sloboda ili Smrt"] "Freedom or Death". The truth shall prevail.... long live the Serbian Chetniks! Grandpa would be so proud of you, Taylor, just as I am. Thank you for carrying his torch with me!"

    Diane Diles Hammond



    on Facebook, May 9, 2016

    Iinterrupt your Mother's Day feeds for a long post of my own. When my grandpa [Curtis Diles] was 19, his B-24 Liberator was shot down over Nazi-controlled Serbia. A group of Serbian guerrilla fighters, who called themselves Chetniks, took him and hundreds of other US airmen in, gave them food, shelter, and protection as they made their way to makeshift runways.

    US cargo planes would fly in under the cover of night to bring these young men home. It was called Operation Halyard, one of the largest rescue missions in United States history. It's fair to say that without this group of people, I might not be here today.

    This flag is the flag of the Chetniks. Their leader, Draza Mihailovic, was arrested for treason and executed by the post-war Communist government of Yugoslavia. The United States government remained silent during his trial, despite his efforts to rescue almost 400 [over 500] American citizens. My grandpa spent his entire life trying to tell the story of how Mihailovic and the Chetniks treated him and his fellow soldiers. When my grandpa passed away two years ago, I thought about getting this tattoo. Today I followed through. This is my way of honoring him and the Chetnik people.

    "[With Faith in God] For King and Country, Freedom or Death". My body now owns the last half of that phrase. If you care to know, Wikipedia has some great information on the Chetniks and Operation Halyard. Take some time to read through these if you like. There'sa lot of really interesting and messy history here. It matters to me. It mattered to my grandpa.

    Thanks for reading.

    Taylor Matthews
    May 9, 2016


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at


    0 0

    on Facebook.

    "Save the date for the Premiere of Zoran Kljajić's documentary film, KING'S ARMY, on May 27, 2016, [in collaboration with the Serbian Heritage Museum.]

    6770 Tecumseh Rd E
    Windsor, ON N8T 1E6

    Nine members of Windsor's Serbian community tell their stories of how and why they came to Canada. Their struggles before and after they arrived here. What reasons forced them to leave their homeland and why did they choose Canada?

    [In the Serbian language with English subtitles.]

    Join us for dinner and the movie. Tickets can be purchased in advance at the following locations:

    Serbian Centre
    St. Dimitrije Serbian Orthodox Church
    Gračanica Serbian Orthodox Church
    Deda's Deli

    See posters for additional details."


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


    0 0

    Army Navy Country Club in Arlington, Virginia


    Dear Members  and Guests,

    On May the 26th, [2016] we are privileged to have as our  speaker Lt. Col. John Cappello, Air Force Attache (AIRA) at the U.S. Embassies in Serbia and Israel.  Our distinguished speaker will present the untold, compelling, and riveting account of the greatest daring operation of World War II.

    This true story will keep you on the edge of your seat by the suspense: escaping from exploding airplanes, landing into hostile terrain, being caught in the midst of political intrigue and espionage, trapped and facing an uncertain future!

    The Chetnik Commander Draza Mihailovich was disposed to uphold an Allied friendly relationship and his army aided in the transport of the injured aviators and air crews, while the local Serbs displayed heroism in providing shelter, food, and protection to the airmen. Creating and building an airstrip for the evacuation with simple courage, farm tools, and bare hands, for the C-47s was another wondrous achievement...

    Agenda for Thursday, May 26, 2016

              East Gate: 1700 Army Navy Drive, Arlington, VA 22202
              West Gate: 2400 South 18th Street, Arlington, VA 22204
              Complimentary Parking
    Area:  Fort Richardson Room, 3rd Floor

    Cost:  $38, pre-pay or pay at the entrance
    Date:  Thursday, May 26th, 2016
    11:00  Doors Open, Networking Time
    11:50  Pledge of Allegiance
    11:55  Blessing
    12:00  Plated entree and dessert served
    12:45  SWOWF President VADM Robert Dunn introduces David Vuich
    12:50  David Vuich introduces our speaker Lt.Col. John Cappello
    13:00  Speaker: Lt.Col. John Cappello
    13:45  Questions from the Audience
    14:00  Conclusion of the 2016 May Speakers Events Series

    We are looking forward to a great turnout, if you have any question feel free to contact me at 917.334.1526, or via text/e-mail at anytime.


    R.N. Jurgenson
    Silver Wings
    Cell: 917.334.1526


    “Our speaker, Lt. Col. John Cappello, entered the Air Force after earning his Bachelor’s Degree from the United States Air Force Academy. He attended pilot training and was first assigned to fly B-52s with the 69th Bomb Squadron at Loring Air Force Base, Maine. During this tour he was deployed for six months in support of Operation Desert Shield. Lieutenant Colonel Cappello completed B-1 training and was subsequently assigned to the 28th Bomb Squadron at McConnell Air Force Base, Kansas, spending more than a year flying with the Kansas Air National Guard as an active duty adviser assisting with their transition from the F16 to B1.

    The Lieutenant Colonel has also served as an associate professor of political science at the United States Air Force Academy. He has been published in a number of professional journals and was co­recipient of the Institute of National Security Studies Linhart Award for best research effort in 1998. Lieutenant Colonel Cappello returned to fly the B­1 with the 28th Bomb Wing, Ellsworth AFB, South Dakota,  in 1999, and later served as the operations  officer for the Military Liaison Team in Kiev, Ukraine. Prior to becoming an attaché, he was a  political military officer at Headquarters United States European Command, Stuttgart, Germany,  working extensively on European Command policies in the Balkans.  From 2007 to 2010 he  served as Defense and Air Attaché to Serbia and then as Air Attaché to Israel from August 2010  to December 2013.  Lieutenant Colonel Cappello retired from active duty on 1 January 2014."

    About Silver Wings Over Washington

    The Silver Wings Fraternity is comprised of a wonderful group of remarkable individuals who have pioneered, excelled and contributed to the world of aviation. We encourage members to bring friends, guests, and introduce young people to the noteworthy exploits and achievements of our distinguished members and speakers. In the past we have hosted prominent speakers who presented contemporary and historical topics relating to aviation, space, and a variety of military accomplishments.

    Our mission is to provide an educational foundation that inspires, advocates, and fosters a venue for learning through aviation, especially for the younger generation; a forum for networking among members, colleagues and friends with outstanding speakers and camaraderie across the board. "What's Past is Prologue"


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


    0 0

    American Flag and the Flag of Serbia image courtesy of the Studenica Foundation.
    Taking to the Ravna Gora hills of Serbia 75 years ago in May of 1941 with only a handful of men to mount the first real resistance to Hitler's occupying forces in Europe was impressive. The guts it took and the resolve necessary for these men and their leader to initiate such a courageous act against the Nazi war machine that in 1941 appeared to be invincible seems almost inconceivable now. But it was real, and the magnificence of it has withstood the test of time to remain one of those pivotal moments in history when men stood up against monsters and said, 'No, you will not win.'
    For many years now, I've been sharing the story of General Draza Mihailovich and his Chetnik freedom fighters, and my father has been telling it for much longer than that. It's a story that begs to be told. It's the story of a distinguished Serbian military man who led the first real resistance in occupied Europe against Adolf Hitler during World War II and who, for the duration of WWII, remained true to the fight for freedom for his people and his nation. It is the story of a Serbian leader who was and remained a loyal ally of the great democracies despite the terrible betrayal that would be perpetrated against him. It is the story of a man who in his short lifetime of 53 years became a martyr and a legend who has been gone for 70 years now and for whom there is still no gravesite in his homeland.

    The story of his mortal lifetime came to an end on July 17, 1946 when after a phony communist trial in Belgrade General Mihailovich was mercilessly executed. No remains were to be found or properly buried so that there is a marker in Serbia signifying the existence of a man who lived and died for the honor and survival of the people and country he loved, as well as for the success of the Allied cause he remained faithful to until the end of his life.

    That day in July a new story began, the story of his immortal legacy, and it has been going strong for 70 years. That is the story of making sure that the legacy of General Mihailovich is made known for what it truly was and that the historical record properly and honestly reflects that legacy. That is the story that continues to be told as we reach the 75th anniversary of the Third Serbian Uprising and the 70th anniversary of the General's passing in 2016.

    For these 70 years since his death those who have known and understood the value of character exemplified by General Mihailovich, in his actions against the enemy and his faithfulness toward his people and the WWII Allies, have kept his memory and legacy alive throughout the world. I've known many of those people personally through the years, and though many of them are gone now I'll not forget their passion and dedication to keeping this legacy alive. No one truly dies unless they are forgotten, and all of us who appreciate just how great a man General Mihailovich was and what made him a truly heroic figure in history must never allow him to be forgotten. Now that so many of those who lived that history and who fought alongside him are gone, it is up to us who have come after them and who know their story to keep that legacy alive. We must. We owe it to them, and most of all, to him.

    Each one of us who knows the history of World War Two and appreciates the role that General Mihailovich played in that history has our own thoughts about what made him great. Mounting the resistance against the Nazis in the Spring of 1941 and maintaining it despite the terrible German reprisals and the overwhelming obstacles and pressures that the Yugoslav communists and the Allies burdened him with, as he fought to remain true to the cause, is paramount. However, for me, there is something else that stands out and has become an even stronger indicator of who he was and why he is deserving of the honor and recognition that is bestowed upon true heroes. It's that thing that makes me proud to be a member of the same nationality and ethnic background as he was.

    General Mihailovich remained a faithful ally. The Allies did not remain faithful to him. Over a period of time, as he struggled to maintain the fight for freedom in his homeland and at the same time remain a worthy and loyal ally of the great democracies, he would be betrayed and abandoned by those who had promised assistance but who would leave him to the wolves that would ultimately take his life. Even as he watched the betrayal unfold and came to know that he had been abandoned by the Allies, he remained loyal to their cause, but not only that. He remained loyal to them.

    Even after the betrayal was complete, and he was left on his own against the Nazis and the Communists, General Mihailovich and his people would perform acts that were beyond honorable and that almost defy the imagination considering how self-less and forgiving those acts were.

    Many Allied military personnel, most of them Americans, found themselves stranded in the Nazi occupied parts of Yugoslavia in 1944 after the Allied leaders had turned their backs on Draza and his Serbian people. General Mihailovich could have left them to the wolves in retaliation, but he did not. Instead, throughout 1944, he oversaw and enabled the evacuations of hundreds of Allied personnel, Army Air Force airmen who had been shot down by the Nazis and who had landed by fate on Serbian territory that was occupied by the enemy. All of the evacuations were successful. Not one man was captured. Not one man was left behind at the mercy of the enemy. All were fed, housed, protected, and evacuated to safety to return to their homes and families and to go on with their lives. They all lived to tell stories about the war and about the man who had saved them. Many of them would spend the rest of their lives dedicated to telling this story and fighting for official recognition of the man who had made their survival possible. Many of them would have children and grandchildren who would not be alive today had it not been for General Mihailovich and his Chetnik freedom fighters and the Serbian people loyal to them.

    The fact that General Mihailovich had several options is what never ceases to amaze me, and what lies at the heart of his story are the honorable choices that he made. He could have turned his back, justifiably so, but he didn't. He did the honorable thing, that unselfish thing, that reflects a "sacredness of obligation" which only true men of character, men of greatness, carry within them no matter what the circumstances are. General Mihailovich was a Christian. I can only hope that when God saw all that the General did that He was pleased.

    Through the years I have had the privilege of coming to know personally some of those WWII veterans that are part of this great story, both Allied and Serbian, and to call them my friends. I never grew tired of their story. And now that so many are gone, it's up to us to keep telling that story. We must. That is our sacred obligation.

    Progress has been made. Serbia has begun to slowly officially recognize the worthy legacy of the son whom she shunned for too long. The Legion of Merit Medal awarded to General Mihailovich posthumously and secretly by the United States in 1948 finally made it home in 2005, where it belongs. Though the old organizations established years ago continue their remembrances and celebrations of his life, new organizations have been established in his memory. Many throughout the world share the legacy via modern social media such as Facebook. Last year, in May of 2015, after a long, arduous legal process initiated in 2006 by Serbian patriots in the homeland, General Mihailovich was officially "rehabilitated" - a verdict that dismissed the original sham of the "guilty conviction" of 1946. There have been more examples of progress, and there will continue to be more progress in the process of vindication.

    As the old guys pass on, and with them their memories, it's up to us survivors to continue maintaining the goal of securing for General Mihailovich the official recognition and place in history that he deserves. They did all the hard work. It's up to us to make sure that it was not in vain.

    My father has never given up. For 70 years he has remained faithful to the cause that he fought for as a young man, a kid really, and has never wavered. His passion has been passed on to me, and I'm grateful for the opportunity to have gotten to know the Mihailovich story and to be part of carrying on his legacy. It's in my blood now. I'm confident that all of us who share that same passion will maintain the same faithfulness to the cause that our fathers and grandfathers did.

    I know the day will come when General Mihailovich is given his proper due and his rightful place in history is permanently established with all the honor that he deserves. He was and remains a true soldier, an honorable leader, a faithful ally, and ultimately a decent human being who never turned his back on the sacredness of his obligations. That, by any measure, is what makes a man a great man.

    It is this kind of greatness that makes General Mihailovich a man I wish I had known, and a man that can never be forgotten. He was, and remains, an inspiration, and I thank God for making this great man a Serb.

    Aleksandra Rebic
    Memorial Day May 2016


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


    0 0

    May 30, 2016

    Šta sadrži televizijski serijal "Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu". Prava emitovanja otkupila i državna TV iz Varšave.

    TOKOM Drugog svetskog rata, u Beogradu je bilo oko 5.000 ilegalaca pod komandom generala Draže Mihailovića, od kojih je polovina bila naoružana i za 24 časa mogla da bude mobilisana. Mnogi od njih su streljani u Jajincima, završili u Mauthauzenu ili poginuli u borbi s partizanima. Tvrdi ovo Miloslav Samardžić, autor dokumentarnog serijala "Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu", čije će prve tri epizode u četvrtak premijarno biti prikazane u sali "Kinoteke", u Košutnjaku.

    Serijal od 18 epizoda otkupila je državna TV Poljske, u toku su pregovori s francuskom TV, a nekoliko epizoda bilo je prikazano i u Banjaluci. Među ilegalcima, Samardžić posebno pominje potpukovnika Žarka Todorovića Valtera, komandanta beogradskih ilegalaca od maja 1941.

    - Nadmudrivao je Nemce do marta 1943. Operacija "Valter", okončana njegovim zarobljavanjem, bila je najveća koju je Gestapo sproveo na Balkanu. Todorović je bio jedan od malobrojnih četnika koji su preživeli Mauthauzen. Posle rata postaje pukovnik francuske armije, a potom visoki činovnik francuske vlade. Kao i druge četničke oficire koji su preživeli rat, komunisti su ga proglasili za ratnog zločinca.

    IMA i onih koji veruju da su delovi njegove biografije iskorišćeni za snimanje filma "Valter brani Sarajevo", a potere Gestapoa za beogradskim četničkim ilegalcima, tvrdi Samardžić, ovekovečene su u TV seriji "Otpisani", ali s komunistima u glavnim ulogama.

    Takođe pominje majora Aleksandra Mihajlovića Vilija, šefa beogradskih ilegalaca posle hapšenja Valtera, koji je poginuo u sukobu sa Oznom, 1. maja 1945. u Beogradu. Zatim Bogdana Milutinovića, studenta koji je sa braćom Nikolom i Vladetom Pašićem, unucima premijera Nikole Pašića, jedan od prvih organizatora beogradske ilegale. Gestapo ga hapsi 1943. i strelja u septembru, u Jajincima. U Jajincima je streljan i Georgije Jovović, rođen u Rusiji. Među likvidiranima je i Tihomir Jakšić iz Beograda, radio-telegrafista. Uhapšen je kod radio-stanice, na mansardi stana u Kralja Aleksandra 94. Vukoman Aračić, svršeni maturant, u leto 1944. preplivao je Dunav i preneo poruku patrijarhu Gavrilu i episkopu Nikolaju, u Vojlovici. Pri povrtaku, nemačka straža ga ranjava. Umro je od sepse u oktobru 1944.

    Britanski kralj Džordž Šesti i kralj Petar Drugi u Londonu, tokom rata
    - TV serija prati događaje na osnovu najnovijih istorijskih otkrića, bez traga indoktrinacije iz socijalističke ere. Istoričari i svedoci govore o uzrocima rata, genocidu u Hrvatskoj, ustanku 1941, odmazdama, kao i o dva najveća građanska rata koja su se odigravala paralelno: Srbi - Hrvati i Jugoslovenska vojska - partizani. Sagovornici su intervjuisani u Srbiji, Sloveniji, Italiji, Kanadi, Americi i Velikoj Britaniji - kaže Samardžić.

    Serija obiluje dokumentarnim snimcima, od kojih se mnogi prikazuju premijerno. Tu su snimci posete kralja Petra Drugog predsedniku Ruzveltu, u Beloj kući 1942, zatim susret generala Draže Mihailovića i američkog pukovnika Mekdauela 1944, razgovori sa oborenim američkim pilotima koje su spasli četnici (misija "Haljard"), snimci britanskih i američkih isporuka oružja i opreme partizanima...

    Žarko Todorović, posle Mauthauzena, u francuskoj uniformi
    - Nabavili smo iz slovenačke kinoteke u Ljubljani film kada slovenački četnici polažu zakletvu kralju Petru Drugom, 6. septembra 1943. Takođe imamo film kad Ruzvelt poklanja eskadrilu "letećih tvrđava", na aerodromu "Boling fild", kod Vašingtona, u oktobru 1943, Jugoslovenskoj vojsci - kaže Samardžić, i zaključuje da se to ne zna, jer su posle nekoliko dana Amerikanci sklonili jugoslovenske oznake i uvrstili avione u svoju avijaciju.


    ZA seriju je nabavljeno i 450 minuta arhivskih filmskih snimaka iz Nacionalnog arhiva, u Vašingtonu, i 150 minuta iz Jugoslovenske kinoteke, u Beogradu. Tu su i filmski i audio-snimci iz privatnih kolekcija. Istorijski konsultanti su pukovnik u penziji mr Dragan Krsmanović, bivši direktor Vojnog arhiva, i istoričar Milutin Velisavljević. Stručni konsultant i producent je Milisav Čumić iz Velike Britanije.

    Miloslav Samardžić
    SERIJA je rađena u produkciji kragujevačkih "Pogleda". U njoj, između ostalih, govore dr Dušan Đukić, sin generala Svete Đukića, Angelina Kalabić, sestra Nikole Kalabića, slovenački četnik Uroš Šušterič, koji je trebalo da bude svedok u postupku rehabilitacije ratnog premijera Milana Nedića, američki piloti Artur Džibilijan i Klar Mozgrou, koje su četnici spasli, nekadašnji pripadnici Omladinskog štaba 501, Cerskog, Požeškog, Topličkog, Ličko-kordunaškog korpusa...
    If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at

    0 0

    On May 30, 2016, Vecernje Novosti (the most circulated daily newspaper in Serbia) wrote a lengthy article about the TV series called The Kingdom of Yugoslavia in World War II. The article explained how the Polish state television based in Warsaw acquired TV rights and it also stated that the first theatrical release will be for journalists in Belgrade.

    The majority of the article was about Belgrade’s underground resistance movement in World War II led by Lt. Col. Zarko Todorovic whose code name was Walter. The Nazis captured Lt. Col. Todorovic in March 1943. He was one of the rare imprisoned Chetniks that survived the Mauthausen-Gusen concentration camp. After the war, Yugoslavia’s communist government declared him a war criminal. He was then an Officer of the French Foreign Legion and a high-ranking official in the French government. Of course, France refused to extradite him to the communists (Western countries didn’t extradite a single member of General Draza Mihailovich’s army). None of this deterred the communists in filming a TV series (called Otpisani) and in attributing the achievements of Todorovic’s resistance members to their own underground resistance movement in Belgrade which was significantly weaker and smaller in size than the Chetnik one.

    This article is the first time that a media house has stated the fact that the production members of the TV series have acquired film footage from the Slovenian Cinematheque in Ljubljana that shows Slovenian Chetniks. Also acquired is 450 minutes of archival footage from the National Archives and Records Administration in Washington and 150 minutes from the Yugoslav Film Archive in Belgrade. Through the article, we were also introduced to the TV series team members which include author Miloslav Samardzic, historical consultants Ret’d Col. Dragan Krsmanovic (former chief of the Military Archive in Belgrade) along with historian Milutin Velisavljevic and producer Milisav Cumic from the UK.


    If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


    0 0

    На Вимеу су постављене и епизоде 1-6 ТВ серије ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'', уз нове плакате.
    On Vimeo can be found Episodes 1-6 of the TV Series "The Kingdom of Yugoslavia in World War Two" along with new postings.
    Линк за епизоде 1-6:
    Link for Episodes 1-6:
    Такођe су постављене и нове - коначне верзије, епизода 7. и 8. Епизода 8, ''Краљ Петар, Черчил и Рузвелт'', и даље се може гледати бесплатно, на овом линку:
    Also posted are Episodes 7 and 8. Episode 8, "King Peter, Churchill, and Roosevelt" can continue to be viewed for free at the following link:
    Линк за клип из епизоде 9:
    Link for clip from Episode 9:
    Линкза тизер 1:
    Link for Teaser 1:
    Линк за тизер 2:
    Link for Teaser 2:
    Линк за трејлер 1:
    Link for Trailer 1:
    Линк за трејлер 2:
    Link for Trailer 2:
    Линк за сајт о ТВ серији - српски:
    Линк за сајт о ТВ серији - енглески:
    Link for the site of the TV Series in English:
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at

    0 0

    Perica Sovilj - Elected new President of Organization of Serbian Chetniks Ravna Gora at Congress in Merrillville, IN May 2014. Photo by Aleksandra Rebic.

    Posted on You Tube by: Predrag Rudovic
    Published on March 17, 2016
    "Borili su se za cast, slobodu i opstanak svoga naroda. Verovali su da u toj borbi imaju saveznike. Nazovi saveznici, Englezi, izdali su ih na milost i nemilost najvecem zlu srpskog naroda, Komunistima.

    "Tako je njihva plata za krv, zrtvi stradanje u odbrani svoga naroda na kraju bila progonstvo. Vecina njih nikada se nije vratila u otadzbinu. Mnogi vise nikada nisu videli svoje porodice, oceve, majke, bracu, sestre... A neki bi se vracali u otadzbinu po prvi put posle pedesetak godina...

    "Izdani i prognani, nastavljali se bore. "Pobednici" su sezdeset godina pokusavali da prekroje istinu i napisu svoju istoriju. A oni su iz inostranstva istinu govorili malobrojnima koji su zeleli da je cuju.

    "Neki to ne zele ni dan danas.

    "Razgovarajuci sa njima, svhvatam da prava istina o srpskoj istorjiji nije napisana ni dan danas. Niti je iko osim malobrojnih entuzijasta poceo da je zapisuje. A prezivelih je sve manje, ali i dalje govore onima koji zele da cuju.

    "Ovo su njihove price..."
    Autor: Predrag Rudovic


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


    0 0

    Драгиша Кашиковић

    ДОГАЂАЈ:Уручење награде „Драгиша Кашиковић“ за новинарство - Зорану Пановићу, новинару дневног листа „Данас“; за публицистику - Пери Симићу, новинару и публицисти и за афористику - Веселину Мишнићу Ларију, сатиричару.
    Награду по 22 пут додељује Издавачка кућа „Српска реч“
    ДАТУМ:Петак, 17. јун 2016.
    ВРЕМЕ:12 часова
    МЕСТО:Удружење књижевника Србије, Француска 7, велика сала.
    НАПОМЕНЕ:Награда „Драгиша Кашиковић“ додељује се за врхунски стваралачки домет и ширење слободе изражавања.
    О добитницима је одлучивао жири у саставу: књижевник Александар Чотрић, председник, историчар Предраг Остојић и књижевник Миодраг Јакшић, чланови.
    Признање у име „Српске речи“ уручује Даница Драшковић.
    Међу претходним добитницима признања су академик Душан Ковачевић, редитељ Горан Марковић, социолог културе Ратко Божовић, књижевник Милован Витезовић, списатељица Милена Марковић, драмски писац Синиша Ковачевић , књижевни критичар Љиљана Шоп, афористичар Александар Баљак, свештеник Љубомир Ранковић...
    Награда је установљена у знак сећања на Драгишу Кашиковића (1932-1977), истакнутог српског писца, новинара, преводиоца, сликара и политичког емигранта, који је убијен 19. јуна 1977. у просторијама „Слободе“, гласила Српске народне одбране у Чикагу.
    Aleksandar Cotric
    If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at

    0 0

    June 14, 2016

    Председник Србије Томислав Николић (Фото Танјуг/Ј.П.)
    Председник Србије Томислав Николић рекао је да ради на Приказу докумената који ће помоћи заједничкој комисији Ватикана и Српске православне цркве пре одлучивања о евентуалној канонизацији хрватског надбискупа Алојзија Степница, преноси Спутњик.
    Канонизацију Степинца прекинуо је папа Фрања након разговора са Николићем у Ватикану у септембру прошле године.
    Николић је, како подсећа Спутњик, тада рекао папи да је улога хрватског кардинала у Другом светском рату била веома лоша и „у најмању руку није смео да ћути када неко убије милион и више градана само зато што нису католичке вере”.
    Папа је, пак, рекао председнику Србије да „нигде не жури по питању проглашења кардинала за свеца”.
    Папа Фрања је зауставио процес канонизације и на његов предлог формирана је заједничка комисија Ватикана и СПЦ, која треба да испита читав случај.
    СПЦ, али и српска јавност сматрају Степинца одговорним због тога што није зауставио масовне злочине над српским народом у НДХ, као и за присилно покрштавање Срба. (Танјуг)
    Predsednik Nikolić radi na dokumentaciji o Stepincu
    June 14, 2016
    Predsednik Srbije Tomislav Nikolić (Foto: Tanjug / J.P.)
    Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da radi na Prikazu dokumenata koji će pomoći zajedničkoj komisiji Vatikana i Srpske pravoslavne crkve pre odlučivanja o eventualnoj kanonizaciji hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepnica, prenosi Sputnjik.
    Kanonizaciju Stepinca prekinuo je papa Franja nakon razgovora sa Nikolićem u Vatikanu u septembru prošle godine.
    Nikolić je, kako podseća Sputnjik, tada rekao papi da je uloga hrvatskog kardinala u Drugom svetskom ratu bila veoma loša i „u najmanju ruku nije smeo da ćuti kada neko ubije milion i više gradana samo zato što nisu katoličke vere”.
    Papa je, pak, rekao predsedniku Srbije da „nigde ne žuri po pitanju proglašenja kardinala za sveca”.
    Papa Franja je zaustavio proces kanonizacije i na njegov predlog formirana je zajednička komisija Vatikana i SPC, koja treba da ispita čitav slučaj.
    SPC, ali i srpska javnost smatraju Stepinca odgovornim zbog toga što nije zaustavio masovne zločine nad srpskim narodom u NDH, kao i za prisilno pokrštavanje Srba. (Tanjug)
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at

    0 0

    June 15, 2016

    Šefu srpske Misije pri Evropskoj uniji u Briselu, ambasadoru Dušku Lopandiću, data je instrukcija da uputi oštar protest zbog izložbe i konferencije "Hrvatski svetac kardinal Stepinac" u Evropskom parlamentu, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova.

    BEOGRAD - Šefu srpske Misije pri Evropskoj uniji u Briselu, ambasadoru Dušku Lopandiću, data je instrukcija da uputi oštar protest zbog izložbe i konferencije "Hrvatski svetac kardinal Stepinac" u Evropskom parlamentu, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova.

    Ambasador Lopandić uputio je protestna pisma predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, kao i predsedavajućem Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta Elmaru Broku, predsedniku grupacije Evropske narodne partije (EPP) Manfredu Veberu, a o navedenom će obavesti izvestioca za Republiku Srbiju Dejvida Mekalistera i izvestioce iz senke i druge poslanike EP, dodaje se u saopštenju.

    Izložbu i skup o Stepincu organizuje poslanica Hrvatske seljačke stranke Marijana Petir u saradnji sa Hrvatskim katoličkim sveučilištem, Uredom za kulturna dobra Zagrebačke nadbiskupije i Radnom grupom EPP za međukulturni i religijski dijalog.

    U pismima, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije ukazuje na neprihvatljivost organizovanja izložbe kojom se veliča lik i delo kardinala Stepinca, koji se tu predstavlja kao "istinski biser katoličke crkve i hrvatskog naroda", a koga srpski narod i Srpska pravoslavna crkva smatraju odgovornim za masovne zločine protiv srpskog i drugog nehrvatskog življa tokom Drugog svetskog rata na području takozvane Nezavisne države Hrvatske. 

    Podseća se da je Stepinac osuđen 1946. godine u Zagrebu (Vrhovni sud NR Hrvatske) na 16 godina zatvorske kazne i gubitak građanskih i političkih prava u trajanju od tri godine zbog svog delovanja i podsticanja na zločine, izdaju i saradnju sa ustaškim režimom i masovnog pokrštavanja desetine hiljada Srba.

    Ukazuje se, takođe, da je papa Franja zaustavio proces kanonizacije Stepinica nakon razgovora koji su državni i crkveni zvaničnici Republike Srbije s njim vodili, kao i da je formirana zajednička komisija Vatikana i SPC-a koja treba da ispita čitav slučaj.

    Ukazuje se i da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić aktivno angažovan na prikupljanju dokumentacionog materijala koji treba da bude stavljen na uvid pomenutoj Komisiji, kako bi argumenti koji govore protiv kanonizacije Stepinca bili uzeti u obzir.

    U pismima se, na kraju, ističe da je ovo pitanje veoma važno ne samo za odnose sa Vatikanom, već pre svega sa Hrvatskom, jer bi se neuvažavanje istorijskih činjenica i uloge Stepinca tokom NDH u Drugom svetskom ratu odrazilo na proces suštinskog pomirenja između dve zemlje, kao i u regionu, dodaje se u saopštenju.

    Foto: Tanjug/ S.Radovanović, ilustracija


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


    0 0

    Aleksandra's Note:This Mihailovich website came to life ten years ago, on July 12, 2006. Being the administrator and publisher of has been a rewarding and enlightening experience, and that is thanks in large part to the readership who has visited this site. The goal of this site has been to educate, to inform, to pay tribute, to vindicate, and to honor the memory of one of Serbia's greatest sons, General Dragoljub "Draza" Mihailovich. He was mortal for only 53 short years, but in that time he established a legacy that 70 years after his martyrdom in July of 1946 remains a source of great inspiration and pride for patriots everywhere.

    Through this site, I've been able to reach people all over the world, and many have become friends and acquaintances. Thank you for your support. It means a lot to me. It means even more to the memory of this man who deserves in every true way the title of "HERO".

    As we begin the 70th anniversary of the last week in the General's life, I'll be posting all kinds of tributes, news stories, announcements about events that will be taking place to honor his memory and legacy, and thoughts and reflections on who Draza Mihailovich was and why he remains important and relevant so many decades after his death.

    Thank you for visiting and for caring about a hero of history that deserves far more than we can ever repay.

    Aleksandra Rebic
    July 11, 2016


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


    0 0

    BN Televizija
    July 8, 2016

    Služenjem parstosa u svim hramovima, promocijom knjige o episkopu Valerijanu, prvom episkopu šumadijskom, i svečanom akademijom u Eparhiji šabačkoj Srpske pravoslavne crkve, 17. jula biće obeleženo 70 godina od streljanja đenerala Dragoljuba - Draže Mihailovića, vođe Ravnogorskog pokreta, koga je prošle godine rehabilitovao Viši sud u Beogradu, rekao nam je protođakon dr Ljubomir Ranković iz te eparhije Srpske pravoslavne crkve.

    To je, kako kaže Ranković, "dan na večno sećanje i podsećanje našeg roda, dan nepravde, zločina, nečovečnosti i zla kada je, samo iz ideoloških razloga, ubijen čovek koji je bio na čelu pokreta koji je prvi pružio snažan otpor fašizmu u Drugom svetskom ratu, prijatelj nekadašnjeg predsednika i generala de Gola, koga su Amerikanci odlikovali za zasluge u ratu, a u svojoj otadžbini je pogubljen tako da mu se do današnjih dana za grob ne zna".
    "U zemljama koje su činile otpor fašizmu slovio je i slovi kao prvi gerilac Evrope, a sopstvenoj zemlji, ne samo što je brutalno umoren i što mu se za zemne ostatke ne zna, bio žigosan, ozloglašen propagandom ideološkog jednoumlja, koje je donelo velike patnje, stradanja i muke svakom onom ko se istinski osećao kao Srbin i pravoslavac", kaže Ranković.
    "Naša eparhija je slavnom čiči podigla Memorijalni kompleks na Ravnoj gori u čijem je središtu prelepa crkva. Nismo čekali rehabilitaciju, jer smo znali da ono što o njemu kleveće ideološko bezumlje nema veze sa istinom. Eto, i država je putem suda potvrdila da smo bili u pravu svih ovih godina kada smo slavili tog sjajnog vojskovođu, rodoljuba, Srbina dostojnog najvećeg poštovanja.
    Dr Ranković kaže da su u Eparhiji Srpske pravoslavne crkve "ponosni na ljude iz raznih krajeva Republike Srpske koji su mu dali nazive trgova i ulica, kao što je slučaj, pored ostalog, u susednim gradovima Ugljeviku i Bijeljini".
    "!Nisu ti ljudi imali problema ni kod visokih međunarodnih predstavnika, jer i oni dobro znaju istorije Drugog svetskog vrata i svojih zemalja, gde je đeneral bio i ostao poštovan", kaže dr Ranković.
    "Istorijski fakat je bio, odavno, da mu ni Brozovo tužilaštvo ni Brozov sud nisu sudili za ratne zločine, već za nekakvu izdaju njihove ideologije, koja je njemu bila strana, jer je bio stameni Srbin i pravoslavac, kako bi naš narod rekao od a do š."
    BN televizija (V.M.)
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at

    0 0

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at

    0 0

    "Важна документација у британском националном архиву, коју је пронашао и уступио нам Никола Пашић (унук Николе Пашића), открива много нових детаља о томе какво су заправо мишљење имале тадашње владајуће структуре о Михаиловићу."

    July 13, 2016

    Премијер Атли (на слици) морао је да истрпи жестоку критику штампе због суђења Дражи
    Познато је да право и правда ни у демократским друштвима не иду баш увек „под руку“. У тоталитарним системима нема ни права ни правде. Генерал Михаиловић је прошле године, након пуних седам деценија,  рехабилитован решењем Вишег Суда у Београду, јер је установљено да је судски процес који је вођен против њега био „нефер“ и „политички и идеолошки интониран“. Остаје дакле питање, да ли би пресуда гласила другачије да је поступак вођен по стандардима демократског правосуђа?

    На то питање најбоље је одговорити из угла представника тадашњег демократског света. Тим пре, јер су Западни савезници касније и одбацили Михаиловића. Важна документација у британском националном архиву, коју је пронашао Никола Пашић (унук Николе Пашића), открива много нових детаља о томе какво су заправо мишљење имале тадашње владајуће структуре о Михаиловићу. Да ли су га сматрали одговорним и због чега?

    Када је југословенски комунистички режим објавио да је Михаиловић ухапшен, било је одмах јасно каква му је судбина намењена.  Југословенска влада је изјавила да ће „после непристрасног процеса Михаиловић бити стрељан као издајник и ратни злочинац.“ Још пре него што је ухапшен, комунисти су објавили збирку од неколико стотина страница докумената који наводно поткрепљују  ову оптужбу.[1]Ова збирка докумената припремљена је за потребе совјетског правног тима у Нирнбергу, али докази очигледно нису били довољно уверљиви, или су их макар Совјети сматрали неупотребљивим.[2]

    Ни експерти Форин офиса нису били импресионирани – сматрало се да није постојало ништа што би Михаиловића теретило као „издајника и ратног криминалца“. По мишљењу одсека Форин офиса за јужну Европу, сви презентовани докази долазили су из партизанских извора и показали су се као драстично искривљење истине или као фалсификати.  Осим тога, ни савезничке владе (владе САД и Велике Британије) нису имале ниједан конкретан доказ да је Михаиловић лично  икада сарађивао са Немцима.[3]

    Биће да су и комунисти били свесни недостатака доказног материјала који су припремили када су неколико месеци раније затражили „да Британија објави факте о Михаиловићевој сарадњи са непријатељем, уколико њима располаже“.[4]

    Због тога је оптужница цео случај темељила на Михаиловићевим „признањима“ датим у истражном  поступку[5], чиме је требало и поткопати његов престиж у јавности.[6]На самом суђењу „Михаиловић је више пута давао исказ супротан ономе какав је дат у изјави истражним органима – он се трудио да се допуни и исправи грешке у изјавама настале као последица умора и велике исцрпљености – али те корекције суд није уважавао и враћао је Михаиловића на претходни исказ“.[7]

    Пошто није био у стању да директно докаже Михаиловићеву колаборацију са непријатељем, тужилац  је примењивао следећу стратегију: наводити Михаиловића да призна колаборацију својих подређених команданата и затим му наметнути избор: или да призна да је наређивао колаборацију, или да призна да су његови подређени кршили његова наређења. Након тога
    Михаиловићу се поново супротставља његов исказ у истрази у којој каже да су сви његови команданти радили по његовим наређењима.[8]

    Питања одбране оптуженом су константно ометана од тужиоца или судије када год би се Михаиловић навео да одговором објасни околности догађаја и побије оптужбу. Дозвољавано је да само уско одговара на питања без обзира на специфичне околности догађаја о којем се говори. Пошто је Михаиловић остао упоран у тврдњи да је одувек био огорчени непријатељ Немаца, тужилац се жалио – а судија га у томе подржавао – да одбрана покушава да наведе оптуженог на изјаву супротно ранијој када је принао сопствену кривицу.[9]

    „Пресуда“ Михаиловићу пре него што је и почело суђење мобилисала је значајан део међународне јавности. Као што је познато, у САД је оформљен Национални комитет авијатичара за помоћ генералу Михаиловићу и Комитет за праведно суђење Михаиловићу. Ова два комитета су се, заједно са другим незваничним институцијама и појединцима, залагали да званичници интервенишу како би се издејствовало заиста непристрасно суђење. Сличан процес, мада у  нешто мањој мери, одвијао се и у Великој Британији, у којој су чак и високи чиновници Форин офиса играли активну улогу.

    Британска влада је упадљиво избегавала било какву званичну реакцију, па је лорд Халифакс упозоравао да је влада дужна да испуни своју моралну обавезу према свом некадашњем савезнику који ју је у рату задужио. Подсетио је да Британци, као ни САД, немају никакав доказ о Михаиловићевој сарадњи са непријатељем, а да су југословенски докази танки и неубедљиви. За комунисте, како је навео, је најзначајнији доказ о сарадњи са непријатељем био састанак америчког пуковника Мекдауела и Драже Михаиловића са немачким официром Штеркером. „Од тог догађаја је направљена велика представа у југословенској штампи и на радију, и била је главна тачка на суђењу ‘ратним злочинцима’ претходне године у Југославији“.[10]

    Сматрало се да ће, уколико се Лондон званично не ангажује, то охрабрити југословенски режим у намери да ликвидира свог политичког противника.[11]Осим тога, „уколико се не  расветле сви расположиви факти и не објави истина, јавност ће тумачити како Велика Британија лако напушта своје савезнике“. [12]

    Група британских официра који су служили код Михаиловића, такође је одбацила наводе о Михаиловићевој колаборацији и предаји савезничког особља Немцима. Уз то, у изјави су  потврдили да је Михаиловић извео низ антиосовинских акција, укључујући многобројне саботаже на железницама и путевима, акције на Дунаву и нападе на гарнизоне и изразили су спремност да о томе детаљно дају исказ на суду. [13]

    Британци су послали званичну ноту Београду, али тек онда када су почеле да стижу оптужбе на њен рачун од стране високих комунистичких функционера и када је постало јасно да да је главни циљ целог процеса, пресуда „реакционарним владама“, остваривање политичког добитка за себе и за Совјетску Русију и заоштравање са Западом.[14]

    На пример, Станоје Симић је отворено прозвао „међународну реакцију“ као непријатеље нове Југославије „јер агитује у корист Михаиловића“. [15]У ноти Форин офиса је истакнуто да  британска влада не поседује никакве доказе о Михаиловићевом „издајству“.[16]Пошто је било јасно да београдски суд неће узети у обзир бројна сведочанства савезничких официра, затражено је да се објаве сви релевантни факти и документи прикупљени из обавештајних одељења и из архиве Форин офиса. Лондон ипак није био спреман да иде тако далеко, па је захтев одбијен под образложењем да се не располаже фактима који би у овом случају били од значаја.[17]

    То уопште није било тачно.  Аналитичари Форин офиса су управо у то време завршили истраживање обимне архиве Форин офиса и СОЕ „како би се утврдило шта се заправо догађало у Југославији током рата“. [18]

    Према томе, не само да су релевантни факти били на располагању, већ би њихово откривање заиста олакшало Михаиловићеву позицију на суђењу. Проблем је био у томе што је та обимна архива, према поверљивом телеграму министра Ернеста Бевина, „открила страшне мрље и ужасне  методе којима су се Каиро и њени официри служили како би задржавали и мењали информације, игноришући и саботирајући наређења Форин офиса“. Због тога је то требало избегавати  јер се не би могло дати прихватљиво објашњење за јавност.[19]

    Да невоља буде већа, совјетски шпијун и најодговорнији за „задржавање и мењање информација“ које помиње Бевин, Џејмс Клагман, негде у то време је тражио дозволу да сведочи на београдском суду – против Михаиловића, на предлог његовог пријатеља Фицроја Меклина, како би „исправио погрешну слику која се сада јавља у јавности тиме што сви говоре Михаиловићу у корист.“ [20]

    Када је британска амбасада почетком јуна послала доказни материјал југословенским властима, Бевин није имао дилему да ће таква активност остати без ефекта и да га комунистички суд неће прихватити.[21]Ипак, то му није сметало да у јавности саопшти да „снажно верује да ће се београдски процес одвијати у складу са демократским правним процедурама, својственим свим цивилизованим друштвима“.

    Игнорисана су многобројна упозорења да се у Југославији према политичким затвореницима нехумано поступа. Соли Флад је још крајем марта упозоравао да и „најјачи карактери попуштају под физичком и менталном тортуром“ каквој ће Михаиловић несумњиво  бити изложен.[22]

    Михаиловић је заиста на суђењу деловао „ментално исцрпљено, потпуно сломљеног духа. Говорио је неповезано, није био у стању да разликује важно од неважног, често заборављајући шта је претходно рекао“.[23]

    Влада, наводно, није располагала таквим извештајима, чак ни индицијама да је Михаиловић могућа жртва стаљинистичке тортуре.[24]Тешко је поверовати да јој није био познат извештај,  који је пренео и  „Intelligence Review“, да је након хапшења Михаиловић провео 74 часа у ОЗНА-иној соби за мучење. „Његови јауци чули су се у многим деловима зграде. Након мучења био је толико изобличен да је морала да му се укаже медицинска помоћ, како би се вратио у нормално стање пре суђења“.[25]Управо зато је и захтевано да се омогући да Михаиловића у затвору посете савезнички официри и медицинско особље.[26]

    Када је суђење Михаиловићу почело, Лондон је ипак са живим интересовањем пратио процес. Зато су специјални посматрачи Форин офиса свакодневно извештавали и коментарисали ток поступка. Иако се очекивало „уобичајено тоталитарно суђење“[27]  стиче се утисак да је Форин офис остао затечен до које је мере комунистички суд био у стању да направи „пародију од овог суђења“ и да „правду извргне руглу“ :

    „Михаиловићева кривица је подразумевана током целог процеса и судија се према њему тако и односи. Њему се суди по ретроактивном југословенском закону,  према коме је оптужени крив док не докаже супротно. Основна сврха овог процеса је да се покаже „сва перфидност четничке организације“ која је око себе окупила све оне „реакционарне елементе“ који су из различитих разлога супротстављени партизанима. Зато се заједно са Михаиловићем на оптуженичкој клупи налазе и чланови Недићевог апарата и појединци као Кумануди и Марковић. Посебна тежња је да се Британија и Америка прикажу у најнегативнијем светлу као његови ранији савезници и помагачи, а које су деловале преко својих официра у његовом штабу. Велика пажња је посвећена  томе да се потисне свака назнака о конекцијама Михаиловића и Совјета. Са друге стране, жели се да се остави утисак о независности суда и транспарентности поступка. Јавности је дозвољено да присуствује процесу, али само онима којима пропуснице обезбеде партизани. Акредитованим дописницима је омогућено да извештавају на основу записника преведених од стране додељених преводиоца. Неколицини кућа је, као „анти-социјалистичким“ забрањен приступ. Суд има неуједначен критеријум и задржава нефер однос према одбрани“.[28]

    Докази о „сарадњи“ презентовани на суду очигледно нису открили ништа више од онога што се може свести под „аспекте отпора својственим свим герилским формацијама у Европи, а који нису непознати ни Титу“[29]– било је чак тврдњи да је крајем рата Титу повремено стопирано слање опреме како се она не би продавала Немцима.[30]

    Смртна пресуда Михаиловићу изречена од комунистичког суда је зато окренула комплетну некомунистичку јавност против Тита. Чак су и Михаиловићу традиционално ненаклоњени листови, попут лондонског „Times-а“ писали да је „Михаиловићева судбина запечаћена оног тренутка када је закорачио у судницу“. [31]

    Жестока критика упућена је и премијеру Атлију: „Уколико је ова фарса од суђења права слика друштва у каквом тежимо, онда је целокупна наша жртва узалудна. Михаиловић је недужан и његов једини  злочин  тај што се супротставио комунистичкој револуцији. Ова варварска пресуда донешена на овакав начин не може се сматрати праведном.“[32]

    [1] ( “West Australian“, од 26 марта 1946)
    [2] (Радоје Вукчевић, На страшном суду, стр 293)
    [3] (FO 115/4266, 25 марта 1946)
    [4] (Hоuse of Commons Debate, 23 November 1945, vol 416)
    [5] (FO 371/59408, 560/11/46)
    [6] (Milovan Djilas, „Rise and Fall“, Macmillan, 1985, стр 37)
    [7] (FO 371/59408, 560/11/46)
    [8] (FO 371/59411, 560/22/46)
    [9] (FO 371/59411, 560/28/46)
    [10] ( FO 115/4266, тел. Бр. 1953, 27. Март 1946)
    [11] (FO 115/4266, Парес, 26. Марта 1946)
    [12] (FO 115/4266, Флод, 26 марта 1946)
    [13] (FO 371/59408,  R 7492/88/92, 18. Мај 1946)
    [14] (FO 115/4266, 26 март 1946)
    [15] (FO 371/59408, телеграм бр. 3504)
    [16] (FO 371/59408, тел. Број 383, 18. Мај 1946)
    [17] (FO 371/59408, тел. Бр. 827, House of Commons, 27. И 28. маја 1946)
    [18] (FO 371/59410)
    [19] (FO 115/4266, тел.бр. 5870, Бевин – Кларк Керу, јун 1946)
    [20] (FO 115/4266, телеграм  5869, 15.јун 1946)
    [21] (FO 115/4267, тел. 5567, Бевин – Кларк Керу)
    [22] (FO 115/4266, 25 марта 1946)
    [23] (FO 371/59411, 560/28/46)
    [24] ( FO 371/59408, Мекнеил, 27 мај 1946)
    [25] ( Advocate, 24. јул 1946) Овај извештај  пре неколико година објавио је и Перо Симић у књизи „Дража Михаиловић – на крсту судбине“.)
    [26] (House of Commons, Debate, vol 423, 3.јун 1946)
    [27] (FO 115/4266)
    [28] (FO 371/59411, тел.бр. 908)
    [29] (FO 115/4266)
    [30] (Hоuse of Commons Debate, 01 March 1945 vol 408)
    [31] (Northern Star 18 јула 1946  Daily Express, 3 августа 1946)
    [32] (FO 371/59411, R8996/58/92,  од 16 јула 1946)

    (Српске новине, гласило Организације Српских четника “Равна Гора“, Чикаго, јун 2016. године)


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at



    0 0

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at

    0 0

    Aleksandra's note: Rupert Hughes, uncle of billionaire Howard Hughes, was a distinguished author, playwright, historian, screenwriter and movie director, becoming one of the most significant directors of Hollywood’s silent film era. Born in Missouri in 1876, he grew up in Iowa, migrated to New York and then California. His long military involvement began when he enlisted in the New York National Guard in 1897.

    Rupert Hughes was one of the founders and the first president of the Hollywood Writers Club which later became the Screen Writer's Guild. He also headed the Screen Playwrights, the American Writers Association, and the Authors' League of America.

    After a long and productive military and literary career, Rupert Hughes died in Los Angeles in September of 1956.

    He was one of many distinguished, influential people in the United States who recognized the travesty of putting General Mihailovich on trial and who were not afraid to speak up.

    Aleksandra Rebic


    Los Angeles Examiner
    April 7, 1946

    To save the life of Chetnik leader Draza Mihailovich, charged with treason, the Authors Club of Los Angeles yesterday telegraphed Secretary of State Byrnes urging that he be granted United States citizenship.

    Over the signature of Authors Club President Rupert Hughes, the telegram read:

    “The directors of the Authors Club of Los Angeles have directed me to urge upon you a possible method of saving the world from such a horror as the execution of Mihailovich, one of the earliest and most faithful fighters against Nazi tyranny.It chills the blood of Americans to think that so great a soldier for freedom should be put to death as its enemy. You have appealed to his captors to hear the testimony of the hundreds of American aviators whose lives and liberties he saved.

    Since that has been refused, we respectfully suggest that you propose to Congress the granting of American citizenship to Mihailovich.

    In the cases of Lafayette and Kosciusko, high commissions and grants of land were also given, though both heroes were at the time denounced as traitors by their own governments.

    Such an honor would honor us, as well as a warrior for freedom, and it might prevent what to Americans would be downright murder of a devoted patriot.”

    Los Angeles Examiner
    April 7, 1946


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


    0 0

    Удружење припадника ЈВуО 1941 – 1945, Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета, и Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србија вас позивају да поводом 70 година од убиства ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића у недељу 17. јула 2016. у 11:00 у малој цркви Светог Саве на Врачару, присуствујете помену за покој душе нашег Чиче.
    Парастос ће служити Његово преосвештенство владика Арсеније, по благослову патријарха Иринеја.
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at

    0 0

    905 E Joliet St, Schererville, IN 46375
    1350 Woodview Dr.
    Crown Point, IN U.S.A. 46307
    (Schererville, Indiana)

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at

    0 0

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at

older | 1 | .... | 33 | 34 | (Page 35) | 36 | 37 | .... | 49 | newer