Quantcast
Channel: General Draža Mihailovich
Viewing all 1021 articles
Browse latest View live

VIDEO / U Osijeku otkriven spomenik Alojziju Stepincu: Mnogi se žale što je postavljen na parkingu, a ne ispred crkve / "Telegraf.rs" [Tanjug/radio.hrt.hr] Feb. 9, 2017

February 10, 2017, 12:54 pm
$
0
0
Telegraf.rs
[Tanjug/radio.hrt.hr]
February 9, 2017

U Osijeku otkriven spomenik Alojziju Stepincu: Mnogi se žale što je postavljen na parkingu, a ne ispred crkve (VIDEO)

Biskupski vikar je istakao da je Stepinac bio borac za ljudska prava, jer se borio protiv svakog oblika totalitarizma.

Alojzije Stepinac / Printksin: Youtube/DESNO Osijek
 
Na raskrsnici Vukovarske i Stepinčeve ulice u Osijeku otkriven je spomenikAlojziju Stepincu, dan uoči 57 godišnjice od njegove smrti. Postavljanje spomenika pokrenula je humanitarna neprofitna organizacija Auxilium, a podržao Grad Osijek.
 
Spomenik je izradio akademski vajar Vid Vučak, a na današnjoj svečanosti blagoslovio ga je biskupski vikar grada Osijeka, Vladimir Dugalić.
 
Zajedno sa županom Vladimirom Šišljagićem, spomenik je otkrio gradonačelnik Ivan Vrkić.
 
– Inicijativu organizacije Auxilium da se podigne spomenik Alojziju Stepincu podržao je Grad Osijek, kao znak zahvalnosti za sve ono što je učinio za opstanak hrvatskoga naroda – rekao je gradonačelnik Ivan Vrkić.
 
Pojedini građani su negodovali što je spomenik podignut na parkingu.
 
Arhitekta Tomislav Prgomet je primetio da je primereno mesto za postavljanje spomenika bilo kojem svešteniku ispred crkve ili župnog dvora, a da je ovo mesto “neprimereno i potcenjivački prema kardinalu Stepincu”, prenela je Hina.
 
Alojzije Stepinac. Foto: Profimedia/AKG
 
Gradonačelnik je objasnio da je spomenik u centru grada na otvorenom prostoru u ulici koja nosi njegovo ime.

Inicijativu je podržala i Đakovačko – osječka nadbiskupija. Biskupski vikar je istakao da je Stepinac bio borac za ljudska prava, jer se borio protiv svakog oblika totalitarizma.

– Podižući spomenik Stepincu, Osijek želi reći da je grad koji ne želi prihvatiti nikakav oblik totalitarizma, već koji želi da ostane slobodan, a prema rečima kardinala Stepinca moramo reći da je prava sloboda jedino moguća u veri – rekao je Dugalić.

Alojzije Stepinac. Foto: Profimedia/AKG
 
Inače, spomenik Stepincu je postavljen u godini u kojoj mešovita katoličko-pravoslavna komisija razmatra život i delo kardinala Stepinca pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata.
 
Treći sastanak te komisije biće održan 13. i 14. februara u Novom Sadu, a na njemu će, kako se očekuje, SPC predtaviti dokaze da je katolički nadbiskup Stepinac aktivno učestvova u stvaranju Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i njenoj genocidnoj politici.
 
Komisija je formirana na inicijativu pape Franje kako bi ukrstila istorijske argumente i rasvetlila ulogu i odgovornost Stepinca za zločine NDH tokom Drugog svetskog rata.
 
Zaključci rada Mešovite komisije, koja će se sastati još u Podgorici i Slavonskoj Požegi, očekuju se krajem godine. Od tih zaključaka zavisi da li će Katolička crkva proglasiti Stepinca svetim.
 
 
VIDEO: DESNO - otkrivanje spomenika blaženog Alojzija Stepinca
Published on YouTube by: "DESNO Osijek"
February 9, 2017
 


https://youtu.be/rv79gx5bgIo


http://www.telegraf.rs/vesti/2610418-u-osijeku-otkriven-spomenik-alojziju-stepincu-mnogi-se-zale-sto-je-postavljen-na-parkingu-a-ne-ispred-crkve


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧
Search
↧

DOCUMENTARY FILM - "DRAZA MIHAILOVICH: HERO & PUNISHMENT" by Rasha Drachkovitch / ENGLISH Version

February 10, 2017, 1:52 pm
↧

THE RIGHT TO KILL - A message from a descendant of the surviving victims, Bosko Ivkovic, to all those who were killers in his village and their descendants.

February 11, 2017, 11:04 am
$
0
0
 
School Memorial to Serbian victims of the WWII Croatian Ustasha terror
in Ponikve, Croatia. Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015.
 
Some of the engraved names of Serbian victims, including children,
on the school memorial to Serbian victims of the WWII Croatian Ustasha terror
in Ponikve, Croatia. Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015.
 
 
THE RIGHT TO KILL

Who gave you the right to kill?

Who gave you the right to enter my mother's home and slit the throats of six old women and a sixteen-year-old boy, just after you butchered my great grandfather in front of the shed?

Who gave you the right to kill the people in our village?  And why all those innocent children who had never even known that they were Serbian or what being Serbian was, or had parents who didn't understand that they prayed to a different Christian God and shared the innocence of their children.

If it was God who gave you the right to kill, I will accept your God.  I will accept that there is only one God, your God, who has the holy right to judge and punish me in his heavenly court.  I will accept my destiny to the hell that you have intended for me.  However, I will always wonder why I deserved this hell.  For you never gave me a reason or the answers as to why you are worthy and I am not.

When you can answer these questions with God as your witness, I will accept the fate of my family.  I too will wish for all Serbs, Jews, and Gypsies to be eradicated by the grace of your God – a God who repudiates Serbs and their Orthodox Christian faith.  I will accept that your people are the chosen people, chosen by God, and that we do not belong on this earth.

I will spare you and kill myself if I can develop the courage.  If not, I will, with free will, allow you to kill me, just as Vukasin of Klepci was martyred by the same people who had killed in my village.

But until that time, I will believe that I'm a Christian with the same God, and I’m just as worthy as you in the eyes of God, maybe even worthier because I didn't kill, nor do I celebrate those who have killed, nor could I kill you or anyone else.

I am worthy because I do not have blood on my hands.  I am worthy because I have pure thoughts.  I am worthy because I believe in a Christian God.  I am worthy because I see us all as human beings, and I accept that others may pray to their own God.  I am worthy because I do not hate anyone.

If I could change one thing, it would be that you would have killed the victims without emotion, without the butchery and gruesome torture that I heard through the stories told by my parents and other surviving villagers.

I cannot erase the images of the babies who were hurled into the air and impaled with knives.  I cannot imagine being a parent and forced to watch someone slit the throat of my own child.  I cannot imagine what I am able to imagine, especially the torture and murders which had no witnesses.

May God have mercy on all of us.  And if it was your God and a God who wanted to purify Croatian lands, may he have mercy on Franjo Mance, Alojz Troha, and other Ustashe who committed atrocities in the name of God in the village of Ponikve and all other Serbian villages.


- A message from a descendant of the surviving victims, Bosko Ivkovic, to all those who were killers in his village and their descendants.

Canada
February 11, 2017

 
The tombstones of one of the Serbian families who were murdered by the Croatian Nazis, the Ustashe, in Ponikve, Croatia in 1945. Pay attention to the age of death of some of the victims. Serbian children in the villages were not spared.
Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015. (1) 
 
The tombstones of one of the Serbian families who were murdered by the Croatian Nazis, the Ustashe, in Ponikve, Croatia in 1945. Pay attention to the age of death of some of the victims. Serbian children in the villages were not spared.
Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015. (2)
 
Hram Preobraženja Gospodnjeg u Ponikvama / Iconic Serbian Orthodox Church in Ponikve, Croatia. This church was severely damaged and looted by the Croatian Nazis, the Ustashe, in 1941, but later restored.
Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015.



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

 
↧

Zid ćutanja oko Jasenovca / Izložbom "Jasenovac - pravo na nezaborav" i nizom komemorativnih dešavanja Srbija je u Njujorku krajem januara predstavila najmasovnije srpsko stradanje u NDH tokom Drugog svetskog rata. / "Vesti Online" Feb. 9, 2017

February 13, 2017, 12:14 pm
$
0
0
Vesti Online
D. Dekić
Feb. 9, 2017

Zid ćutanja oko Jasenovca

Izložbom "Jasenovac - pravo na nezaborav" i nizom komemorativnih dešavanja Srbija je u Njujorku krajem januara predstavila najmasovnije srpsko stradanje u NDH tokom Drugog svetskog rata.

Delegacija: Ivan Kostić i Vladimir Božović sa našim predstavnicima.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

Najveća do sada priređena postavka u inostranstvu, povodom 75 godina osnivanja zloglasnog logora, nažalost, prošla je bez naročitog medijskog odjeka.

Pitanja čitalaca "Vesti"

Tim povodom "Vestima" su se javili čitaoci koji su između ostalog pitali zbog čega je 23-člana srpska delegacija bila brojnija od novinarskih ekipa i zašto u Njujork nije stigao i proslavljeni reditelj Emir Kusturica, iako je bio najavljen. Zanimalo ih je i zašto je izložba postavljena u neuglednoj zgradi u Nju Džerziju, a ne na Ist riveru u sedištu UN, a takođe i kako se desilo da dijaspora nije obaveštena o događaju i koliko je koštala organizacija tog poduhvata.

"Vesti" su od Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) za kratko vreme dobile iscrpne odgovore na osam stranica, ali uz uvažavanje njihovog truda, nismo u mogućnosti da ih objavimo u celini, te izdvajamo najbitnije.

- Prepoznavanje značaja i davanje prostora događaju je stvar uređivačke politike medija - tumače u MSP-u, uz objašnjenje da su Vlada Srbije i Ministarstvo putem svojih sajtova plasirali informacije o događaju.

 

 

 

 

 

 

 

Emir Kusturica / Tanjug

Kusturicu omela bolest

Odsustvo Emira Kusturice MSP pravda bolešću i visokom temperaturom zbog koje nije mogao da poleti za Njujork.

- Prikupio je snage da se pojavi u javnosti tek u petak uveče na dodeli Andrićeve nagrade, u svom Višegradu.

Dugujemo mu zahvalnost na doprinosu kulturi sećanja na žrtve u NDH - poručuju iz MSP-a.

 

Menhetn preskup

 

Takođe se podseća da je inicijativa za manifestaciju došla od srpske dijaspore iz SAD, Nemačke, Italije, Norveške i Švajcarske, i ističe da projekat nije politički, već akademski, i da je delo je srpskih i jevrejskih nevladinih organizacija, naučnih instituta i stvaralaca.


- Srpska delegacija je sa jevrejskom učestvovala u nizu komemorativnih aktivnosti: na planetarnoj Centralnoj ceremoniji svetskog Dana holokausta u UN, uručivanju plaketa preživelima iz Jasenovca, otvaranju izložbe u Hobokenu u Nju Džerziju, konferenciji i predstavljanju Zbornika naučnih radova, kao i pomenu u Parku holokausta kod spomen-kamena Jasenovac u Njujorku. U pripremi je dokumentarni film o ovim dešavanjima - navodi se u odgovoru.

Izložba je otvorena u Nju Džerziju, državi koja se graniči sa Njujorkom, a u MSP-u objašnjavaju da je nosilac projekta Institut za Jasenovac iz Njujorka, kao i da je izbor prostora bio uslovljen skromnim finansijama.

- Poznato je da na Menhetnu galerijski prostor dnevno košta i do 40.000 evra, pa je srpska dijaspora u SAD postupila u skladu s mogućnostima - navode iz ministarstva.

Takođe, u MSP odgovaraju da su sva diplomatsko-konzularna predstavništva u SAD dobila instrukciju da na uobičajeni način obaveste srpsku dijasporu kako bi uzela učešće u komemorativnim manifestacijama, kao i da su najave bile postavljene i na sajtu MSP i Vlade.

Koordinaciju kompleksnog projekta obavljala je dr Ljiljana Nikšić, ambasador u MSP, a institucionalni okvir su dali savetnik premijera za dijasporu Vladimir Božović i predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Skupštine Srbije Ivan Kostić.

Glavni trošak na dijaspori

MSP navodi da nije bilo neprimereno utrošenih sredstava. Ministarstvo je izdvojilo, kako navodi, skroman iznos od oko 8.000 evra, a avionske karte i smeštaj su pomogli Srbi iz dijaspore, dobrotvori i zadužbinari iz SAD, Norveške i Švajcarske.

- Naučni istraživači i glumci su putovali uglavnom sami ili uz pomoć dijaspore, a umetnički radovi vredni 200.000 evra su vlasništvo umetnika - navode iz MSP-a.

Bolje da je putovao i Dačić!

Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Ivan Kostić bio je član delegacije, a kaže da mu nije poznato zašto je izostao veći medijski eho višednevne manifestacije.

- Država Srbija morala je da uloži više napora i da bolje reprezentuje veliki događaj. Sve je moglo da bude i na višem državnom nivou i trebalo je da prisustvuje i šef diplomatije Ivica Dačić - ističe Kostić za "Vesti".

On kaže da je svedočanstvo stradanja u Jasenovcu prvi put predstavljeno u najvećem obimu, sa centralnom ceremonijom u UN i uz prisustvo preživelih logoraša i gostiju iz Ambasade Izraela.

- Od ogromne je važnosti što su se njihova i naša dijaspora bolje upoznale sa veličinom tog stradanja - kaže naš sagovornik.

Događaj u Njujorku, smatra Kostić, podsticaj je za organizovanje istog događaja u Beču, Berlinu, Frankfurtu i na drugim mestima gde je srpska dijaspora najbrojnija. Najavljuje i da će ovu izložbu uvesti u hol Skupštine Srbije.

- To treba da bude inicijalna kapisla za detaljniji prikaz jasenovačkog stradalništva u udžbenicima za osnovne i srednje škole - kazao je Kostić.

Potvrda iz nemačkih arhiva

U MSP-u kažu da 180 panoa o Jasenovcu i NDH predstavljaju podvig Međunarodne ekspertske grupe istoričara iz sedam zemalja sa arhivskom građom iz njihovih država, čime je izbegnuta zamka sukoba srpske i hrvatske istoriografije.

- U tom smislu ostvarena je saradnja na istraživanju nemačkih, italijanskih i norveških arhiva što je rezultiralo stvaranjem 50 panoa. Memorijalni centar "Donja Gradina" dao je autentične predmete koji su bili deo izložbenih eksponata - kažu u MSP.

Obmana naroda i poniženje žrtava

Dr Sima Mraović, poznati srpski aktivista iz Pariza, izložbu povodom 75 godina od osnivanja logora smrti u Jasenovcu nazvao je obmanom i poniženjem.

On za "Vesti" navodi da između palate UN, u kojoj je mesecima najavljivana izložba "Skrivani holokaust - izložba o Aušvicu Balkanskog poluostrva", i mesta Hoboken na severu države Nju Džerzi u kojoj je postavljena s novim nazivom "Jasenovac - pravo na nezaborav" nema ni pet kilometara vazdušne razdaljine. Međutim, kaže dr Mraović, razlika je velika između zgrade UN i izložbene prostorije, odnosno renoviranog magacina koji se izdaje za 1.000 dolara dnevno amaterima fotografije, filma...

- Moj prijatelj R. R. iz Njujorka taj deo Hobokena opisao je rečima: "Ružan i zabačen, tako da mislim da nije bilo mnogo posetilaca. Zgrade preko puta samo što se ne sruše koliko su stare i dotrajale. To je ružno lice Amerike" - kaže Mraović.

On navodi da u taj deo ne zalaze diplomate, ni ugledni dopisnici visokotiražnih novina, niti predstavnicima vlasti ili turistima iz Srbije pada na pamet da tu zađu bez posebne potrebe.
Dr Mraović ocenjuje da smo umesto dostojnog obeležavanja srpskog stradanja u Drugom svetskom ratu suočeni s još jednom "prevarom, obmanom, lažima i poniženjem".

Da se niko ne uvredi

Dr Mraović ironično ukazuje da put u Njujork 23 člana srpske delegacije treba opravdati i prilagoditi političkim potrebama, odnosno za "dobrobit narodnih masa u Srbiji". Takođe, ocenjuje da je u retkim izveštajima srpskih medija izvitoperena suština.

- Tako je preneto da ova izložba "nije uperena protiv jednog naroda, religije ni države". To piše na jednom od izloženih plakata. Reč je o nesumnjivo važnoj poruci srpske delegacije. Nema smisla da uvredimo koljače, niti njihove potomke - kaže Mraović.

- Dok se posle skupe i promašene prekookeanske avanture članovi srpske delegacije vraćaju kući, srpski narod očekuje dužno objašnjenje o tome zašto je izložba o Jasenovcu preseljena u neuglednu četvrt naselja Hoboken umesto da se ispoštuje najavljeni program. Zašto se pristalo na to poniženje? - postavlja dr Mraović pitanje za "organizatore izložbe, a posebno odgovorne u MSP i ministra Ivicu Dačića".

- Čijom krivicom? Ili, možda, uvažena gospoda misle da je ćutanje najbolji odgovor. Nadamo se da tako ne misli i narod Srbije pred predstojećim izborima - zaključio je Mraović.

Одговор Министарства спољних послова листу "Франкфуртске вести"

-Зашто је тако велики догађај у Србији био слабо медијски пропраћен?


Препознавање значаја теме и давање медијског простора је ствар уређивачке политике самих медија. Влада РС и Министарство спољних послова ставили су на свој веб сајт информације о овом догађају на уобичајени начин, одакле се рутински преузимају информације и наставља истраживачко новинарство. За Светог Саву, објављена је вест да је Танјугов сајт био хакован, а обично се агенцијске вести брзо и једноставно преносе и шире у јавности.


Најстарија дневна новина на Балкану „Политика“, , имала је изузетно запажен серијал чланака, новинара Мирјане Сретеновић од којих су се чак три пута њени специјални извештаји са догађаја нашли и на насловној страни.


Информативни програм РТС, новинар Ненад Зафировић имао је прилог за ТВ Дневник, као и други који су испратили догађаје у Њујорку и Џерсију, попут Радио Београда, Блица и др.  На пример, да ли треба поставити и питање зашто медији нису испратили комеморацију која је у исто време, за Дан Холокауста и Дан Светог Саве одржана у Лондону, а коју је отворио амбасадор РС др Огњен Прибићевић са српском дијаспором у Британији.


Инцијатива за Изложбу и пратеће манифестације дошла је изван Србије, од српске академске дијаспоре  из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске.  Пројекат није политички, већ академски. Дакле, читав пројекат „Јасеновац-75-Њујорк“ дело је српских и јеврејских невладиних организација, научних института, уметника и разних других стваралаца.


Сваки напор да се учини корак напред у заштити културе сећања на жртве у НДХ и Јасеновца, може се величати, али и обезвредити, омаловажити и обешчастити на разне начине. Лансирање догађаја у информациону орбиту, али и спиновање „дезинформација“, ћутање о догађају, стварање и креирање сумњи у часни циљ и сврсисходност подухвата, такође, могу да произведу медији. На тај начин креира се атмосфера поштовања или непоштовања учињених напора на реализацији догађаја. У овом пројекту учествовало је више од 50 људи. Сама питања медија или читалаца дају одговоре на питање са којим циљем су постављена и да ли су добронамерна или  злонамерна са циљем величања или деградације догађаја и подухвата.


Занимљиво је интересним групама, циљ да се помери фокус са монументалног догађаја на „истраживање трошкова и проучавање детаља ко је где био и зашто, када се одигравао Јасеновац-75-Њујорк“.  Суштина је да је 180 паноа о Јасеновцу и НДХ подвиг Међународне експертске групе историчара из 7 земаља са архивском грађом из тих земаља, како би се избегла замка „сукоба две регионалне историографије, српске и хрватске“. У том смислу остварена је сарадња на истраживању немачких војних архива односно војних дневника и италијанских и норвешких архива што је резултирало стварањем 50 паноа базираних на овим изворима. Меморијални центар Доња Градина дао је један број аутентичних предмета који су били део изложбених експоната.


Пројекат је српско-јеврејски подухват академске заједнице и дијаспоре. Директор Експертског тима и ове историјске изложбе је проф. др Гидеон Грајф, светски признат експерт за Холокауст и Аушвиц. Хероји овог подвига су, свакако, логораши Јелена Радојчић и Гојко Рончевић, који су уз подршку својих породица у својој деветој деценији одлучили да пређу Атлантик и по први пут седе у клупи Уједињених нација на планетарној Централној церемонији жртава Холокауста у Другом светском рату. Било би интересантно прочитати у медијима шта то значи за њих лично и за њихове породице. Затим, јавности би било интересантно да сазна зашто су се уметници упустили у овако деликатну мисију и тешку тему, јер су и они својеврсни хероји, јер је по први пут у иностранству приказана овако монументална изложба историјских архива, уметничких радова и аутентичних сведочења преживелих. Дакле,  и Љубиша Манчић и Катарина Трипковић са 30 својих скулптура, мр Драган Јеловац, академски сликар који је сачинио 20 цртежа бруталних метода ликвидације у Јасеновцу и Вукица Микача, аутор фото зида јасеновачког незаборава су, такође, хероји овог подухвата. Све што су радили било је пуно одрицања и давања. Сви који су учествовали на пројекту српске дијаспоре ушли су у њега само са једним циљем – да се изађе на црту и одбрани достојанство и жртва народа. Отуда су промотери кампање заштите културе сећања на жртве НДХ и Јасеновца поред проф. Кустурице и примадоне Јадранке Јовановић и Ана Софреновић, глумица и амбасадор УНИЦЕФ, Вјера Мујовић Прајс, глумица и многи други.


Одређеним структурама унутар земље, па и у иностранству, вероватно је више одговарало да се догађај у Њујорку и Џерсију не деси, али десио се и обележио важну историјску годишњицу - 75 година од оснивања Јасеновца,од 26-30. јануара 2017.године. Српска делегација је у циљу заштите културе сећања на страдање Срба у НДХ у сарадњи са јеврејском академском заједницом узела учешће у низу комеморативних активности: 1) на планетарно Централној церемонији светског Дана Холокауста у Уједињеним нацијама, 27. јануара 2017.  2) на маргинама Централне церемоније светског Дана Холокауста у Уједињеним нацијама уприличено је уручивање плакета преживелима из Јасеновца од стране шефа делегације и организатора изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ 3) на свечаном отварању Изложбе „Јасеновац-право на незаборав, Хобокен-Џерси, 4) на научној конференцији и представљању Зборника научних радова „Јасеновац-право на незаборав“, Хобокен-Џерси 5) на помену у Парку Холокауста код спомен камена Јасеновац у Њујорку и на полагању венаца на споменик Јасеновцу и Аушвицу.


У припреми је документарни филм са Централне церемоније Дана Холокауста у Уједињеним нацијама, на којој су по први пут у историји  присуствовали српски  логораши из Јасеновца и Јастребарског Јелена Радојичић и Гојко Рончевић на прагу своје девете деценије, као и са изложбене поставке, научне конференције, помена у Парку Холокауста и пратећих догађаја.


Историјски контекст у коме је реализована Изложба о Јасеновцу је, такође веома деликатан и одигран је у комплексним околностима:


• Након Изложбе о Алојзу Степинцу у Европском парламенту и  у години када ће се наставити разговори СПЦ и хрватске католичке цркве око беатификације Алојза Степинца.


• Након подизања споменика „За дом – спремни“ у самом меморијалном комплексу „Јасеновац“ који је изазвао бојкот државне церемоније Р.Хрватске за међународни Дан Холокауста, 27. јануар од стране јеврејске заједнице, коме су се прикључиле и српске, ромске и антифашистичке организације у Хрватској.   Српско-јеврејска Изложба и пратећи догађаји у Њујорку и Џерсију, представљају допринос универзалним вредностима човечанства и представљају српско-јеврејски протест против „релативизације и ревитализације усташтва, усташког покрета и НДХ“.


• Дакле, идеја о српско-јеврејском пројекту настаје у време бојкота јеврејске, српске, ромске заједнице, као и антифашистичких организација, најпре државне комеморације Јасеновца, априла 2016.године а потом и државне церемоније Дана Холокауста у Хрватској 27. јануара 2017.


Процените сами да ли је и шта је вест у вези и око самог монументалног пројекта оваквог формата,  а шта може да буде повод за величање подухвата или зла намера у циљу деградације и обезвређивања резултата.


- Зашто прослављени редитељ Емир Кустурица, мада најављен, није присуствовао овим вишедневним дешавањима?


Треба отклонити сваку сумњу и покушај било каквог довођења у питање доприноса  проф. Кустурице афирмисању и учешћу у српско-јеврејском пројекту ширења истине о Јасеновцу због изостанка са отварања у Њујорку. У својству оснивача и директора Андрић Института, проф. Кустурица  је потписник Меморандума о сарадњи српске и јеврејске академске заједнице у области заштите културе сећања на заједничко страдање народа у Другом светском рату у НДХ. Од сусрета са историчарима, проф. Грајфом, проф. Литучијем и Кнутом Торесоном, о чему је известила „Политика“, дакле од 13. јула 2016 било је познато да је проф. Кустурица  потврдио своје учешће у Њујорку, које је, такође, у писаној форми потврђено и пред саму реализацију Изложбе. Међутим, због великих напора око филмског фестивала „Кустендорфа“ који се одиграо само неколико дана пред пут,  на изузетно ниској температури, буквално, ноћ уочи пута за Њујорк,  добио је високу температуру и није могао да лети. Саопштење за јавност је већ одавно било пуштено у етар, када је стигла информација да га је оборио вирус. Док сви нешто планирамо, живот се дешава сам од себе и прави своје обрте, изненада и неочекивано. Чак је у договору са његовим блиским сарадницима, Организациони одбор српске академске дијаспоре држао резервацију авио карте и резервацију хотела отвореном и изгубио право на рефундацију истих у нади да ћемо успети да „надиграмо непредвиђене околности“. Међутим, иако је примао јаке  антибиотике, морао је да мирује, јер би интерконтиненталним путовањем у таквом стању могао да изазове трајне здравствене дисфункције. Таква жртва није била потребна у сврху било каквог доказивања. Он је заиста  део тима и желео је да говори о свему што је задесило наш народ на овим просторима, али, просто, болест је нешто на шта не може да се утиче, па би било неправедно правити инсинуације и алузије на тему “зашто се није појавио у Њујорку“. Прикупио је снаге да се појави у јавности тек у петак увече на додели Андрићеве награде, али у свом Вишеграду и нигде другде. Икона светске кинематографије Емир Немања Кустурица показао је да је само човек од крви и од меса и да има и он исте рањивости као и остали обични смртници, па је то само по себи одговор да у његовом изостанку није било никаквог „предумишљаја“ нити било каквих намера да обезвреди напоре учесника у пројекту. Напротив, сви су му захвални на доприносу и интересовању које је исказао за заштиту културе сећања на жртве у НДХ.


- Због чега је изложба била у галерији Фам у Хобокену (Њу Џерси), а не у Њујорку?


Носилац пројекта је Институт за Јасеновац из Њујорка, њихов избор места одржавања био је условљен скромним финансијским средствима и чињеницом да је Изложба била само део од укупно 5 сегмената комеморативних свечаности које су се одиграле у Њујорку и Џерсију на следећи начин: у Њујорку - у Уједињеним нацијама и у Парку Холокауста, а изложба и конференција у Џерсију. Општепозната је чињеница да у Њујорку, на Менхетну, један дан галеријског простора кошта и до 40 000 еур. У складу са тим, српска дијаспора у САД, морала је да направи неке алтернативне изборе и у датим околностима поступи у складу са могућностима.


Право питање је овде зашто су представници српске академске дијаспоре из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске са партнерима из Израела одабрали да у Њујорку и Џерсију обележе 75 година Јасеновца. Дакле, у широј јавности, мало је познато следеће:


• Град Њујорк је једини инострани град који је донео званичну Одлуку да се 22. април, Дан пробоја јасеновачких логораша прогласи за Дан Јасеновца (Jasenovac Remembrance Day) и обележава се сваке године од 2005. године у Њујорку.


• Парк Холокауста у Њујорку је једини инострани меморијални парк у свету у коме постоји споменик Јасеновцу који је подигла српска дијаспора.


• Планетарна, Централна комеморација Међународног дана Холокауста, када су логораши извршили пробој Аушвица, обележава се, сваке године, у Уједињеним нацијама, сваког 27. јануара, на Дан Светог Саве.


Отуда Помен Јасеновачким великомученицима на 75-у годишњицу Јасеновца у Њујорку, седишту Уједињених нација, епицентру светске моћи и центру планетарног одлучивања о рату и миру у свету, и то у Парку Холокауста, код јединог споменика Јасеновцу у иностранству, у непосредној близини споменика Аушвицу, у присуству српске и јеврејске дијаспоре, представља чин посвећења и шаље поруку да постоји „српско-јеврејски бедем културе сећања на заједничке жртве пред ревизијом историје“. Помен је глас народа и поклоњење сенима Јасеновачких великомученика на 75. годишњицу од Јасеновца.


У том смислу, одржавање комеморације Јасеновца  у Њујорку  је историјска мисија српског народа који излази на црту одбране и заштите достојанственог сећања на своје жртве.


- Зашто Срби који живе у САД нису обавештени о овом догађају? (Јављали су нам се читаоци који су желели да на овој манифестацији упознају пријатеље Американце са страдањима у том логору, али нису знали где се и када одржава)


Сви ДКП на територији САД добили су инструкцију из МСП да на уобичајени начин обавесте српску дијаспору да учествује у комеморативним манифестација.осим тога информација о томе је била постављена на веб сајт МСП и Владе РС, затим на сајту РТС-а , а и свакога дана су били специјални извештаји од новинара „Политике“ који је пратио делегацију. Наравно, увек остане и број „необавештених“ који из разних разлога нису добили правовремену информацију.


Иначе, о намери да се одрже комеморативне манифестације у Њујорку  упозната је јавност још у јулу 2016., током предавања проф. др Гидеона Грајфа на Филолошком факултету у Београду и Андрићевом институту у Вишеграду. Иницијалном предавању, осим стручне јавности, присуствовали су представници Народне скупштине Србије и Јасеновачког одбора Светог архијерејског Синода Српске православне цркве.


Уследило је потписивање Меморандума о разумевању између Андрићевог института, Института за холокауст из Израела, Института за Јасеновац из Њујорка, Института за упоредно право и Етнографског института САНУу Министарству спољних послова у присуству ППВ и МСП И. Дачића и Њ.Е. др Алоне Фишер Кам, амбасадора Израела, а један од следећих заједничких корака  је организовање светске конференције о холокаусту и геноциду у НДХ.


Шестог октобра 2016. у Народној Скупштини РС уследио је хиринг (јавно слушање), први у историји српског Парламента о заштити културе сећања на Јасеновац. Хиринг је одржан у организацији Министарства спољних послова, Одељења за миграције и дијаспору и Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине РС. Учествовали су историчари и борци против расне дискриминације из седам земаља у присуству генералних секретара Председника и Министарства спољних послова, саветника српског премијера, бројних удружења логораша, дипломатског кора и посланика. Циљ пројекта је заштита  културе сећања на жртве у Другом св. рату у НДХ, са циљем да се заштита сећања на српске жртве  стави у контекст одбране универзалних вредности човечанства, а не у локални оквир „искључиво српско-хрватских односа“, јер су жртве били и Јевреји и Роми. Сврха Међународног експертског тима је да око НДХ и Јасеновца  не сме да постоји сукоб две регионалне историографије које воде „рат сећања“ о жртвама у Јасеновцу. Посебно дирљиви били су говори преживелих дечјих логораша из Јасеновца Јелене Радојчић и Смиље Тишме, које су са сузама у очима указале на то да је за њих лично и њихове породице посебно значајно што су дочекале, за живота да се државне инстиутције залажу да се заштити пијетет и достојанство палих жртава у Јасеновцу.


- Колико је коштао овај пројекат и пут 23-члане делегације у САД?


Нема закулисних радњи нити „непримерено утрошених средстава“. Министарство спољних послова Републике Србије је Одлуком ППВ и МСП Ивице Дачића  број 23/2016-01/16, у скромном новчаном износу у противвредности од око 8000еура подржало капитални пројекат невладине организације Института за Јасеновац из Њујорка, што је објављено на веб сајту МСП.


Авионске карте и смештај су помогли Срби из дијаспоре, добротвори и задужбинари, и то: из САД, Норвешке и Швајцарске. Научни истраживачи и глумачки састав су углавном сами или уз помоћ дијаспоре успели да остваре своја путовања. Уметнички радови у виду бронзаних скулптура и сликарских графика у вредности од око 200 000 еур  власништво су уметника који су их позајмили да би Изложба била јединствена, монументална и незаборавна. Авио компанија AIR SERBIА, шпедитери, штампарије које су штампале постере, каталоге изложбе и научни зборник, такође, солидарно, у складу са својим могућностима дале су свој допринос, као и научни истраживачи и уметници који су се одрекли својих хонорара.


Све се може, јер када има воље, онда има и начина. Овај пројекат није, нити може икада да буде КОМЕРЦИЈАЛНИ, он је пројекат НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА Србије и њених грађана како у Матици, тако и у расејању. Дијаспора је, и овога пута изашла на црту и помогла својој Матици да реализује овако захтеван пројекат. Синергија деловања дијаспоре, владиног и невладиног сектора и уметника дала је резултат.


Пошто се ради о 75 година Јасеновца, координацију овог комплексног пројекта српско-јеврејске академске заједнице и дијаспоре обављала је др Љиљана Никшић, амбасадор у МСП, а пошто су се акцији прикључивали сукцесивно уметници, научни истраживачи, историчари из 7 земаља и свој одлазак потврдили и логораши делегација је, због значаја добила свој институционални оквир у виду прикључивања историјској мисији од стране саветника премијера задуженог за дијаспору г. Владимира Божовића и мр Ивана Костића, председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону Народне Скупштине Србије, како би се и на тај начин, још једанпут изразило поштовање и подршка српској академској дијаспори за пројекте оваквог профила и значаја за очување достојанства народа и његових жртава, али и да би се јасно указало да Србија на овај начин даје свој скроман допринос Уједињеним нацијама на Дан Холокауста за цивилизацијске вредности слободе и мира човечанства и заштете културе сећања на жртве у Другом светском рату. И Срби су били жртве и припада им достојанствено место под једнаким условима у заједници народа света. Репризе 75 година Јасеновца у Њујорку неће бити. Она је сада део историјског подухвата 23члане српске делегације и остаје тековина и подстрек новим генерацијама да наставе традицију сваког 27.јануара у Њујорку у планетарном епицентру и седишту светске организације за мир.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/632530/Zid-cutanja-oko-Jasenovca


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу / Проф. др Србољуб Живановић / "БОРБА ЗА ВЕРУ" Feb. 13, 2017

February 14, 2017, 1:44 pm
$
0
0
БОРБА ЗА ВЕРУ
Проф. др Србољуб Живановић
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу
Лондон, Велика Британија
February 13, 2017



Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу

Саопштење Међународне комисије за истинуо Јасеновцу, поводом Изложбео Јасеновцуу САДМинистарствоa за иностранепословеРепублике Србијеје требало да организујеу Њујорку, САДу Уједињеним нацијама изложбупод насловом Холокауст - изложбао Аушвицу Балканског полуострва”, поводом 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. Наместопредвиђне изложбеу Уједињеним нацијамау Њујорку организованаје изложба“Јасеновац– право на незаборав” и то у Хобокену, у једном бившем магацинуфирме Flourish and multiply. Наравно нико од диплимата и нико од заинтересовани хособаније могао или није желеода посетиту изложбу.

МинистарствоиностранихпословаРепублике Србијеје послалоогроман број људи изСрбијена ту изложбу, њих двадесеттроје (23). Дневни листПОЛИТИКА изБеограда је објавио вишечланакао овој изложбикоје је написалановинарка Мирјана Стојановић. Ти чланцисуписанисациљемда сеобмане јавносту Србији и да сенаведена изложбаприкажекао велики успех. Сазнајемода организаториизложбенисууопштени покушалида ступеу везусаУдружењемпреживелихЈасеновачкихзаточеникаи њихових потомака изБеограда, које поседујеогромну документацијуприкупљену током вишеод пола века постојања. Нисуступилини у контакт саУдружењемЈасеновац-Доња Градина изБања Луке, на чијојтериторији сеналазинајвећестратиштеЈасеновачкоглогора, у Доњој Градини код КозарскеДубице. Такође нисуконсултовалини Међународну комисијузаистинуо Јасеновцуитд. Изгледада је целаизложбау Хобокену била приватизованаи организованазаличнупромоцијупојединих приватних особа.

Сазнајемода на тој изложбинисуприказаникољачиСрба, Јевреја и Рома нити пак њихови налогодавци. Број жртаваЈасеновачкогсистемахрватскихлогора заистребљењеСрба, Јевреја и Рома је умањен и нејасан.Није истакнутода суримокатолициХрвати у Јасеновачкомсистемулогора смртистрашномучилии потом клали, убијали маљем и на друге начинеСрбе,православневере, Јевреје и некатолике Роме.

Поред МинистарстваиностранихпословаРепублике Србијеу организовањуизложбеу Хобокену је учествоваои Јасеновац Research Institute изЊујорка, чиједеловање је осудила IV  Међународна конференцијао Јасеновцу, јер је њен садашњидирецторБари Литучи, који је протерао или приморао да изње оду свиоснивачитог института. IV  Међународна конференцијао Јасеновцује донела закључакда сепрекине свакасарадњасаБаријем Литучијемјер је он преко америчкихсудоваиздејствоваода сезабраниЗборникрадова са I Међународне конференцијео Јасеновцу, која је одржанау Њујорку под председништвомамеричкогпрофесораБернарда Клајна.По одлуцисудаповученисусвинепродати примерцикњиге и спаљени. Такође сусвипримерцикњиге повучениизбиблиотека и уништени. Бари Литучије проглашену РепублициСрпскојзаперсонанон грата. НажалостМинистарствоиностранихпословаРепублике Србијеје решилода сатаквом особоморганизујенаведену изложбу.Наглашавамода овакви поступциМинистарстваиностранихпословаСрбијеускраћујуи одузимајужртвамаЈасеновачкихлогора дужнопоштовање. Тим поступцимаМинистарстватешкосуповређене и ојађене свежртве. Министарствоиностранихпословарепублике Србијеније објаснилозаштоизложбаније организованау Уједињеним нацијамау Њујорку, као штоје било предвиђено, ни заштосуназиви тема изложбепромењени.  Није објашњенозаштоседозволилода сеизложбапретвори у промоцијуприватних лицаи заштоје јавносту Србијипогрешноинформисана. Није објашњенозаштоје било потребно да сена изложбуупуте 23 особеизСрбијена челусједним представникомМинистарстваиностранихпослова.

У име свихжртаваЈасеновачкогсистемахрватскихлогора заистребљењеСрба, Јевреја и Рома, у име свихорганизацијакоје себаве проучавањеми чувањемсећањана ЈасеновачкежртвеизРепублике Српскеи Републике Србије, у име преживелихЈасеновачкихмученика, Међународна комисијазаистинуо Јасеновцуулажесвојенегодовање и протестзбаогнаведених поступакаМинистарстваиностранихпословаРепублике Србијеиорганизатораизложбео Јасеновцуу САД.


Проф. др Србољуб Живановић,
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,
Лондон, Велика Британија


http://borbazaveru.info/content/view/9387/1/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

↧
↧

TWO NEW BOOKS CELEBRATING THE HALYARD MISSION RESCUE OPERATION! Honoring General Draza Mihailovich, the Chetniks, the Serbian people loyal to them, and the American O.S.S. / "Tesla Memorial Society of New York" 2017

February 15, 2017, 2:15 pm
$
0
0
The front and back of the new book "OPERATION HALYARD" courtesy of
Dr. Ljubo Vujovic of the Tesla Memorial Society of New York.
Photo: Aleksandra Rebic January 2017

Aleksandra's Note:I'm so pleased to announce that two beautiful tribute books honoring the WWII Halyard Mission Rescue Operation and those directly involved in the largest rescue of American Airmen from behind enemy lines in the history of warfare will soon be available courtesy of Dr. Ljubo Vujovic, President of the Tesla Memorial Society of New York!

Dr. Vujovic has made it his personal mission to honor the legendary Halyard Mission Rescue Operation and its protagonists, including O.S.S. radioman Arthur "Jibby" Jibilian; George "Guv" Musulin and Captain Nick Lalich of the O.S.S.; Major George Vujnovich, O.S.S Chief of the Halyard Mission; and others who were directly involved in the success of the magnificent rescue operations that took place in the Nazi-occupied Serbian areas of the former Yugoslavia in 1944. First and foremost, the goal must always be to highlight and honor the memory and legacy of the beloved Serbian WWII commander General Dragoljub Draza Mihailovich and his Chetniks, to whom so many American children and grandchildren owe their lives.

Good and valid information about the Halyard Mission rescue operations of 1944 is rare. It's not readily available the way that it should be. It is not taught in American schools. And it should be. Thanks to the dedication and efforts of the O.S.S. operatives who insisted upon making the operation a "go" and then following through to make it happen; the American and Allied Airmen such as Major Richard L. Felman, Milton Friend, and Curtis "Bud" Diles of the U.S.A.F. who were rescued and who returned home alive to tell their important story for the rest of their lives; and the children and grandchildren who have kept the legacy of Halyard alive, we know of this very secret and significant event that took place during World War Two. Without the direct command and involvement of General Draza Mihailovich, his Chetniks, and the Serbian people loyal to them, the Americans who were shot down over Yugoslavia in 1944 by the German enemy would have met a very different fate. It is a travesty that far too many Americans are completely unaware of this incredible episode in their own history. The two books honoring Operation Halyard Dr. Vujovic is publishing and making available to the public provide an excellent antidote to ignorance.

One of the two books, OPERATION HALYARD, will be dedicated to an overview of the Halyard Mission and the other specifically to the Halyard Mission photo collection of Arthur "Jibby" Jibilian of the O.S.S. who was directly involved on the ground during the rescue operations.

To obtain these books, please contact Dr. Ljubo Vujovich directly by e-mail at: teslasociety@aol.com
or by telephone at (718) 417-5102.

These books will be a worthy and special addition to the library of anyone who values the illumination provided by the true stories of the unknown heroes of history. It is Dr. Vujovic's hope that these books will be shared with various institutions and historians who value that same enlightenment as well.

Sincerely,
Aleksandra Rebic
February 2017

*****

Dr. Ljubo Vujovic
President - Tesla Memorial Society of New York
Photo courtesy of www.teslasociety.com
 
Dr. Vujovic's "Halyard Mission Banner" with "Operation Halyard" book,
front and back, displayed upon it. Photo: Aleksandra Rebic January 2017.
 
Dr. Vujovic's "Halyard Mission Banner"
Photo by Aleksandra Rebic January 2017


"The relations between Serbia and the United States of America should be based on Operation Halyard for saving the lives of 512 Americans and other Allied Airmen by the Serbian people in 1944 in Nazi-occupied Yugoslavia."

Dr. Ljubo Vujovic
President, Tesla Memorial Society of New York

*****

MESSAGE TO AMERICA

"This story needs to be told to the American people! America owes a great debt of gratitude to the Serbs. On behalf of the American people and the rescued airmen, I extend "Kudos", "Gracias", "Hvala", and "Thanks" to the Serbian people."

Arthur "Jibby" Jibilian (O.S.S.)
Radio Operator of the Halyard Mission, Pranjani, Serbia 1944
One of the last surviving members of the Mission, now deceased.
Fremont, Ohio December 13, 2008

Arthur "Jibby" Jibilian 2009
Photo: The Toledo Blade



Please visit:
 
 
for more information and pictures.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

↧

TESTIMONY of CAPTAIN NICK A. LALICH, O.S.S., of the Halyard Mission Rescue Operation, before the COMMISSION OF INQUIRY [Committee for a Fair Trial for General Mihailovich] New York, May 1946

February 16, 2017, 9:24 am
$
0
0
MR. HAYS: Did he [General Mihailovich] say why the [Yugoslav] Partisans  were his enemies?
 
CAPTAIN LALICH: Yes, sir.
 
MR HAYS:What did he say about that?
 
CAPTAIN LALICH: He said that they had different ideals, that their ideals were communistic and his were democratic, he had democratic processes, and he believed in the things we believed in; and in fact he compared America with his way of life.
 
From the testimony of Captain Nick A. Lalich before the Commission of Inquiry [Committee for a Fair Trial for General Mihailovich] New  York, May 17, 1946


O.S.S. Radioman for Halyard, Arthur "Jibby" Jibilian (front row, light colored jacket), with American airmen and Captain Nick Lalich (standing behind Jibilian's right shoulder, with cap) and General Draza Mihailovich standing with his hand over his heart, next to Lalich. 1944.
Photo courtesy of Arthur Jibilian.
 
On May 13, 1946 the Committee for a Fair Trial for General Mihailovich announced that a "Commission of Inquiry" had been established in New York for the purpose of taking testimonies of American officers and airmen whose request to be heard as witnesses at the trial of General Draza Mihailovich in Belgrade, Yugoslavia had been refused by the Tito government.

PROCEEDINGS ON FRIDAY, MAY 17, 1946

Committee for a Fair Trial for Draza Mihailovich
Commission of Inquiry in the Matter of Depositions of American and Allied Military Personnel.
New York County Lawyers Association
New York, May 17, 1946
Met pursuant to adjournment
Present: Arthur Garfield Hays, Esq., and Theodore Kiendl, Esq., members of the Commission of Inquiry; Porter R. Chandler, Esq., and William H. Timbers, Esq.

The following is a transcript of the testimony of  
Captain Nick A. Lalich before the Commission of Inquiry,New York,May 17, 1946. The questions presented to Captain A. Lalich are in "red" under "Q" and Captain Lalich's responses are in dark blue under "A".

NICK A. LALICH, called as a witness, being duly sworn, testified as follows:

EXAMINATION BY MR. CHANDLER:Q. What is your present residence and occupation, Mr. Lalich?

NICK A. LALICH:A. I am an instructor of industrial arts in the Cleveland school system, Cleveland, Ohio.

Q. You have come from Cleveland voluntarily to testify in this proceeding?

A. Yes, sir.

Q. How did you hear about it?

A. I heard it through a telegram wanting to know if I would come to New York to the Commission of Inquiry for the gathering of evidence to be sent to Belgrade, and I positively said I would.

Q. You are testifying voluntarily and freely?

A. Yes, sir.

Q. And any testimony you give here you would be glad to repeat in the courts of Yugoslavia?

A. Yes, sir.

Q. Did you serve in the Signal Corps in the last war?

A. Yes, sir.

Q. When did you join the Army?

A. I was inducted into the United States Army February 2, 1942, and into the Signal Corps on October 16th of 1943; I joined the Office of Strategic Services [O.S.S.], and I was with them as of that date.

Q. When you joined them were you an enlisted man?

A. I was a second lieutenant.

Q. You later got a promotion to first lieutenant?

A. Yes, sir.

Q. Did you get a promotion to captain?

A. Yes, sir.

Q. And went on inactive duty as captain?

A. On reserve.

Q. As of what date?

A. As of December 26, 1945.

Q. You went overseas for OSS?

A. That is correct.

Q. When did you go over?

A. I left the United States December 19, 1943.

Q. And you went to Cairo?

A. Yes, I flew down through the southern route down to Cairo.

Q. And you were then briefed and instructed in Cairo?

A. When I was briefed in Cairo I was asked if I was for Mihailovich or for Tito, and I told them I did not know what they were talking about.

Q. In the briefing you were told you were going to be sent into Yugoslavia?

A. Yes, sir, that was my ultimate destination.

Q. You were instructed in the briefing to be particularly on the lookout for evidence of collaboration by Mihailovich or by Tito?

A. Yes, sir.

Q. You went into Yugoslavia where, when and how?

A. I entered Yugoslavia on the night of August 9th, 1944.  I landed by plane in the Pranjani area on the night of August 9, 1944.

Q. When you say you landed you mean that the plane came down?

A. Yes, sir.

Q. And you did not get out by parachute?

A. No, sir.

Q. That was one of the first planes sent in to evacuate American airmen?

A. That was the first night evacuation.

Q. The plane brought you in?

A. Yes, sir.

Q. And took out some American airmen?

A. 48 to be exact.

Q. What were you sent in there for?

A. To help evacuate American airmen and to keep my ears and eyes open and find out where the Germans were located and what positions they were holding. In fact, I was supposed to report that back within two days, bringing back all information on German positions, where they were located, and find out how many more American airmen were left to be evacuated.

Q. On arrival did you report to Captain Musulin, who has testified here already?

A. Yes, sir, Captain Musulin was my commanding officer in Yugoslavia, and I reported to him.

Q. You were sent in there to specifically to help him?

A. That is right.

Q. Captain Musulin left Yugoslavia shortly after you arrived?

A. Yes, sir, Captain Musulin left Yugoslavia three and a half weeks later and he was called back to Bari to make a report of what was happening in the Pranjani area.

Q. And when he left you took over as the American officer in charge of the air-crew rescue unit?

A. That is right. Captain Musulin told me that I was in charge from that date on, so I took over.

Q. And during the period that you were there approximately how many American airmen were evacuated from Chetnik territory?

A. 376 to be exact.

Q. Was there anybody besides Americans evacuated?

A. Oh yes, we evacuated Russians, British subjects, that is flyers, we evacuated a British doctor and his batboy, we evacuated Italians, Frenchmen, Chetniks, Polish, we evacuated a couple of Palestiners. In fact we evacuated 45 Russians one day, that is 45 Russians arrived at our headquarters and General Mihailovich called for me and he asked me what we were to do with the Russians.  I said, “Well, from what I understand some Russians want to go back to Russia and some do not.” So we took a roll call.  How many Russians wanted to go back to Italy?  No hands were raised. How many wanted to go back to Russia? And they all raised their hands.

General Mihailovich gave these Russians 125,000 dinars; they were valued at 3,000 dinars to one dollar. And he gave them 40 Chetniks and a guide who knew the terrain and sent them back to Turnu Severin, that is the area where the Russian Army had reached at that time. They were going across from Bucharest and possibly getting later into Hungary.

BY MR. HAYS:Q. Did you speak the language?

A. Yes, sir.

Q. Are you of Yugoslavian descent?

A. Yes, sir, my mother and father were born in Yugoslavia near the Ogulin area near Trieste.

BY MR. CHANDLER:Q. By the way, you spoke of having talked with General Mihailovich about the evacuations of these Russians.  When did you first meet General Mihailovich?

A. I met General Mihailovich about the third week in August, about three weeks after I had landed. I landed on the night of August 9th. Colonel Robert H. McDowell had left—

Q. He was another American officer sent in?

A. Yes, sir.

Q. By the way, did the plane that took out those airmen the first time bring in any supplies?

A. Yes, sir; originally three planes were supposed to arrive that night, and two had engine trouble, and the two that had engine trouble had unfortunately three quarters of the supplies, but some supplies did come in that night.

Q. What kind of supplies?

A. Medical supplies and food and clothing for the American airmen.

Q. Did they bring anything in for the Chetniks?

A. No, sir, not a thing.

Q. How long did you stay at or near Pranjani?

A. I stayed for a period  from August 9th to September 10th.

Q. You had your own radio station?

A. Yes, sir.

Q. Shortly before September 10th was your radio station attacked by anybody?

A. Yes, sir.

Q. By whom?

A. My radio station was attacked by the Partisans, a trio.

Q. You mean three Partisans?

A. Yes, three Partisans who ventured into General Mihailovich’s area. They had gotten information that a radio station was in that general vicinity, and Americans operating it evidently and they attacked it.

Q. Did they wreck it?

A. No, they did not wreck my radio or damage it, but I did see bullet marks and scars on the fence that went around my place.

BY MR. HAYS:Q. How do you know they were Partisans?

A. Because later that evening that same trio hit the town of Pranjani and attacked the town commandant. That was while I was sleeping in the town, by the way.

Q. Do you mean the commandant was a Chetnik?

A. Yes, I got up quickly and rushed into the street, wanting to find out what was going on, but they had left. This home was damaged, doors were knocked out, windows smashed, and the town commandant had escaped. His name was Markovich. There is no doubt in my mind that it was Partisans. The people also told me that it was Partisans. They were very much frightened.

BY MR. HAYS:Q. You did not see any of these people yourself?

A. I did not see any of them.

Q. And none were captured?

A. That is right, none were captured, although they captured my guard, one of my guards.

BY MR. CHANDLER:Q. You mean the Partisans captured one of our guards?

A. Yes.

BY MR. HAYS:Q. Were there any Germans in that vicinity?

A. No, sir.

BY MR. KIENDL:Q. Did you send in an official report of the incident?

A. Yes, sir.

Q. And you based that on what you heard?

A. Yes, sir. I explained it. By the way, my guard was returned, and he told me that they were Partisans, that they were wearing the red star on their caps.

BY MR. HAYS:Q. Do you know why your guard was returned?

A. He told me that they were going to kill him, but he was returned. They wanted information from him, and he gave them some, but there was not anything relating to Americans. He was returned two days later.

Q. Returned or escaped?

A. He told me he escaped. He fled from the home where they had him tied up.

BY MR. CHANDLER: Q. Returning for the moment to these Russians who were evacuated with the help of General Mihailovich, were they Russian soldiers or forced labor?

A. They were Russian soldiers captured in the fighting when the Germans attacked in Russia and put in PW cages or labor camps in the Yugoslav area.

Q. And they escaped?

A. Yes, sir.

Q. How did they happen to show up at Mihailovich’s headquarters?

A. I never did ask them. I got word that 45 Russians were coming.

Q. You left Pranjani about when?

A: The night of September 10th, exactly at eight o’clock.

Q. Under what circumstances did you leave?

A. Well, at that time, I would say three or four days earlier, there was much shooting in the general vicinity, we could hear machine guns and mortars, and things were getting pretty hot.  The Partisan army had penetrated in force across the Drina River and on into Maljen Mountains. And at the same time the Russians had reached the Danube River. So we started to move north, and our ultimate destination, according to General Mihailovich, was to penetrate north and over into eastern Bosnia, to the high mountain area, for a winter retreat.

Q. Am I right in saying that you left the Pranjani area because the Partisans attacked it?

A. Yes.

Q. And where did you go from there?

A. I moved north across the Valjevo-Belgrade railway. We crossed that railway at night three days later.

BY MR. HAYS: Q. Did you move because the Partisans were attacking the headquarters or because there was fear of an attack?

A. They were attacking the headquarters, I know that definitely.

Q. Were not all the airmen evacuated from that particular place?

A. Yes, sir. And all I had was three airmen with me at that time, on September 10th.

Q. Then in September you established another airfield somewhere?

A. Yes, sir, I established one on September 17th, 1944.

BY MR. CHANDLER: Q. And where was that?

A. That was at Koceljevo.

Q. I show you a map and ask you if that is a map that you yourself made showing your travels in Yugoslavia.

A. Yes, sir, that is my map, and that is my itinerary of my 500-mile trip, starting at Pranjani.

MR. CHANDLER: May I ask to have a Photostat of that map received in evidence?

MR. HAYS: Yes.

(The map was marked Exhibit 13,  May 17, 1946, C.B.)

MR. KIENDL: Q. You had better have the record show that the itinerary of the Captain is marked on the original map in green arrows.

A. The rivers are in blue.

Q. Shortly before your forced evacuation in the Pranjani area did you have any discussion with General Mihailovich or any of his officers as to their plans for warfare against the Germans?

A. No, sir, I did not, sir. I met General Mihailovich and we talked, and I got to know him; but since Colonel McDowell was there in the official capacity of intelligence officer I left that up to Colonel McDowell; but I handled all of the area evacuation and had opportunities to talk to commanders and corps commanders and so on, but never did bother with headquarters at that time.

Q. From Koceljevo you evacuated some more American airmen?

A. Yes, sir.

Q. Did the Chetniks build an airstrip for you there?

A. Yes, sir.

Q. How long did it take them to do it?

A. It took them two days. It was favorable terrain; we had to move a few haystacks and cut a few trees, and we constructed an airstrip of 450 yards, which I thought was suitable for a DC-3, our transport plane. And it was. We evacuated exactly 20 American airmen Sunday afternoon, September 17, 1944. Besides evacuating 20 American airmen that day we also evacuated one Frenchman, a few Italians; and we evacuated Dr. Jack Mitrani, an American officer who was the official doctor to our mission, and his two sergeants. Also evacuated on that day was Colonel Carpenter, who was also with the Office of Strategic Services.

Q. How long had he been in there?

A. He had come in the latter part of August and stayed until September 17th; he was making a survey of Mihailovich’s territory, that is, a survey of medical needs.

Q. He was a medical officer?

A. Yes, he was a medical officer making a survey of the area. Dr. Mitrani was there as the official representative to take care of American flyers who needed help and medical attention.

Recess until 2:00 p.m.
After Recess May 17, 1946

There were present Mr. Hays, Mr. Kiendl, and Mr. Berle, Commissioners; and Mr. Chandler and Mr. Timbers.

Continuation of the examination ofNICK A. LALICH.

BY MR. CHANDLER: Q. Captain Lalich, before the luncheon recess I think you had testified to the evacuation of some personnel on September 17, 1944, from the airstrip at Koceljevo. Will you take up your story chronologically from there and tell us where you went next and what you did after that evacuation?

A. Well, after that evacuation we moved west towards the Drina River; we crossed the Drina River and then into eastern Bosnia.

Q. To what point in eastern Bosnia?

A. To Medjasi. [Med-yashi]

Q. Where did you go from there?

A. We continued on west following the course of the Sava River, which I would say was about 15 kilometers south, and keeping in a parallel direction.

Q. Who went on this journey?

A. General Mihailovich, I would say he had three to four thousand troops with him at that time, and this was going west near the Bosna River. We would move along about so many kilometers and then we would rest, and the next day we would proceed again, rest, and so on, into that river area; that is the river that divides  western Bosnia and eastern Bosnia.

Then they started to move south towards the Sarajevo  area, and on November 1st Colonel McDowell, Captain John Milodragovich, Lieutenant Rajacich and their radio operator, plus three American fliers evacuated to Italy.

Q. The persons whose names you have mentioned were members of an American military mission?

A. Yes, sir.

Q. Headed by Colonel McDowell?

A. Yes, sir.

Q. On November 1st they evacuated to Italy?

A. Yes, they evacuated in a DC-3 American transport with fighter covers of seven P-38 fighter planes.

Q. From what airstrip?

A. From Boljanic. [Bol-yanich]

Q. Is that the same as Bona [sic]?

A. It is exactly the same, but Bona is a short name for that area.

Q. When had that airstrip been built?

A. That airstrip was built between October 22, 1944, and November 1st, 1944.

Q. Was it used again?

A. Yes, it was.

Q. When was that?

A. It was used again as a receiving pinpoint for supplies on December 25, 1944, and then again two days later when I evacuated with 20 more American airmen, plus French and Italian personnel, back to Italy; I also evacuated two Yugoslavians, one a colonel and one a major, with the permission of the State Department.

BY MR. KIENDL: Q. When did you leave, Captain?

A. We left Yugoslavia on December 27, 1944.

MR. CHANDLER: Q. When you spoke about supplies being dropped on December 25th, what kind of supplies were you speaking of?

A. The supplies were shoes, clothing and food to benefit the 20 American airmen.

Q. No supplies were sent in for the Chetniks?

A. No, fact I did not receive any supplies for three and a half months.

Q. During the period from the first of November, 1944, until about the time you left where did you live?

A. I moved south from Boljanic to the Sarajevo mountain area, which was in the vicinity of 25 kilometers north of Sarajevo.

Q. Who were you living with?

A. At that time I lived with General Mihailovich personally.

Q. You mean you shared whatever accommodations he had?

A. Yes, sir. I was the last American with General Mihailovich, with my radio operator, Robert [Arthur] Jibilian.

Q. When you say you lived with him you mean you lived in the same house or tent, is that it?

A. Yes, sir, if we would move into a village we would live in the same house, and occasionally we would live next door, or occasionally we would live across a little ravine, but most of the time we lived right together.

Q. Did you have any discussions at that time with General Mihailovich about the state of the war or his strategic plans?

A. Yes, sir, many discussions. We talked about the war and America, and the future of Yugoslavia, and in fact we even talked about Paris, France, New York, different places of interest.

Q. What did General Mihailovich have to say about his plans for the war?

A. Well, he realized that he had two enemies; he had the Germans and the Partisans to fight. In fact he told me he had no more aid but God, but he would get along somehow.

Q. He said he would go on fighting the Germans?

A. Yes, sir, he did. In fact I asked him, “Why don’t you come out with me when I am ready to go home?” He said, “No, I have fought for four years and I will stay with my people and fight to the end.”


BY MR. HAYS: Did he [General Mihailovich] say why the Partisans  were his enemies?

A. Yes, sir.

Q. What did he say about that?

A. He said that they had different ideals, that their ideals were communistic and his were democratic, he had democratic processes, and he believed in the things we believed in; and in fact he compared America with his way of life.

Q. Did he talk of any attempts to collaborate with the Partisans, unitedly, so that they would both fight the Germans.

A. He said they tried to get together, and in fact all parties were invited to fight the enemy, that is the Germans, and they had these meetings and the plans were laid to attack different areas and towns; one in particular was Valjevo. And in attacking Valjevo they were supposed to hit together, but the Chetniks hit, and the Partisans hit them from the rear. This was all according to General Mihailovich. That was one reason.

And they had another outbreak of a similar nature in the Visegrad area. In fact at one time they rode the same tanks into the village of Cacak with red stars and the double eagle painted on these tanks. So it seemed they could not get together, and the break came and they separated.

Q. Did you get any idea of how much of his time was spent fighting the Germans and how much of his time was spent fighting the Partisans?

A. Yes, sir, they fought the Germans when I was in the Sarajevo area. It seemed to me that they would hit the Germans especially when they knew ammunition and guns were being carried, and vital supplies. I happened to be there when they attacked near Visegrad, a road running between Visegrad and Sarajevo, a German column moving in there, and they attacked and came out with two truckloads of ammunition and guns. This ammunition was brought up into my area.

BY MR. KIENDL: When was this?

A. This commander named Sava reported to General Mihailovich while I was there in the same headquarters.

Q. When did this take place, November?

A. Yes, November.

Q. Of 1944?

A. That is right, sir.

BY MR. HAYS: Did you yourself see the action?

A. No, sir.

Q. But you were there when they booty was brought back?

A. That is right, sir, and I recognized German material; I knew German Lugers and I know Mausers and other equipment.

Q. Were you there when any action took place against the Partisans?

A. Yes, sir.

Q. When was that?

A. In fact, I witnessed a battle. I did not see the fight man-to-man, but I witnessed a battle in the area of Tuzla at the town of Puracic.

BY MR. CHANDLER: You saw that battle through your field glasses?

A. Yes, sir, I witnessed that from the distance of about two or two-and-a-half kilometers. We were up on a mountain top with seven airmen who were with me, my radio operator and one guide and myself. Two Moslems arrived wearing the typical Moslem dress; I questioned them and they said the Chetniks were battling the Partisans down in the valley, and I could see the smoke if the mortars.

We moved along, coming to the area of Boljanic. We also witnessed prisoners from that battle, 37 to be exact.

BY MR. HAYS:  37 Partisans?

A. 37 Partisan prisoners. They arrived barefooted, very poorly clothed, and they were wearing the red star.

BY MR. CHANDLER:Did you personally question them?

A. Yes.

Q. What did they tell you?

A. I asked them what was their reason for fighting the Chetniks, and they told me that they were forced to fight. Well, I asked them what they meant. They said, well, they have to come into our homes, and at the point of a gun we went to battle. 32 of these men were Moslems and 5 of them were Serbians. I took pictures of them. I do not have them with me.

BY MR. HAYS:When you refer to Moslems are you referring to a religion or a territory?

A. Before the war there were 1,400,000 Moslems; they were Serbians but they followed their own religious faith.

BY MR. CHANDLER: What happened to the prisoners?

A. I asked the Corps Commander, whose name was Svetan Tedich [sic], I asked him what he expected to do with these Partisan prisoners. His story was as follows: well we will feed them and clothe them and probably release them. I do not know what happened to them, I did not see.

Q. During the period that you were in Yugoslavia were you free to move around and see anybody and talk to anybody?

A. Yes, sir, I had freedom of movement at all times; I was even able to go fishing in the Bosnia River.

Q. Did you have guards or escorts to see where you went or keep you under restraint?

A. I could go without them, but it was always wise to take them.

BY MR. KIENDL:  How was the fishing, Captain?

A. Not so good.

BY MR. CHANDLER:  During your period in Yugoslavia I think you told us at the beginning you were on the lookout for any evidence of collaboration, because you had been told to be on the lookout?

A. That is right.

Q. That rumors of collaboration had come back to Cairo?

A. That is right, sir, and back to Bari, too.

Q. You carried out that mission, and your eyes were open for that sort of thing?

A. Yes, sir. I was able to speak the language and I could understand the language; and living in Mihailovich’s house, right in his headquarters, from November 1st to December 11th, when I left General Mihailovich in the Sarajevo district, I had an opportunity to listen and talk, and during all that time I did not see any signs of collaboration or any talking of collaboration, and I was listening for it and trying to detect anything of that nature I could. It interested me very much. I was the last one there after Colonel McDowell left, and I had the opportunity of reading many, many messages coming out of Yugoslavia as the assistant operations officer at Bari, Italy.

BY MR. KIENDL: Q. Did you file reports that you found no evidence of collaboration?

A. Yes, sir, I filed reports with the State Department and with the OSS.

BY MR. CHANDLER: Q. I think in the last few questions and answers you said that during the period you lived with General Mihailovich, November and December, you saw no signs of collaboration of any kind?

A. That is right, sir.

Q. Is the same thing true as to the rest of the period that you were in Yugoslavia?

A. Yes, positively.

MR. CHANDLER:  That is all.

MR. KIENDL: I have no questions.

BY MR. HAYS: Q. How long were you in Yugoslavia, Captain?

A. I was there from the night of August 9th to the afternoon of December 27th, 1944. I covered an area of 500 miles by foot, cart, horse and what-have-you.

Q. You have come to the conclusion that there was no collaboration between the Germans and the Chetniks, have you not?

A. Yes, sir. During that period of time I know that Colonel McDowell did have a meeting with the German commander. He has filed an official report on that meeting and the happenings at that time, and that message went through his radio operator, and I sort of briefly went over it a little, it was a long message asking for aid of 200 paratroopers as the official representative [sic] of the Germans.

Q. Was Mihailovich present?

A. No, but Colonel McDowell was.

Q. So it was as you comment the only conference  by the Germans with any of the Allies, this conference with Colonel McDowell?

A. Yes, sir.

Q. Will you give us the facts on which you base your conclusion that there was no collaboration between Mihailovich and the Germans?

A. My facts? Do you mean how I based my facts?

Q. What are the things that caused you to come to that conclusion, after having been in Yugoslavia at that time and having traveled all over that territory?

A. First of all I knew they were fighting the Germans; secondly, they were saving American airmen; third, I was able to sit there with Mihailovich and talk with him and listen to the reports coming in, talk to the Commanders, and there was nothing secret about the entire movement, I was free to move along and move with him. And I thought that, having access to all of that, and doing what he did for us, I did not see how he could collaborate.

BY MR. KIENDL:Q. In addition to that, Captain, you talked to peasants?

A. Yes, sir, I talked to peasants.

Q. You talked to a number of our own airmen?

A. Yes, sir, I talked to a number of our own airmen, all of the airmen that I evacuated.

Q. And from none of those sources did you receive any information that you thought reliable enough to put in your report to the effect that there was collaboration between the Chetniks and the Germans?

A. That is right.

BY MR. HAYS: Q. You start out first by saying you knew the Chetniks were fighting the Germans. Have you any knowledge of that except this one instance where the Chetniks made an attack and came back with some guns?

A. Yes; and of course some of the clothes they wore or some of the guns they carried were German; they were spread out among the armies and so on.

Q. It might mean that they were collaborating, it might work both ways?

A. That is possible.

Q. Did you hear of any incidents that might give reason for the belief that there was collaboration?

A. No, sir.

Q. Did you hear of any instances where Chetnik groups without the knowledge of Mihailovich collaborated with the Germans?

A. Yes, sir, I understand that they collaborated along the area of the Dalmatian coast in their last evacuations out Yugoslavia in the year 1945 around VE-Day; but this I learned when I came out of Yugoslavia.

Q. You were told that the Chetniks in that area had collaborated?

A. Yes, in their movement north out of Yugoslavia and around into Italy.

BY MR. KIENDL: Q. Trieste?

A. Yes.

BY MR. HAYS:Q. Of what did that collaboration consist?

A. From what I understand it was the movement of troops into a safe area. In other words, in those last days these troops were moving north to meet the Allies. And I suppose at the same time the Germans were moving back into Austria, vacating Yugoslavia.

MR. KIENDL:Q. What you mean is that during the closing days of the war and just before Germany quit there was some indication that the Chetniks were collaborating with the Germans to the extent that the Germans were running back into Austria and some of the Chetniks wanted to get back around in the Trieste neighborhood?

A.  That is right, sir.

Q. And that was shortly before VE-Day?

A. That is right, sir.

BY MR. HAYS:Q. Would you say that there might have been collaboration by Mihailovich with the Germans during that period without your knowing anything about it?

A.  If there was I did not hear about it. There could have been.

Q. During the period that you were there, I mean.

A. I am quite positive that there was no collaboration at all.

Q. You would say that from this period of August to December, 1944, if there had been any collaboration, in view of the freedom which was allowed you, you would have been bound to know about it?

A. Positively.

Q. What was the purpose of this trip, this 500-mile trip that you have been talking about?

A. The Partisans were trying to capture General Mihailovich and trying to get the American mission out of Yugoslavia.

Q. And did all of them make this 500-mile trip, all the Chetniks.

A. So many troops would go forward with us maybe for a month, and then we would pick up other troops in eastern Bosnia; because they had large concentrations of troops in different areas.

Before I went to Yugoslavia, after reading all of the reports and having access to all the information from Yugoslavia, I always believed that eastern Bosnia—in fact when you mentioned the word Bosnia to me, I always felt that that was a Partisan stronghold; but that was not true. When I entered eastern Bosnia there were thousands of troops waiting for General Mihailovich.

Q. So this trip that you are talking about was largely an attempt to get away from Partisan threats?

A. Yes, sir.



END OF THE TESTIMONY OF CAPTAIN NICK A. LALICH, OSS, BEFORE THE COMMISSION OF INQUIRY [Committee for a Fair Trial for General Mihailovich] New York May 1946.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

↧

Nazi Hunter Warns Against Canonising Croatian Archbishop [Stepinac] / "Balkan Insight" [BIRN] Feb. 16, 2017

February 19, 2017, 3:15 pm
$
0
0
Balkan Insight
[BIRN]
Sven Milekic
Zagreb
February 16, 2017
 
Nazi Hunter Warns Against Canonising Croatian Archbishop [Stepinac]

Nazi-hunter Efraim Zuroff said that the canonisation of controversial World War II Croatian archbishop Alojzije Stepinac would be “a religious tragedy” because he didn’t condemn fascist crimes.
 
Efraim Zuroff. Photo: Sven Milekic/BIRN
 
Efraim Zuroff, the director of the Simon Wiesenthal Centre’s Israel and Eastern Europe office, condemned on Wednesday the ongoing push by the Catholic Church in Croatia to canonise Zagreb’s World War II-era archbishop Alojzije Stepinac.

“It is quite clear, and 100 per cent true that the Catholic Bishop Alojzije Stepinac was close to the [fascist] Ustasa regime of the Independent Croatian State [NDH]. He never spoke out against the system and didn’t condemn its crimes, and if he is canonised, it will be a religious tragedy,” Zuroff told Radio-Television Vojvodina.

Zuroff said that Croatian authorities should not honour Stepinac by naming streets after him or erecting monuments to him, as they did in the eastern city of Osijek last week.

“I tried to draw the attention of the authorities in Zagreb not to do so, but there's no justice nor truth,” he said.

In an interview for BIRN last year, Zuroff also spoke out against Stepinac’s canonisation, by saying that “any person that served the Ustasa regime doesn’t deserve that honour”.

Stepinac was a staunch Croatian nationalist, an as Archbishop of Zagreb during World War II, he blessed the establishment of the NDH.

He later distanced himself from the NDH regime and its deeds. However, he is accused of not publicly denouncing the NDH’s policy of killing Jews, Serbs and Roma and of forcibly converting Orthodox Serbs to Catholicism.

For that reason, the issue of his canonisation remains very controversial in neighbouring Serbia and with the Serbian Orthodox Church.

For this reason, Pope Francis urged in 2015 that a mixed commission of representatives from the Catholic Church in Croatia and the Serbian Orthodox Church discuss Stepinac’s role before, during and after WWII.

The most recent meeting of the commission was held in Novi Sad in Serbia on Tuesday, during which the topic of his relations with the NDH were discussed.

The next meeting of the commission will take place in the eastern Croatian town of Pozega in March when his relations with the Serbian Orthodox Church during WWII will be discussed.

Many Catholics in Croatia are passionate about Stepinac, seeing him as a heroic figure who resisted the imposition of Communism and remained with his flock in the country after the Communist takeover, when he could have fled abroad.

His supporters also note that attacks on him for his wartime role only really started after he publicly opposed the imposition of Communist rule in Yugoslavia.

After his trial before a Yugoslav court in 1946, Stepinac was jailed for 16 years for collaboration with the Ustasa and the Axis occupying forces. He was released into house arrest after five years and died in 1960 of thrombosis.

The verdict convicting him was quashed last July by the Zagreb county court, which ruled that Stepinac did not get a fair trial under the Yugoslav Communist regime.


http://www.balkaninsight.com/en/article/nazi-hunter-condemns-wwii-zagreb-archbishop-canonisation-02-16-2017


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧
Search

"WORLD WAR II - THE BALKAN RESISTANCE" - US company for distribution of movies and TV programs “Redbarre” and “Pogledi” Ltd. as a producer, sign agreement on distribution of documentary TV series “Kingdom of Yugoslavia in World War II”. / Америчка компанија за дистрибуцију филмова и ТВ програма “Редбар“ и “Погледи“ д.о.о., као продуцент, потписали су уговор о дистрибуцији документарне ТВ серије “Краљевина Југославија у Другом светском рату“.

February 21, 2017, 12:17 pm
$
0
0



Agreement on distribution with the US company “Redbarre”

US company for distribution of movies and TV programs “Redbarre” and “Pogledi” Ltd. as a producer, have signed an agreement on distribution of documentary TV series “Kingdom of Yugoslavia in World War II”. “Redbarre” will be promoting our series under the title: “World War II: Balkan resistance”. The new poster for the series has just been posted on their webpage:

https://redbarremedia.com/

Presentation of the series can be found on this link:

https://redbarremedia.com/content/world-war-ii-the-balkan-resistance/



http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/agreement-on-distribution-with-the-us-company-redbarre/


*****

Уговор о диструбуцији са америчком компанијом “Редбар“

Америчка компанија за дистрибуцију филмова и ТВ програма “Редбар“ и “Погледи“ д.о.о., као продуцент, потписали су уговор о дистрибуцији документарне ТВ серије “Краљевина Југославија у Другом светском рату“. Нашу серију, “Редбар“ промовише под насловом “Други светски рат: Балкански покрети отпора“. Нови плакат серије управо је стављен на насловну страну америчке компаније:

https://redbarremedia.com/

Презентација серије налази се на овом линку:

https://redbarremedia.com/content/world-war-ii-the-balkan-resistance/


http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/%d1%83%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%80-%d0%be-%d0%b4%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%80%d1%83%d0%b1%d1%83%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b8-%d1%81%d0%b0-%d0%b0%d0%bc%d0%b5%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%be%d0%bc-%d0%ba%d0%be/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧
↧

"Плакат са објешеним људима указује на положај Срба у Хрватској" / "РТРС" Feb. 25, 2017

February 25, 2017, 9:45 am
$
0
0
РТРС
Извор: СРНА
Feb. 25, 2017

Плакат са објешеним људима указује на положај Срба у Хрватској"

Удружење Срба из Хрватске упозорило је да појава плаката у Вуковару, на којем је приказано дрво са објешеним људима и натписом "Српско обитељско стабло", указује на јансу поруку и озбиљност положаја у којем се налазе Срби у Хрватској.

Вуковар облијепљен графитима "Српско породично стабло" (фото:twitter.com)

"Све ово јасно показује куда иде политика у Хрватској и какав је њен однос према другим народима, а посебно према Србима", истиче се у саопштењу, уз подсјећање да се плакат појављује након постављања спомен-плоче у Јасеновцу са усташким поздравом "За дом спремни"и спомен-табле убијеним усташама у кругу болнице у Сиску, те споменика кардиналу Алојзију Степинцу у Осијеку.

Нажалост, наводи Удружење, и овог пута изостала је реакција званичних државних институција и правосуђа које је још етнички мотивисано.

У саопштењу се упозорава да ће се, уколико се ово дивљање не заустави, преостали Срби у Хрватској наћи у незавидном положају пред локалне изборе у мају.

"Зато још једном апелујемо да међународна заједница, као и институције матичне државе, осуде овакве појаве и заштите преостале Србе у Хрватској", истиче се у саопштењу, које је потписао генерални секретар Удружења Милојко Будимир.

У саопштењу се напомиње да се у Хрватској од почетка грађанског рата /1991-1995/, а посебно у посљедње вријеме отворено заговара усташка идеологија, подижу споменици ратним злочинцима и плоче са натписом "За дом спремни".

Из Удружења напомињу да посебно долази до изражаја не само рехабилитација кардинала Алојзија Степинца, него и настојање да буде проглашен за свеца, а да посебно забрињава чињеница да на све ово нема ни реакције из ЕУ, чији је Хрватска стални члан.

У саопштењу се подсјећа да и посљедњи извјештај организације за људска права "Амнести интернешнел"за 2016. годину говори да у Хрватској још траје дискриминација Срба и Рома.

"Све ово указује да Влада Андреја Пленковића није у стању или не жели да заустави оне који рехабилитују усташку идеологију, иако су и представници Срба у хрватском Сабору подржали ову владу", наводи се у саопштењу.

На Трпињској цести у Вуковару појавио се плакат са поруком "Српско обитељско стабло"на којем је приказано стабло са објешеним људима, као и слике Анте Павелића.

О случају обавијештено државно тужилаштво

Припадници вуковарско-сремска полиције обавили су увиђај у вези са појавом плаката у Вуковару на којем су приказани објешени људи на дрвету и натпис "Српско обитељско стабло", те је цијели случај прослијеђен надлежном државном тужилатву, преносе хрватски медији.

Демократски савез Срба најоштрије је осудио појаву плаката која је усмјерена против припадника српске заједнице, али и свих разумних и цивилизованих грађана Хрватске.

"Ово је само једна од сличних појава посљедњих година коју пласирају назадне снаге које очигледно сматрају да овакво што има и даље погодно тло и да ће наићи на симпатију и поклонство код многих", наводи се у саопштењу овог савеза.

У саопштењу се наглашава да се изостанак јасног става и реакције државних тијела сасвим сигурно тумачи као слабост те тако даје додатна снага екстремним организацијама и појединцима да раде ревизију историје и константним притиском у јавности спроводе у дјело своје замисли и назадно виђење хрватског друштва.


http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=243848


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧

Zurof: Evropa ne sme da ćuti na ustaštvo / "Novosti" Feb. 26, 2017

February 26, 2017, 8:54 pm
$
0
0
Novosti
V. Crnjanski Spasojević
Feb. 26, 2017

Zurof: Evropa ne sme da ćuti na ustaštvo

Direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof: Hrvatski političari se plaše da nedvosmisleno osude ustaške zločine. Nedić, saradnik nacista, ne treba da bude rehabilitovan. I dalje su na slobodi stotine nacista.

Direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof

I dalje su na slobodi stotine, ako ne i hiljade nacista, ali problem je u tome što se ne zna ko od njih može biti priveden pravdi. Većina osumnjičenih je u svojim devedesetim godinama i procesi protiv njih su trka s vremenom. Međutim, u mnogim zemljama nema političke volje da se oni procesuiraju.

Ovo otkriva, za "Novosti", Efraim Zurof, predsednik jerusalimskog Centra "Simon Vizental" i najveći živi svetski lovac na naciste, i objašnjava:

- U Norveškoj i Švedskoj mnogi zbog ustavnih ograničenja nikada neće biti kažnjeni. U Norveškoj i dalje mirno žive ljudi koji su dobrovoljno prišli SS, bili poslati na istok i u Ukrajini počinili zločine protiv čovečnosti. Najveći napredak je napravila Nemačka, jer promene propisa sada omogućavaju da lakše budu osuđeni oni koji su radili u logorima smrti, kao i bivši pripadnici Ajnštazgrup (mobilne jedinice za ubijanje), koja je operisala po teritoriji nekadašnjeg SSSR.

* Koliko nacista je poslednjih godina iskusilo pravdu?

- Podaci Centra "Simon Vizental" pokazuju da je od 2001. godine osuđeno 104 nacista zbog svoje uloge u Holokaustu. Inicirano je više od 3.600 istraga. Od aprila 2015. do marta 2016. osuđena je samo jedna osoba, u Nemačkoj. U pitanju je 94-godišnji čuvar iz Aušvica Oskar Grening. Nemačka je otvorila 42 istrage, a bilo ih je i u Italiji, SAD, Danskoj i Poljskoj.

* U Srbiji se priprema zakon o Starom sajmištu, poslednjem neobeleženom većem logoru u Evropi. Savez jevrejskih opština Srbije predlaže da, u okviru Memorijalnog kompleksa, Muzej Holokausta ima autonomiju...

- Očigledno da ću kao predsedavajući Međunarodnog savetodavnog komiteta za projekat Starog sajmišta prihvatiti predlog zakona koji bude dostavljen srpskom parlamentu. Slažem se sa zahtevom Saveza jevrejskih opština. Jevrejska i romska zajednica imaće punu autonomiju nad upravljanjem muzejima u okviru Memorijalnog kompleksa.

                                          

* Koliko se u svetu uopšte zna za stradanje Jevreja u Srbiji i za Staro sajmište? Ovdašnji istoričari često tvrde da je Srbija prva od svih zemalja bila "judenfraj" (očišćena od Jevreja).

- Istorija Holokausta u vašoj zemlji nije dobro poznata izvan Balkana. Ipak, nije tačno da je Srbija bila prva zemlja koja je očišćena od jevrejskog stanovništva. Prva zemlja koja se proglasila "oslobođenom od Jevreja" bila je, u stvari, Estonija.

* Od kada je počeo postupak rehabilitacije Milana Nedića, u srpskoj javnosti traju polemike oko njegove uloge u Holokaustu.

- Moj stav je vrlo jasan. Ubeđen sam da pojedinci koji su sarađivali s nacistima nikada ne treba da budu rehabilitovani.

* Kako gledate na teorije da su na delu pokušaji da se Srbi kao narod okrive za Holokaust?

- Naravno da to nije tačno!

* Ovde je u toku mapiranje stratišta u prvoj fazi Holokausta, pre formiranja Sajmišta. U projektu učestvuje i Filozofski fakultet u Rijeci. Da li su u Hrvatskoj dostojno obeležena stratišta? Koliko je bilo jevrejskih žrtava u NDH?

- U NDH je stradalo 30.000 Jevreja, od 40.000 koliko ih je bilo 1941. Dvadeset hiljada njih ubile su ustaše, u samoj Hrvatskoj, dok su preostalih 10.000 opet ustaše deportovale u Aušvic.

* Mislite li da se Hrvatska ikada suočila sa svojom ustaškom prošlošću?

- Hrvatska ima, da kažemo, mešovite rezultate. Oni su uspešno obavili ekstradiciju Dinka Šakića, zapovednika logora Jasenovac i Stara Gradiška, optužili ga i osudili. Takođe su tražili izručenje Milivoja Ašnera. Ali veoma malo je urađeno na drugim poljima, recimo po pitanju učenja o zločinima ustaša ili borbe protiv "ustaške nostalgije". Tako je izložba u Jasenovcu bila edukativna katastrofa, a politički lideri u Hrvatskoj se najčešće plaše da nedvosmisleno osude ustaške zločine. Svi izuzev Stipe Mesića, dok je bio predsednik.

* Kako gledate na ponovno bujanje ustaštva? Zašto Evropa na to ćuti, a Hrvatska je članica EU?

- Ne ćuti Evropa samo kada su u pitanju ustaše. Ona je nema i na iskrivljavanje istine o Holokaustu u mnogim zemljama Evropske unije, i to je njen veliki neuspeh.

* Kako vam se čini u praksi srpski Zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta bez naslednika?

- Moram da priznam da se nisam bavio restitucijom.



SLUČAJEVI ŠAKIĆA I AŠNERA

Dinko Šakić najpoznatiji je ratni zločinac sa Balkana, za čije hvatanje je zaslužan Centar "Simon Vizental". Nekadašnji prvi čovek Jasenovca i Stare Gradiške bio je suprug Nade, polusestre Maksa Luburića, koja je bila čuvar u ženskom logoru Stara Gradiška. Dinko je emigrirao posle rata u Argentinu. Istražiteljima Centra "Vizental" zapao je za oko 1998, samo tri godine posle svog susreta u emigraciji sa Franjom Tuđmanom, i to posle intervjua koji je dao argentinskoj televiziji. Ubrzo je lišen slobode i u pratnji Interpola deportovan za Zagreb. Osuđen je na 20 godina zatvora. Umro je u bolnici zatvora Remetinec, 2008. godine, u 86. godini.

Optužbe protiv njegove supruge hrvatsko pravosuđe je odbacilo kao neosnovane. Na zahtev Srbije, Interpol je raspisao za njom poternicu u julu 2011, zbog zločina u logoru. Zagrebački mediji su tada objavili da je Nada preminula u domu za stare, u februaru te godine.

Milivoj Ašner je bio četvrti najtraženiji nacista na svetu. Umro je pre šest godina, ne dočekavši pravdu, jer je Austrija odbila da ga izruči Hrvatskoj 2005. godine. I srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je otvorilo protiv njega istragu. Bio je šef ustaške policije u Slavonskoj Požegi tokom 1941. i 1942. i odgovoran za progon, deportacije i smrt velikog broja Srba, Jevreja i Roma.


LISTA TRAŽENIH

Centar "Simon Vizental" napravio je prošle godine listu 10 ljudi koji su spremni za moguće istrage. Od toga, troje njih u međuvremenu se našlo pred nemačkim pravosuđem, i sve troje je radilo u Aušvicu. Na spisku se nalazi i Alfred Stark, koji je, u septembru 1943, učestvovao u masovnom ubistvu italijanskih oficira na grčkom ostrvu Kefalonija, zatim Johan Robert Ris, koji je učestvovao u ubistvu 184 civila u Italiji 23. avgusta 1944, kao i dvojica čuvara iz logora za Jevreje u Belorusiji, Bobrujsk.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:651973-Zurof-Evropa-ne-sme-da-cuti-na-ustastvo


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧

VIDEO / TV DUEL O DRAZI / Полемика о Дражиној рехабилитацији - ЕЛТА ТВ Бањалука, мај 2015 / Учествују: Милослав Самарџић, Младен Бубоњић и Данијел Симић

February 27, 2017, 12:57 pm
$
0
0

VIDEO: ЕЛТА ТВ Бањалука, мај 2015, полемика о Дражиној рехабилитацији.

Posted on You Tube by "PoglediKragujevac"
Published on Feb 26, 2017

"ЕЛТА ТВ Бањалука, мај 2015, полемика о Дражиној рехабилитацији. Учествују: Милослав Самарџић, Младен Бубоњић и Данијел Симић"



https://youtu.be/9AqkRpl9LCc


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧

United States Repudiates Neo-Nazi March [in Zagreb, CROATIA on Sunday Feb. 26, 2017] / Sjedinjene Države odbacuju neonacistički marš [u Zagrebu u nedjelju] / U.S. Embassy in Zagreb, Croatia Feb. 27, 2017

February 28, 2017, 1:34 pm
$
0
0
Current Flag of Croatia
 
U.S. Embassy in Zagreb, Croatia
Photo: https://hr.usembassy.gov/embassy/zagreb/
 
 
United States Repudiates Neo-Nazi March
[in Zagreb, CROATIA on Sunday Feb. 26, 2017]
 
"Zagreb, Croatia – The U.S. Embassy rejects, in the strongest terms, neo-Nazi and pro-Ustasha views expressed during the demonstration of a few people in Zagreb on Sunday.  We condemn any attempt to link the United States to this hateful ideology.  Such a suggestion is an affront to the memories of the 186,000 U.S. soldiers who died in Europe fighting Nazi Germany and the many millions of innocent victims killed during World War II."
  
*****
 
Sjedinjene Države odbacuju neonacistički mars
[u Zagrebu u nedjelju, Feb. 26, 2017]

 
"Zagreb, Hrvatska – Veleposlanstvo Sjedinjenih Država najsnažnije odbacuje neonacistička i proustaška stajališta izražena za vrijeme demonstracija nekolicine ljudi u Zagrebu u nedjelju.  Osuđujemo svaki pokušaj povezivanja Sjedinjenih Država s ovom mrskom ideologijom.  Takva sugestija uvreda je sjećanju na 186,000 američkih vojnika poginulih u Europi u borbi protiv nacističke Njemačke i nekoliko milijuna nedužnih žrtava ubijenih tijekom Drugog svjetskog rata."


https://hr.usembassy.gov/united-states-repudiates-neo-nazi-march/



*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

 
↧
↧

U IME NARODA! - PRELISTAJTE 112 STRANA "KNJIGE STRELJANIH"

February 28, 2017, 2:32 pm
$
0
0

"U IME NARODA! - PRELISTAJTE 112 STRANA "KNJIGE STRELJANIH" koja bi u svakoj normalnoj zemlji predstavljala epohalno otkriće i mnoge učesnike zločina izvela pred lice pravde. U Srbiji je proslo sasvim nezapaženo i medijski nepokriveno. To je najveće otkriće Državne komisije za tajne grobnice. Likvidacije na desetine hiljda ljudi posle rata nisu radjene na reč, nisu rađene iz anarhične osvete već po detaljnom planu koji je podrazumevao kvote i striktnu metodologiju sa preciznom evidencijom. Ovo dokazuju mnoge knjige streljanih za svaki okrug i spiskovi streljanih za svako selo u Srbiji koji su radili organi OZN-e. Uglavnom na osnovu njih urađen je detaljan popis žrtava dostupan na internetu. Veliki deo tih dokumenta je sačuvan u arhivi BIA a ovakve detaljne evidencije nisu pronadjene u Sloveniji i Hrvatskoj. Može se reći da je to jedinstven sačuvan dokument u komunističkoj Istočnoj Evropi . Omogućujemo Vam da PRELISTATE ovu knjigu smrti. Širite dalje!"
 
 
 
 
*****
 
 
U IME NARODA!
 
On Facebook:
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

↧

PRED VAMA SU KNJIGE STRELJANIH: Ozna planski ubila 35.000 ljudi u Srbiji! / "Novosti" March 1, 2017

March 3, 2017, 11:10 am
$
0
0
Novosti
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
March 1, 2017

PRED VAMA SU KNJIGE STRELJANIH: Ozna planski ubila 35.000 ljudi u Srbiji!

Obelodanjene knjige streljanih koje je otkrila državna komisija za tajne grobnice. Najviše likvidiranih u odnosu na sve bivše komunističke države.

Ukoričene knjige streljanih postojale su za svaki okrug
 
NAJVEĆE otkriće Državne komisije za tajne grobnice jesu knjige streljanih. To, za "Novosti", otkriva istoričar Srđan Cvetković, bivši sekretar ove komisije, koja je formalno prestala s radom krajem prošle godine i čiju je skeniranu dokumentaciju Ministarstvo pravde ustupilo Institutu za savremenu istoriju.
 
Knjige streljanih postojale su za svaki okrug, ukoričene su, i u njima su vođene precizne evidencije o onima koji su streljani bez sudske presude, samo po nalogu Ozne. Iz njih se vidi da su streljanja bila organizovan i masovan, nimalo slučajan posao, i slična dokumentacija ne postoji nigde u Evropi.
 
- Likvidacije na desetine hiljada ljudi posle rata nisu rađene "na reč" ili iz anarhične osvete, kako to često pokušava da se prikaže, već po detaljnom planu koji je podrazumevao kvote i striktnu metodologiju s preciznom evidencijom - kaže Cvetković. - Ovo dokazuju knjige streljanih po okruzima i spiskovi za svako selo u Srbiji, koje su radili organi Ozne.

Na osnovu njih, urađen je detaljan popis žrtava. Popisano je oko 35.000 ljudi ubijenih bez suđenja, još 2.000-3.000 ubijeno ih je po sudskim presudama, što dokumentuju upisnici vojnih sudova, i oko 24.000 ljudi likvidirano je ili je umrlo u logorima. Mahom je reč o folksdojčerima po Vojvodini, što se vidi iz knjiga logoraša. U bazi Državne komisije ukupno se nalazi 59.912 imena.

Kako se vidi iz knjige streljanih za područje Niša, Leskovca, Pirota..., podaci o žrtvama upisani su po kolonama: ime i prezime, zanimanje, odakle je žrtva, kojoj organizaciji i ustanovi pripada, kada je i gde uhapšena, kada je i gde kažnjena i ko je doneo odluku o kazni. U poslednjoj rubrici svuda stoji Ozna.

Među streljanima ima zemljoradnika, učitelja, advokata, sveštenika... U rubrici kojoj su organizaciji pripadali navodi se: DM (pokret Draže Mihailovića), SDS (Srpska državna straža), dobrovoljac Ljotić (pokret "Zbor"), četnik, policija, poljska straža, gradska straža, ali i uopštene optužbe - "veze s Nemcima", "komesar sela", "radila u nemačkoj bolnici", "narodni neprijatelj"...

Iskopavanje masovne grobnice na Oplencu
 
- Veliki deo tih dokumenta sačuvan je u arhivi BIA i predat Arhivu Srbije, a ovakve detaljne evidencije nisu pronađene u Sloveniji i Hrvatskoj. Može se reći da je to jedinstven sačuvan dokument u celoj komunističkoj Istočnoj Evropi. Od svih komunističkih zemalja, u nekadašnjoj Jugoslaviji, odnosno Srbiji, posle rata je likvidirano najviše ljudi - objašnjava Cvetković.

Likvidacija je bilo, kaže, i u Mađarskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, ali ni izdaleka toliko, niti su vođene takve evidencije. U Rumuniji se broj ubijenih meri stotinama, u Mađarskoj i Poljskoj hiljadama, u Bugarskoj je reč o desetak hiljada ljudi, a samo u Srbiji brojka premašuje 35.000!

Zašto je Ozna vodila ovako preciznu evidenciju? Cvetković misli da nisu verovali da će dokumenta bilo kada biti obelodanjena, kao ni da će KP pasti s vlasti. Rečju, nije bilo straha pred javnošću i nekakvom krivičnom odgovornošću. S druge strane, u svim totalitarnim režimima tajna policija ima pretenzije da o svima zna sve, "iz bezbednosnih razloga", a naročito ko potiče iz porodice u kojoj je neko streljan. To je uvek mogao da bude zgodan način za kompromitaciju neposlušnih.

Ipak, 20-30 odsto knjiga streljanih uništeno je posle pada Aleksandra Rankovića, kada je "čišćena" Udbina dokumentacija. Danas ovakvih knjiga nema kompletiranih npr. za Beograd, Šabac, Kragujevac...

Dr. Srđan Cvetković
 
REHABILITOVANO 6.000 LjUDI
 
KNjIGE i spiskovi, kao i detaljna internet-baza dostupna i na sajtu Ministarstva pravde, kaže Cvetković, naročito su važni za rad sudova. Oni se koriste u procesima rehabilitacije, čiji je bitan segment dokaz da je neko likvidiran bez suđenja. U Srbiji je do sada rehabilitovano oko 6.000 ljudi.
 
 
LINKS:
 
KNjIGU streljanih za niški, leskovački, pirotski i vranjski kraj možete naći na linku:
 
http://online.fliphtml5.com/qslu/gcte/
 
A spisak svih žrtava i masovnih grobnica na sajtu Ministarstva pravde:
 
http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/articles/pocetna/.




http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:652590-PRED-VAMA-SU-KNJIGE-STRELJANIH-Ozna-planski-ubila-35000-ljudi-u-Srbiji


 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

↧
Search

STRAVIČNI ZLOČINI OZNE Istina o tajnim grobnicama i desetinama hiljada žrtava komunizma u potresnoj KNJIZI STRELJANIH / "Blic" March 2, 2017

March 3, 2017, 12:36 pm
$
0
0
Blic Online
Vuk Cvijić
March 2, 2017

STRAVIČNI ZLOČINI OZNE Istina o tajnim grobnicama i desetinama hiljada žrtava komunizma u potresnoj KNJIZI STRELJANIH

Najznačajnije otkriće Komisije za popisivanje žrtava komunističkog režima "Knjiga streljanih" sada može da se čita i lisrta na internet.

Foto: Kniga streljanih / screenshot
 
Prelistavnje knjige smrti moguće je klikom OVDE koji vodi direktno na onljan "Knjigu streljanih", kao i na sajtu Državne komisije za tajne grobnice i sajtu izložbe "U ime naroda".

- Ovo je dokument koji bi u svakoj normalnoj zemlji predstavljao epohalno otkriće i mnoge učesnike zločina izvela pred lice pravde. U Srbiji je prošlo sasvim nezapaženo. To je najveće otkriće Državne komisije za tajne grobnice. Likvidacije na desetine hiljada ljudi posle Drugog svetskog rata nisu učinjene na reč, nisu rađene iz anarhične osvete već po detaljnom planu koji je podrazumevao kvote i striktnu metodologiju sa preciznom evidencijom. Ovo dokazuju mnoge knjige streljanih za svaki okrug i spiskovi streljanih za svako selo u Srbiji koji su radili organi OZN-e. Uglavnom, na osnovu njih urađen je detaljan popis žrtava za sada njih 59.912, koji je dostupan na internetu - kaže za "Blic" nekadašnji sekretar Komisije istoričar dr Srđan Cvetković.

Foto: Kniga streljanih / screenshot Prelistavanje stravične liste streljanih
 
On podseća da je veliki deo tih dokumenta sačuvan u arhivi BIA i napominje da ovakve detaljne evidencije nisu pronađene u Sloveniji i Hrvatskoj, gde su takođe postoje komisije za komunističke zločine.

Dokazi o daleko većem broju žrtva sklonjeni

- Može se reći da je to jedinstven sačuvan dokument u komunističkoj Istočnoj Evropi. Nažalost oko 30 odsto ovih knjiga je sklonjen iz arhiva tajne policije. Tih knjiga nema za Beograd, Šabac i Kragujevac i ukoliko one budu probnađene broj popisanih žrtava bio bi znatno veći. Među ubijenima je velika većina nevih ljudi, ali ima stvarnih sradnika okupatora. To je namerno tako rađeno - objašnjava Cvetković.

Tek 29. aprila 2010. Vlada Srbije je donela odluku o skidanju oznake poverljivosti sa spiskova osoba streljanih bez suđenja. Nakon tog datuma, članovi Komisije su dobili priliku da pretražuju arhive, pa su tako u arhivi BIA pronašli naredbu 1253 od 18. maja 1945. kojom tadašnje Ministarstvo unutrašnjih poslova Jugoslavije propisuje da lokacije svih grobnica "narodnih neprijatelja" postanu tajna.

Spisak je podugačak: Ova knjiga ima 112 stranica,
ali su mnogi drugi dokazi i dalje tajni
 
Prema dokumetima do kojih je došla Komisija streljnja su bila planska, po direktivama i odlukama tadašnjeg vojnog i partijskog vrha uz postojanje detaljnih spiskova političkih i klasnih neprijatelja koje treba likvidirati.

Odgovornost Josipa Broza

Istoričar Slobodan Marković, predsednik Komisije, rekao je da je jasno odakle su naređenja za masovna streljanja išla, i to bez Josipa Broza nije moglo.

Josip Broz Tito / Foto: Stevan Kragujević / Wikipedia
 
- Komisija se ne bavi NOB-om i partizanima, nego Oznom koja je delovala van ustavnih i zakonskih okvira, a odgovarala je Brozu. Njeni pripadnici su imali dozvolu da ubiju i uhapse koga hoće - rekao je Marković.

Da je Broz, kao predsednik države i partije, vrhovni komandant, ministar odbrane... odgovoran za masovna streljanja utvrdile su i slovenačka i hrvatska komisija.

Prema rečima istoričara Cvetkovića, Ozna je od osnivanja, 13. maja 1944. u Drvaru (Ozna za Srbiju formirana je u junu 1944. na Visu), ustrojena kao politička policija, organizovana po sovjetskom modelu, vođena iz jednog centra za celu Jugoslaviju, a njeni pripadnici su bili na obuci u sovjetskom NKVD.

Montirana suđena u Sloveniji

Komisija Vlade Slovenije do sada je otkrila 600 masovnih grobnica i popisala oko 100.000 žrtava koje su streljale partizanske jedinice. Članovi te Komisije su u arhivama pronašli samo 281 presudu na smrt za period od 1945. do 1952. u Sloveniji. Utvrđeno je i da je većina tih sudski procesa bila montirana.

Dr Mitja Ferenc, profesor istorije na Univerzitetu u Ljubljani i član slovenačke komisije, kaže za "Blic" da su masovnimm grobnicama nalazi znatno više žrtava nego što su pretpostavljali.

Tajna jame Tezo kod Maribora

- Na primer, tako je bilo sa jamom Tezo kod Maribora, gde smo prepostavljali da ima oko 2.000 žrtava. Kada smo počeli sa otkopavanjem, samo u prvom sloju otkriveno je 1.179 tela. Kako je rov dug 900 metara, pretpostavljamo da u njemu ima oko 15.000 žrtava. Ispostavilo se da je to jama sa najvećim brojem žrtava u jugoistočnoj Evropi - kaže profesor Ferenc.

Slovenačka Skupština je još 1992. donela zakon o pomirenju različitih pokreta otpora, jer su tamo postojali, osim partizana, Plava garda koja je bila pod komandom Dragoljuba Draže Mihailovića i Bela garda koja se borila za nezavisnost Slovenije.

Od 1996. počele su prve ekshumacije kod Celja i Maribora, a 2001. Vlada je donela uredbu o uređenju i spomen obeležavanju pronađenih grobnica.



http://www.blic.rs/vesti/drustvo/stravicni-zlocini-ozne-istina-o-tajnim-grobnicama-i-desetinama-hiljada-zrtava/8wx185e


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
 
↧

Croatia creates panel to study its pro-Nazi, Communist past / "AP-The Big Story" March 2, 2017

March 6, 2017, 11:49 am
$
0
0
AP
The Big Story
March 2, 2107

In this photo taken Sunday, Feb. 26, 2017, a group of right-wing radicals wave Croatian and US flags as they march through downtown Zagreb. The U.S. Embassy in Croatia on Monday strongly denounced the march by far-right nationalists in the Croatian capital who waved an American flag and reportedly voiced support for President Donald Trump. (AP Photo)


ZAGREB, Croatia (AP) — Croatia's conservative government on Thursday formed a council to deal with the country's previous pro-Nazi and Communist regimes in a bid to overcome the deep divisions that still exist over the Balkan nation's past.

Prime Minister Andrej Plenkovic said that the move is an attempt to resolve the issues of the past for the future of new generations in the European Union's newest member state.

"Croatia is still facing the consequences of the heritage of the non-democratic regimes," said Plenkovic. "There are different interpretations of the past, which are not always based on scientific research and expert discussions."

The government move has faced criticism from both liberals and Jewish groups, who argued that it treats as equal Croatia's Ustasha puppet Nazi World War II regime and its postwar Communist leadership, and would only encourage fascist admirers.

Tens of thousands of Serbs, Jews and Roma were killed in World War II Croatian concentration camps before the country became part of the post-war Communist-run Yugoslavia.

Right-wing supporters in Croatia admire the wartime pro-Nazi regime for establishing an independent Croatia and believe that crimes committed by the victorious communists were never punished. Left-leaning Croats take pride in the country's anti-fascist struggle during the war.

Plenkovic's government acted to create the council after Croatian veteran groups from the 1990s' war for independence from Yugoslavia last year set up a plaque bearing a notorious Ustasha call in the town of Jasenovac, the site of a WWII concentration camp.

Croatia is facing a rise in far-right sentiments, especially against minority Serbs who remained in the country after the bloody breakup of Yugoslavia.

The U.S. Embassy in Croatia on Monday strongly denounced a march by far-right nationalists in the capital of Zagreb who waved an American flag and voiced support for U.S. President Donald Trump.


http://bigstory.ap.org/article/ec617a2935e54261abf356671a00d1d4/croatia-creates-panel-study-its-pro-nazi-communist-past


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧
↧

RAVNA GORA SERBIAN HERITAGE SOCIETY PRESENTS: MOVIE NIGHT - "The Kingdom of Yugoslavia in the Second World War" Documentary Series / March 17, 2017 Calgary/Alberta Canada

March 12, 2017, 1:16 pm
$
0
0

"An independent production from Serbia has recently released an interesting series about events behind the scenes in Balkans during WW2. An amazing collection of rare archive footage, veteran testimonials, classified documents, and shocking facts."

Vesna Subotic Ivkovic




Documentary TV series: The Kingdom of Yugoslavia in the Second World War

Description of the events based on the latest historical discoveries. Forty interlocutors, interviewed in Serbia, Slovenia, Italy, Canada, USA and the UK. Plenty of documentary war footage, the majority of which shown for the first time. Filmed in event locations visible on actual war photographs.


*****
 
St. Simeon Mirotocivi Serbian Orthodox Church - Calgary
 
16025 243 Ave E, De Winton, AB, Calgary, Alberta T0L 0X0 CANADA
 
7:30-10:00 p.m.
Friday March 17, 2017

Doors open at 7:00 p.m.

Cost: Free / Donation
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

↧

ОБИЉЕЖЕНА 71 ГОДИНА ОД ХАПШЕЊА ДРАГОЉУБА МИХАИЛОВИЋА / "СРНА" March 13, 2017

March 13, 2017, 2:05 pm
$
0
0
СРНА
March 13, 2017




ВИШЕГРАД, 13. МАРТА [2017] /СРНА/ - У Дражевини код Вишеграда данас је обиљежена 71 година од хапшења команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића.

Свештеници Дабробосанске епархије служили су помен испред Манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци, гдје су припадници Озне 13. марта 1946. године ухапсили Михаиловића и стријељали његове пратиоце.

Помену је присуствовало више од 200 припадника равногорских покрета из Републике Српске, Србије и Црне Горе, који су положили цвијеће на централни споменик српским борцима на тргу у Вишеграду и на споменик Михаиловићу у Дражевини.

Војвода Славко Алексић каже да су се окупили данас у Дражевини да би одали почаст Михаиловићу и његовој војсци и "наставили борбу за истину и правду".

"Овдје смо да би исправили неправде које се односе на ђенерала и да наставимо борбу за истину и правду онако како се борио ђенерал. Ми смо његови насљедници и носимо равногорску идеју у себи", рекао је Алексић.

Историчар Антоније Ђурић рекао је да су Срби једини народ на свијету који има двије мајке - Србију и Русију.

"Руски цар Николај је 1914. године ушао у рат против моћне Аустроугарске царевине да би заштитио малу православну Краљевину Србију. Руски цар је 1917. године запријетио савезницима да ће Русија иступити из рата уколико не пошаљу бродове да спасе српску војску са алабанског приморја", рекао је Ђурић.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да српски родољуби данас у Дражевини поносно држе српску заставу и да та слика најбоље описује овај догађај.

"Нека ова слика части, поноса и пркоса покаже и докаже свима у свијету да ми његујемо традицију српског народа и српског борца", рекао је Милетић.

Предсједник Равногорског покрета отаџбине Српске Душан Сладојевић рекао је да су припадници Удбе сакрили посмртне остатке Михаиловића, иако има назнака су они пронађени.

"Наша историја није научно обрађена. Дио режимске историје је такав да они који је пишу нису национално освијештени. Над српским народом направљен је злочин духовни и физички. Вјерујем да ћемо изњедрити људе који ће написати историју, садржајно и темељито", рекао је Сладојевић.

Власти Федеративне Народне Републике Југославије осудиле су Михаиловића 15. јула 1946. године на смртну казну због кривичних дјела издаје и ратног злочина и организовања оружаних банди с циљем насилног обарања државног уређења.

Виши суд у Београду је 2015. године рјешењем прихватио захтјев за рехабилитацију Михаиловића.



http://www.srna.rs/novosti/480476/obiljezena-71-godina-od-hapsenja-dragoljuba-mihailovica.htm



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
↧

VIDEO / Postrojili se Ravnogorci u Višegradu! / "Visegrad24.info" March 13, 2017

March 14, 2017, 1:18 pm
$
0
0
Visegrad24.info
March 13, 2017

Pripadnici i simpatizeri Ravnogorskog pokreta danas su odali počast Đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Višegradu, povodom godišnjice njegovog hapšenja.


VIDEO: "Postrojavanje Ravnogoraca u Višegradu 13.03.2017- Visegrad24.info"
Posted on You Tube by "Visegrad Info"
Published on March 13, 2017




https://youtu.be/CGapxiv2LZg


http://www.visegrad24.info/postrojili-se-ravnogorci-u-visegradu-video/



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

↧
Viewing all 1021 articles
Browse latest View live
Search

Latest Images

Vimeo 10.7.0 by Vimeo.com, Inc.

Vimeo 10.7.0 by Vimeo.com, Inc.

March 20, 2024, 9:50 pm
HANGAD

HANGAD

March 8, 2024, 2:21 am
MAKAKAALAM

MAKAKAALAM

March 5, 2024, 10:15 pm
Doodle Jump 3.11.30 by Lima Sky LLC

Doodle Jump 3.11.30 by Lima Sky LLC

February 21, 2024, 4:10 pm
Doodle Jump 3.11.30 by Lima Sky LLC

Doodle Jump 3.11.30 by Lima Sky LLC

February 21, 2024, 4:10 pm
Vimeo 10.6.1 by Vimeo.com, Inc.

Vimeo 10.6.1 by Vimeo.com, Inc.

February 20, 2024, 12:48 pm