Are you the publisher? Claim or contact us about this channel


Embed this content in your HTML

Search

Report adult content:

click to rate:

Account: (login)

More Channels


Showcase


Channel Catalog


Channel Description:

Unsung World War Two Hero

older | 1 | .... | 41 | 42 | (Page 43) | 44 | 45 | .... | 49 | newer

    0 0

    Politika
    Autor: Jelena Popadić
    26.04.2017.

    Патријарх Иринеј за „Политику”

    Ватикан крије документе о Степинцу

     
    Патријарх Иринеј (Фото Жељко Јовановић)
     
    Kомисија ради свој посао и он још није завршен. Надамо се да ћемо успети да кажемо не само своју већ реалну истину о деловању надбискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати, изјавио је за „Политику” патријарх српски господин Иринеј, поводом окончања четврте седнице комисије коју чине представници Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве.
     
    Ова комисија формирана је у јулу прошле године, са задатком да расветли улогу кардинала Алојзија Степинца током и након Другог светског рата. Папа Фрања је процес проглашења Степинца за свеца зауставио до окончања рада комисије.
     
    „Недоступност ватиканског архива тренутно је највећи проблем у раду мешовите православно-католичке комисије”, рекао је за наш лист патријарх Иринеј, потврдивши тако информације које су процуриле у јавност након последњег заседања комисије у Пожеги 21. и 22. априла: да је делегација СПЦ оштро негодовала што представник Свете столице и модератор ове комисије Бернард Ардуро онемогућава нашим истражитељима приступ ватиканском архиву и увид у документа која су од велике важности за расветљивање истине о деловању Степинца током постојања НДХ.
     
    Хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, у ауторском тексту објављеном на порталу „Аутограф”, подсетио је да је српској страни обећано да ће имати приступ документима ватиканског архива и да то обећање мора да буде испуњено.
     
    „Ако се бојкот настави, српским члановима комисије не преостаје ништа друго него да се директно обрате папи, а то не би могло проћи без међународног скандала”, закључио је Пилсел.
     
    Следећи састанак православно-католичке комисије биће одржан у Подгорици 7. и 8. јуна, а разговараће се на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960”. Стални чланови наше делегације су митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј Буловић, епископ славонски Јован Ћулибрк, као и амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Републике Србије при Унеску.
     
     
     
     
    *****
     
    Politika
    Autor: Jelena Popadić
    26.04.2017.
     
    Patrijarh Irinej za „Politiku”
     
    Vatikan krije dokumente o Stepincu
     
    Патријарх Иринеј (Фото Жељко Јовановић)
     
    Komisija radi svoj posao i on još nije završen. Nadamo se da ćemo uspeti da kažemo ne samo svoju već realnu istinu o delovanju nadbiskupa Stepinca tokom Drugog svetskog rata. Naše je da prikupimo dokaze, a ne znamo kako će druga strana na to reagovati, izjavio je za „Politiku” patrijarh srpski gospodin Irinej, povodom okončanja četvrte sednice komisije koju čine predstavnici Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve.
     
    Ova komisija formirana je u julu prošle godine, sa zadatkom da rasvetli ulogu kardinala Alojzija Stepinca tokom i nakon Drugog svetskog rata. Papa Franja je proces proglašenja Stepinca za sveca zaustavio do okončanja rada komisije.
     
    „Nedostupnost vatikanskog arhiva trenutno je najveći problem u radu mešovite pravoslavno-katoličke komisije”, rekao je za naš list patrijarh Irinej, potvrdivši tako informacije koje su procurile u javnost nakon poslednjeg zasedanja komisije u Požegi 21. i 22. aprila: da je delegacija SPC oštro negodovala što predstavnik Svete stolice i moderator ove komisije Bernard Arduro onemogućava našim istražiteljima pristup vatikanskom arhivu i uvid u dokumenta koja su od velike važnosti za rasvetljivanje istine o delovanju Stepinca tokom postojanja NDH.
     
    Hrvatski teolog i publicista Drago Pilsel, u autorskom tekstu objavljenom na portalu „Autograf”, podsetio je da je srpskoj strani obećano da će imati pristup dokumentima vatikanskog arhiva i da to obećanje mora da bude ispunjeno.
     
    „Ako se bojkot nastavi, srpskim članovima komisije ne preostaje ništa drugo nego da se direktno obrate papi, a to ne bi moglo proći bez međunarodnog skandala”, zaključio je Pilsel.
     
    Sledeći sastanak pravoslavno-katoličke komisije biće održan u Podgorici 7. i 8. juna, a razgovaraće se na temu „Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960”. Stalni članovi naše delegacije su mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej Bulović, episkop slavonski Jovan Ćulibrk, kao i ambasador Darko Tanasković, stalni predstavnik Republike Srbije pri Unesku.
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

    0 0

    Politika
    Аутор: Јелена Попадић
    03.05.2017.

    Комисија о Степинцу ће можда радити и дуже од годину дана

    Из врха СПЦ одбацују тврдње у хрватској штампи да је проглашење Алојзија Степинца за свеца „готова ствар” јер су, наводно, сви документи које је предочила српска страна „комунистички фалсификати”.

    Заседање православно-католичке комисије у Пожеги: на једној од слика на зиду је Степинац са ореолом (Фото Пожешка бискупија)

    Cамо неколико дана након што је патријарх Иринеј потврдио за „Политику” да Ватикан српским истраживачима спречава приступ архивима у којима су документи значајни за сагледавање историјске  улоге надбискупа Алојзија Степинца, у хрватском „Вечерњем листу” објављен је текст у којем се тврди да „србијанска” страна није представила ниједан доказ о кривици злогласног кардинала.

    Сви документи које је СПЦ представила на састанцима православно-католичке комисије, како пише овај лист, одбачени су као „неваљани” или зато што су „комунистичке кривотворине”. Позивајући се на неименоване изворе, тврде да је Степинчева канонизација – сасвим извесна.

    Иако се СПЦ није званично огласила поводом писања хрватске штампе, патријарх Иринеј је изјавио за један наш таблоид да је реч о новинарским причама и спекулацијама које „немају везе са истином”. Патријарх тврди да постоје документи, пре свега из совјетских извора, који доказују да је Степинац био умешан у злочине почињене на територији НДХ.

    „Вечерњи лист” је пре два дана посветио целу насловну страну Степинчевој канонизацији и раду мешовите православно-католичке комисије, коју је оформио папа Фрања са задатком да размотри Степинчево деловање пре, за време и после Другог светског рата. Закључак обимног текста је да „србијански повјесничари и епископи СПЦ-а комисији нису предочили ниједан ваљан документ којим би се оспорила Степинчева улога у Другом свјетском рату, тј. раздобљу које је најспорније за СПЦ”.

    Насупрот томе, у СПЦ-у тврде да чињенице које су до сада изнете на састанцима мешовите комисије не иду на руку Католичкој цркви, али да је одлука о Степинчевој канонизацију искључиво у рукама папе Фрање.

    У току јучерашњег дана огласио се и Драго Пилсел, хрватски новинар и теолог, који је писање „Вечерњег листа” назвао кампањом дезинформисања. „Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста вјерујете да је заслужио част олтара и да буде као такав примјер кршћанског живота цијеломе свијету”, поручио је јуче Пилсел и још једном поменуо да је неопходно да буде отворен ватикански архив како би представници СПЦ дошли до драгоцених докумената о деловању кардинала Степинца.

    Спорење око недоступности ватиканског архива први пут је поменуто након последњег састанка мешовите комисије у Пожеги, 20. и 21. априла. У јавност је процурела информација да представник Свете столице и модератор рада комисије Бернард Ардура онемогућава нашим истражитељима приступ ватиканском архиву због чега је српска делегација оштро протестовала.

    Извори блиски српском делу комисије тврде да су другој страни представили документе који бацају ново светло на деловање Алојзија Степинца и његову улогу у НДХ. Паралелно са састанцима комисије, како сазнајемо, српски историчари укључени у рад трагају за релевантним документима, а како кажу за наш лист, за тако обиман посао није довољно годину дана, на колико је орочен рад овог мешовитог тела које би требало да извештај преда папи Фрањи.

    Представници СПЦ-а још нису затражили да разговори о Степинцу буду продужени, али ће највероватније ускоро то учинити, сазнаје „Политика”.

    Иначе, први састанак комисије одржан је у јулу прошле године у Ватикану, а последњи је заказан за 7. и 8. јун у Подгорици, када ће се расправљати на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960. године”. Занимљиво је истаћи да се наша црква придржава договора склопљеног на првом састанку ове комисије и наши чланови не желе да коментаришу постигнуте договоре или евентуалне тачке спорења. То се не може рећи за хрватске бискупе јер медији у Хрватској већ месецима полемишу о најразличитијим детаљима са ових седница.

    Степинац крив за покрштавање

    Музеј жртава геноцида доставио је члановима мешовите комисије научни и стручни елаборат о покрштавању православних Срба у НДХ, односно о верском геноциду почињеном под окриљен Римокатоличке цркве, каже за наш лист Вељко Ђурић Мишина, директор овог музеја. Како наглашава, најзначајнију улогу у томе имао је управо надбискуп Степинац.

    Иначе, овај историчар је пре три месеца изјавио да је дубоко разочаран радом комисије и ту тврдњу је поновио још једном, не желећи да открива разлоге незадовољства.



    http://www.politika.rs/scc/clanak/379762/Komisija-o-Stepincu-ce-mozda-raditi-i-duze-od-godinu-dana


    *****

    Politika
    Autor: Jelena Popadić
    03.05.2017.

    Komisija o Stepincu će možda raditi i duže od godinu dana

    Iz vrha SPC odbacuju tvrdnje u hrvatskoj štampi da je proglašenje Alojzija Stepinca za sveca „gotova stvar” jer su, navodno, svi dokumenti koje je predočila srpska strana „komunistički falsifikati”.

    Заседање православно-католичке комисије у Пожеги: на једној од слика на зиду је Степинац са ореолом (Фото Пожешка бискупија)
     
    Samo nekoliko dana nakon što je patrijarh Irinej potvrdio za „Politiku” da Vatikan srpskim istraživačima sprečava pristup arhivima u kojima su dokumenti značajni za sagledavanje istorijske  uloge nadbiskupa Alojzija Stepinca, u hrvatskom „Večernjem listu” objavljen je tekst u kojem se tvrdi da „srbijanska” strana nije predstavila nijedan dokaz o krivici zloglasnog kardinala.
     
    Svi dokumenti koje je SPC predstavila na sastancima pravoslavno-katoličke komisije, kako piše ovaj list, odbačeni su kao „nevaljani” ili zato što su „komunističke krivotvorine”. Pozivajući se na neimenovane izvore, tvrde da je Stepinčeva kanonizacija – sasvim izvesna.
     
    Iako se SPC nije zvanično oglasila povodom pisanja hrvatske štampe, patrijarh Irinej je izjavio za jedan naš tabloid da je reč o novinarskim pričama i spekulacijama koje „nemaju veze sa istinom”. Patrijarh tvrdi da postoje dokumenti, pre svega iz sovjetskih izvora, koji dokazuju da je Stepinac bio umešan u zločine počinjene na teritoriji NDH.
     
    „Večernji list” je pre dva dana posvetio celu naslovnu stranu Stepinčevoj kanonizaciji i radu mešovite pravoslavno-katoličke komisije, koju je oformio papa Franja sa zadatkom da razmotri Stepinčevo delovanje pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Zaključak obimnog teksta je da „srbijanski povjesničari i episkopi SPC-a komisiji nisu predočili nijedan valjan dokument kojim bi se osporila Stepinčeva uloga u Drugom svjetskom ratu, tj. razdoblju koje je najspornije za SPC”.
     
    Nasuprot tome, u SPC-u tvrde da činjenice koje su do sada iznete na sastancima mešovite komisije ne idu na ruku Katoličkoj crkvi, ali da je odluka o Stepinčevoj kanonizaciju isključivo u rukama pape Franje.
     
    U toku jučerašnjeg dana oglasio se i Drago Pilsel, hrvatski novinar i teolog, koji je pisanje „Večernjeg lista” nazvao kampanjom dezinformisanja. „Nemojte se bojati istine o Stepincu ako zaista vjerujete da je zaslužio čast oltara i da bude kao takav primjer kršćanskog života cijelome svijetu”, poručio je juče Pilsel i još jednom pomenuo da je neophodno da bude otvoren vatikanski arhiv kako bi predstavnici SPC došli do dragocenih dokumenata o delovanju kardinala Stepinca.
     
    Sporenje oko nedostupnosti vatikanskog arhiva prvi put je pomenuto nakon poslednjeg sastanka mešovite komisije u Požegi, 20. i 21. aprila. U javnost je procurela informacija da predstavnik Svete stolice i moderator rada komisije Bernard Ardura onemogućava našim istražiteljima pristup vatikanskom arhivu zbog čega je srpska delegacija oštro protestovala.
     
    Izvori bliski srpskom delu komisije tvrde da su drugoj strani predstavili dokumente koji bacaju novo svetlo na delovanje Alojzija Stepinca i njegovu ulogu u NDH. Paralelno sa sastancima komisije, kako saznajemo, srpski istoričari uključeni u rad tragaju za relevantnim dokumentima, a kako kažu za naš list, za tako obiman posao nije dovoljno godinu dana, na koliko je oročen rad ovog mešovitog tela koje bi trebalo da izveštaj preda papi Franji.
     
    Predstavnici SPC-a još nisu zatražili da razgovori o Stepincu budu produženi, ali će najverovatnije uskoro to učiniti, saznaje „Politika”.
     
    Inače, prvi sastanak komisije održan je u julu prošle godine u Vatikanu, a poslednji je zakazan za 7. i 8. jun u Podgorici, kada će se raspravljati na temu „Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960. godine”. Zanimljivo je istaći da se naša crkva pridržava dogovora sklopljenog na prvom sastanku ove komisije i naši članovi ne žele da komentarišu postignute dogovore ili eventualne tačke sporenja. To se ne može reći za hrvatske biskupe jer mediji u Hrvatskoj već mesecima polemišu o najrazličitijim detaljima sa ovih sednica.
     
    Stepinac kriv za pokrštavanje
     
    Muzej žrtava genocida dostavio je članovima mešovite komisije naučni i stručni elaborat o pokrštavanju pravoslavnih Srba u NDH, odnosno o verskom genocidu počinjenom pod okriljen Rimokatoličke crkve, kaže za naš list Veljko Đurić Mišina, direktor ovog muzeja. Kako naglašava, najznačajniju ulogu u tome imao je upravo nadbiskup Stepinac.
     
    Inače, ovaj istoričar je pre tri meseca izjavio da je duboko razočaran radom komisije i tu tvrdnju je ponovio još jednom, ne želeći da otkriva razloge nezadovoljstva.
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

    0 0

    Novosti
    M.Sekulović
    25. april 2017

    Veći deo Crne Gore bio u redovima Ravne Gore

    Srpsko IK društvo "Nikola Vasojević" odgovara premijeru Markoviću. Vojvoda Pavle Đurišić 1941. godine pomogao u oslobađanju Berana.

    UPORNI Stanovnici Berana ne odustaju od podizanja spomenika vojvodi Đurišiću
    Foto Rabrenović
     
    ISTORIČARI okupljeni oko Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Nikola Vasojević" iz Berana reagovali su povodom izjave premijera Duška Markovića i na njegovu poruku da "Crna Gora nije Ravna gora".

    - Poznato je da je u Drugom svetskom ratu prvi gerilac porobljene Evrope general Dragoljub Draža Mihailović razvio barjak slobode i borbe protiv fašizma upravo na Ravnoj gori. A, evo činjenica koje govore da je slobodarski Ravnogorski pokret prvi napao nemačke fašiste dok tada partizana nije bilo, a veći deo Crne Gore se borio u Ravnogorskom pokretu.

    Profesor Radoje L. Knežević, jedan od učesnika u puču 27. marta, a potom ministar dvora, u više navrata je pisao kako su 28. maja 1941. pripadnici Dražine, tad još malobrojne vojske, napali nemačku motorizovanu kolonu kod Ljuljaka, na putu Kragujevac - Gornji Milanovac.

    Dragoslav Stranjaković, predratni profesor istorije na Beogradskom univerzitetu, poratni stradalnik kao ravnogorac i nastavnik na bogosloviji, uspeo je da u Parizu objavi knjigu "Titov pokret i režim u Jugoslaviji 1941-1946.", pod pseudonimom Branko Lazić.

    Četnički prepad na Nemce kod sela Ljuljaci za njega je ključni dokaz da je Draža Mihailović prvi započeo oružane sukobe sa Nemcima, a ne pripadnici Titovog pokreta, pišu istoričari iz Berana premijeru Markoviću, podsećajući ga da "polazeći od činjenica, za napad na nemačku motorizovanu kolonu kod Ljuljaka na dan 28. maja 1941. može se reći sasvim pouzdano samo to - da je do njega uistinu došlo".

    Još je bezbroj činjenica koje takozvani premijer ne zna, da zna ne bi govorio neistine. Svedoci smo da je kod nas poslednjih dvadesetak godina, a u svetu i mnogo ranije, objavljen popriličan broj tekstova i publikacija u kojima se dokazuje da je Dragoljub Draža Mihailović prvi koji je u Srbiji, na celom jugoslovenskom prostoru, i čak u Evropi, pobo "antifašistički barjak gerile". Tvrdi se da je prvi počeo da stvara vojnu organizaciju i prvi počeo sa oružanim napadima na okupatorsku vojnu silu, kažu istoričari iz Berana, naglašavajući da u tim dokazima dominiraju tri datuma - 15. april, 11. i 28. maj 1941. godine.

    Mihailović je 15. aprila doneo odluku da ne položi oružje i "proglasi jugoslovenske planine za svoja uporišta". Na dan 11. maja počeo je da "sprovodi u djelo tu odluku", a 28. maja 1941. otpočeo je i oružanu borbu protiv vojne sile nemačkog okupatora u Srbiji...".

    - U Crnoj Gori vojvoda Pavle Đurišić se 1941. godine nalazio na čelu rodoljubivih snaga koje su oslobodile Berane od italijanskog okupatora i zbog toga zaslužuuje da mu vlada Crne Gore u gradu na Limu konačno podigne trajno obeležje. Decenijama Pavlu Đurišiću je nepravedno pripisivan epitet izdajnika. Došlo je vreme da to priznaju vlasti u Crnoj Gori - navodi se u saopštenju.

    PODIĆI SPOMENIK

    ZAHTEVAMO od Vlade Crne Gore i premijera Duška Markovića da shodno demokratskim standardima koji važe u svim zemljama demokratije, gde je svima dozvoljeno pravo na grob i spomenik, da omogući podizanje spomenika vojvodi Pavlu Đurišiću u Beranama i Gornjem Zaostru, selu gde se tokom Drugog dvetskog rata nalazio ravnogorski štab za Crnu Goru - ističe se u saopštenju Društva "Nikola Vasojević".


    http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:662087-Veci-deo-Crne-Gore-bio-u-redovima-Ravne-Gore


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Удружење Краљевина Србија
    Филип Пејковић
    9. мај 2017.

    Одбори и повереништва Удружења Краљевина Србија  са територије централне Србије предвођени потпредседником Извршног одбора, г, Сашом Станисављевићем, присуствовали су 8. маја 2017. прослави коју Равногорски покрет традиционално организује у знак сећања на дан када је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић дошао на Равну гору и први у поробљеној Европи подигао устанак против нацистичког зла.

     
    Свечаност је отпочела Светом Литургијом у цркви на Равној гори, да би потом уследило окупљање јединица и формирање ешалона припадника Равногорског покрета. Након парастоса жртвама нацистичког и комунистичког терора на гробу Крсте Кљајића, и обраћања председника Равногорског покрета и гостију, уследио је културно уметнички програм.
     
    Честитамо нашим пријатељима из Равногорског покрета на одлично организованој прослави и на чувању успомене на бесмртног ђенерала Дражу и његове борце!
     

     
     
     
     
    *****
     
    Kingdom of Serbia Association
    May 9, 2017
     
    Members of the Kingdom of Serbia Association from Central Serbia, led by Mr. Sasa Stanisavljevic, Executive Board’s Vice President, attended the celebration which Ravna Gora movement traditionally organizes to commemorate the day when Colonel Dragoljub Mihailovic came to Ravna Gora and first in imprisoned Europe raised the uprising against Nazi evil on the St. Mark’s, May 8, 2017.
     
    We congratulate our friends from Ravna Gora movement on well organized celebration and we thank them on preserving the memory of the immortal General Draza and his fighters!
     
     
     
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****


    0 0

     
    Сабор на Равној гори 13. маја 2017.
     
    Традиционални Сабор на Равној гори ове године биће одржан у суботу, 13. маја на платоу код храма Светог Георија и споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу на планини Равна гора.
     
    Сабор по 27. пут организује Српски покрет обнове поводом годишњице устанка Равногорског покрета против окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату.
     
    С почетком у 11 часова у храму на Равној гори биће служен парастос генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и свим погинулим и умрлим официрима, војницима, сарадницима и симпатизерима Равногорског покрета и Југословенске војске у Отаџбини.
     
    Представници СПО положиће 13. маја венац на споменик генералу Михаиловићу.
     
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

    0 0

     
    МИЋА ПЕТРОВИЋ ГОСТ НА РАДИЈУ СЛОВО ЉУБВЕ!

    ...говори о свом животу - 60 година у послератној Српској националној емиграцији у С. Америци и песмама тог доба.
     
    Мића Петровић - Чувар српске родољубиве песме у дијаспори

    "Један од најпознатијих певача српске народне родољубиве песме ван отаџбине и њен чувар од ишчезавања у дијаспори, г. Милан Петровић из Канаде који живи у Торонту где је 1976. године основао дискографску кућу "Мipex records"са циљем да заустави нестанак родољубиве музике, пристигле са српским емигрантима у свет, говори за Слово љубве - како је овај школовани композитор сакупљао четничке и друге песме, где се родољубива песма очувала, на шта је највише поносан, ко му је помагао и како види будућност српске родољубиве песме, у расејању као и у отаџбини. У садржајној дискографији су заступљене и мелодије из Првог и Другог светског рата, комитске и песме Југословенске војске у отаџбини – четничке песме, које су у бившој Југославији биле забрањене за снимање и извођење. Међу појединим песмама посвећеним важним догађајим из српске историје, за ову емисију је г. Петровић одабрао да чујемо поједине старе, аутентичне мелодије које нам уз његову повест откривају слику једног времена и живота Срба у дијаспори."

    Емисија траје сат времена. Саслушајте је кад имате времена.
     
     
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

    0 0

    PTC
    Hедеља, 21. мај 2017.

    Деда Драга чува успомену на спасавање савезничких пилота

    У акцији спасавања савезничких пилота 1944. године, названој "Ваздушни мост", из Србије је у организацији Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михајловића евакуисано преко 500, већином америчких пилота. Највећи број је евакуисан са импровизованог аеродрома у селу Прељина код Чачка, где се и обележава годишњица мисије назване "Хаљард". Историјски подаци кажу да је у септембру 1944. и тридесетак пилота и официра евакуисано из Коцељевачког краја, али се о томе није много говорило. У селу Свилеува, организатор изградње писте у тамнавском крају, Драгутин Ашковић, најстарији у селу и једини сведок-учесник тог догађаја, не дозвољава да се та прича заборави.

    Драгутин Ашковић

    Рат му је прекинуо официрско школовање у Загребу, али је међу најписменијим као командир омладине за Посавотамнавски срез, учио младе од слова до математике. И у деведесетшестој деда Драго не заборавља како је позвао 120 младих из села. За два дана направили су импровизовани аеродром.

    "То је била ледина скроз и имало је бедемчића, стока ишла па правила стопе, они су то мотикама и будацима равнали, оне рупе набијали. Узели смо креч од кречара а њихови пилоти су знали како изгледају те макете", сећа се Драгутин Ашковић.

    Двадест америчких пилота, један француски пилот, два америчка санитетска официра и неколико италијанских војних старешина, били су уз велико обезбеђење у кући Марковића, најимућнијег домаћина у селу. Деда Драга је са њима био два дана, договарали су се са командом у Авијану. Евакуисани су авионима "ДЦ-3" 17. септембра 1944. године.

    "Погледали смо – узбуркали се од Медведника једно десетак малих ловачких авиона, као пчеле кад се роје. Док они се разиђоше, утом два авиона иду отуда и дођоше овамо и кад су видели те макете, направише круг и онда један се спусти, и други пође да се спушта. Имала су два храста велика, па је закачио једним крилом и мало га поцепао. После су га они крпили", каже Драгутин Драга Ашковић.

    Писта је почињала на јединој заравни на побрђу атара села Свилеува. Била је дуга око 700 метара и у близини није било кућа.

    "Ово је био безбедан крај, није било Немаца у близини, ово је била територија четничка током целог Другог Светског рата а и због близине Босне, одавде је Дрина удаљена двадесетак километара ваздушном линијом", каже Зоран Живановић, виши кустос Завичајног музеја у Коцељеви.

    Спасавање пилота у Свилеуви деценијама је било у сенци друштвених размирица. За деда Драгу дилема никада није било.

    "Спасити човека, дати му живот, продужити, је ли може нешто да буде драже? Не може", каже Драгутин Драга Ашковић.

    Поносан је деда Драго и на школске еполете потпоручника, и на Сремски фронт, ослобађање Београда и орден за храброст. Поносан и што ће прича о помоћи америчким пилотима у коцељевачком крају осим његовом унуку остати и унуцима других људи.


    VIDEO:

    http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2741231/deda-draga-cuva-uspomenu-na-spasavanje-saveznickih-pilota.html



    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Pogledi
    ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
    May 26, 2017

    Поводом рехабилитације Николе Калабића: Операција “Хајка“ против Горске краљеве гарде

    Говор потпуковника Николе Калабића

    Фебруара 1944. године око 10.000 Немаца, Бугара и љотићеваца опколило је око 1.200 Калабићевих четника.

    Два дана после напада на Смедеревски корпус, 17. фебруара 1944, осовинске трупе започињу операцију и против Горске краљеве гарде капетана Николе Калабића. У напад је кренуло седам батаљона Немаца, којих је овом приликом било највише, и љотићеваца, а у току операције придружени су и делови 70. пука бугарске војске. Нема тачних података о бројном стању непријатеља, али је свакако реч о око 10.000 војника. У ово доба Гарда још није била потпуно завршила организацију на новододељеном терену (Космај и Младеновац), тако да је због тога, али и због лоших временских услова, фебруара 1944. године Калабић имао свега око 1.200 војника под оружјем, сврстаних у пет бригада: 1. опленачку, 2. орашачку, 3. космајску, 4. младеновачку и Јуришно-пратећу.

    Осовинске трупе опколиле су четнике на простору између Космаја и Рудника. Фронт са севера, истока и запада држали су Немци и Бугари, а са југа љотићевци. Други пук љотићеваца – који су они сматрали најбољим од својих пет пукова – под командом Марисава Петровића, посео је положаје на десној обали набујале реке Јасенице, од Тополе па узводно према Руднику. Калабић је одлучио да се управо на овом сектору изврши пробој обруча.

    Трећег дана офанзиве немачки командант, пуковник Дизенер, похвалио је есесовце и љотићевце за “сјајно“ држање. Али онда је, такође према немачким документима, наступила “криза“ код 2. батаљона љотићевског 2. пука. Овај батаљон Немци су једва спасили од уништења, а Калабићев противнапад забринуо је окупатора у тој мери да је лично фелдмаршал фон Вајкс, командант Југоистока, морао да обилази своје јединице (есесовце и љотићевце) код Аранђеловца и Тополе.[11]

    Оно што Немци називају четничким противнападом у ствари је био пробој обруча на реци Јасеници. Потпоручника Божидара Панића, командира 1. чете 1. батаљона 4. младеновачке бригаде Горске краљеве гарде, почетак “Хајке“ затекао је на Космају. Ево како он описује борбе своје јединице:

    Једна јединица Гарде

    “Када смо добили извештај да смо блокирани, целе ноћи смо путовали са Космаја. Био је велики снег, око пола метра, а топло време, лапавица. Били смо мртви уморни. Са љотићевцима смо се борили прса у прса, код Маслошева (село изнад Тополе, на Јасеници – прим. аут). Ту су нас сачекали у заседи. Мобилисали су много сељака и наоружали их. Држали су положаје све до Шаторње. Припуцали су мучки, из заседе. Ту нам је погинуло  једно Циганче, које смо заробили у партизанима, па је пошло са нама. Љотићевски метак га је погодио у груди. Е, онда смо се ми припремили… Марисав Петровић, љотићевски командант, замало ми је умакао. “Пресекао“ сам од Маслошева, савијао сам лево крило. Јурио сам га до гвозденог балвана на Јасеници, између Пласковца и Овсишта. Када смо савладали ове љотићевце, обруч је био пробијен. Онда смо прешли Јасеницу и дошли овде, у Велики Шењ (околина Крагујевца – прим. аут). Приликом преласка Јасенице, која је била много набујала, удавило нам се неколико војника, мислим пет или шест. Било је то у Блазнави. Држали смо се за руке, али се ланац прекинуо. После 15 дана, када је прошла опасност, вратили смо се на Космај.“[12]

    И јединица потпоручника Драгована Радуловића, команданта 3. батаљона Јуришно-пратеће бригаде Горске краљеве гарде, тог фебруара затекла се на Космају. На немачки притисак са севера, Јуришно-пратећа бригада почела је да се повлачи ка југу, према Руднику. У околини Тополе и Радуловићева јединица наилази на љотићевце, са којима води “тешке борбе, нарочито у школи у Винчи“. Радуловић сведочи:

    “Ту је потпуковник Миодраг Палошевић ‘Палош’ из Врховне команде, који се тада налазио код нас, лично са митраљезом нападао на школу. Викао је: ‘Удри крџалије, мајку им…’ Приликом преласка набујале Јасенице удавило се доста наших. Потом се одиграла страшна борба са Немцима у Љуљацима. Журили смо да им поставимо клопку, али су они стигли пре нас и поставили су нама клопку. Ту је погинуо наредник Филип, веома вешт човек, и многи војници. После смо се вратили на Космај.“

    На питање о непријатељским губицима, Радуловић одговара:

    “Љотићевци су много страдали, за немачке губитке не знам, из Љуљака смо се извукли у бегу. Бугара је увек страдало, са њима смо и иначе често имали тешке борбе.“[13]

    Према немачким изворима, Горска краљева гарда је претрпела “осетне губитке“ у тешким двонедељним борбама (од 17. фебруара до 4. марта), вођеним у најгоре доба године; снег је био савезник боље опремљеним и наоружаним окупаторским трупама. Такође према немачким документима, једну од ових борби делови Гарде водили су “прса у прса“, против 2. батаљона 5. СС моторизованог полицијског пука.[14]

    Иако је Гарда успела да пробије обруч, Немци су били задовољни исходом “Хајке“, јер су, према једном њиховом извештају од 22. фебруара, “банде биле разбијене и  изгубиле јединство командовања“. Према месечном извештају немачке Команде Србије од 15. марта, “мобилне ДМ снаге имале су тешке губитке у средњој Србији услед успешних подухвата“. После окончања “Хајке“ издата је похвална наредба свим јединицама које су учествовале у операцији. Речено је да су, са незнатним губицима, осовинске трупе убиле 81 и заробиле или ухапсиле 931 особу (међу којима, успут, и 70 комуниста), заплениле 261 пушку, једну штампарију, пет архива, седам складишта хране, итд. Ово су збирни подаци за све јединице обухваћене операцијом, тј. за Гарду, Церски, Мачвански и Смедеревски корпус.[15]

    У накнадним претресима терена Немци су заробили девет рањених четника Гарде. Одвели су их у логор на Бањици и 20. марта стрељали у Маринковој Бари крај Београда.[16]

    У вези Операције “Хајка“ Калабић је послао Дражи три извештаја. “Двадесет деветог фебруара имали смо борбу са љотићевцима у Овсишту и Маслошеву. Резултат наша два мртва и један рањен, а љотићеваца 12 мртвих и доста рањених“, наведено је у његовом радиограму од 1. марта.[17]

    Следећег дана, с напоменом “допуњујем“, Калабић пише:

    “У борби учествовао лично Марисав Петровић. Разбијени су да ни два заједно нису. Љотићевци имају 25 мртвих и доста рањених. Дошла су им јака појачања Немаца и Бугара. Дошли су и авиони. Повукао сам људе ка Гружи. Потпоручник Глишић ми је ухваћен после очајне борбе.“[18]

    Трећи радиограм Калабић је послао 10. марта, пошто је Дража тражио проверу једне вести која је стигла до њега. Наиме, неко је обавестио Врховну команду да један од официра Гарде, потпоручник Клисић, ради за Немце, на што је Калабић одговорио:

    “Ухваћен је од стране Немаца потпоручник Клисић код Аранђеловца. Његов командир чете наредник Виторовић погинуо је у истој борби, тако су Немци успели да стварно заплене нешто пушака. Клисић је ухваћен на превару и сада је у затвору. Не верујем да је фиктивно ухапшен.“[19]

    Мајор Владимир Комарчевић, командант суседне јединице, Посавско-колубарске групе корпуса, писао је истог дана Врховној команди: “Извештен сам да се Калабић једним делом повукао у Гружу, а другим делом ка Црногорском срезу, јер су на његовом терену јаке потере Немаца и љотићеваца.“[20]

    И повлачење у Гружу било је отежано због поплава. У овој области река Гружа могла се прећи само преко моста у селу Љуљаци. Крајем фебруара ту је најпре прошао пуковник Јеврем Симић, главни инспектор трупа, са својом пратећом јединицом, гоњен једним батаљоном љотићевског 2. пука. Са јужне стране реке Груже налазила се 3. чета 4. батаљона 1. гружанске бригаде 1. шумадијског корпуса, којом је командовао наредник Љубиша Умељић. Један од Умељићевих четника, Драган Цековић, сведочи:

    “Једно јутро се зачу митраљеска и минобацачка пуцњава из правца брда Кадијевац. Угледали смо како се преко брда креће колона четника, а око њих су падале и експлодирале минобацачке мине. Била је то четничка јединица под командом пуковника Јеврема Симића – Дршке, која је прешла пут Крагујевац – Г. Милановац и реку Гружу у Љуљацима, под велом мрака. Љотићевска јединица за њима, као да је закаснила да их стигне, пре преласка реке, отварала је минобацачку ватру из далека, са каменичке стране.“[21]

    Те ноћи Калабић је коначио у селу Коњуша, а следећег јутра његова претходница кренула је преко моста у Љуљацима. Међутим, онај љотићевски батаљон, којим је командовао Васо Јеличић, током ноћи је поставио заседу са друге стране реке. Да би прикрили намере, љотићевци су претходног дана мобилисали младиће у Љуљацима да им помогну у одношењу тешког наоружања за Крагујевац. Они су заиста отишли, али су се током ноћи вратили другим правцем, што Љуљачани нису приметили. Митраљеска паљба покосила је осам четника, чија тела су љотићевци изложили поред кафане у Љуљацима. Како су сведочили мештани овог села, мртве четнике љотићевци су шутирали, псујући им “мајку и Краља Петра“.[22]

    Потом су, из правца Горњег Милановца, наишли Немци са камионима, па се испред Љуљака одиграла и борба коју описује потпоручник Радуловић.

    О ситуацији после Операције “Хајка“, Калабић је известио Дражу радиограмом од 9. марта:

    “Комунистичких група на рејону нема. Осећа се понегде њихов потајни рад. Један део љотићеваца повукао се за Крагујевац, још 300 остало у Опленцу, око 300 у Младеновачком срезу. Увек су заједно са Немцима. Немаца на целом рејону око 500. Један пук Бугара у Космајском и Орашачком срезу. Притисак окупатора је попустио. Сви насилно мобилисани (од стране љотићеваца – прим. аут) побегли. Говори се о одласку љотићеваца у Санџак и Црну Гору. Народ се добро држи.“[23]


    ИЗВОРИ:
     
    11 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 143.

    12 и 13 М. Самарџић, Истина о Калабићу, 84-85.

    14 и 15 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 144.

    16 ИАБ, Бањичке књиге логораша. Девет гариста воде се под редним бројевима 19.800-19.808.

    17 и 18 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2\1.

    19 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2\1. Изгледа да је реч о истом официру кога Калабић помиње 2. марта, а да су дешифранти једном написали Глишић, а једном Клисић.

    20 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2\1.

    21, 22 С. Ћировић, На трагу злочина, 40, 41.

    23 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2\1.

    СКРАЋЕНИЦЕ:

    АВИИ – Архив Војноисторијског института

    ЧА – Четничка архива

    ИАБ – Историјски архив Града Београда

    ЛИТЕРАТУРА:

    – Авакумовић Иван, Михаиловић према немачким документима, “Наше дело“, Лондон, 1969.

    – Самарџић Милослав, Истина о Калабићу, “Легенда“, Чачак, 2003.

    – Ћировић Слободан, На трагу злочина, “Нова светлост“, Крагујевац, 2002.


    http://www.pogledi.rs/%d0%be%d0%bf%d0%b5%d1%80%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d1%85%d0%b0%d1%98%d0%ba%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%82%d0%b8%d0%b2-%d0%b3%d0%be%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d0%ba%d1%80%d0%b0%d1%99%d0%b5/


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

     
     
    Aleksandra's Note:The Yugoslav Embassy charged that the establishment of theCommission of Inquiry in May of 1946 in New York by the Committee for a Fair Trial for General Mihailovich was an ‘affront to the integrity and independence of the Yugoslav Courts’. Chairman Hays responded to the Yugoslav Embassy charge in the following letter sent to Yugoslav Charge d’Affairs, Dr. Sergije Makiedo in Washington: [Published in the New York Sun, May 17, 1946]

    With all deference to your expressed feeling, we must inform you at once that the activities of the commission of inquiry in no way question the integrity or independence of the Yugoslavian courts. Your government declined the request of our State Department to permit American servicemen to present evidence to your courts of facts within their knowledge. This request has been renewed within the last few days. If this testimony is not to be heard in your courts, we propose to hear the evidence under appropriate safeguards and report it to your courts in the hope that it will be received and considered."

    In my opinion, the best testament to who General Draza Mihailovich and his Chetniks and the Serbian people loyal to them actually were is to be found in the testimonies presented at this Commission of Inquiry in New York in 1946.

    I'll be forever grateful that their testimonies were captured for posterity, forever.

    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    May 31, 2017

    *****

    On May 13, 1946, the Committee for a Fair Trial for General Mihailovich announced that a Commission of Inquiry had been established in New York for the purpose of taking testimonies of American officers and airmen whose request to be heard as witnesses at the trial of General Draza Mihailovich in Belgrade had been refused by the Tito government.

    The following is a transcript of the first day’s proceedings of the Commission of Inquiry.

    COMMITTEE FOR A FAIR TRIAL FOR DRAZA MIHAILOVICH COMMISSION OF INQUIRY

    In the Matter of Deposition of American and Allied Military Personnel.

    New York Lawyers Association
    New York

    May 13, 1946

    Before:

    Arthur Garfield Hays, Esq. (Chairman)
    Theodore Kiendl, Esq. (leading Wall Street lawyer)
    Hon. Charles Poletti, (former governor of New York), and Adolph Berle, Esq. (former Assistant Secretary of State for Latin-American Affairs)


    Mr. Porter R. Chandler, former Assistant United States Solicitor-General, served as Counsel to the Commission, and supervised the examination of the witnesses who were under oath.

    Commission of Inquiry

    APPEARANCES:

    Porter R. Chandler, Esq., and William H. Timbers, Esq.

    Counsel for the presentation of evidence on behalf of American and Allied Military Personnel, Office and P.O. Address: 15 Broad Street, Borough of Manhattan, City of New York.

    *****

    MR. HAYS:

    "This Commission, ladies and gentleman, was set up at the request of the Committee for a Fair Trial for Draza Mihailovich

    "Our purpose is to call witnesses who have information about what happened in Yugoslavia. We want to make our proceedings as informal but as objective as possible. We are anxious to have witnesses not only examined but cross-examined, and to have any other witnesses who may be called at the request of any party, who has pertinent information about anything on this subject.

    "A few days ago I wrote a letter to the Charge d’Affairs of the Yugoslavian Embassy reading as follows:"


    May 8, 1946
    Dr. Sergije Makiedo
    Charge d’Affairs
    Yugoslavian Embassy
    1520 – 16th Street, N.W.
    Washington, D.C.

    Dear Sir:

    The Committee for a Fair Trial for Draza Mihailovich has set up a Commission of Inquiry. This Commission will take the testimony of witnesses in America who can throw light upon the activities of Draza Mihailovich at a time when these witnesses were in a position to observe the facts. As I understand it, under Yugoslavian law, hearsay evidence is admissible and the testimony of such witnesses might be considered by a Yugoslavian court. In pursuance of the above, a committee of lawyers, of which I have the honor to be provisional chairman, will undertake to examine witnesses at hearings to begin at 2:00 p.m. on Monday, May 13,1946. Such hearings will take place at the New York Country Lawyers Association, 20 Vesey Street, New York, New York.

    We as lawyers have none but an objective point of view about the situation. We are anxious to have witnesses not only examined but cross-examined by those who are interested.

    May we suggest that your Government be represented at these hearings? Any advocate (lawyer or not) appointed by you will receive every courtesy, have the right to call witnesses before the Commission, and to cross examine witnesses who may testify. If your Government does not wish to go this far, we suggest you send an observer who will be able to report upon our activities. We request your cooperation along any lines you may suggest.

    We wish to point out that in our view these hearings and the taking of this testimony are in line with the apparent policy of our Government, which made a request to your Government that the court in Yugoslavia, before which the trial will take place, receive the testimony of American aviators, intelligence officers and others from America who have pertinent testimony to present.


    Yours truly,

    (Signed) Arthur Garfield Hays
    Provisional Chairman of the
    Commission of Inquiry


    "In reply I received a letter dated May 9th:"

    Mr. Arthur Garfield Hays
    Provisional Chairman of Commission of Inquiry
    C/O Hays, St. John. Abramson & Schulman
    120 Broadway
    New York 5, N.Y.


    Dear Mr. Hays:

    Your letter of May 8th to Dr. Sergije Makiedo arrived just after his departure from the city for the weekend. However, your letter will be called to his attention immediately upon his return Monday morning.

    Very truly yours,

    (Signed) Charlotte Muzar,
    Secretary


    *****

    “We are now ready to proceed unless one of the other members of the Committee has anything he wants to present. Mr. Poletti? Mr. Kiendl?”

    MR. KIENDL:


    “No, I have not.”

    MR. CHANDLER:

    The general purpose of this hearing has been outlined by the chairman of the Commission. We are here today to obtain depositions of United States and Allied Military personnel who may have any knowledge that would be material bearing upon the charges against General Mihailovich.

    "Before going ahead with any of the testimony I should like to call to the Commission’s attention a few facts of background history in order that we may be oriented a little as to time and circumstances leading up to this session. In this portion of the opening I shall try not to touch upon anything that is in the least degree controversial, but merely to set out that General Mihailovich did not surrender, but went into resistance in June or July 1941. [Correct month is May of 1941.]

    "It was on June 22, 1941 that war broke out between Germany and Russia.

    "The rest of the war is still fresh enough, I think, in our minds so that we won’t have to go into the question of dates.

    "I have a tabulation of the particularly important dates, so that if any member of the Commission wants to ask any questions about it I will try to answer the best I can.

    "I think that is all.”


    MR. HAYS:

    “Thank you. Before we proceed with the first witness I want Dorothy Thompson to make a statement about the Committee for a Fair Trial for Mihailovich and about the setting up of this Commission.”
     
    MISS DOROTHY THOMPSON:
     
    “Mr. Hays and ladies and gentleman…
     
    "We are opening today a Commission of Inquiry in the Case of Draza Mihailovich, who has been arrested by the Yugoslav government, established by Marshal Tito and his Partisans, and is, we are informed, about to face trial on charges of treason, and collaborating with the German occupation forces in Yugoslavia.
     
    "This Commission, which is composed of eminent lawyers and jurists, headed by the liberal attorney and champion of civil rights and liberties, Mr. Arthur Garfield Hays, also has the support of many eminent and responsible men of public affairs, including governors, senators, journalists, the former Undersecretary of State, Mr. Sumner Welles, and others, who joined in an appeal to the Department of State for a fair trial for General Mihailovich. It is a voluntary action, but it has precedents. Mr. Hays, the chairman of this Commission, presided over the inquiry into the case of the persons charged by the Nazi government with having set fire to the German Reichstag. The inquiry, which was made by individuals caring forjustice, was instigated by the possibility that the accused, being tried by their political opponents, would not be allowed the prerogative commonly allowed to the most obviously guilty and even self-confessed criminals, before the courts of civilized nations.
     
    "In the case of General Mihailovich, this inquiry is the result of a refusal on the part of the Yugoslav government and its courts, to accept the evidence of some 500 flyers who were rescued by General Mihailovich during the very period in which he is accused of having collaborated with the Germans. It is also made, in our eyes, imperative by the fact that General Mihailovich has been condemned in advance, by an official statement that, and I quote:
     
    His crimes are far too horrible to allow discussion of whether he is guilty or not.’
     
    "And, finally, in the case of General Mihailovich, American honor is involved, for during part of the time in which he is presumed to have been dealing with the Germans, American officers were in liaison with him, and acting as his advisors.
     
    "General Mihailovich has signed, according to news dispatches, a confession. But our law does not admit confessions alone as satisfactory evidence. Even before courts where there is no political or other prejudice, experience has too often demonstrated that confessions alone, made voluntarily or under possible pressures, are insufficient evidence of guilt, and must therefore be backed by definite or circumstantial evidence.

    "This Commission of Inquiry is not prejudiced for or against the guilt of General Mihailovich. It is our intention, however, to see that evidence of substantial fact, barred from the trial in Yugoslavia, is brought to the attention of the public. This is necessary in the interests of justice to a man who was once, at least, and certainly, a brave ally of our people and our country in this war. It is also necessary for greater historic accuracy.

    "…Even after Teheran – in 1944 – Mihailovich continued to rescue American fliers, who parachuted into territory held by his Chetniks, from the bombing raids on the Rumanian oil fields – raids, which despite the distance and consequent hazards, were carried out by our forces and not by the Russians.
     
    "It was obvious, furthermore, that these rescues were not made for a prize from us, for we continued to recognize Tito and recognize his government to this day.

    "Although we are opposed to meddling in the internal affairs of other nations, it is clear in this case that Americans have been directly concerned. The charges involve a former ally, who during periods when he was accused by the Yugoslav Partisans in Yugoslavia and abroad of collaborating with the Germans, was actually being advised by American officers. He served for many months directly under the Allied High Command in the Eastern Mediterranean theater. It would be infinitely preferable if the evidence to be presented here were to be heard before the court in Belgrade. It is because this has been ruled out that this Commission is conducting its inquiry here. It is our hope that the evidence submitted here, all of which will be evidence of fact, may become part of the historic record. It is further our hope that the fact that this inquiry is taking place may persuade the Yugoslav government to reverse its decision, and permit American officers to enter their evidence in the Belgrade trial and foreign observers to be present, and thus contribute to the promotion of mutual respect, trust and good will between the Yugoslav nation and the United States, who so greatly contributed to the liberation of Yugoslavia from the hated German yoke.
     
    "With this thought, I turn this session over the honorable members of the Commission of Inquiry in the case of Draza Mihailovich.”
     
    MR. HAYS:
     
    “Thank you, Miss Thompson.
     
    "Colonel Chandler, before you proceed I would like to say that if there are any people here representing the Yugoslav government, either the Embassy or the Consul, who wish to announce themselves, I would be very glad to have them take part in the proceedings as any of them wishes and to examine witnesses if they desire.”


    *****
     
    Outside the hearing room at the County Lawyers Association is a plaque which contains the following statement by Elihu Root, a distinguished former Secretary of State of the United States:

    Justice is above all governments, above all
    majorities
    .’




    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

     

    0 0

    Aleksandra's Note: On this website you'll find much information regarding Lt. Col. Milton Friend of the USAF, particularly in the way his life path has crossed with that of Serbia's legendary General Draza Mihailovich, both before the General's death and decades after his passing. Lt. Col. Friend has been directly involved in the effort to establish a monument in Washington, D.C. honoring General Mihailovich and his saving of over 500 American airmen in WWII, and in the Mihailovich rehabilitation process in Belgrade, Serbia that ended successfully in May of 2015. I'm reposting a news story here from 2010 in honor of the D-Day anniversary. It was on this day in 1944 that Lt. Col. Milton Friend, a young American patriot, would find himself in the heart of Nazi-occupied territory thousands of miles from home, to be saved by a Serbian General, his Chetniks, and the Serbian people loyal to him. Milton Friend's life would be forever changed and to his great credit he never forgot his debt of gratitude.

    As of today, June 6, 2017, Lt Col. Milton Friend remains one of the last surviving members of the "Forgotten 500" of the great Halyard Mission, perhaps the greatest rescue of American lives from behind enemy lines in the history of warfare.

    I'll be eternally grateful to Lt. Col. Friend for coming back home and educating the rest of us in America on who General Mihailovich and his Chetniks really were and what kind of Allies we had in them.


    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    June 6, 2017

    *****

    THE PALM BEACH POST
    June 6, 2010
    Staci Sturrock

    66 years after D-Day, Boynton veteran recalls act of kindness

    Lt. Col. Milton Friend, U.S.A.F. (Ret.) 2010
    Taylor Jones/The Palm Beach Post

    BOYNTON BEACH — Milton Friend expected his D-Day mission to take eight hours, but it ended up taking 66 days.

    Sixty-six years ago today [June 6, 2011], Friend - then a 21-year-old 2nd lieutenant in the Army Air Corps - was part of a diversionary mission over Romania designed to draw German fighters away from northern France, where Allied troops stormed the Normandy beaches in the largest amphibious assault in history.

    "It worked. They attacked us," says Friend, an 87-year-old native of Passaic, N.J., who now lives in Boynton Beach.

    On the morning of June 6, 1944, Friend was navigating one of 800-plus B-24 Liberator Bombers on a raid of the heavily guarded Ploesti oil fields in Romania.

    Moments after Friend's B-24 bombed a nearby city's railroad yards, a pair of German ME-109s came gunning for the Americans.In a single pass, the notorious Nazi fighter planes hit the No. 4 engine of Friend's plane. The right wing caught fire - it was curling up, turning to ash 16,000 feet off the ground.

    For the 10 men inside, it was as if a short fuse had been lit. Because the gas lines on a B-24 were located in the wings, the planes "had a reputation for blowing up," Friend says.

    The pilot gave the order to bail out. Now 13,000 feet over Yugoslavia, they jumped.

    Friend was in free fall for almost 2 miles above the Earth, waiting till he could clearly see treetops and roofs before he pulled his ripcord. When he did, the two ME-109s came back, buzzing him close enough that he saw one pilot's face. They held their fire.

    In the silence that followed, Friend says, "I looked up in the sky and said, 'Thanks, God.'"

    Friend and the surviving crew members (the nose gunner did not make it) were rounded up by Serbian townspeople and, under the protection of Chetnik soldiers, were hidden from Germans in the mountains of Yugoslavia.

    The Chetniks were a guerrilla group led by Gen. Draja Mihailovic, a man whom Time magazine in 1942 had called the "sole defender of freedom in Nazi-occupied Europe."

    By 1944, Great Britain and the U.S. had thrown their support behind Marshal Tito's Partisans, but the Chetniks remained friendly to American servicemen.

    "They said they would lay down their lives for us," Friend says.

    And the Serbian peasants the Allies met during those weeks in Yugoslavia "would welcome us with open arms. They'd give us their beds. They shared their food."

    On Aug. 9 and 10, 1944, Friend and roughly 200 other American airmen were flown to safety from a Chetnik-built air field in the hills of Serbia.

    Referred to as the Halyard Mission, the rescue was the largest airlift of Americans from behind enemy lines during World War II.

    Back in Italy, Friend was reunited with his identical twin, Murray. Like Milton, Murray was a navigator in the Army Air Corps, and both brothers went on to long and distinguished careers with the Air Force.

    Friend figures that the twins probably had more combined combat flying time, in WWII, Korea and Vietnam, than any other American family.

    In 1969, Friend retired from the Air Force and went to work at the headquarters of the U.S. Postal Service.In the decades that followed, he and other rescued airmen tried to spread the word about how Mihailovic had saved the lives of more than 500 American airmen in 1944.

    Mihailovic and the Chetniks "did everything they could do because we were Americans," Friend says. "And they weren't treated like they should have been. It went in one ear and out the other."

    Indeed, Tito would eventually arrest Mihailovic on charges of war crimes and treason, and have him executed as a traitor in 1946.

    Monuments and plaques commemorating Mihailovic have been unveiled in many major U.S. cities, but "we couldn't get him one in D.C.," Friend says.




    Note from AR: It appears that the link from 2010 is no longer in existence.

    http://www.palmbeachpost.com/news/66-years-after-d-day-boynton-veteran-recalls-729757.html




    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0


    Србија eвропска Краљевина
    na Facebook.
    June 3, 2017

    ПРЕМИНУО МИЛОМИР САЈИЋ

    Са тугом вас обавештавамо да је преминуо поручник Миломир Сајић, курир ђенерала Михаиловића, један од последњих живих јунака Југословенске војске у Отаџбини.

    Сахрана је била 4. јуна 2017. у селу Дићи код Љига

    Нека ти је вечна слава и хвала за све чика Миломире!



    Извор. ФБ страница "Равногорска историја"


    *****




    Mića Leontijević
    na Facebook
    June 4, 2017

    "IN MEMORIAM! PORUCNIK MILOMIR SAJIC, 1924-2017, (na slici drugi sa leve strane) KURIR DJENERALA MIHAJLOVICA, JEDAN OD POSLEDNJIH ZIVIH JUNAKA JUGOSLOVENSKE BOJSKE U OTADZBINI. DANAS 4. JUNA U 13 CASOVA SAHRANJEN U SELU DICI KOD LJIGA. CIKA MILOMIRE MOJ IMENJACE, NEKA TI JE VECNA SLAVA I HVALA ZA SVE! NEKA MU GOSPOD PODARI RAJSKO NASELJE!

    "Slika od pre neku godinu, na Adi Ciganliji, moja malenkost, ja [prvi sa leve strane] sa svetim junacima Drazine i Jugoslovenske vojske u otadzbini. U sredini sa stapom, Major, Drazin tajni agent, pokazuje stapom gde je streljan general Mihajlovic."


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****
     

    0 0


    Lieutenant George"Guv" Musulin of the American O.S.S. Serbia 1944
     
    Aleksandra's Note:The following text is very revealing about how badly General Draza Mihailovich and his Chetniks were betrayed by the Allies in WWII Yugoslavia. O.S.S. (Office of Strategic Services) Halyard Mission Commander George "Guv" Musulin read the situation perfectly and attempted to rectify it, confronting Allied (British and American) assistance to the Yugoslav communists (the Partisans under the command of Marshal Tito) in 1944.


    Sincerely,
    Aleksandra Rebic


    *****


    From:

    Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia

    By Marcia Christoff Kurapovna


    Back at Ravna Gora, now early autumn September 1944, the leadershipof the evacuations of the airmen had been taken over by Captain Nick A. Lalich, replacing George Musulin, who left Mihailović territory, ostensibly called back to Bari to prepare new escape route maps. As seen earlier, the British Foreign Office distrusted Musulin, Tito was suspicious of Musulin, and SOE Cairo did not think too highly of him either. Even members of his own camp voiced their dislike. “Musulin and [George] Vujnovich are not to be trusted, ” wrote the decidedly pro - Partisan Louis Huot in an OSS memo on the Halyard mission. “They both have strong, immature opinions.”[1] Such views had further consequences. Musulin, although he was leader of the rescue mission that would oversee the evacuation of several hundred Allied airmen, never received any acknowledgment or any replies to the messages he sent out. When he went to the OSS office in Bari, Italy, in late May 1944 to check his personnel file, none of the messages he had sent out of Yugoslavia were in it. None had been forwarded by SOE.

    Musulin did have a chance to strike back, offering his observations in a postmission report to the OSS on the consequences of such behind-the-scenes politics. He wrote:

    “Tito’s soldiers say that they have to fight Mihailovich’s men to get through to attack the Germans and such key targets in Serbia as enemy truck lines and mines producing copper, chrome, and lead from Germany. Mihailovich says that the Partisans attack his forces in an attempt to wipe out Serb resistance to Partisans efforts to win the civil war and establish Communism. The British have made commitments to supply Balkan resistance groups and they supply only the Partisans. More than half of these supplies are made in America and are dropped mostly from DC 3s piloted by Americans operating under British control. It naturally follows that Tito’s men are using these American arms against both the Germans and the Chetniks. Mihailovich and his group are not pro German but rather are most friendly to the United States and have offered assistance and cooperation in taking care of American airmen, protecting them from the Germans and making arrangements to evacuate them. The British policy is to give full support to the Partisans and in supplying them to fight the enemy they are also giving them arms for the domination of the whole of Yugoslavia as a result of winning the civil war. If American underwriting of Tito and the British policy in Yugoslavia may be considered as the result of giving the British American arms with which

    they can supply the Partisans, we are most definitely doing that very thing.”[2]



    [1] OSS Memo, August 12, 1943. OSS Record Group 226, Entry 99, Box 50, Folder 5. National Archives and Records Administration, Washington DC, College Park, MD.

    [2] OSS memo, Chief SO to Commanding Officer, Co. B 2677, Reg. OSS, “ Lieutenant George S. Musulin ’ s Report on Observations and Activities While on Mission to Mihailovitch, Part 2, ” July 10, 1944; OSS Record Group 226, NND #917174, National Archives, College Park, MD.

    Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia - Pages 208-209


    *****


    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Novosti
    V. C. S. - S. J. M.
    03. jun 2017.

    Nedići tuže Dačića, Vulina i Omerovića!

    Predlagači rehabilitacije ratnog premijera Srbije nezadovoljni pritiscima na sud

    Meho Omerović, Ivica Dačić i Aleksandar Vulin
     
    PREDLAGAČI rehabilitacije Milana Nedića, predsednik vlade Srbije tokom Drugog svetskog rata, odnosno njegova porodica, Srpski liberalni savet i Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, spremaju se da tuže ministre Ivicu Dačića i Aleksandra Vulina, kao i predsednika skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava Mehu Omerovića. Na dušu im stavljaju da neprimerenim izjavama konstantno vrše pritisak na sud.

    - Smatramo da su izjave ljudi iz vladajuće garniture, Dačića, Vulina i Omerovića, najblaže rečeno nekorektne i njima vrše pritisak na sud, zbog čega ćemo morati da ih tužimo - kaže Aleksandar Nedić, praunuk kolaboracionističkog političara. - Posebno je sporno Vulinovo izjednačavanje zlodela ustaša i kardinala Stepinca sa Nedićem koji je spasao 400.000 Srba i Slovenaca.

    Nedićevoj porodici naročito smeta to što se "Vulin hvali da je zbrinuo oko 10.000 izbeglih iz Sirije, Avganistana i Iraka, dok je Nedić za četiri ratne godine hranio 40 puta više ljudi".

    - Svi zaboravljaju da je rehabilitacija Milana Nedića pravna, a ne politička. Za razliku od trojice pomenute gospode, Jevrejska zajednica se sve vreme ponaša korektno, sa nekim izuzecima, kao i ključni političari, koji bi mogli mnogo više da utiču na sudsku odluku samo da hoće - kaže Aleksandar Nedić.

    Najava tužbe političare s levice nije mnogo zabrinula, pa je šef srpske diplomatije Ivica Dačić kratko prokomentarisao:

    - Jedva čekam!

    Aleksandar Vulin je dodao:

    - Neka stanu u red sa ustašama koje me tuže. Tako su se ponašali i u Drugom svetskom ratu, zašto bi nešto menjali?!

    Meho Omreović kaže da bi ga tužba obradovala:

    - Dokazaću na sudu ono što je istorijaska činjenica - sramna uloga Nedića u Drugom svetskom ratu. Neka pozovu i ostale porodice saradnika okupatora sa kojima su zajedno njihovi preci služili Hitelru. Grehota je da ih sad razdvajamo.

    Omerović očekuje da po istoj logici mogu da ga tuže i familije ustaša koje su skončale u Blajburgu:

    - Sa njima su zajedno pred partizanima bežali i mnogi iz Nedićeve i Ljotićeve vojske. Dokazali su da su bili na istoj poraženoj, fašističkoj, zločinačkoj strani od početka do kraja Drugog svetskog rata.

    Ročište u postupku rehabilitacije Milana Nedića, zakazano za 5. jun, pomereno je za 3. jul. Pred Višim sudom u Beogradu trebalo bi da se pojave Vitomir Ćalović i Milomir Jovanović, koji će potvrditi da je Nedić ubijen u zatvoru Ozne, 6. februara 1946, odnosno da nije sam skočio sa prozora, kako glasi zvanična verzija.


    KLjUČNI SVEDOCI

    UKOLIKO bi sud prihvatio da Ćalović i Jovanović svedoče i uzeo ta svedočenja kao verodostojna, mogao bi da nastane preokret u postupku Nedićeve rehabilitacije. Naime, po Zakonu o rehabilitaciji, ukoliko je predsednik Vlade nacionalnog spasa ubijen bez suđenja, mogao bi da bude automatski rehabilitovan.


    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:668496-Nedici-tuze-Dacica-Vulina-i-Omerovica


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Pogledi
    ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
    June 13, 2017

    Поводом рехабилитације Николе Калабића: Хистерија без покрића

    Овакви преседани, укључујући и кршења Устава, нису били виђени чак ни када је рехабилитован ђенерал Дража

    ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

    Комунисти Калабића обично називају геометром, али избегавају објављивање слика на којима се види предратна господа. У Аранђеловцу, 1930-тих: Никола Калабић, седи трећи с лева, са колегама

    Да нам је неко, мојим сарадницима и мени, 1990-те рекао како ћемо и после 27 година имати комунисте на грбачи, одговорили бисмо му да је луд. Јер, тада смо били убеђени да је одлазак комуниста “на буњиште историје“, како је те процесе називао њихов Маркс, питање месеци.
    Данас, међутим, ако би нам неко рекао да ће се процес нестанка ове тоталитарне идеологије у Србији окончати кроз 20 година, одмах бих потписао.

    Шта све онда нисмо знали – и данас откривамо.

    Тако, били смо срећни што објављујемо интервју са чувеним адвокатом Томом Филом, верујући да је и он поборник демократије. Сада, међутим, Тома Фила изјављује за Николу Калабића: “Он не само да је био велики злочинац, него је и издао Дражу Михаиловића. Био је жив када су Дражу стрељали, а то знам јер је човек по имену Јосиф, који га је чувао, прво био возач мог оца, а потом и мој“.

    Презиме тог човека Фила неће да каже, а више није ни важно, јер је преминуо. Важно је то што Фила као адвокат мора знати да исказ једног човека није довољан, већ да се морају чути и други сведоци и онда све сравнити. Фила можда не зна да је једног од тих других испитао суд и да је тај исказ уважен. Можда не зна ни да је један овлашћени судски вештак дао налаз и мишљење у прилог Калабићевој части. Можда не зна ни да Калабић није био злочинац, а камо ли “велики злочинац“, и да је то такође судски утврђено, у процесу који је трајао пет година. Али, дакле, мора знати да исказ једне особе није довољан, јер у својој вишедеценијској пракси сигурно није имао такав случај.

    Као млади студентски новинари такође смо се утркивали за интервју са чувеним драматургом Душаном Ковачевићем. И за њега смо мислили да је поборник демократије, па чак и антикомуниста, не схватајући да он у својим делима заправо исмева српско грађанско друштво, док се његов пријатељ и сарадник, Радош Бајић, окренуо исмевању српског села. Изгледа да је прво исплативије, јер је Ковачевић у међувремену постао академик, а Бајић није. Мада не значи да неће, јер га Ковачевић упоређује са Шекспиром, што у том њиховом отуђеном свету може бити препорука и за академско звање. Уосталом, и било би логично да у онаквом “кругу двојке“ Радош Бајић постане академик.

    У вези рехабилитације Николе Калабића, Душан Ковачевић овако открива свој траг: “Калабић је човек који је био лично одговоран за смрт Драже Михаиловића, био је с њим у сукобу, и починио је злочине на своју руку. Он је неспорно двоструки издајник. Издао је свог команданта и народ коме се заклео да ће да служи“.

    Рехабилитација Николе Калабића, команданта Горске гарде Њ.В. краља Петра Другог Карађорђевића, пред Вишим судом у Ваљеву, изазвала је ретко виђену хистерију, већу чак и од оне поводом рехабилитације ђенерала Драже пре две године. Јер, председник владе, потпредседник владе, министри, шефови скупштинских одбора и други високи финкционери, тада ипак нису говорили да је рехабилитован један злочинац и да је то само првостепено решење, које очекује жалба тужилаштва. То је, иначе, директно кршење Устава, јер извршна власт према Уставу нема право да коментарише одлуке судске власти. Овакво кршење Устава, и овакав притисак на судство, такође одавно нису забележени.

    Када је рехабилитован ђенерал Дража, медији су углавном реаговали неутрално. Чак ни екстремна неокомунистичка гласила нису говорила о “рехабилитацији злогласног четничког војводе из Другог светског рата“, како је, примера ради, сада то рекао Филип Шварм, у уводу једне емисије на ТВ “Време“.

    Шварм нити познаје Закон о рехабилитацији, нити ток процеса, већ тврди да је Калабић рехабилитован само формално, иако је “чинио ратне злочине“. Ту мантру комунисти су понављали и за Дражу, само бираним речима. Цела мантра, у Калабићевом случају, на примеру специјалног додатка дневника “Блиц“, гласи овако:

    “Данашњи судови могу и требају да донесу суд о томе да ли је или није неко некад имао правично суђење или је осуђен без суда, али не би се смело дозволити да `формализам процедуре`, вероватно са правне тачке неспоран и вододржећи, истовремено послужи и као алиби за злочине о коме певају и врапци по селима над којима је Калабић имао командну одговорност.“

    Дакле, југословенски комунисти су слали делегацију у Нирнберг, молећи за одобрење да четницима суде и по принипу “командне одговорности“. Одбијени су чак и од стране совјетске делегације, с образложењем да тај принцип важи само за припаднике Сила осовине, док су четници били део Западних савезника.

    Друго, у правној теорији и пракси “формализам процедуре“ је ствар и форме и суштине, јер се њиме утврђује суштинско питање: да ли је неко крив или не.

    Треће, не каже се “требају“, него “треба да донесу“.

    И четврто, уопште није у питању форма, ма како она била схваћена, јер по Закону о рехабилитацији не могу се рехабилитовати починиоци ратних злочина. Просто речено, у Дражином случају седам-осам година, у Калабићевом случају пет година – комунисти су покушавали да докажу постојање дела ратних злочина, али у томе нису успели. И зато су и Дража и Калабић рехабилитовани.

    У поменутом специјалном издању “Блица“ то питање лепо је објаснио тужилац Радован Лазић, али уредници нису схватили шта он прича, па су његовој изјави ставили наслов “Мањкавост закона“. Тужилац Лазић је, на крају, рекао: “Чак и ако су проглашени за ратног злочинца, у поступку рехабилитације је могуће доказивати супротно, односно да нису учинили ратни злочин.“

    Овде је сувишно само “чак“, јер није реч о изузетку, већ правилу: комунисти су све четнике прогласили за ратне злочинце, а скоро све команданте су ставили на своје спискове ратних злочинаца.

    Када је реч о државним историчарима, Шварм је у студију имао двојицу, који су се показали као екстремни комунисти. Професор Београдског универзитета, др Милан Ристовић, рехабилитацију Калабића пореди са рехабилитацијама есесоваца у прибалтичким државама. Овај Ристовић рече да је специјалиста управо за историју Другог светског рата, што делује невероватно, јер су управо есесовци прогонили Калабића и његове људе ко дивље звери. На ту тему је, иначе, сада објављен само један чланак, у “Политици“. Већина од око 100 коментара на сајту “Политике“ била је негативна. Мада је аутор, лако памтивог презимена – Четник, у чланку само цитирао неколико немачких докумената из 1943, о прогону Калабића и његових четника, од којих су двојица ухваћени, мучени у Београду и убијени у Маутхаузену – та већина читалаца показала је неспособност да “свари“ ова документа.

    То ни најмање не чуди, јер је јавност практично непрекидно изложена комунистичкој пропаганди, маскираној и у научна звања. На пример, ево како др Предраг Марковић јавно демонстрира своје незнање:

    “Замка је рехабилитацију тумачити као формално-правни проблем. Таквом логиком сваки нациста који није суђен или није дочекао крај суђења може да буде рехабилитован. Колико год то лудо звучало, тако би могао да се рехабилитује и Хитлер. Мора да се посматра стварно деловање у рату. То јесте врло тешко, али је једини исправни пут.“

    А ово је изјава др Срђана Цветковића:

    “Што се тиче Калабића, мислим да та рехабилитација неће проћи јер су тужилаштва, као друга страна у овим процесима од ступања на снагу измењеног Закона о рехабилитацији, врло ревносна па мислим да ће и ову пресуду оборити. Дража Михаиловић је рехабилитован на мала врата тако што му је поништен процес због нефер суђења, али суд није улазио у меритум ствари. Дакле, судија се бавио формом а не суштином.“

    Изгледа да је једини државни историчар који не говори да је Калабић био злочинац – др Бојан Димитријевић. И управо он је био сведок у процесу Калабићеве рехабилитације. Сада, поводом жалбе пред Апелационим судом, која се очекује, могу да се појаве сви ови други државни историчари. Али вероватно неће. Јер знају да их тамо чека једно непријатно питање:

    “Докази?“



    (Слобода, гласило СНО, Чикаго, 10. јун 2017)


    http://www.pogledi.rs/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B1/


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0


    VIDEO: INTERVJU: Miloslav Samardžić - Komunisti su bili najveći zločinci i ubice u ratu!
    Posted on You Tube by "BALKAN INFO - Zvanični kanal"
    Published on Jun 14, 2017
     
    "Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Miloslav Samardžić, istoričar i književnik. Prvu knjigu napisao je i objavio kao stanar kragujevačkog studentskog doma, 1989. godine. Od te godine počinje i proučavanje istorije Drugog svetskog rata, a naročito Jugoslovenske vojske, odnosno četničkog pokreta generala Draže Mihailovića. Istraživao je arhivsku građu u nizu muzeja i arhiva. Najviše se bavio proučavanjem dokumenata Vojnog arhiva u Beogradu. Hiljade stranica pronađenih dokumenata citira u svojim knjigama. Dokumenta koja je prikupio su takođe bila veoma bitna u procesu rehabilitacije Draže Mihailovića i Nikole Kalabića. Preporučujemo da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.
     
    "Intervju je snimljen 10.06.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu."



    https://youtu.be/D3H8ZgLhuKw



    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0


    VIDEO:
    "U spomen na Dragisu Kasikovic i Ivanku"
    Posted by "dragisakasikovic
    Uploaded on May 9, 2011

    "U spomen na Dragisu i Ivanku Kasikovic - trejler
    Кашиковић је имао 45 година када је у ноћи између 18. и 19. јуна 1977. године, заједно са осмогодишњом поћерком Иванком Милошевић, мучки убијен за писаћом машином у Чикагу, у редакцији листа „Слобода". Драгиша је избоден оштрим предметом тачно шездесет четири пута. Мала Иванка задобила је педесет четири смртоносна убода!"





    https://youtu.be/f664nFe4P70


    *****

    VIDEO:
    "U spomen na Dragišu i Ivanku"
    Posted on You Tube by "aca4all"
    Uploaded on Dec 12, 2011




    https://youtu.be/TsmW5mGixNU



    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

     
     
    СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. НИКОЛА - CUDAHY, WI  И ИЗДАВАЧКА КУЋА "ПОГЛЕДИ "ПОЗИВАЈУ ВАС НА:
     
    ЕКСКЛУЗИВНО ПРИКАЗИВАЊЕ СЕРИЈЕ 
    27. ЈУНА 2017. У 19:00 ЧАСОВА
     
    УЛАЗ СЛОБОДАН - ПРИЛОГ ПО ЖЕЉИ
     
    ПРИКАЗАЋЕМО ДВЕ ЕПИЗОДЕ ИЗ НАЈНОВИЈЕГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА "КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ". О ДОКУМЕНТАРЦУ ЋЕ ГОВОРИТИ ПРЕДРАГ РУДОВИЋ, НЕЗАВИСНИ НОВИНАР. ДОЂИТЕ ДА СВОЈИМ ПРИСУСТВОМ ПОМОГНЕТЕ ДАЉУ ПРОДУКЦИЈУ ДОКУМЕНТАРАЦА И ШИРЕЊЕ ИСТИНЕ О ДЕШАВАЊИМА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ 1941. - 1945.
     
    ST. NIKOLA SERBIAN ORTHODOX CHURCH - CUDAHY, WI AND "POGLEDI" MAGAZINE ARE PRESENTING:
     
    EXCLUSIVE PREVIEW
    Tuesday JUNE 27, 2017 at 7 p.m.
    FREE EVENT - DONATIONS ACCEPTED
     
    WE WILL BE SHOWING TWO EPISODES FROM THE DOCUMENTARY "KINGDOM OF YUGOSLAVIA IN WWII". GUEST OF THE EVENING, PREDRAG RUDOVIC - FREELANCE JOURNALIST. YOUR PRESENCE WILL HELP FURTHER DOCUMENTARY PRODUCTION AND VOICING OF THE TRUTH ABOUT EVENTS IN THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA 1941. - 1945.

    ADDRESS:
     
    ST. NIKOLA SERBIAN ORTHODOX CHURCH
    3802 E SQUIRE AVE.
    CUDAHY, WISCONSIN
     
    Contact 414 208 0496
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

    0 0

    "We replaced the faded Serbian flag on Dad's grave on Saturday as a loving gesture to Dad and to the Serbian Chetniks whom he honored and revered. We will continue his mission for generations to come. We are truly blessed this 4th of July! God bless the USA and God bless all of the brave men and women around the world who united with us to provide our continued freedom!"
     
    Teresa Guidry,
    daughter of Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr. U.S.A.F.
    July 2017



     

    Photos by Teresa Guidry.
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****


    0 0

      
    Gravesite of Staff Sgt. Curtis Bud Diles, Jr. (U.S.A.F.) July 15, 2017,
    on what would have been his 92nd birthday. Staff Sgt. Diles is one of the
    "Forgotten 500"of the great Halyard Mission rescue operation of WWII
     in Nazi-occupied Serbia. The flags adorning his gravesite are those of the
    United States of America and of Serbia.
    Photo courtesy of his daughter Diane Diles Hammond.
     
     
    Curtis "Bud" Diles, Jr. on his 89th birthday, July 15, 2014, with the extraordinary gift he received from his daughter Diane Diles Hammond, an album filled with birthday messages of gratitude from Serbs all over the world who wanted him to know how much they appreciated his lifelong commitment to paying tribute to General Draza Mihailovich, his Chetniks, and the Serbian people loyal to them in WWII. This would be his last birthday here on earth and perhaps his most memorable. Photo courtesy of Diane Hammond.

    Aleksandra's Note: The following video is a tribute to American Airman Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr. of the U.S.A.F., by his daughter Diane Diles Hammond. Staff Sgt. Diles was a WWII veteran who was shot down by the Germans over Nazi-occupied territory in Serbia in 1944. He was saved by Serbia's General Draza Mihailovich and his Chetniks and returned safely back home to America. There he married, had a family, and lived out the rest of his long and rich life paying homage to the man and the people who had made that rich life possible.

    I knew Staff Sgt. Curtis Diles personally. When I think back now about how much respect and appreciation he always gave forth so graciously to me, I can't help but think he had it all backwards. For me he is still alive, and I'm so glad I had the privilege to know people like him.

    Today, July 15, 2017, would have been Curtis Diles' 92nd birthday. I know that for his beloved family it is a bittersweet day. It is people like him that we wish would live forever, not just in our hearts and memories, but in our daily lives.

    You see, there really was such a thing as "The Greatest Generation". We shall not see their kind again.

    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    Chicago
    July 15, 2017

    *****

    VIDEO:
    "Dedicated to General Mihailovich, the Chetniks, and my father, Curtis Diles, Jr."

    Posted on You Tube by: Aleksandra R
    Published on Sep 20, 2015

    "The daughter of Halyard Mission WWII American veteran Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr. gives a beautiful and moving tribute to her beloved father, and to Serbian WWII General Draza Mihailovich and his Serbian Chetniks who rescued him from behind enemy lines in WWII Yugoslavia. Diane Diles Hammond created and produced this memorable tribute as her contribution to the Second Annual Chetnik Family Reunion held in Cleveland, Ohio on September 19, 2015. Take the time to watch and listen - you will be moved."




    https://youtu.be/k-s1mOYuA68


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0



    Danas
    Beograd 15. jul 2017.

    Parastos Draži Mihailoviću u ponedeljak [17. jula 2017.]

    U ponedeljak 17. jula [2017]  sa početkom u 12 časova, u crkvi Svetog Save na Vračaru, biće tradicionalno održan parastos armijskom generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, saopštilo je Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini.

    Parastos će „načelniku štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini i ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, povodom 71. godišnjice njegovog streljanja“ služiti bratstvo Hrama Svetog Save. Na prošlogodišnjem parastosu, služio je Njegovo Preosveštenstvo episkop Arsenije, po blagoslovu Njegove Svetosti patrijarha srpskog Irineja, povodom 70. godišnjice streljanja generala Mihailovića.

    Očekuje se prisustvo izaslanika Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, članova Krunskog saveta i brojnih ličnosti iz javnog života.

    Organizatori parastosa su Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Udruženje Kraljevina Srbija – Gradski odbor Beograd, koje organizuje parastos generalu Mihailoviću već 25 godina, od svog osnivanja 1992. godine.

    „Imajući u vidu da je Viši sud u Beogradu, postupajući po Zakonu o rehabilitaciji, dana 14. maja 2015. godine, doneo odluku o poništenju presude kojom je đeneral Mihailović osuđen na smrt i lišen građanskih prava, on je postao i sudski rehabilitovan i time neosuđivan“, navodi se u najavi udruženja.


    http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=351216&title=Parastos+Dra%C5%BEi+Mihailovi%C4%87u+u+ponedeljak


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

older | 1 | .... | 41 | 42 | (Page 43) | 44 | 45 | .... | 49 | newer