Are you the publisher? Claim or contact us about this channel


Embed this content in your HTML

Search

Report adult content:

click to rate:

Account: (login)

More Channels


Showcase


Channel Catalog


Channel Description:

Unsung World War Two Hero

older | 1 | .... | 43 | 44 | (Page 45) | 46 | 47 | .... | 49 | newer

    0 0

    Novosti
    Nikola JANKOVIĆ
    07. oktobar 2017.

    Predali se partizanima, pa završili na dnu jame!

    Na zlatiborskom brdu Cerova otkrivena masovna grobnica likvidiranih povratnika iz rata. Sumnja se da je ovde pogubljeno između 200 i 300 mladića.


     
     
    - Radeći ikonostas u jednoj zlatiborskoj crkvi, upoznao sam radnika ovdašnjeg javnog preduzeća koji mi je ispričao predanje o dve jame, masovne grobnice u ovom kraju - objašnjava Ćelić. - Pošto sam se ranije aktivno bavio speleologijom, odlučio sam da sa kolegama iz beogradskog kluba "Asak" istražim obližnju pećinu. Posle pešačenja kroz šipražje, na brdu Cerova našli smo ulaz u pećinu širok pola metra. Iza prolaza dugog dva metra otvara se prostrana dvorana bogata pećinskim nakitom, na dubini od oko 15 metara.
     
    U delu jame najudaljenijem od otvora, Ćelić je ugledao desetak ljudskih kostura. Ispod samog otvora, neko je nabacao kamenje. Odatle je virilo još kostiju, pa se ne zna koliko je još ljudi ovde skončalo u mukama.

    - Svaki skelet ima žicu vezanu oko ručnih zglobova. Video sam još i opanke, cokule, pojaseve, tabakere, ogledalca, lične stvari nastradalih... Vojnih obeležja nije bilo, jer su ih četnici najverovatnije poskidali strahujući od osvete i nadajući se da će preživeti rat. Video sam tek na jednom kaišu značku Saveza skauta Kraljevine Jugoslavije - govori Ćelić. - Pećina ima još dva neistražena kraka i zasada nije poznato da li i tamo ima posmrtnih ostataka. O ovom otkriću sam obavestio tužilaštvo u Užicu i predsednika Opštine Čajetina Milana Stamatovića, koji je obećao da će žrtvama biti podignuto dostojno obeležje.
     
    Svaki skelet ima žicu oko ručnih zglobova Foto D. M. Ćelić
     
    Ćelić se po otkriću jame posvetio istraživanju usuda zlatiborskih stradalnika. Prema podacima dostupnim iz skromne istorijske literature i predanjima meštana, jama na Cerovi u Mušvetama je masovna grobnica srpskih mladića četnika koji su se, posle poraza, iz pravca Bosne, preko Drine vraćali svojim kućama. Išli su za Kosjerić, Valjevo, u sela zapadne i jugozapadne Srbije... Likvidirani su nadomak svojih domova.
     
    - Ovi podaci govore da je reč o pozadincima, bez značajnog udela u sukobima. Kada su raspušteni, obećano im je da neće biti kažnjeni. Oni su, međutim, hvatani i surovo likvidirani tokom 1944. i 1945. godine. U literaturi se spominje da ih je bilo između dve i tri stotine. Te brojke bi trebalo uzeti s rezervom, jer sada kada imamo materijalne dokaze, zločin je moguće dalje istražiti - dodaje Ćelić.
     
     
    Prema sećanjima najstarijih Zlatiboraca, povratnicima iz rata pobednici su obećavali slobodu "ako nisu okrvavili ruke". Istaknuti komunisti su ih ubeđivali da se predaju i govorili im da će ih vratiti kućama. Odvođeni su u kafanu u centru Čajetine, gde su slavili kraj rata i kakav-takav srećan usud, jer im je glava ostala na ramenima. Međutim, odatle su, umesto kućama, odvođeni nad jame i tu bez presude likvidirani.
     
    Spuštanje u jamu
     
    - Dolazili su u Mušvete godinama ljudi iz Kosjerića, očajni, tražeći kosti svojih predaka, da ih dostojno sahrane. Nisu našli najmilije. Nadam se da će se daljim istraživanjem doći do toga da se saznaju imena stradalnika, da će se zbog njihovih porodica saznati ko su - završava svoju priču Ćelić, nad crnim bezdanom jame na Cerovi.
     
    Tu, na Zlatiboru, kosti bezimenih, duže od sedam decenija, čekaju da se vrate u pamćenje živih.
     
    POSVEĆENOST SVOM RODU

    DIMITRIJE Mirko Ćelić (34), iz Prigrevice kod Apatina, posvećen je proučavanju istorije Drugog svetskog rata i zločina nad srpskim narodom. Diplomirao je na Likovnoj akademiji Srpske pravoslavne crkve, smer freskopis, a speleologijom se bavio aktivno tokom studija. Autor je spomenika stradalim Krajišnicima na Banstolu, kao i spomenika stradalim Apatincima u ratovima devedesetih godina. Pisac je "Migine knjige" o Momčilu Kuzmincu Migi, četniku koji je ubijen 1946. godine, u dvadesetoj godini. Pre likvidacije, Miga se dve godine skrivao na Ceru, gde je pisao pesme i pripovetke, a Ćelić je ove izgubljene, potresne rukopise pronašao i objavio.

      
    STAMATOVIĆ: MEMORIJAL ŽRTVAMA

    - PLAN opštine je da pećinu u Mušvetama uredi za turističke posete. Prethodno želimo da otkrijemo šta se tačno na ovom mestu dogodilo i da srpskim mladićima tragično stradalim od bratske ruke podignemo memorijalni kompleks. Želimo da pronađemo potomke žrtava i da surovo ubijene mladiće dostojno sahranimo po pravoslavnom obredu - ističe Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina.


    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:689418-Predali-se-partizanima-pa-zavrsili-na-dnu-jame


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Жарко Вучинић
     
    "Вечан му покој души. Био је један од стубова националне српске емиграције, поштован, разуман и хуман човек, добротвор у правом смислу речи. Храбар у својим одлукама и држању истих. Хришћанин Светосавац какав се ретко рађа. Вечан спокој чика Жарку а међу нама да остане вечно сећање..."
     
    Dan Ciric
    October 6, 2017
     
    na Facebook.
     
    ******
     
    VIDEO: "PROGNANI HEROJI - ZARKO VUCINIC"
     
    Posted on You Tube by "TV Kanal EMIGRANT"
    Published on April 29, 2016
     
    "Gospodin Zarko Vucinic, bio je od prvih dana rata u cetnicima. Tokom rata bio je adjutant vojvode Dobrosava Jevdjevica. Posle rata emigrirao je u Kanadu gde i danas zivi. Bavio se ugostiteljstvom i hotelijerstvom, i danas poseduje hotel sa marinom.
     
    "Iako je u desetoj deceniji zivota zdravlje ga jos uvek dobro sluzi.
     
    "Nikada nije prestajao da se bori za istinu i srpstvo.
     
    "Unapred izvinjenje svim gledaocima zbog koriscenja latinice. Izabrao sam je iz prakticnog razloga, prilikom pretrazivanja vise ljudi ce moci da pronadje i pogleda video. Cirilica mi je svakako puno draza. Unaprad hvala na razumevanju."
     
    Predrag Rudovic







    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Novosti
    B. Puzović
    August 3, 2017

    Ulica za Dražu?

    Nova inicijativa u Valjevu traži da saobraćajnica koja se sada zove Prva proleterska, ili neka druga, dobije novo ime: Ulica generala Dragoljuba Draže Mihailovića. 

    Foto D. Krunić, Glavna ulica u Valjevu / Foto: Branko Puzović
     
    VALjEVO - Organizacija pod nazivom "Četnici Valjevo" predlaže Komisiji za određivanje naziva delova mesta, ulica i trgova grada da saobraćajnica koja se sada zove Prva proleterska, ili neka druga, dobije novo ime: Ulica generala Dragoljuba Draže Mihailovića.
     
    Podsetimo, pomenuta organizacija je i u maju 2015. tražila da Radnička ulica u naselju Brđani ponese Dražino ime, te da se donese odluka o lokaciji na kojoj će biti postavljen spomenik vođi četničkog pokreta. Na kraju, predlog za naziv ulice je odbijen, a o podizanju spomenika nije bilo ni reči...
     
    Inače, početkom 2016. je nadležna komisija navela da naziv Radnička ulica nema političkih konotacija, te da Valjevo nema ni ulicu sa imenom vođe pobedničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, pa može i bez četničkog predvodnika.




     
    http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:678796-Ulica-za-Drazu

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    EBOLI CAMP - A Prayer Service
     
    Aleksandra's Note:Many, many thanks to Mr. Miloslav Samardzic, "Pogledi", the Royal Yugoslav Army Ex-Combatants Association LTD and all those that worked with them to create and complete this very special documentary series about the Kingdom of Yugoslavia in World War Two. The series has been filled with invaluable documentary footage, photographs, interviews with people who lived through the events, documentation, and narration, including English subtitles when needed. This series is an outstanding testament to the legacy of the Serbian patriots who fought against the Nazis and Communists in the former Yugoslavia during World War II and beyond.
     
    The Final Episode, Episode 18 ("After the War") is now ready for free viewing and I encourage all who visit this site to take the time to view the episode from beginning to end. You are likely to see someone you know or loved ones, those still with us and those who have passed on to eternity.
     
    Serbian patriots throughout the Diaspora have a heritage to be so proud of. The legacy will endure, thanks to the efforts of those who refuse to let lies prevail and who remain devoted to Truth, Integrity, and Honor in the telling of history.

    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    October 2017

    *****

    "The Kingdom of Yugoslavia in World War Two" Documentary Series

    Episode 18: After the War


    "End of the Second World War. Units under the command of General Damjanovic withdraw to Italy into the hands of the Western Allies. The Allies disarm them and place them in camps in Italy and then in Germany. Life in the camps, the establishment of the first émigré associations, going into exile across the world, the memory of General Draza Mihailovic, the descendants of emigrants today..."

    VIDEO:

    https://vimeo.com/237211197








    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****



    0 0

    Politika
    Аутор: Гвозден Оташевић
    недеља, 15.10.2017.

    Откривена гробница четника на Јелици

    Раку без обележја отворили су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тaјних гробница на подручју Чачка.

    Историчар Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница у Чачку, с екипом у Придворици (Фото: Г. Оташевић)

    Придворица на Јелици – На источном осенку Јелице којем се без трактора не може прићи, два километра иза последњих сеоских кућа, јуче је откопана гробница несрећника који су страдали у претпоследњем српско-српском рату. Раку без обележја отворили су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, и забелели су се људски остаци. После откривања моштију, бутних костију, делова кичменог стуба и лобање, повукли су се с гробнице јер је одмах позвана полиција из Чачка а затим су се на том месту, у 15 сати, појавили и криминалистички техничари ПУ у овом граду, да би обавили увиђај.

    На шумовитој косини, где се човек једва одржи на ногама да не би полетео у бездно, гробница је откривена уз помоћ скенера и ту је све време дежурао Горан Давидовић, историчар Архива у Чачку, и председник речене комисије.

    – Одлуком Владе Србије из 2009. образована је Државна комисија за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних после ослобођења 1944. и по закону следе утврђивање порекла посмртних остатака и налази обдуцената – казао је Давидовић за „Политику” на месту ископавања.

    Он нам је уручио и примерак захтева за сондирање, ископавање и ексхумацију, поднетог државним властима, где се наводи:

    „Обраћамо вам се с молбом да на поседу Придворички поток – Горња Липа у Придворици извршите сондирање терена, пробно ископавање и ексхумацију тела мештана убијених од стране КНОЈ-а почетком новембра 1945, и то Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића из Јездине.”

    У том документу наводи се да је Радосав Радоњић Лукинац рехабилитован решењем Окружног суда у Чачку јуна 2008. а Јарослав Милутиновић фебруара 2010. године „јер су лишени живота без пресуда, као жртве прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога”.

    Изнад шумске гробнице све време ископавања бдео је Милисав Милутиновић (77) из Јездине, син Јарослављев.

    – Хвала богу што сам сазнао где ми је очев гроб – казао је старац на овом подушју у шуми, које је држао стари чачански свештеник Мирољуб Јовановић.

    Неколико слова прозборио је и педијатар из Краљева, др Милош Гостиљац, сестрић покојног Радослава Радоњића:

    – Сви од предака наслеђујемо не само боју гласа или очију, већ и оно што су учинили и све што нису.

    Иначе, у књизи „Затамњена прошлост – историја Равногорског краја – 3” чији је један од аутора Горан Давидовић, на страни 207. у фусноти с позивањем на „Хронику села Јездина у рукопису” Недељка Јешића наводи се:

    „Једне вечери почетком новембра 1945. четници Мића Стефановић и Јарослав Милутиновић, као и војни дезертер Милојко Стефановић, сачекали су у заседи под Јелицом Витомира Савковића и претукли га. Неколико дана касније, 9. новембра, Велимир Цветић је открио у кући Косте Јовановића Ајдаче у Придворици бункер у коме су се скривали Драгослав Вучићевић Црњак, Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић. У бункер је убачена бомба од које је погинуо Драгослав Вучићевић док су се друга двојица предала, али они су истог дана на Јелици стрељани. Убрзо после ликвидације ове тројице четника властима се предао и Милојко Стефановић који је осуђен на краћу временску казну. Патроле КНОЈ-а су у новембру такође убиле Мићу Стефановића у потери.”

    Милисав Милутиновић јуче је дао подушје оцу. Као петогодишњи дечак, био је заједно с мајком Павом 14 дана у затвору КНОЈ-а у Чачку („Да би тако намамили тату који се крио”) и верује, ако обдуценти потврде коме припадају кости, да ће његов родитељ бити сахрањен у крипти Цркве Св. Успења у Чачку.


    http://www.politika.rs/scc/clanak/390780/Otkrivena-grobnica-cetnika-na-Jelici


    *****

    Politika
    Autor: Gvozden Otašević
    nedelja, 15.10.2017.

    Otkrivena grobnica četnika na Jelici

    Raku bez obeležja otvorili su članovi Komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica na području Čačka.

    Историчар Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница у Чачку, с екипом у Придворици (Фото: Г. Оташевић)
     

    Na šumovitoj kosini, gde se čovek jedva održi na nogama da ne bi poleteo u bezdno, grobnica je otkrivena uz pomoć skenera i tu je sve vreme dežurao Goran Davidović, istoričar Arhiva u Čačku, i predsednik rečene komisije.

    – Odlukom Vlade Srbije iz 2009. obrazovana je Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. i po zakonu slede utvrđivanje porekla posmrtnih ostataka i nalazi obducenata – kazao je Davidović za „Politiku” na mestu iskopavanja.

    On nam je uručio i primerak zahteva za sondiranje, iskopavanje i ekshumaciju, podnetog državnim vlastima, gde se navodi:

    „Obraćamo vam se s molbom da na posedu Pridvorički potok – Gornja Lipa u Pridvorici izvršite sondiranje terena, probno iskopavanje i ekshumaciju tela meštana ubijenih od strane KNOJ-a početkom novembra 1945, i to Jaroslava Milutinovića i Radoslava Radonjića iz Jezdine.”

    U tom dokumentu navodi se da je Radosav Radonjić Lukinac rehabilitovan rešenjem Okružnog suda u Čačku juna 2008. a Jaroslav Milutinović februara 2010. godine „jer su lišeni života bez presuda, kao žrtve progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga”.

    Iznad šumske grobnice sve vreme iskopavanja bdeo je Milisav Milutinović (77) iz Jezdine, sin Jaroslavljev.

    – Hvala bogu što sam saznao gde mi je očev grob – kazao je starac na ovom podušju u šumi, koje je držao stari čačanski sveštenik Miroljub Jovanović.

    Nekoliko slova prozborio je i pedijatar iz Kraljeva, dr Miloš Gostiljac, sestrić pokojnog Radoslava Radonjića:

    – Svi od predaka nasleđujemo ne samo boju glasa ili očiju, već i ono što su učinili i sve što nisu.
    Inače, u knjizi „Zatamnjena prošlost – istorija Ravnogorskog kraja – 3” čiji je jedan od autora Goran Davidović, na strani 207. u fusnoti s pozivanjem na „Hroniku sela Jezdina u rukopisu” Nedeljka Ješića navodi se:

    „Jedne večeri početkom novembra 1945. četnici Mića Stefanović i Jaroslav Milutinović, kao i vojni dezerter Milojko Stefanović, sačekali su u zasedi pod Jelicom Vitomira Savkovića i pretukli ga. Nekoliko dana kasnije, 9. novembra, Velimir Cvetić je otkrio u kući Koste Jovanovića Ajdače u Pridvorici bunker u kome su se skrivali Dragoslav Vučićević Crnjak, Radoslav Radonjić Lukinac i Jaroslav Milutinović. U bunker je ubačena bomba od koje je poginuo Dragoslav Vučićević dok su se druga dvojica predala, ali oni su istog dana na Jelici streljani. Ubrzo posle likvidacije ove trojice četnika vlastima se predao i Milojko Stefanović koji je osuđen na kraću vremensku kaznu. Patrole KNOJ-a su u novembru takođe ubile Miću Stefanovića u poteri.”

    Milisav Milutinović juče je dao podušje ocu. Kao petogodišnji dečak, bio je zajedno s majkom Pavom 14 dana u zatvoru KNOJ-a u Čačku („Da bi tako namamili tatu koji se krio”) i veruje, ako obducenti potvrde kome pripadaju kosti, da će njegov roditelj biti sahranjen u kripti Crkve Sv. Uspenja u Čačku.


    http://www.politika.rs/sr/clanak/390780/Otkrivena-grobnica-cetnika-na-Jelici


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****



    0 0

    Politika
    Аутор: Г. Оташевић
    понедељак 16.10.2017.

    Четници опет у истом гробу

    Придворица, гроб четника: Милисав Милутиновић десно (Фото: Г. Оташевић)

    Чачак – Заменик вишег тужиоца у Чачку, Драган Калаба, издао је наредбу за вештачење гробнице убијених четника на Јелици, које је поверено специјалисти судске медицине др Љубиши Божићу из Београда. Зато је у току дана настављено откопавање те раке без обележја, коју су у недељу отворили чланови комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, на основу података добијених скенером и законске дозволе.

    Кад су се указале људске кости и лобања даље трагање је заустављено, и позвани су државни службеници – полиција, тужилац и криминалистички техничари – да би они спровели истрагу.

    Наредбом заменика тужиоца од вештака се захтева утврђивање старости костију, трагова повреда на њима и положај посмртних остатака пошто се претпоставља да су у јарузи у Придворици затрпана двојица ликвидираних припадника Југословенске војске у отаџбини из суседног села Јездине: Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић.

    – У својим изјавама, датим у недељу по подне, др Милош Гостиљац из Краљева који је Радоњићев сестрић, и Милисав Милутиновић, син Јарослављев, потврдили су да знају ко је сахрањен у тој гробници, не траже међусобно раздвајање костију и захтевају да Радоњић и Милутиновић, пошто се верује да су у истом гробу провели 72 године, буду поново сахрањени заједно, у крипти Цркве Светог Успења у Чачку. Не траже потврду за то ДНК анализом. Изласком на гроб у Придворици, одмах је утврђено да је покојник чији су посмртни остаци откривени, био сахрањен лицем према земљи – каже за „Политику” Драган Калаба.

    У решењу Окружног суда у Чачку (2008) о рехабилитацији Радослава Радоњића Лукинца (1918–1945) наводе се искази његове сестре Емилије Радоњић Гостиљац и сведока Милисава Милутиновића и Милуна Јовановића из Придворице. Радоњић је, описали су, почетком рата био у Љубљани као војник ЈВ у редовном кадру и избегао је заробљеништво тако што је пешке дошао до Чачка, преко Босне.

    „Читаву 1941. провео је код куће, да би се почетком 1942. придружио јединицама Драже Михаиловића и до краја рата био припадник четника у Јездини. Никада никога није тукао, злостављао, нити убио. По завршетку рата, плашећи се одмазде нових власти, крио се са двојицом сабораца, а новембра 1945. пронашао их је и опколио Велимир Цветић са 30-40 наоружаних људи КНОЈ-а. Радослав се предао њима и они су га тада зверски мучили и убили”, наводи се у образложењу судског решења о враћању грађанских права Радославу Радоњићу.

    Јарослав Милутиновић (1915–1945) из истог села и истог гроба, рехабилитован је 2010. у Вишем суду у Чачку. На основу исказа његовог сина Милисава Милутиновића и сведока Емилије Гостиљац, Миломира Јовановића и Добривоја Симовића, утврђено је да је пре Другог светског рата служио у Краљевој гарди а 1941. постао припадник четничког покрета и током рата обезбеђивао болницу у Јездини. За време рата није учинио никакав злочин нити било које друго кривично дело и био је поштен човек. У том решењу даље се наглашава:

    „Крајем 1944. ухапсили су га припадници Озне и спроведен је у истражни затвор у Чачку али се знало да није чинио никаква злодела па је имао статус слободњака и долазио кући. Пошто је у затвору на њега вршен притисак да учествује у стрељању четника на стадиону Борца у Чачку и то му било постављено као услов за пуштање из затвора он је, не прихватајући понуду, фебруара 1945. побегао из казнионице и крио се заједно са Радославом Радоњићем Лукинцем у околини своје куће, а с њима је био и Драгослав Вучићевић. У јесен 1945. организована је потера па се заједно са Радоњићем предао припадницима КНОЈ-а, и био стављен у притвор, у једној кући партизанског штаба. Затим је поведен у правцу планине Јелице где су били сурово мучени, упрегнути у кола, бодени ножевима и на крају заклани.”


    http://www.politika.rs/scc/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu


    *****

    Politika
    Autor: G. Otašević
    ponedeljak 16.10.2017.

    Četnici opet u istom grobu

    Придворица, гроб четника: Милисав Милутиновић десно (Фото: Г. Оташевић)
     
     
    Čačak – Zamenik višeg tužioca u Čačku, Dragan Kalaba, izdao je naredbu za veštačenje grobnice ubijenih četnika na Jelici, koje je povereno specijalisti sudske medicine dr Ljubiši Božiću iz Beograda. Zato je u toku dana nastavljeno otkopavanje te rake bez obeležja, koju su u nedelju otvorili članovi komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica na području Čačka, na osnovu podataka dobijenih skenerom i zakonske dozvole.
     
    Kad su se ukazale ljudske kosti i lobanja dalje traganje je zaustavljeno, i pozvani su državni službenici – policija, tužilac i kriminalistički tehničari – da bi oni sproveli istragu.
     
    Naredbom zamenika tužioca od veštaka se zahteva utvrđivanje starosti kostiju, tragova povreda na njima i položaj posmrtnih ostataka pošto se pretpostavlja da su u jaruzi u Pridvorici zatrpana dvojica likvidiranih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini iz susednog sela Jezdine: Radoslav Radonjić Lukinac i Jaroslav Milutinović.
     
    – U svojim izjavama, datim u nedelju po podne, dr Miloš Gostiljac iz Kraljeva koji je Radonjićev sestrić, i Milisav Milutinović, sin Jaroslavljev, potvrdili su da znaju ko je sahranjen u toj grobnici, ne traže međusobno razdvajanje kostiju i zahtevaju da Radonjić i Milutinović, pošto se veruje da su u istom grobu proveli 72 godine, budu ponovo sahranjeni zajedno, u kripti Crkve Svetog Uspenja u Čačku. Ne traže potvrdu za to DNK analizom. Izlaskom na grob u Pridvorici, odmah je utvrđeno da je pokojnik čiji su posmrtni ostaci otkriveni, bio sahranjen licem prema zemlji – kaže za „Politiku” Dragan Kalaba.
     
    U rešenju Okružnog suda u Čačku (2008) o rehabilitaciji Radoslava Radonjića Lukinca (1918–1945) navode se iskazi njegove sestre Emilije Radonjić Gostiljac i svedoka Milisava Milutinovića i Miluna Jovanovića iz Pridvorice. Radonjić je, opisali su, početkom rata bio u Ljubljani kao vojnik JV u redovnom kadru i izbegao je zarobljeništvo tako što je peške došao do Čačka, preko Bosne.
     
    „Čitavu 1941. proveo je kod kuće, da bi se početkom 1942. pridružio jedinicama Draže Mihailovića i do kraja rata bio pripadnik četnika u Jezdini. Nikada nikoga nije tukao, zlostavljao, niti ubio. Po završetku rata, plašeći se odmazde novih vlasti, krio se sa dvojicom saboraca, a novembra 1945. pronašao ih je i opkolio Velimir Cvetić sa 30-40 naoružanih ljudi KNOJ-a. Radoslav se predao njima i oni su ga tada zverski mučili i ubili”, navodi se u obrazloženju sudskog rešenja o vraćanju građanskih prava Radoslavu Radonjiću.

    Jaroslav Milutinović (1915–1945) iz istog sela i istog groba, rehabilitovan je 2010. u Višem sudu u Čačku. Na osnovu iskaza njegovog sina Milisava Milutinovića i svedoka Emilije Gostiljac, Milomira Jovanovića i Dobrivoja Simovića, utvrđeno je da je pre Drugog svetskog rata služio u Kraljevoj gardi a 1941. postao pripadnik četničkog pokreta i tokom rata obezbeđivao bolnicu u Jezdini. Za vreme rata nije učinio nikakav zločin niti bilo koje drugo krivično delo i bio je pošten čovek. U tom rešenju dalje se naglašava:

    „Krajem 1944. uhapsili su ga pripadnici Ozne i sproveden je u istražni zatvor u Čačku ali se znalo da nije činio nikakva zlodela pa je imao status slobodnjaka i dolazio kući. Pošto je u zatvoru na njega vršen pritisak da učestvuje u streljanju četnika na stadionu Borca u Čačku i to mu bilo postavljeno kao uslov za puštanje iz zatvora on je, ne prihvatajući ponudu, februara 1945. pobegao iz kaznionice i krio se zajedno sa Radoslavom Radonjićem Lukincem u okolini svoje kuće, a s njima je bio i Dragoslav Vučićević. U jesen 1945. organizovana je potera pa se zajedno sa Radonjićem predao pripadnicima KNOJ-a, i bio stavljen u pritvor, u jednoj kući partizanskog štaba. Zatim je poveden u pravcu planine Jelice gde su bili surovo mučeni, upregnuti u kola, bodeni noževima i na kraju zaklani.”


    http://www.politika.rs/sr/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Dnevnik.rs
    October 16, 2017

    На Јелици почела ексхумација тела убијених Равногораца

    ЧАЧАК: Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини.

    Jelica / Foto: Tanjug
     
     
    Према речима потомка Милисава Милутиновића (76), сина покојног Јарослава, они су зверски убијени 6. новембра 1945. године на Јелици и затрпани у рупу где су сада пронађени посмртни остаци, што би обдукција судских патолога која је данас стигла из Београда требала и да потврди.

    "Мој отац је био у Краљевој гарди и нормално је да је приступио Југословенској војсци у отаџбини, као такав је у јесен 1944. ухапшен и отеран у затвор. Добио је услов да стреља своје саборце на Борчевом игралишту како би био ослобођен. Међутим уочи тога дана је побегао из чачанског затвора. Јавио се само мојој мајци, а сакрио се у Рогачу код снахе. За њим је одмах је кренула потрага. Ухапсили су мајку и мене, тада сам имао 5,5 година и држали у затвору 14 дана”, прича Милисав.

    Потера коју је извршио Војни одред као и мобилисана два села, заједно са секретаром општине, за кога Милисав тврди да им је и издао положаје, кренула је 6. новембра 1945.

    ,,Опколили су им место у коме су се крили, а мој отац и Радоњић су се предали, док Драгослав Вучићевић звани Црњак то није хтео да учини, већ је активирао бомбу и убио се. Ову двојицу су везали и тукли, малтретирали, одвели их у штаб где су их пребијали од батина до мрака, а потом су их упрегли у запрежна кола која су вукли све до Придворичке јаруге где су их на најсуровији начин поклали”, рекао је Милутиновић.

    Он је захвалан Комисији за откривање тајних гробница, што је после толико година дошло на ред да се открију посмртни остаци његовог покојног оца и његовог саборца.

    "Моја породица је много тога претрпела и сада бар знамо где су ми очеве кости”, казао је Милутиновић и додао да ће земни остаци бити пренети у крипту у цркву Успење пресвете Богородице, која је урађена наменски за срадалнике на Борчевом игралишту по тајним гробницима по планини Јелици.

    Историчар Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница у Чачку, наводи да је зверска освета заснована на идеологији без суда и пресуде.

    ,,Руководиоци тадашњег месног одбора у Јездини, локална народна милиција и патроле ОЗНЕ из Чачка су на зверски начин убили невиног Милутиновића и Радоњића. Република Србија је задњих 10 година донела законе о рехабилитацији и реституцији. Покојни Радослав Радоњић - Лукинац и Јарослав Милутиновић су пред овом државом чисти и доказано је да нису урадили никакав злочин у Другом светском рату”, рекао је Давидовић.

    Он сматра да су обојица убијени само због идеологије.

    "Бавио сам се истраживањем органа унутрашњих послова и формирањем тадашње власти. Новембра 1945. били су први избори где су комунисти морали да победе и то је тада била наредба. Органи унутрашњих послова су добили наређење да крену у чишћење терена где је по процени било око 1.200 отпораша. Акција је предвиђала да нема живих, да нема привођених и да се егзекуције раде на лицу места”, каже Давидовић.

    Милош Гостиљац сестрић покојног Радослава Радоњића каже да човек не наслеђује само боју очију и боју гласа, наслеђују и шта су му стари радили.

    ,,Све има везе и оставља дубоки траг на оне који долазе после нас. Истина мора да се зна да би могли даље да живимо”, рекао је Гостиљац.

    Према речима Аца Ђенадића, Равногорски покрет је највише заслужан за откопавање гробница страдалих четника на овом подручју.

    ,,Сви знамо да је Равногорски покрет био иницијатор за формирање Комисијије за ископавање масовних гробница која је формирана марта 2011. године. Од тада врло активно радимо на терену и откопавањима поред Мораве”, рекао је Ђенадић.

    Он наводи да им се тако и јавио Милиса Милутиновић из Јездине са сазнањима где су сахрањени његов отац и Радослав Радоњић.

    "Припремали смо се дуго за тај чин, наравно морали смо добити и одређена одобрења што смо све и прикупили. Позвали смо полицију и тужилаштво који су изашли на терен и утврдили да се ту налази људски скелет", истиче Ђенадић.



    https://www.dnevnik.rs/drustvo/na-jelici-pocela-ekshumacija-tela-ubijenih-ravnogoraca-16-10-2017


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0



    Музеј жртава геноцида: Позив на пројекцију документарног филма о логору Сајмиште

    Пројекција филма о логору Сајмиште 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова.

    Музеј жртава геноцида у оквирима својих активности започео је продукцију дугометражних документарних филмова. Први у планираној серији био је филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Вредност филма потврђена је емитовањем на програмима Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, на неколико мањих локалних телевизијских програма и доступан је на Интернету.

    Продукцију настављамо дводелним филмом о логору Сајмиште: први је под насловом „Judenlager Semlin“ („Јеврејски логор Земун“), а други „Anhaltelager Semlin“ („Прихватни логор Земун“). Филм је урађен у оквиру обележавања 75-годишњице страдања српског народа на Козари (1942–2017) од којих је више од 8.000 особа било депортовано на Сајмиште. Овим филмом подсећамо и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на Сајмиште. Екипа која је урадила филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, урадила је и овај: аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а режију потписује Драган Ћирјанић.


    Пројекција филма ће бити 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова.


    http://www.spc.rs/sr/dokumentarni_film_u_produkciji_muzeja_zhrtava_genocida


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****



    0 0


    VIDEO:
    "Kragujevac massacre, 1941, testimony and reconstruction - Holocaust in Serbia (English subtitles)"
    Posted on You Tube by: "JasenovacCommittee"




    https://youtu.be/Nax3jHam_pw



    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0


    Politika
    [Tanjug]
    October 22, 2017

    Грајф: Јасеновац био пакао на Земљи који су створили Хрвати

    „Пред хрватским порицањем истине о злочину почињеном у овом логору не сме више ћутати”, јер је „неколико стотина хиљада невиних људи, жена деце и мушкараца” на најсвирепији могући начин побијено и мучено у овом, али и другим логорима широм тадашње Хрватске, „те да је постојао посебан систем, односно логор за мучење деце”, каже израелски историчар.

    Улаз у усташки логор Јасеновац (Фото: Википедија)

    TЕЛ АВИВ - Концентрациони логор Јасеновац био је „пакао на Земљи који су створили Хрвати” изјавио је главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам” Гидеон Грајф.

    Он је упозорио на настојања да се избрише и ревидира историја, што „личи на покушаје да се укине Холокауст”.

    Грајф је навео да се концентрациони логор Јасеновац и друга губилишта из његовог „система” разликују од осталих нацистичких логора зато што су мучења у Јасеновцу била много монструознија него у Аушвицу и осталим нацистичким логорима, те и због чињенице да у њима нису учествовали немачки војници.

    Он сматра да хрватска Влада и неки историчари и даље покушавају да кривотворе чињенице и настављају са ревизијом историје логора Јасеновац и других губилишта.

    Грајф је истакао да се „пред хрватским порицањем истине о злочину почињеном у овом логору не сме више ћутати”, јер је „неколико стотина хиљада невиних људи, жена деце и мушкараца” на најсвирепији могући начин побијено и мучено у овом, али и другим логорима широм тадашње Хрватске, „те да је постојао посебан систем, односно логор за мучење деце”.

    На званичној комеморацији одржаној у априлу 2015. године хрватски премијер Зоран Милановић обратио се присутним антифашистичким организацијама и преживелим логорашима и рођацима жртва, али десничарски председник Хрватске Колинда Грабар није се ни појавила на комеморацији, подсетио је Грајф.

    Он је нагласио да „прича о убијенима у Јасеновцу није само прича о смрти - то је прича о најгорој врсти окрутности, злу, садизму и нехуманости”.

    „Починиоци злочина уживали су у зверствима и патњама својих жртава и непрестано су развијали нове начине мучења и наношења боли”, рекао је Грајф у интервјуу Срни и додао да у јасеновцу, „смрт сама по себи није била довољна”.

    Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам” Гидеон Грајф навео је да је поражавајуће то што многе његове колеге историчари не знају ништа о Јасеновцу.

    „Чак не знају ни у којој је држави се догодио, а камоли да га лоцирају! А историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти, већ историја о зверствима, злу, садизму и нечовештву. У концентрационим логорима које су водили Хрвати смрт је сматрана врхунском вредношћу”, рекао је Грајф.

    Израелски експерт за Холокауст, говорећи о највећем концентрационом логору у Независној Држави Хрватској, закључио је да су „хрватске руке потпуно прекривене крвљу на стотине хиљада невиних Срба, Рома и Јевреја”. (Танјуг)


    http://www.politika.rs/scc/clanak/391189/Grajf-Jasenovac-bio-pakao-na-Zemlji-koji-su-stvorili-Hrvati


    *****

    Politika
    [Tanjug]
    October 22, 2017

    Grajf: Jasenovac bio pakao na Zemlji koji su stvorili Hrvati

    „Pred hrvatskim poricanjem istine o zločinu počinjenom u ovom logoru ne sme više ćutati”, jer je „nekoliko stotina hiljada nevinih ljudi, žena dece i muškaraca” na najsvirepiji mogući način pobijeno i mučeno u ovom, ali i drugim logorima širom tadašnje Hrvatske, „te da je postojao poseban sistem, odnosno logor za mučenje dece”, kaže izraelski istoričar.

    Улаз у усташки логор Јасеновац (Фото: Википедија)

    TEL AVIV - Koncentracioni logor Jasenovac bio je „pakao na Zemlji koji su stvorili Hrvati” izjavio je glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta „Šem olam” Gideon Grajf.

    On je upozorio na nastojanja da se izbriše i revidira istorija, što „liči na pokušaje da se ukine Holokaust”.

    Grajf je naveo da se koncentracioni logor Jasenovac i druga gubilišta iz njegovog „sistema” razlikuju od ostalih nacističkih logora zato što su mučenja u Jasenovcu bila mnogo monstruoznija nego u Aušvicu i ostalim nacističkim logorima, te i zbog činjenice da u njima nisu učestvovali nemački vojnici.

    On smatra da hrvatska Vlada i neki istoričari i dalje pokušavaju da krivotvore činjenice i nastavljaju sa revizijom istorije logora Jasenovac i drugih gubilišta.

    Grajf je istakao da se „pred hrvatskim poricanjem istine o zločinu počinjenom u ovom logoru ne sme više ćutati”, jer je „nekoliko stotina hiljada nevinih ljudi, žena dece i muškaraca” na najsvirepiji mogući način pobijeno i mučeno u ovom, ali i drugim logorima širom tadašnje Hrvatske, „te da je postojao poseban sistem, odnosno logor za mučenje dece”.

    Na zvaničnoj komemoraciji održanoj u aprilu 2015. godine hrvatski premijer Zoran Milanović obratio se prisutnim antifašističkim organizacijama i preživelim logorašima i rođacima žrtva, ali desničarski predsednik Hrvatske Kolinda Grabar nije se ni pojavila na komemoraciji, podsetio je Grajf.

    On je naglasio da „priča o ubijenima u Jasenovcu nije samo priča o smrti - to je priča o najgoroj vrsti okrutnosti, zlu, sadizmu i nehumanosti”.

    „Počinioci zločina uživali su u zverstvima i patnjama svojih žrtava i neprestano su razvijali nove načine mučenja i nanošenja boli”, rekao je Grajf u intervjuu Srni i dodao da u jasenovcu, „smrt sama po sebi nije bila dovoljna”.

    Glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta „Šem olam” Gideon Grajf naveo je da je poražavajuće to što mnoge njegove kolege istoričari ne znaju ništa o Jasenovcu.

    „Čak ne znaju ni u kojoj je državi se dogodio, a kamoli da ga lociraju! A istorija ubijenih u Jasenovcu nije samo istorija smrti, već istorija o zverstvima, zlu, sadizmu i nečoveštvu. U koncentracionim logorima koje su vodili Hrvati smrt je smatrana vrhunskom vrednošću”, rekao je Grajf.

    Izraelski ekspert za Holokaust, govoreći o najvećem koncentracionom logoru u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, zaključio je da su „hrvatske ruke potpuno prekrivene krvlju na stotine hiljada nevinih Srba, Roma i Jevreja”. (Tanjug)


    http://www.politika.rs/sr/clanak/391189/Grajf-Jasenovac-bio-pakao-na-Zemlji-koji-su-stvorili-Hrvati


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    U ime naroda za slobodnu Srbiju
    na Facebook.
    ЛИСИЧИЈИ ПОТОК, ПОМЕН И ПОДРШКА ИНИЦИЈАТИВИ ЗА СПОМЕН ОБЕЛЕЖИЈЕ ЖРТВАМА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА
    "Опело жртвама и скуп подршке грађанској иницијативи да се на простору девастиране Краљеве чесме (Лисичији поток) након њене обнове подигне достојан споменик жртвама комунистичког режима. На овом месту и ближој околини су непосредно по ослобођењу Београда припадници тајне полиције ОЗН-е ликвидирали више хиљада грађана Београда без суђења. Заједно са појединим кривцима страдале су стотине невиних људи или оних који нису заслужили смрт. Биће постављено привремно скромно спомен обележије. Осим опела наступиће и хор раковачке цркве а пригодне говоре одржаће неке од јавних личности које су пружиле подршку иницијативи - Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Јелисавета Карађорђевић."
     
    *****
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
    *****
     

    0 0

    Mondo.rs
    Miloš Đorelijevski





     
     














    0 0

    Serbian Volunteers from America in WWI
     
    SPECIAL MESSAGE FROM
    Merritt Mirjana Pavichevich
     
    FILM PROJECT highlighting
    Serbian Immigrants in North America
    SEEKING PERSONAL STORIES
    OF SERBIAN VOLUNTEERS IN WORLD WAR ONE!


    "Do any of my fellow Serbian Americans have family members (or know of anyone who does) who returned to Serbia as WWI volunteers? I have become involved in a film project dealing with Serbian Immigration in North America. I would appreciate any leads. SNF and other publications may have existing archives, but I would appreciate any tips or contacts. My Deda Dusan's father and uncles came to St. Louis before WWI to try to buy a ranch and make a go of it, but when they heard that king and country needed them, they dropped that dream and went back to Yugoslavia never to return, and dashed were our hopes of being the Cartwright family of Bonanza, or the Ewings of Dallas...ha ha.

    "If anyone has a story, particularly of Chicago dobrovoljci, please message me or email me ASAP at mirjanamerritt@gmail.com.
     
     Thank you in advance!"
     
    Merritt Mirjana Pavichevich
    October 2017
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


    *****

    0 0

    Novosti
    Nikola JANKOVIĆ
    November 8, 2017

    Naočare đenerala Draže pronađene u jami Cerova?

    U pećini na Zlatiboru, među skeletima, otkriven predmet koji bi mogao da reši misteriju. Među kostima i deo okvira, kakav je uoči streljanja imao Dragoljub Mihailović.

    Dragoljub Mihailović, Deo naočara pronađen u pećini u Mušvetama
     
    NEDAVNO otkriće masovne grobnice u pećini Cerova na Zlatiboru, potkrepljeno svedočenjima najstarijih meštana ovog kraja, pokazalo je da su na ovom mestu u junu 1945. surovo i bez presude likvidirani srpski mladići, povratnici iz rata. Prethodnih dana, speleolozi su se još jednom spustili na dno jame, a među kostima, tabakerama, kaiševima, opancima, cokulama i ispucanim čaurama pronašli su jedan prepoznatljiv predmet - staklo i deo okvira za naočare, koje liče na one koje je uoči streljanja 1946. godine nosio đeneral Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini.
     
    - Pored dela naočara, koje smo pronašli u jami Cerova, a koje izgledaju baš kao one kakve je imao Draža Mihailović, postoje i svedočenja da su se Slobodan Penezić Krcun, vođa akcije hvatanja đenerala, kao i Miloš Minić, tužilac u sudskom procesu protiv Mihailovića, u poratnim godinama na Zlatiboru lično raspitivali o jami. Bilo im je verovatno važno da baš oni, bez posrednika, provere šta meštani znaju o tajni koju pećina krije. Minić je pokazivao naročito interesovanje - objašnjava Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. - Komunisti su decenijama istraživačima vešto poturali pogrešne tragove o tajnom grobu vođe ravnogorskog oslobodilačkog pokreta. Jednako revnosno i vešto, udaljavali su istraživače od jame Cerova. Tako je ona bila tajna, sve do sada. To budi opravdanu sumnju da je đeneral Dragoljub Draža Mihailović 17. jula 1946. mogao biti streljan baš nad pećinom u Mušvetama i da je bačen među kosti svojih saboraca, likvidiranih godinu dana ranije.

    Da li na Zlatiboru, na dnu jame Cerova, zaista počiva komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini?


    - Do odgovora ćemo doći. Odmah po ponovnom spuštanju u jamu obavestili smo policiju o novim otkrićima, a njihova obaveza je da o svemu izveste tužilaštvo. Uprkos višedecenijskom zataškavanju, tužilaštvo je dužno da pokrene istragu. Očekujemo da će DNK analize posmrtnih ostataka biti urađene. One bi mogle da daju odgovor o tragičnom kraju Draže Mihailovića i ostalih značajnih pripadnika ravnogorskog oslobodilačkog pokreta kojima je suđeno zajedno sa Mihailovićem, a koji se nisu domogli izbeglištva - dodao je Stamatović, koji se sa šestoricom speleologa i četvoricom sveštenika Srpske pravoslavne crkve spustio na dno jame. Jamu Cerova nedavno je otkrio freskopisac i speleolog Dimitrije Mirko Ćelić iz Prigrevice kod Apatina, sa kolegama iz beogradskog kluba "Asak". "Novosti" su zatim obelodanile najmračniju zlatiborsku tajnu, skrivanu 70 godina.

    - Staklo i deo metalnog okvira naočara načeo je zub vremena. Metalni deo je skoro potpuno satrulio, ali je ostatke moguće konzervirati. Uz deo naočara, u podzemnoj dvorani 50 sa 50 metara, pronađene su dve tabakere, cokule, opanci, gumenjaci, dva opasača, značka Saveza skauta omladine Kraljevine Jugoslavije, delovi testere, prazne čaure, žice kojima su žrtvama bile vezane ruke i noge - kaže Ćelić. - Ličnih dokumenata kod žrtava, nažalost, nema. Ili su im oduzeta pre likvidacije ili su satrulila.

    Speleolozi i sveštenik kraj pronađenih kostiju

    Skromni istorijski izvori govore da je na Zlatiboru netragom nestalo između 200 i 300 srpskih mladića, povratnika iz rata u jugozapadnu i zapadnu Srbiju. Njima je obećavana sloboda "ako nisu okrvavili ruke". Neki od njih završili su u jami Cerova. Većini se, ipak, trag gubi u užičkom zatvoru.

    - Krajem 1945. dođoše u Mušvete dve žene iz Kosjerića, u crnini. Njima je neko došapnuo tačno mesto gde su im muževi skončali. Jedna od njih reče da joj se muž zvao Srbo - svedoči Obren Đekić (90), jedini živi svedok likvidacija nad jamom Cerova.

    On je posvedočio da je njegov otac Ivan, solunac, video kako B. A. sa D. R. i Đ. M. (imena poznata redakciji) ubijaju ljude nad jamom! Sva trojica su Zlatiborci. Dogodilo se tako da se za samo jednu žrtvu zna da je reč o "Srbu iz Kosjerića".

    Ko su ostali, zasad nije poznato. Dok se ne utvrdi istina, predmeti pronađeni u jami biće konzervirani i sačuvani. Opštinari su raskrčili stazu do jame dugu dva-tri kilometra kroz neprohodnu šumu. Uskoro će urediti ovaj prilazni put, da bi pećinu otvorili za posetioce.


    NAJVEĆA TAJNA

    MESTO na kome počiva Draža Mihailović najveća je srpska tajna. Dosadašnji tragovi vodili su na Adu Ciganliju, na plavni deo Velikog ratnog ostrva, u Lisičiji potok u blizini Belog dvora...

    Jedino su u jami Cerova, u zlatiborskom selu Mušvete, pronađeni nekakvi tragovi, koji bi mogli da reše višedecenijsku misteriju. DNK analiza nađenih kostiju mogla bi da zatvori veliko srpsko traganje, čiji su najvažniji akteri: Mihailović, Krcun i Minić - svi iz užičkog kraja.

    Deo predmeta nađenih na dnu jame
     
    PARASTOS NA DNU
     
    U jami Cerova služen je parastos stradalnicima čije su kosti nedavno otkrivene na dnu pećine. Četvorica sveštenika sa Zlatibora i iz Užica, a nešto ovakvo dogodilo se verovatno prvi put u istoriji, spustila su se niz konopce, sa speleolozima, na dno jame. Dole, oko petnaest metara ispod površine zemlje, služili su parastos zasad bezimenim žrtvama. Nad njihovim je kostima, posle sedam decenija skrivanja užasnog zločina, zasijao plamen sveća.
     
     
    Minić na suđenju Mihailoviću

    MINIĆEVI SUSRETI SA MIHAILOVIĆEM

    RASPITIVANjE Miloša Minića za jamu Cerova na Zlatiboru mogao bi da bude poslednji čin u njegovim odnosima sa streljanim đeneralom Mihailovićem. Baš je Minić krajem jula 1941, a zatim još dva puta, u avgustu i septembru iste godine, vodio pregovore sa Mihailovićem o zajedničkoj borbi partizana i ravnogoraca. Bili su to prvi zvanični kontakti dveju strana. On je organizovao, a zatim je i prisustvovao susretu Josipa Broza i Draže Mihailovića u Struganiku 19. septembra 1941. Posle rata, bio je tužilac na procesima svim najvažnijim ravnogorcima, Keseroviću, Lukačeviću, Gašpareviću... Bio je glavni tužilac u "Beogradskom procesu" Mihailoviću i još 23 pripadnika JVuO, vojnim komandantima, predratnim srpskim političarima i članovima Jugoslovenske vlade u izbeglištvu.


    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:694671-Naocare-djenerala-Draze-pronadjene-u-jami-Cerova


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Novosti
    J. MATIJEVIĆ
    09. novembar 2017.

    Zašto bi Dražu ubili na Zlatiboru

    Istoričar Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju, za "Novosti", o otkriću u pećini Cerova. Mihailovićeve stvari koje je imao prilikom hapšenja, pa i naočare, nalaze se u BIA.

    Pećina u Mušvetama na Zlatiboru

    SVE lične stvari Dragoslava Draže Mihailovića, pa i naočare koje je imao prilikom hapšenja, nalaze se u BIA. Njih smo čak i izlagali 2014. godine u okviru izložbe "U ime naroda" priređenoj u Istorijskom muzeju Srbije. Osim generalovih naočara, tu su i njegova lula, sat, mapa, penkalo, kompas, pištolj... Ordenje kojim je američki predsednik Hari Truman, 1948. godine, posthumno odlikovao Dražu Mihailovića, predato je njegovoj ćerki Gordani.

    Ovo je "Novostima" rekao dr Srđan Cvetković, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu povodom teksta objavljenog u sredu u našem listu o mogućnosti da je u pećini Cerova na Zlatiboru, streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini. To što je u jami pronađen prepoznatljiv predmet - staklo i deo okvira za naočare, poput onih koje je Mihailović nosio uoči streljanja 17. jula 1946, naš sagovornik ne smatra iznenađujućim.

    - Takve naočare imali su mnogi ljudi toga doba i ne treba da budu povod za bilo kakvu insinuaciju bez drugih dokaza - dodaje Cvetković. - Teoretski je moguće da je general Draža Mihailović streljan bilo gde u Srbiji, pa i kod jame Cerova u Mušvetama na Zlatiboru, ali smatram da je to malo verovatno. Zašto bi ga, pored toliko strelišta u posleratnom Beogradu i okolini, odvodili tako daleko, gotovo u kraj u kom je 13. marta 1946. godine uhapšen.

    Srđan Cvetković

    U teško dostupnoj jami Cerova na Zlatiboru, speleolozi iz Apatina i Beograda, jesenas su otkrili masovnu grobnicu u kojoj su, po svedočenjima meštana obližnjeg sela Mušvete, zemni ostaci pripadnika Ravnogorskog pokreta streljanih u junu 1945. godine. Reč je o sedamdesetak mladića, starih od 16 do 20 godina, surovo i bez presude likvidiranih po završetku Drugog svetskog rata. Na njihovim skeletima vidi se da su im ruke bile vezane žicom. Tako se predanje najstarijih živih Zlatiboraca, nemoćnih da svoje reči o svirepom ubistvu zarobljenih četnika na kraju rata potkrepe dokazima, posle sedam decenija pokazalo istinitim.

    Naočare Draže Mihailovića koje su izložene u muzeju BIA

    RASPITIVANjE KRCUNA I MINIĆA

    OSIM dela naočara koje liče na one generala Mihailovića, u Cerovi su, među kostima, pronađene i tabakere, kaiševi, opanci, cokule i ispucane čaure. Da su naočare baš pripadale komandantu Jugoslovenske vojski u otadžbini, meštane na sumnju navodi sećanje najstarijih da su se za ovu jamu, u poratnim godinama, na Zlatiboru lično raspitivali Slobodan Penezić Krcun, vođa akcije hvatanja đenerala, i Miloš Minić, tužilac u sudskom procesu protiv Mihailovića.


    Deo naočara pronađen u pećini

    STAMATOVIĆ: PODIŽEMO SPOMENIK

    Prvi čovek Čajetine Milan Stamatović najavio je da će Opština podići spomen-obeležje i urediti teren oko pećine u Mušvetama.

    - To će biti zapravo memorijalni kompleks žrtvama u Mušvetama, ali i svim srpskim žrtvama genocida u 20. veku - navodi se u Stamatovićevoj pisanoj izjavi dostavljenoj medijima. - Potrebno je, najpre, otkriti šta se na tom mestu tačno dogodilo, pronaći potomke stradalnika, a potom posmrtne ostatke žrtava sahraniti po pravoslavnim običajima u jedinstveni memorijalni kompleks.



    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:694873-Zasto-bi-Drazu-ubili-na-Zlatiboru


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

     


    Gulfstream Pictures Acquires Gregory Freeman WWII Escape Tale ‘The Forgotten 500’

    EXCLUSIVE:  Gulfstream Pictures has acquired feature film rights to the Gregory Freeman book The Forgotten 500: The Untold Story of the Men Who Risked All for the Greatest Rescue Mission of World War II. Gulfstream partners Mike Karz and Bill Bindley will use it to tell a fact-based WWII escape tale. Based on declassified documents and exclusive interviews, the book tells a story kept secret more than 60 years, of the young American airmen shot down in the hills of Yugoslavia during bombing runs, their daring escape, and the secret agents who came to their rescue.

    The airmen, eager to join the war and fight the Germans, took part in often-deadly trips from Italy to bomb German oil fields in Romania. They found themselves parachuting out of crippled planes and into the arms of Yugoslav villagers who, despite being surrounded by the Germans, risked their own lives to help the downed airmen in the fight against the Nazis. With crucial fighter support from the Tuskegee Airmen, American cargo planes descended into Nazi territory for the greatest secret rescue mission of World War II. The U.S., British and Yugoslav governments kept the rescue effort quiet, denying credit to the heroic rescuers and the foreign allies who sacrificed their lives to save the airmen.

    Bindley and Karz will produce for Gulfstream and Porter Farrell will be executive producer through his Turnpike Pictures banner.

    “In an era of comic book heroes, the men and women in The Forgotten 500 harken back to real-life characters from classic films like The Great Escape in a nonfiction adventure story that will have audiences of all ages on the edge of their seats,” said Bindley.

    Added Karz: “Much like we saw with Argo, this story was kept classified for a long time, in this case for over a half century. Greg’s book reads like a novel – it tells of daring heroism, loyalty, and self-sacrifice.”

    Freeman, whose most recent book is The Gathering Wind: Hurricane Sandy, the Sailing Ship Bounty, and a Courageous Rescue at Sea, is repped by WME.

    Gulfstream is separately percolating King David for Warner Bros based on David: The Divided Heart by Rabbi David Wolpe. Turnpike’s next film is Hate Crimes, followed by When Cowboys Die.


    http://deadline.com/2017/11/the-forgotten-500-wwii-rescue-tale-gulfstream-pictures-gregory-feeman-1202208750/


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Velimir Cvjeticanin and the Spomenica dedicated to his father,
    Chetnik Commander Milan Cvjeticanin,
    at the Organization of Serbian Chetniks Ravna Gora (OSCRG) Congress
     in Merrillville, Indiana May 2014. Photo by Aleksandra Rebic.
     
     
    Aleksandra's Note:Earlier this week I was informed that Velimir Cvjeticanin had only a few days left...As of this morning, Friday November 17, 2017, he is no longer in pain. Rest in Peace, our sweet "Nani". You were truly beloved.

    One of the finest Serbian patriots in the entire Diaspora. A good, decent, kind man - a gentle soul with a wealth of knowledge who used that knowledge to carry on a great legacy. Velimir Cvjeticanin set an excellent example for all of us on what it means to be a "Chetnik". He honored me with his friendship, and I treasured him.

    Memory Eternal.

    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    November 17, 2017


    Visitation:
    Sunday, November 19, 2017 at Lincoln Ridge Funeral
    Home in Schererville, Indiana (Crown Point)
    from 5 - 8:00 p.m.
    Pomen (Memorial Service)
    7:00 p.m.
    7607 W Lincoln Hwy.
    Crown Point, Indiana 46307
     
    Opelo - Funeral Service
    Monday, November 20, 2017 - 9:00 a.m.
    St. George Serbian Orthodox Church - Harbor
    (East Chicago)
    4021 Elm Street
    East Chicago, Indiana 46312

    Burial
    Monday, Nov. 20, 2017 - Noon.
    St. Sava Serbian Orthodox Monastery
    32377 IL-21

    0 0


    Нова књига на француском - превод књиге
    ''Крвави Васкрс 1944. године''
    - излази из штампе 20. децембра
     
    TRAGIQUES PAQUES 1944
     
    "Un des paradoxes de la Seconde Guerre mondiale est que ce sont les Etats européens occupés ayant le plus résisté à Hitler qui ont le plus souffert de la part des Alliés : la Pologne, la France et le Royaume de Yougoslavie, plus précisément pour ce dernier, dans ses parties serbes. (...)
     
    Le but de cet ouvrage est de déterminer les raisons pour lesquelles plus de belgradois ont péri sous les bombes Alliées en 1944, que sous les bombes allemandes en 1941." Extrait de la préface de l'auteur

    Couverture souple, format A5, 155 pages.
    A paraître le 19 décembre 2017. Réservez votre exemplaire dès maintenant


    Version de 1ère de couverture:
    Français, Version Anglaise
    Dimensions:14 cm × 1.5 cm × 21 cm
    Poids:220 g
    Prix :€20,00 TTC


    https://www.pogledi.fr/fr/content/tragiques-p%C3%A2ques-1944#


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****
     


    0 0

    Politika
    Аутор: Гвозден Оташевић
    уторак, 12.12.2017.

    Нема кривичног поступка за убиство четника 1945. на Јелици

    Тужилаштво за ратне злочине у допису од 14. новембра 2017. заузело став да у конкретном случају постоји једино надлежност Вишег суда у Чачку, односно „само кривично дело тешког убиства из члана 114. став 1. тачка 9 КЗ...”

    Откопавање земних остатака двојице четника на Јелици, 15. октобра 2017.
    (Фото Г. Оташевић)

    Чачак – Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница жртава комунистичког терора на подручју града Чачка, обавештен је да неће бити кривичног поступка због убиства четника на Јелици 1945. У беспуту Придворице, у једној јарузи, 15. октобра ове године откопани су земни остаци двојице припадника Југословенске војске у отаџбини, али сродници нису захтевали утврђивање идентитета помоћу ДНК, знајући из предања о којим је људима реч.

    У допису које је Више јавно тужилаштво у Чачку ових дана упутило Давидовићу, иначе историчару овдашњег Међуопштинског архива, наводи се:

    „Упознати сте са садржином списа који се односе на захтев Милисава Милутиновића из Јездине код Чачка и др Милоша Гостиљца из Краљева за пробно ископавање након сондирања терена и ексхумацију посмртних остатака Јарослава Милутиновића (Милисављев отац) и Радослава Радоњића (ујак др Гостиљца)...

    Након вештачења специјалисте судске медицине др Љубише Божића списи су достављени Тужилаштву за ратне злочине које је у допису од 14. новембра 2017. заузело став да у конкретном случају постоји само надлежност Вишег суда у Чачку, односно да постоји само кривично дело тешког убиства из члана 114. став 1. тачка 9 КЗ...

    Након што је прибављена изјава Милисава Милутиновића од 24. новембра ове године, у којој је он навео која су лица били егзекутори, објашњавајући да су давно преминула, то је донета одлука о непокретању кривичног поступка против тих лица, а због кривичног дела тешког убиства”, навео је Драган Калаба, заменик вишег тужиоца у Чачку, који је водио поступак у овом случају.

    Међутим, Давидовић не прихвата такво решење:

    – Мој став је да је ово ратни злочин који никад не застарева – казао је историчар за „Политику”.

    Вештачењем је, иначе, утврђено да је један од четника усмрћен хицем у главу који је начинио прострелну рану, а други ударцем тупим механичким оруђем у предњи део главе. Међутим, из исказа сведока Милутиновића произлази да су извршиоци преминули још крајем прошлог века.

    У решењу Окружног суда у Чачку (2008) о рехабилитацији Радослава Радоњића Лукинца (1918–1945) наводе се искази његове сестре Емилије Радоњић Гостиљац и сведока Милисава Милутиновића и Милуна Јовановића из Придворице. Радоњић је, описали су, почетком рата био у Љубљани као војник ЈВ у редовном кадру и избегао је заробљеништво тако што је, преко Босне, пешке дошао до Чачка.

    „Читаву 1941. провео је код куће, да би се почетком 1942. придружио јединицама Драже Михаиловића и до краја рата био припадник четника у Јездини на Јелици. Никада никога није тукао, злостављао, нити убио. По завршетку рата, плашећи се одмазде нових власти, крио се са двојицом сабораца, а новембра 1945. пронашао их је и опколио Велимир Цветић са 30–40 наоружаних људи КНОЈ-а. Радослав се предао њима и они су га тада зверски мучили и убили”, стоји у образложењу судског решења о враћању грађанских права Радославу Радоњићу.

    Јарослав Милутиновић (1915–1945), из истог села и истог гроба, рехабилитован је 2010. у Вишем суду у Чачку. На основу исказа његовог сина Милисава и сведока Емилије Гостиљац, Миломира Јовановића и Добривоја Симовића, утврђено је да је пре Другог светског рата служио у Краљевој гарди, а 1941. постао припадник четничког покрета и током рата обезбеђивао болницу у Јездини. За време рата није учинио никакав злочин нити било које друго кривично дело и био је поштен човек. У том решењу истиче се, даље:

    „Крајем 1944. ухапшен је од стране Озне и спроведен у истражни затвор у Чачку, али се знало да није чинио никаква злодела, па је имао статус слободњака и долазио кући. Пошто је у затвору на њега вршен притисак да учествује у стрељању четника на стадиoну Борца у Чачку и то му било постављено као услов за пуштање из затвора, он је, не прихватајући понуду, фебруара 1945. побегао из казнионице и крио се заједно са Радославом Радоњићем Лукинцем у околини своје куће, а с њима је био и Драгослав Вучићевић. У јесен 1945. организована је потера, па се заједно са Радоњићем предао припадницима Кноја, и био стављен у притвор у једну кућу партизанског штаба. Затим је поведен у правцу планине Јелице, где су били сурово мучени, упрегнути у кола, бодени ножевима и на крају заклани.”

    У књизи „Затамњена прошлост – историја Равногорског краја – 3” чији је један од аутора Горан Давидовић, на 207. страници, у фусноти са позивањем на „Хронику села Јездина у рукопису” Недељка Јешића, наводи се:

    „Једне вечери почетком новембра 1945. четници Мића Стефановић и Јарослав Милутиновић, као и војни дезертер Милојко Стефановић, сачекали су у заседи под Јелицом Витомира Савковића и претукли га. Неколико дана касније, 9. новембра, Велимир Цветић је открио у кући Косте Јовановића Ајдаче у Придворици бункер у коме су се скривали Драгослав Вучићевић Црњак, Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић. У бункер је убачена бомба, од које је погинуо Драгослав Вучићевић, док су се друга двојица предала, али они су истог дана на Јелици стрељани. Убрзо после ликвидације ове тројице четника властима се предао и Милојко Стефановић, који је осуђен на краћу временску казну. Патроле Кноја су у новембру такође убиле Мићу Стефановића у потери.”


    http://www.politika.rs/scc/clanak/394319/Nema-krivicnog-postupka-za-ubistvo-cetnika-1945-na-Jelici


    *****

    Politika
    Autor: Gvozden Otašević
    utorak, 12.12.2017.

    Nema krivičnog postupka za ubistvo četnika 1945. na Jelici


    0 0



    ДРАЖА О КОМУНИСТИЧКОМ ПЛАНУ ОТИМАЊА КОСОВА

    Генерал Михаиловић је пророчански проценио штa ће комунисти припремити Српском народу.

    У писму четничке команде за западну Босну од 23. децембра 1943. године, упућеном команданту I и II четничког корпуса, цитиран је један радиограм Драже Михаиловића овако:
     

    Од ЧИЧЕ број 268 од 3 децембра 1943 године.

    "Југословенски комунисти обећали су Kосово Албанији, да би повукли у своје редове Арнауте против Срба. Ово обећање дао је ТИТО. Циљ је да се обезбеде данашње границе независне Државе Хрватске стварањем већине Хрвата и Муслимана на штету Срба, где их никад није било.

    "Да се ово постигне најпре су навлачили казнене експедиције само кроз српске крајеве у којима је побијено стотине хиљада Срба, а сад треба разорити снагу српског народа у Србији, Санџаку и Црној Гори. Титу за ово нису довољни Хрвати, Муслимани и белосветски олош већ покушава обећањима српских земаља, да придобије Арнауте и Бугаре и са свих страна нападне Србију.

    "Овај се план не разликује од немачких и Павелићевих планова за Српски народ, јер је то иста политика, коју воде исти непријатељи нашег народа.

    "ТИТО данас обећава Арнаутима славно
    српско KОСОВО, понос наше историје, а сутра ће Јужну Србију обећати Бугарима, а Бачку и Банат Мађарима, да би Србију свели на ''Београдски пашалук”. Све ово Титу је омогућио Черчил. Сваки даљи коментар је сувишан."



    Извор: Др.Алекасандар Стаматовић - ИСТИНА О ЧЕТНИЦИМА


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****




older | 1 | .... | 43 | 44 | (Page 45) | 46 | 47 | .... | 49 | newer