Are you the publisher? Claim or contact us about this channel


Embed this content in your HTML

Search

Report adult content:

click to rate:

Account: (login)

More Channels


Showcase


Channel Catalog


Channel Description:

Unsung World War Two Hero
    0 0

    Poster for the documentary film “General Draža Mihailović”

    "On Draža’s day in 2018, the Pogledi Film Company from Kragujevac, Serbia, published a poster for its documentary film “General Draža Mihailović,” which is in the production process. The poster was created by university professor of applied design, Nikola Berbakov. It is available in Serbian and English.
    "The length of the film is 110 minutes. Production is expected to be completed in October of this year.

    "To learn more about the film, including the trailer, please see here:

    http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/documentary-general-draza-mihailovic/

    http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/%D0%B0-poster-for-documentary-film-general-draza-mihailovic/
    *****
    Плакат за филм “Генерал Дража Михаиловић“
    "На Дражин-дан 2018-те године, предузеће за кинематографију “Погледи“ д.о.о. Крагујевац, објављују плакат за документарни филм “Генерал Дража Михаиловић“, чија израда је у току.
    "Плакат је дело универзитетског професора графике Николе Бербакова, а постоји српска и енглеска верзија.
    "Филм ће трајати око 110 минута. Завршетак филма може се очекивати у октобру ове године.
    Више о филму, укључујући и трејлер, можете видети овдe:

    http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/dokumentarni-film-general-draza-mihailovic/


    http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE/



    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Britić - The British Serb magazine
    July 19, 2018




    Many flock to celebrate Dražin Dan in London

    People came together to commemorate General Draža Mihailović, the leader of the first anti-Nazi resistance in Yugoslavia, who died 72 years ago.

    And among those who came to honour Čiča Draža last Sunday was HRH Princess Katarina Karadjordjevic.

    Dražin Dan started in the traditional manner, with a memorial service at St Sava’s in London conducted by parish clergy. Lunch was served at the Ravna Gora Hotel, which was very well-attended.

    A cultural programme followed at Dom Nikolaja back in Notting Hill. Traditional Serbian folklore dance groups Avala from Corby and Rastko in London entertained the audience.

    Andjelka and Zoran sang songs into the night.

    Marko Govoruša, Secretary of the Pokret’s London Club, noted some details on the life of Draža:

    "Dragoljub – Draža Mihailović was executed on 17th July in 1946. He was the Army General and Chief of Staff of the Yugoslav Army in the Fatherland. During the Balkan wars and the First World War, Draža was an officer in the Serbian army in the Kingdom of Serbia. He was a 19-year-old cadet when he first saw battle. The Balkan wars have interrupted his studies, but at the end of the war he came home with a silver medal for courage and the rank of second lieutenant. In the First World War he survived the retreat over the Albanian mountains ​​along with his soldiers, participated in the breakthrough of the Salonika front and the liberation of Serbia in 1918. After the establishment of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes in 1918, Mihailović continued his military career. He continued his studies in France and in the period from 1935 to 1936 he served as military attache in Bulgaria, and from 1936 to 1937 in Czechoslovakia. In late December 1939, he was appointed lecturer at the Military Academy. In October 1940, he was promoted to an assistant to the military staff, and from 1 April 1941 he was appointed Chief of the Operations Department of the Third Army. At that time he already had the rank of colonel.

    "The capitulation of the Yugoslav Royal Army, which was signed on 17 April 1941, found Colonel Mihailović in Eastern Bosnia. He refused to accept the military capitulation and went to Serbia to continue his resistance. He organized a group that was the beginning of what will later become the Ravna Gora Movement. The new Yugoslav royal government headed by academician Slobodan Jovanović, formed on 11 January 1942, appointed Mihailović Minister of the Army, Navy and Air Force. During the war years that followed, a civil war broke out in the Kingdom of Yugoslavia between the Partisans and the Chetniks. That war has had devastating consequences for the Serbian people and the country. Even today there are debates and divided opinions about the events from those war years. The reason for this are precisely the two sides and the fact that England and other Western countries changed their strategic support to one or the other on several occasions. By the end of the war, the Partisans prevailed and General Mihajlović was arrested on 13 March 1946. Shortly after he was convicted and the death sentence was executed on July 17, 1946. Even today no one knows exactly where the grave of General Mihailović is."

    Thanks to Marko Govoruša and Dušan Parojčić for information and photos.






















    http://www.ebritic.com/?p=672328


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Telegraf.rs
    July 30, 2018

    Ekskluzivno! Amerikanci traže da se skine veo tajne o smrti Draže Mihailovića: Premijerki Brnabić pismo uručio kongresmen Po.

    - U duhu prijateljstva između SAD i Republike Srbije, najlepše vam upućujem zahtev da obelodanite materijal koji se odnosi na suđenje i ubistvo Draže Mihailovića - piše u pismu iz Vašingtona.


    General Draza Mihailovich

    Brnabić u Vašingtonu sa članovima američkog Kongresa: Premijerka na sastanku sa ključnim ljudima Srpskog kokusa. Foto: VLADA REPUBLIKE SRBIJE

    Koopredsedavajući srpskog Kokusa u američkom Kongresu, kongresmen Ted Po iz Teksasa uručio je u sredu 25. jula pismo premijerki Srbije Ani Brnabić.

    U pismu, u koje je Telegraf.rs ekskluzivno imao uvid, Po traži da se objave dokumenta vezana za suđenje i pogubljenje vođi JVuO i četničkog pokreta Dragoljubu Draži Mihailoviću.

    Pismo prenosimo u celosti:

    "Draga premijerko,

    "Želim da vam iskreno zahvalim na vašoj poseti Vašingtonu. U duhu prijateljstva između SAD i Republike Srbije, najlepše vam upućujem zahtev da obelodanite materijal koji se odnosi na suđenje i ubistvo Draže Mihailovića.

    "General Mihailović igrao je ključnu ulogu u spasavanju stotine stranih pilota tokom Drugog svetskog rata, uključujući i američke službe. On i ljudi kojima je komandovao pokazali su izuzetnu hrabrost u odbrani naših pilota za vreme misije "Halyard", tako da verujem da bi u čast i uspomenu na njega trebalo da se učine javnim okolnosti njegove smrti.

    "Amerikanci nikada neće zaboraviti hrabrost i drugarstvo Srba, posebno Draže Mihailovića pokazanog tokom Drugog svetskog rata. Nadam se da ćemo zajedničkim radom uspeti da edukujemo buduće generacije Amerikanaca i Srba o našem dugom istorijskom prijateljstvu kako bi opstalo u godinama koje dolaze."

    Da podsetimo, premijerka Srbije bila je u poseti SAD povodom stogodišnjice od podizanja srpske zastave nad Belom kućom, što je obeleženo nizom manifestacija.

    Portalu Telegraf.rs potvrđeno je u kabinetu premijerke da je kongresmen Po pismo uručio Ani Brnabić, te da će ono biti prosleđeno u redovnu proceduru.


    http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2979411-ekskluzivno-amerikanci-traze-da-se-skine-veo-tajne-o-smrti-draze-mihailovica-premijerki-brnabic-pismo-urucio-kongresmen-po-foto


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Pogledi
    August 3, 2018

    Ко је Тед По, конгресмен који тражи Дражин гроб?

    “Данас желим да одам почаст једном од наших најзначајнијих савезника — српском народу. Већ више од 130 година имамо блиске односе са српским народом“, рекао је По у једном свом говору у Конгресу. Доносимо цели говор и краћу биографију Теда Поа.


    Копредседавајући српског Кокуса у Конгресу САД, конгресмен Тед По из Тексаса уручио је писмо премијерки Србије Ани Брнабић у којем тражи да се објаве документа у вези са суђењем и погубљењем Драгољуба Драже Михајловића.

    Приликом прославе стогодишњице истицања српске заставе на Белу кућу, 25. јула 2018, копредседавајући српског Кокуса у Конгресу и Сенату САД, конгресмен Тед По из Тексаса, уручио је премијерки Србије, Ани Брнабић,писмо у коме се тражи објављивање докумената у вези суђења и убиства генерала Драже Михаиловића. “Надам се да ћемо заједничким радом успети да образујемо будуће генерације Американаца и Срба о нашем дугом историјском пријатељству, како би оно опстало у годинама које долазе“, навео је поред осталог Тед По у том писму.

    Конгресмен Тед По је члан америчког конгреса од 2005. Долази из Тексаса и у Представничком дому заступа грађане Хјустона и околине. По се родио 1948. године у предграђу Остина, Тексас, и читав живот је провео у тој америчкој држави. Дипломирао је политичке науке на Абелајн хришћанском универзитету 1970. године, док је звање доктора права стекао 1973. на Универзитету Хјустон. Иза себе такође има војничко искуство службе у резерви америчког ваздухопловства, у јединици C-130 у хјустонској Елингтон ваздухопловној бази.

    Тед По отпочиње своју правничку каријеру на функцији главног тужиоца округа Харис у држави Тексас. 1981. године постаје један од најмлађих тексашких судија. Стекао је огромну популарност јединственим мерама које је изрицао извршиоцима кривичних дела у оквиру тексашких закона о изрицању казни и мера безбедности. Тако је, рецимо, ситним лоповима умео да изрекне меру ношења знака ”ја сам лопов” испред продавница коју су претходно опљачкали.

    Године 2004. По одлучује да се кандидује за место у Представничком дому америчког Конгреса. У свом првом покушају на изборима осваја убедљиву већину и као републиканац улази у Конгрес из дистрикта који су претходно деценијама држале демократе. На сваким наредним изборима односио је убедљиве победе.

    Његова законодавна активност се највише везивала за конгресне одборе у којима је био члан, попут Одбора за спољну политику и Одбора за правосуђе.

    Практично од 2005. године се налазио на челу Српског кокуса (групе чланова конгреса из оба дома који су заинтересовани за српска питања) и неуморно је радио на побољшавању односа Србије и САД, као и на свим важним питањима везаним за српску дијаспору у САД.

    Ожењен је и има четворо деце. На жалост, током 2016. године добија дијагнозу леукемије и услед лечења бива принуђен да објави своје повлачење из политике, које ће уследити у јануару 2019.

    У наставку доносимо један говор Теда Поа у америчком Конгресу:

    "Још од свог оснивања, Американци су одувек били принуђени да се боре за слободе које данас имамо. Међутим, током историје, имали смо и савезнике на нашој страни из других делова света који су били спремни да нам помогну, као што смо и ми помагали њима, држећи се заједно у борби за слободу против тираније.

    "Данас желим да одам почаст једном од наших најзначајнијих савезника — српском народу. Већ више од 130 година имамо блиске односе са српским народом. Овде у Вашингтону, на пример, у мом тиму данас ради једна Американка српског порекла, Блер Бјелос, која је мој повереник за питања жртви насиља. Док сам био судија у Тексасу, мој шеф кабинета је била Илејн Дудић Столте, која данас води најбољи центар за помоћ деци на свету. И једна и друга су српског порекла.

    "Наше пријатељство са Србима је везано за заједничку веру у демократију и борбу за слободу. И за време Првог и за време Другог светског рата, наше две земље су се бориле на истим фронтовима, док су наши људи заједно проливали крв за слободу. Захваљујући том братству, имамо специјалне односе.

    "У Првом светском рату, Аустроугарска је напала Србију након Јулског ултиматума. Наравно да тај ултиматум није имао за циљ да се постигне истински договор и направљен је намерно да буде неприхватљив, како би изазвао рат између две државе. Упркос томе што је била чак десет пута мања од Аустроугарске, Србија је као једна независна и слободољубива земља, одбила да се повуче пред агресором. Као прави Давид против Голијата, српски народ се храбро борио заједно са нама против Централних сила у Првом светском рату. На крају је чак 25% српског становништва страдало у том рату.

    "Упркос страховитим последицама Првог светског рата по Србију, када је почео Други светски рат, Срби су поново били наши савезници. Небројени примери њихове храбрости током Другог светског рата сведоче о томе и о многим од тих догађаја се у свету до скора није много знало. Ја данас желим да говорим о једном од њих.

    "Можда и најинспиративнији пример храбрости и братства је показан за време Мисије “Халијард“, када су српски ђенерал Дража Михаиловић и амерички Србин Џорџ Вујиновић повели мисију спашавања америчких пилота које су нацистички авиони оборили иза линија фронта у Србији.

    "Током 1944. године, стотине пилота и чланова посаде борбених авиона B-17 и B-24 оборено је од стране нацистичке „Luftwaffe“ изнад данашње Србије. Ђенерал Михаиловић одмах креће у проналазак оборених пилота и чланова посада и крије их у сигурним кућама и амбарима широм Србије, где год је могао да им пронађе сигурно уточиште. Он, његови људи и српски цивили су крили наше војнике. Ризиковали су своје животе чинећи то и многи од њих су били суочени са најтежим последицама када су нацисти сазнали о чему се ради.

    "Када је Михаиловић радио везом обавестио Вашингтон о својим акцијама, овде у Сједињеним државама, Вујиновић, који је био агент ОСС-а српског порекла, отпочиње планирање једне високоризичне акције спашавања. Вујиновић врши обуку савезничких снага како да се преруше у Србе и прикраду на територију под контролом нациста, у циљу спашавања оборених пилота и чланова летачких посада. Од тренутка уласка на територију, они би били задужени за навођење америчких авиона на места са којих би могли да покупе оборене пилоте.

    "Уз помоћ локалних Срба, прерушени амерички војници и ђенерал Михаиловић конструишу привремени аеродром за само девет дана. Они то чине без икаквих софистицираних средстава и машина неопходних за такав подухват, само уз помоћ волова, колица, снагом људских руку и користећи шта год су могли на брзину да пронађу. Током наредних 6 месеци, савезнички авиони су долетали и слетали на такву писту пред носевима нациста.

    "Ја сам имао невероватну срећу што сам био у прилици да лично познајем једног од тих храбрих људи. Србин Ђорђе Дудић је био један од оних који су ризиковали животе спашавајући оборене америчке пилоте. Када се господин Дудић са својом породицом касније преселио у Сједињене државе, издвојио је време да пронађе многе од тих пилота и чланова посада, састајући се са њима после толико година.

    "Током Мисије “Халијард“, укупно је спашено 512 америчких ваздухопловаца. Ни један Американац није страдао, иако је много Срба погинуло током тих спашавања.

    "На жалост, након тог рата, Америка је заузела погрешну страну, подржавајући једног комунисту Тита, уместо Михаиловића који је требало да води Србију.

    "До скора се нисмо адекватно захвалили Михаиловићу и сада је њему уручен Орден легије за заслуге; а Вујиновић је од Сједињених држава, у својој 95. години, примио Бронзану звезду.

    "Многи Американци и многи амерички Срби борили су се заједно и ја хоћу да честитам на односима и да одам почаст односима између Сједињених америчких држава и Србије током ратова и односима које две земље имају данас.

    "И то је тако и другачије не може бити."



    http://www.pogledi.rs/%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D0%B4-%D0%BF%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B6/


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****



    0 0

    B92
    SRBIJA.GOV.RS
    Aug. 3, 2018

    23 years since Croatia expelled more than 200,000 Serbs

    The Serbian Commissariat for Refugees and Migration has marked 23 years since Croatia's military-police operation "Storm."



    The operation resulted in more than 200,000 Krajina (ethnic) Serbs expelled from their homes in Croatia.

    More than 2,000 people were killed or went missing, and the memory of a dozen kilometers long column of refugees who arrived in Serbia through Bosnia-Herzegovina (BiH) testifies to one of the most massive exoduses ever in this region.


    Since the beginning of the wars in the territory of the former Yugoslavia in 1991, 610,000 Serbs from Croatia and BiH took refuge in Serbia, of whom approximately 18,000 still have the status of a refugee from Croatia.


    Although more than two decades have passed, numerous attempts to establish a climate of trust in the region have not yielded much result.


    Croatia will celebrate 4 August as a victory day, while Serbs will light candles crying for the victims and grieving for lost homes.


    Despite the progress made through the process of regional cooperation and the implementation of the Regional Housing Program, there are still many outstanding issues, like unpaid pensions, dinar and foreign currency savings, people who were stripped off of their tenancy rights, the lack of reconstruction of more than 10,000 Serb houses that were destroyed in the areas where there were no war conflicts, and the return of the seized agricultural land.


    What is particularly worrying is the lack of an adequate response from competent institutions of the Republic of Croatia to the growing number of ethnically-motivated attacks arising from hate speech, as well as absence of the protection of the Serbian language and script.


    Such moves clearly show that refugees are directed exclusively at integration in the Republic of Serbia, because the return process has almost been stopped.


    The return of the Serbs to Krajina is sporadic, and the Croatian state is doing everything so that it never happens in a large number by creating an atmosphere that brings the region back into the nineties.


    The Commissariat for Refugees and Migration of the Republic of Serbia thanks international organizations, bilateral donors and the Delegation of the European Union to Serbia on all the funds invested in resolving the housing needs of refugees, but we should not forget the outstanding open issues that make it difficult to reach a lasting solution for the refugee population.


    The Republic of Serbia considers that the continuation of the implementation of Annexes E and G of the Succession Agreement has a high priority, as well as other activities that lead to the resolution of refugee problems.


    In that sense, further support from the international community is expected, and the Republic of Serbia is ready to cooperate and will continue to fulfill all its obligations.


    A commemoration to the victims will be held on Sunday, 5 August at 11.00 at St. Mark's Church in Belgrade, as well as in many municipalities throughout Serbia, according to the statement.



    https://www.b92.net/eng/news/society.php?yyyy=2018&mm=08&dd=03&nav_id=104784

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    The Jerusalem Post
    Efraim Zuroff
    July 31, 2018

    FAILURE TO SINCERELY AND HONESTLY CONFRONT USTASHA CRIMES

    Thompson is notorious for his ultra nationalist lyrics and his glorification of Croatia’s notorious genocidal World War II Ustasha regime.


    VICTIMS OF the Nazi-backed Ustasha regime killed at the end of World War Two lay on the ground surrounded by posing Ustasha soldiers near the Sava river in Croatia in 1945. (Photo credit: REUTERS)


    Two noteworthy events took place in Croatia during the past month that reflect in a very significant way on the phenomenon of Holocaust distortion, which is so rampant in post-Communist Eastern Europe.

    One of the events was attended by at least 200,000 people and viewed all over the world by millions of others on television and the Internet, while the other was attended by a small select group of prominent guests, was closed to the public and was hardly mentioned in the media. Both, however, are important, if we seek to understand the threat posed by the attempts to rewrite the narrative of World War II and the Holocaust in the region, and why the efforts to combat this plague have hitherto not been particularly successful.

    The first was the public reception for the Croatia national soccer team held on July 16 upon its triumphant return to Zagreb following its surprising second-place finish in the recent World Cup competition held in Russia.

    Although Croatia has an excellent tradition in many sports, no one expected its team to go as far as it did, knocking off highly favored Argentina and England in the process. The string of upset victories aroused tremendous support in the Balkan nation of only 4.2 million people, and an estimated 200,000 supporters showed up in Jelecic Square in the middle of Zagreb to greet their heroes.

    Hoping to avoid any controversy, the organizers of the reception announced beforehand that no politicians or performers would appear, but that is not what happened.

    Marko Perkovic, probably the most popular singer in Croatia, and better known by his nickname of “Thompson” (for the British machine gun he carried as a Croatian soldier in the wars of the nineties), went to Zagreb Airport to greet the players personally, and they asked him to accompany them and later sing two of his songs at the reception, which cast the entire event in a totally different light.

    Thompson is notorious for his ultranationalist lyrics and his glorification of Croatia’s notorious genocidal World War II Ustasha regime, often opening his concerts with the Ustasha salute “Za dom spremni” (For the homeland ready). Thus, instead of being an uplifting celebration of Croatia’s magnificent World Cup performance, it became a neo-fascist extravaganza, with the players singing all the lyrics along with him by heart. No one openly protested his performance, and those criticizing it in the media and social networks, myself included, were subjected to derision and the usual nasty messages. And if anyone thought that Thompson’s popularity was primarily among the marginal elements of Croatian society, President Kolinda Grabar-Kitarovic herself has said openly that he was her favorite performer.

    None of this is particularly surprising, since the failure to sincerely and honestly confront Ustasha crimes has plagued Croatia since it obtained independence. From the very beginning, president Franjo Tudjman adopted the ultranationalist narrative, and although his successor Stjepan Mesic was a staunch anti-fascist who unequivocally denounced the Ustasha regime, the ultranationalists continued to have power and influence, and the school system never took the measures necessary to effectively educate the younger generations about the horrific crimes committed by the Croatian regime against Serbs, Jews, Roma and its political opponents during World War II.

    Even the museum at Jasenovac, the largest of the Ustasha concentration camps and the symbol of Ustasha cruelty and mass murder, presents a sanitized version of the events, does not have a single photo of any of its five commanders, all mass murderers, or any mention of the 1999 trial and conviction by democratic Croatia of Dinko Sakic, one of the commanders and a fanatic Ustasha.

    All of these phenomenon hardly attracted any attention or criticism, with the exception of Serbia and some of the Jewish world.

    In Israel, for example, Croatia was never taken to task for its serious failures in this regard, which is hardly surprising, since – at least for the last two decades, until the controversy over the recent Polish Holocaust bill – Israel never sought to combat Holocaust distortion in Eastern Europe in a serious manner.

    THAT IS, until last week, when President Reuven Rivlin visited Jasenovac and delivered what most probably was the most important speech of his life on a Holocaust-related issue. In his words:

    “The Ustasha regime, one of the terrible regimes which collaborated with the Nazis, emerged here in Croatia. We know that there were also others, but they were a minority. The [Ustasha] regime were active partners in the murders. There are those who prefer to repress their past and consider it a “black hole” which does not require examination or soul-searching. There are those who think, especially today... that the fact that they were under Nazi occupation frees them from any moral, personal or national responsibility for the atrocities which took place in their country....

    “We expect to see the efforts of the Republic of Croatia to ensure that these historical black pages will not be forgotten. Confronting the crimes of the past is a long journey, which must be pursued with perseverance despite all the difficulties, with determination and courage. Croatia’s ability to deal with its past and not ignore the impact of the past constitutes a moral debt of every just society, and will be an important element in the friendship between Croatia and the State of Israel.”

    In conclusion, Rivlin emphasized: “We are all obligated to make every effort to respect the memory of those murdered, and not to promote any legislation or blow or attempt to silence historical research about crimes by the Nazis and the regimes which were their allies. Only by honestly and courageously confronting the past and educating younger generations will we be able to promise in this terrible place that ‘Never Again.’” (Croatia recently passed a law closing personal files for longer periods of time, which might make research on individuals who committed crimes during World War II more difficult.)

    For the first time in years, an Israeli leader makes the issue of historical truth an important element that will affect the bilateral relations with an Eastern European country whose nationals actively participated in the mass murder of Jews during the Holocaust.

    Unfortunately, however, little notice was made in Israel of this wonderful speech. In fact, it was not reported in any of the major media, with one or two exceptions, and reverberated only in Serbia (Rivlin’s next stop), where it was warmly welcomed by Serbian President Aleksandar Vucic and given extensive coverage in all the media, which is par for the course.

    Apparently, for Israeli politicians, Croatia doesn’t count like Poland, and until that changes, we will unfortunately be forced to live with the dangerous phenomenon of rampant Holocaust distortion throughout Eastern Europe, and the shameful silence of our political leaders.



    The writer is the chief Nazi-hunter of the Simon Wiesenthal Center and the director of the center’s Israel Office and Eastern European Affairs. His latest book, with Ruta Vanagaite, is Masa im ha-Oyev (Journey with the Enemy), which chronicles Lithuanian complicity in Holocaust crimes and the efforts of Lithuanian governments to hide the scope of local complicity.


    https://www.jpost.com/Opinion/Failure-to-sincerely-and-honestly-confront-Ustasha-crimes-563879

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Charles Krauthammer

    The Washington Post
    Charles Krauthammer
    August 11, 1995

    . . . ETHNIC CLEANSING THAT'S CONVENIENT

    This week in four days [in August 1995] of blitzkrieg by the Croatian army, 150,000 Serbs living in the Krajina region of Croatia were ethnically cleansed, sent running for their lives to Bosnia and Serbia.

    In the face of what U.N. observers in Croatia call the largest instance of ethnic cleansing in the entire Balkan wars, where were the moralists who for years have been so loudly decrying the ethnic cleansing of Bosnia's Muslims? Where were the cries for blood, the demand for arms, the call to action on behalf of today's pitiful victims? Where were the columnists, the senators, the other posturers who excoriate the West for standing by when Bosnian Muslims are victimized and are silent when the victim of the day is Serb?

    On vacation, I suppose. The plight of the Krajina Serbs will be addressed just as soon as they return from the Hamptons.

    Meanwhile 150,000 people are expelled from their homes. Why no anguish over the fall of Krajina, a region the Serbs have inhabited for 500 years, longer than we have inhabited North America? The reason for the deathly silence is the unspoken feeling that, well, the Serbs had it coming: Look at what the Serbs have done to the Muslims in Bosnia. What goes around comes around.

    The Serbs? Which Serbs? Most Krajina Serbs had nothing to do with the war in Bosnia, let alone with the atrocities committed there by other Serbs. How, in particular, are the women and children and old people of Krajina -- now terrorized, displaced and universally unlamented -- responsible for the suffering of Sarajevo?

    And what was the great crime of the menfolk, for which expulsion is now tacitly considered fit punishment? Yes, they did form a breakaway state within Croatia. Yes, when Croatia itself broke away from Yugoslavia in 1991, they did precipitate a war of independence within Croatia.

    But they went to war for good reason. They did not want to live under a people that had massacred their parents. The Croatian state they rebelled against had, from its inception in 1991, adopted many of the symbols -- the coat of arms, the kuma (the Croatian currency) -- and much of the authoritarianism of the first Croatian state, the notorious Nazi puppet state of World War II, a genocidal state with Nuremberg Laws, concentration camps and a monstrous record of ethnic extermination that included the murder of hundreds of thousands of Serbs. (Present-day Bosnia, by the way, was part of that Nazi puppet state, which helps explain why Bosnia's Serbs have demanded independence too.)

    The Serbs of Krajina had every reason to fear falling under Croatian sovereignty again. And this week, of course, their fears were borne out. The Croats shelled Serb villages and towns before advancing their armies, thereby terrorizing the population to flight. And once they fled, report U.N. observers in Croatia, refugees were indiscriminately shot at.

    Where are the protests? Not only are there no protests, but the government of the United States (and Germany, Croatia's one-time patron) has quietly applauded the Croatian blitzkrieg.

    The reason is a simple Realpolitik. This atrocity is a convenient one. It fixes the map. It solves Croatia's Serb problem. It neatly cleanses the Croatian state. It removes an ethnic pocket trapped by history and Tito's maliciously drawn (now internationally recognized) Yugoslav borders. This ethnic cleansing, President Clinton and his aides have indicated quite candidly, might make a Balkan settlement more possible.

    Well then. It seems we have a new moral calculus for former Yugoslavia: Ethnic cleansing will be tolerated if it might help end the war. This is the logic: (1) The paramount moral imperative in former Yugoslavia is to end the fighting. (2) Given the history of these three peoples -- Serb, Croat and Muslim -- the only way to end it is by grouping ethnic populations within contiguous lines. (3) We don't care which lines so long as they separate the groups within reasonably defensible territory. And (4) if people -- 150,000 Krajina Serbs, for example -- need to be ethnically cleansed, so be it.

    The Bosnia moralists -- those who denounce our refusal to help Bosnia's Muslims -- have long objected to such cold and cynical logic. Given their hypocrisy regarding the Krajina Serbs, however, it is hard to see how they can maintain their objection. There is either one moral standard regarding ethnic cleansing or none. There cannot be two.

    Perhaps shame over the fate of the Krajina Serbs will now inject a note of realism into the overheated American debate about Bosnia. Perhaps it will put an end to the moral preening of those, who, in order to encourage American intervention, have played on Muslim victimhood exclusively, grotesquely invoking the Holocaust to create a morality play in which the Serbs are the Nazis and the Muslims are the Jews.

    There are are many sides to the conflict in former Yugoslavia, and, both past and present, more than one victim.


    Charles Krauthammer wrote a weekly political column that ran on Fridays. He died on June 21, 2018.


    https://www.washingtonpost.com/archive/opinions/1995/08/11/ethnic-cleansing-thats-convenient/ad6a2dd9-4ebd-4bb7-95b9-8b988bff9255/?noredirect=on&utm_term=.9e018527510f

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0


    "We invite all people of good will to help this project if possible. We recently met John during the events this past week in Washington DC and were impressed with his passion and commitment to this work. He is an American, former pilot who upon learning the story of Draza Mihailovic and Operation Halyard wanted to do more."

    "Позивамо све људе добре волље да се укључе у ову акцију. Ми смо имали прилику да упознамо овог човека током дешавања у Вашингтону ових дана. Он је Американац и бивши пилот који је сам покренуо овај пројекат када је се упознао са причом о Дражи и пилоте који спашени у Операцији Халјард."

    Serbian National Defense
    on Facebook
    July 31, 2018

    *****

    "The goal of the Halyard Mission Foundation is to educate, commemorate and increase awareness of the Halyard Mission, the rescue of over 500 US airmen during WWII, and the role the Serbs played in the success of the mission. goal of the Halyard Mission Foundation is to educate, commemorate and increase awareness of the Halyard Mission, the rescue of over 500 US airmen during WWII, and the role the Serbs played in the success of the mission."

    FROM LT. COL. JOHN CAPPELLO, PRESIDENT OF THE HALYARD MISSION FOUNDATION:

    "Greetings from DC. I hope this note finds you well.

    "I thought you might be interested in what we are doing in preparation for the upcoming Halyard Mission Commemoration Ceremony in September. This year the ceremony will take place on Saturday, 22 September, on Galovica Field, just outside the village of Pranjani.

    "As you know, in addition to the commemoration ceremony we host each year, we commit to completing a project...a deliverable for the community.  Two years ago we erected seven historic markers at historically significant sites related to the rescue mission. Last year we provided recognition certificates to the families that assisted the airmen during the rescue. The US Ambassador presented over 40 families with these certificates...it was a nice event.

    "We also commissioned an icon and dedicated it to the church in Pranjani. It is one of a kind...a beautiful work.

    "This year we are working with the students at the Ivo Andric School in Pranjani. We asked them to write an essay about the Halyard Mission. What their grandparents told them, what it means to their families, community, and what it means to them. We will provide a small education stipend to each student that participates, and plan to incorporate their essays into this year’s ceremony. We are in the process of raising 7000 dollars for this project. I started a GoFundMe page to assist in this effort."

    Here is the link:

    https://www.gofundme.com/halyard-mission-foundation

    Lt. Col. John Cappello
    August 2018

    Lt. Col. John Cappello retired from the United States Air Force (USAF) in 2014 after serving over 24 years.  He served as the USAF Attaché to Serbia and Israel. He is a Command Pilot having accumulated over 3,000 flying hours.

    *****


    Halyard Mission Foundation Fundraiser

    "The goal of the Halyard Mission Foundation is to educate, commemorate and increase awareness of the Halyard Mission, the rescue of over 500 US airmen during WWII, and the role the Serbs played in the success of the mission.

    "Each year the Foundation holds a commemoration ceremony on Galovica Field, outside the village of Pranjani, Serbia, the site where the rescue mission took place.

    "Additionally, each year, we seek to complete a project, a deliverable to the community.

    "We work closely with members of the Pranjani community to determine what projects we will support.

    "This year we decided to work more closely with the children of the Ivo Andric Middle School. We asked each of the graduating 8th grade students to write an essay about the Halyard Mission. What stories did they hear from their grandparents and great grandparents? What does the story mean to their family? What does the story mean to them?

    "We will award each of the participating students an education stipend during the ceremony on Saturday, 22 September 2018. The award ceremony will be held in the Ivo Andric School, where the US Ambassador to Serbia will award each child a certificate and monetary stipend. 

    "The Halyard Mission Foundation is a non-profit 501 (c) (3) organization that relies on the generosity of those who support its mission. We have not raised a lot of money in the past, but plan to change that in the future.

    "However, for this project, the school educational stipends, we rely on your support. All the money will go to the monetary awards for the children, and the ceremony honoring their essays.

    "Thank you all in advance!!"

    Lt. Col. John Cappello
    July 31, 2018

    https://www.gofundme.com/halyard-mission-foundation


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****



    0 0



    VIDEO:

    INTERVJU: Miloslav Samardžić - Komunisti su silom nametali svoju ideologiju u Srbiji! (9.8.2018)

    Published on You Tube by: BALKAN INFO - Zvanični kanal
    Published on Aug 9, 2018

    "Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Miloslav Samardžić, istoričar i književnik. Prvu knjigu napisao je i objavio kao stanar kragujevačkog studentskog doma, 1989. godine. Od te godine počinje i proučavanje istorije Drugog svetskog rata, a naročito Jugoslovenske vojske, odnosno četničkog pokreta generala Draže Mihailovića. Istraživao je arhivsku građu u nizu muzeja i arhiva. Najviše se bavio proučavanjem dokumenata Vojnog arhiva u Beogradu. Hiljade stranica pronađenih dokumenata citira u svojim knjigama. Dokumenta koja je prikupio su takođe bila veoma bitna u procesu rehabilitacije Draže Mihailovića i Nikole Kalabića. Preporučujemo da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

    "Intervju je snimljen 26.07.2018. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković."



    https://youtu.be/Aa12stm2A9U

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Novosti
    V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
    August 1, 2018

    Dražino streljanje u privatnoj arhivi?

    Da li srpske vlasti mogu da odgovore zahtevu američkog kongresmena Teda Poa. kongres traži da Vlada objavi tajna dokumenta.


    Foto A. Stanković / Članovi komisije na Adi ciganliji tražili posmrtne ostatke Draže Mihailovića

    ZAHTEV kopredsedavajućeg srpskog Kokusa u američkom Kongresu, kongresmena Teda Poa, uručen premijerki Ani Brnabić, da se objave dokumenta vezana za suđenje i streljanje generala Dragoslava Draže Mihailovića, verovatno će ostati bez odgovora. Naime, sva dokumentacija koja je postojala u BIA i Arhivu Srbije već je obelodanjena u vreme rada Komisije za utvrđivanje okolnosti Mihailovićeve smrti 2009-2010.

    - Jedino nerazjašnjeno ostalo je mesto gde je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini sahranjen, a toga u zvaničnim arhivama nema - kaže istoričar Srđan Cvetković, koji je u ime državne Komisije učestvovao u traženju Dražinih posmrtnih ostataka na Adi Ciganliji, na mestu gde je utvrđeno da je, 1946. godine, streljan.

    “U duhu prijateljstva između SAD i Republike Srbije, najlepše vam upućujem zahtev da obelodanite materijal koji se odnosi na suđenje i ubistvo Draže Mihailovića”, piše u pismu iz Vašingtona. Dalje se navodi da je Mihailović igrao ključnu ulogu u spasavanju stotina stranih pilota tokom Drugog svetskog rata, i da su ljudi kojima je komandovao pokazali izuzetnu hrabrost u odbrani američkih pilota za vreme misije “Halijard”.

    - Ne čudi me zahtev američkog kongresmena jer SAD već dugo obeležavaju u Pranjanima spasavanje američkih pilota, a 2005. je Dražinoj kćerki Gordani posthumno uručen orden kojim ga je predsednik Hari Truman odlikovao još 1948. Američka vojna misija je ostala u Dražinom štabu sve do kraja 1944, i pripadnici Ravnogorskog pokreta su tretirani kao saveznici - konstatuje Cvetković.

    On dodaje da je istoriografija utvrdila nespornu činjenicu da je Srbija imala dva antifašistička pokreta, ali da i dalje ima kontroverzi oko hapšenja lidera JuVO. Recimo, ne zna se pouzdano da li ga je stvarno izdao Nikola Kalabić ili je Kalabić i sam bio žrtva.

    - Nestao je i zapisnik sa izvršenja smrtne kazne. Ne zna se da li je on u nečijem privatnom posedu ili je uništen - konstatuje Cvetković, i dodaje da je Komisija, iako nikada nije okončala posao, rasformirana.

    Istoričar Bojan Dimitrijević, član Komisije, veruje da će se ova tajna jednom ipak otkriti, kao što je tokom njihove istrage pronađen originalni primerak Dražine optužnice.


    - Zasada ne verujem da je moguće saznati bilo šta više iz državnih arhiva. Što se tiče svedoka, nijedan sa kojim smo razgovarali nije bio relevantan, jer nije bio očevidac. Svi dokazi bili su posredni. Iscrpljena su i naučna sredstva i politička volja da se dođe do istine - kaže Dimitrijević.

    Komisije za utvrđivanje okolnosti smrti Draže Mihailovića i za otkrivanje masovnih grobnica posle septembra 1944. su 2011. izvršile iskopavanje mesta koje je na osnovu iskaza četiri svedoka, zatočena u nekadašnjem zatvoru na Adi, i izjave jednog oficira Ozne, locirano kao tačka pogubljenja generala Mihailovića. Umesto ljudskih pronađene su samo kosti životinjskog porekla. Posle ovoga od potrage se odustalo.

    JUNSKI PUCNjI

    SVEDOCI su državnoj komisiji potvrdili da su čuli pucnje u noći između 16. i 17. juna, kada su Dragoljub Draža Mihailović i još devet osuđenika, među kojima je bio i Dragomir Dragi Jovanović, ozloglašeni šef Specijalne policije, izvedeni na streljanje. Njih je Vrhovni sud osudio na smrt 15. jula. Do zatvora na Adi dovezeni su brodom, a raku su im iskopali zatvorenici.


    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:741530-Drazino-streljanje-u-privatnoj-arhivi

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Novosti
    V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
    August 6, 2018

    Čiča Dražu pokopali kod Belog dvora?

    Uskoro će biti obelodanjena do sada nepoznata svedočenja o grobu đenerala. Dvorski kompleks nikada istražen. Mihailović držan u bunkeru.


    Dražu Mihailovića dovode na suđenje. Fotodokumentacija "Borbe"

    INICIJATIVA američkog kongresmena Teda Poa, predata premijerki Ani Brnabić prilikom posete Vašingtonu, da se obelodane detalji u vezi sa smrću komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića, ima smisla, tvrdi Miloslav Samardžić, direktor kragujevačkih "Pogleda".

    Komisija za istraživanje okolnosti pod kojima je Mihailović umro nikada nije završila posao, iako joj je, osim Ade, kao mogućeg grobnog mesta, prema rečima Samardžića, predočena još jedna lokacija - kompleks Belog dvora.

    - Informaciju da je Draža sahranjen blizu crkve u okviru kompleksa Belog dvora dobili smo iz više izvora, i ja sam je preneo pokojnom Draganu Vlahoviću, u to vreme članu Komisije - priča Samardžić. - Dao sam mu i originalnu fotografiju mrtvog Draže, za koju je lično Ranković naložio da se uništi negativ. Svedočenje Petra Mićića, cimera s Pravnog fakulteta i prijatelja sudije Mihajla Đorđevića, o Mihailovićevoj egzekuciji i ukopu, emitovaćemo na jesen, u dokumentarnom filmu "Draža Mihailović".

    Petra Mićića, koji više nije među živima, početkom dvehiljaditih snimio je za RTS Vlada Momčilović, ali emisija "Ravnogorska čitanka 2" nikada nije emitovana. "Pogledi" su do snimaka došli preko preduzeća "Vajat", koje je bilo producent.

    Cela priča poklapa se sa onim što je Samardžiću još 1993. godine ispričala Zagorka Vasić, sekretarica pre rata u kabinetu premijera Dragiše Cvetkovića, a tokom rata Dražin obaveštajac i četnički ilegalac u Beogradu.

    Miloslav Samardžić pokazuje ulaz u podzemno sklonište u kompleksu na Topčideru. Foto Iz filma "Draža Mihailović"

    - Zagorka je krajem 1945, odnosno početkom 1946. godine, kao obaveštajac generala Miodraga Damjanovića, komandanta četnika u logoru Eboli, u Italiji, dobila zadatak da se ubaci u Jugoslaviju, nađe Dražu i ubedi ga da emigrira. Uspela je da ga nađe, međutim, general Mihailović nije hteo da beži iz zemlje - kaže Samardžić.

    Pošto je u međuvremenu uhapšen, četnički ilegalci, kojih je još bilo u Beogradu, pokušali su da organizuju akciju spasavanja. Prema rečima Samardžića, u poslednjem momentu su osujećeni.


    Kompleks Belog dvora sa crkvom u pozadini pored koje je navodno sahranjen Mihailović. Foto I. Marinković

    - Da bi sprečili bilo kakvu akciju, nove vlasti su "aktivirale" lažnog Dražu, maskiranog, s bradom i naočarima, i svake večeri ga vodili u Đušinu, u zatvor Ozne, a odatle ujutro na suđenje. Za to vreme pravi Draža je sve vreme držan na 30 metara od Doma garde na Topčideru, gde je održavano suđenje u podzemnom skloništu. Tu je i ubijen, a telo je preneto na gornju stranu dvorskog kompleksa i sahranjeno blizu crkve - tvrdi Samardžić na osnovu iskaza Petra Mićića, ali i nekih drugih svedoka, svojevremeno bliskih tužiocu Milošu Miniću.

    Građani dolaze u Dom garde na suđenje komandantu JUVO. Foto Iz filma "Draža Mihailović"

    Kako kaže, podzemni grad je sazidan za potrebe vojske još pre Drugog rata, a oštećen je tek u vreme NATO bombardovanja 1999. Do danas je zatvoren za javnost.

    - Ubeđivao sam članove Komisije da se istraži i ta lokacija, ali mi je rečeno da je pritisak veliki da se prekopava Ada. Jedino dostignuće Komisije bilo je to što je raskrinkala udbašku podmetačinu da je Draža sahranjen na Adi, ali nije smogla snage da ide do kraja. Zato ima smisla inicijativa kongresmena Poa. Treba istražiti dvorski kompleks i uraditi ekshumaciju i DNK analizu - zaključuje Samardžić.

    Ulazi u bunkere gde je bio zatočen Draža Mihailović.

    REZULTATI KOMISIJE

    DRAGOLjUB Draža Mihailović osuđen je na smrt 15. juna 1946, sa još devet osoba, među kojima je bio i ozloglašeni šef Specijalne policije i upravnik Grada Beograda Dragomir Dragi Jovanović. Komisija za istraživanje njegove smrti došla je do saznanja da je streljan u noći između 16. i 17. juna, kako su tvrdili, pored severnog zida zatvora na Adi Ciganliji.

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:742367-Cica-Drazu-pokopali-kod-Belog-dvora


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    News-Messenger
    August 31, 2018
    Staff Report

    Plaque honoring WWII [Halyard Mission] heroes rededicated at VFW















    The plaque now at Fremont VFW honors the rescuers and those rescued.
    (Photo: Molly Corfman/The News-Messenger)

    Debi Jibilian, daughter of World War II war hero Navy Specialist 1st Class Arthur Jibilian, speaks at the dedication of a memorial plaque honoring WWII heroes moved to the from the Fremont American Legion to the Fremont VFW Post.
    (Photo: Molly Corfman/The News-Messenger)

    Memorial honors Fremont man, others who rescued 500 trapped U.S. airmen

    FREMONT - The family of the late Arthur "Jibby" Jibilian, a World War II hero from Fremont, attended the rededication Thursday of a memorial plaque that was moved across town from the now-closed American Legion to the Fremont VFW Post.

    Jibilian, who lived in Fremont from 1978 until his death in 2010, was posthumously awarded the Congressional Gold Medal in March 2018, along with others who took part in the rescue.

    He was sent with other American troops in cargo planes to land behind enemy lines in Yugoslavia to rescue the airmen.

    The airmen were airlifted out from the Nazi-controlled territory in waves starting in August, 1944.

    The mission was documented in the 2008 book "The Forgotten 500" by Gregory A. Freeman.

    "The mission was a complete success — the kind that should have been trumpeted in news reels and on the front page," Freeman wrote on his website.

    Jibilian's daughter, Debi Jibilian, said her father was proud of the plaque because it honors Serbian Gen. Draza Mihailovich and the Royal Yugoslav Army "Chetniks" who made the rescue possible.

    "General Mihailovich gave the order to save the airmen at all costs," Debi Jibilian said Thursday.




    The Serb villagers risked their lives by protecting the Americans.

    "This plaque meant so much to Daddy because General Mihailovich and the Serbian people get forgotten so much in all of this, and we owe these Serbian people a tremendous debt of gratitude," Debi Jibilian said.

    The memorial plaque was moved from the former American Legion Hall, which has been closed since January 2017, and now hangs on a wall at the Fremont VFW Post.

    "We were afraid it would be lost forever," Debi Jibilian said of the plaque. "Thank you for saving it. We're thrilled."



    https://www.thenews-messenger.com/story/news/2018/08/31/plaque-honoring-wwii-heroes-moved-vfw/1150987002/


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0



    New Gracanica Serbian Orthodox Monastery
    35240 W. Grant Avenue
    Third Lake, IL 60046
    11:00 a.m.

    Serbian Brothers' Help
    19697 W. Grand Avenue
    Lindenhurst, IL 60046
    (2 miles from the Monastery)
    1:00 p.m.


    SATURDAY SEPTEMBER 22, 2018


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Politika
    Аутор: В. Р.
    субота, 22.09.2018.

    Обележена 74. годишњица мисије „Халијард”

    Мештани прањанског краја су у Другом светском рату спасили више од 500 америчких пилота. – Јунаштво на Галовића пољу.


    Pranjani 1 Sept. 22, 2018 / Foto: Tanjug

    Pranjani 2 Sept. 22, 2018 / Foto: Tanjug

    Горњи Милановац – Полагањем венаца на Галовића пољу у Прањанима је обележена 74. годишњица мисије „Халијард”, током које су у Другом светском рату мештани овог краја спасли више од 500 америчких пилота.

    Амбасадор САД у Србији Кајл Скот рекао је да за њега Галовића поље није обично поље, већ историја, јунаштво и свето поље. „Ту су Срби показали најбоље што човечанство може да покаже. Дали су све од себе да помогну непознатом странцу, када су видели зло – то значи човечанство. Долазим овде већ трећи пут и сваке године обележавамо ову операцију, али долазим и да кажем хвала Србији”, рекао је амбасадор Скот, а пренео Танјуг.

    Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић истакла је да се на обележавању овог значајног јубилеја, 74. године акције „Халијард”, у најбољем светлу показало јунаштво и херојство становништва читавог овог краја. „Окупили смо се да још једном негујемо сећање на једну од највећих акцију у Другом светског рату у спасавању савезничких пилота, која представља много више од тога”, рекла је Гојковићева.

    Према њеним речима, то је уједно прича о солидарности, о пожртвовању, о пријатељству насталом у најтежим тренуцима страдања и заједничке борбе у рату. „Цитираћу америчког новинара и писца Грегорија Фримена, који у својој књизи ’500 заборављених’, коју сам недавно добила од амбасадора САД и прочитала, један део који је посвећен овој несвакидашњој и величанственој акцији. То је једна од последњих неиспричаних прича из Другог светског рата и истовремено и једна од најзначајнијих, то је прича испричана авантуром, срчаношћу, опасношћу и јунаштвом које се преплиће с мрежом завера, лажи и прикривања. Захваљујући јунацима ове приче која се одвијала у склопу велике и дуге борбе за слободу и која је однела небројано много жртава, ова акција није заборављена ни у Србији, ни у Америци”, казала је Гојковићева.

    Обележавању овог догађаја присуствовао је и принц Александар Карађорђевић, који је рекао да српски народ цени слободу као највећу вредност и да је показао да и у најтежим тренуцима своје историје од тог идеала не одустаје.

    „Представници локалне самоуправе положили су венце на спомен-обележје. Мисија ’Халијард’ и Галовића поље симбол су великог и нераскидивог пријатељства. Давне 1944. године почело је спасавање више од 520 савезничких пилота, коме је локално српско становништво пружило спас и уточиште. Наши сународници су делима тада показали своје најбоље особине људскости и честитости које су и данас карактеристичне за људе прањанског краја. Захвални смо им и поносни на њих због тога”, навела је председница Скупштине општине Горњи Милановац Јадранка Достанић.

    Венце у Прањанима положили су Маја Гојковић, амбасадор Скот, принц Александар, амбасадорка Канаде Кети Чаба и генерал Душко Жарковић, након чега су посетили Основну школу „Иво Андрић” и том приликом, у организацији амбасаде САД, доделили стипендије ученицима за есеје на тему операција „Халијард”. 


    http://www.politika.rs/scc/clanak/411623/Obelezena-74-godisnjica-misije-Halijard


    *****

    Politika
    Autor: V. R.
    subota, 22.09.2018.

    Obeležena 74. godišnjica misije „Halijard”

    Meštani pranjanskog kraja su u Drugom svetskom ratu spasili više od 500 američkih pilota. – Junaštvo na Galovića polju.


    Pranjani 1 Sept. 22, 2018 / Foto: Tanjug

    Pranjani 2 Sept. 22, 2018 / Foto: Tanjug

    Gornji Milanovac – Polaganjem venaca na Galovića polju u Pranjanima je obeležena 74. godišnjica misije „Halijard”, tokom koje su u Drugom svetskom ratu meštani ovog kraja spasli više od 500 američkih pilota.

    Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot rekao je da za njega Galovića polje nije obično polje, već istorija, junaštvo i sveto polje. „Tu su Srbi pokazali najbolje što čovečanstvo može da pokaže. Dali su sve od sebe da pomognu nepoznatom strancu, kada su videli zlo – to znači čovečanstvo. Dolazim ovde već treći put i svake godine obeležavamo ovu operaciju, ali dolazim i da kažem hvala Srbiji”, rekao je ambasador Skot, a preneo Tanjug.

    Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković istakla je da se na obeležavanju ovog značajnog jubileja, 74. godine akcije „Halijard”, u najboljem svetlu pokazalo junaštvo i herojstvo stanovništva čitavog ovog kraja. „Okupili smo se da još jednom negujemo sećanje na jednu od najvećih akciju u Drugom svetskog ratu u spasavanju savezničkih pilota, koja predstavlja mnogo više od toga”, rekla je Gojkovićeva.

    Prema njenim rečima, to je ujedno priča o solidarnosti, o požrtvovanju, o prijateljstvu nastalom u najtežim trenucima stradanja i zajedničke borbe u ratu. „Citiraću američkog novinara i pisca Gregorija Frimena, koji u svojoj knjizi ’500 zaboravljenih’, koju sam nedavno dobila od ambasadora SAD i pročitala, jedan deo koji je posvećen ovoj nesvakidašnjoj i veličanstvenoj akciji. To je jedna od poslednjih neispričanih priča iz Drugog svetskog rata i istovremeno i jedna od najznačajnijih, to je priča ispričana avanturom, srčanošću, opasnošću i junaštvom koje se prepliće s mrežom zavera, laži i prikrivanja. Zahvaljujući junacima ove priče koja se odvijala u sklopu velike i duge borbe za slobodu i koja je odnela nebrojano mnogo žrtava, ova akcija nije zaboravljena ni u Srbiji, ni u Americi”, kazala je Gojkovićeva.

    Obeležavanju ovog događaja prisustvovao je i princ Aleksandar Karađorđević, koji je rekao da srpski narod ceni slobodu kao najveću vrednost i da je pokazao da i u najtežim trenucima svoje istorije od tog ideala ne odustaje. „Predstavnici lokalne samouprave položili su vence na spomen-obeležje. Misija ’Halijard’ i Galovića polje simbol su velikog i neraskidivog prijateljstva. Davne 1944. godine počelo je spasavanje više od 520 savezničkih pilota, kome je lokalno srpsko stanovništvo pružilo spas i utočište. Naši sunarodnici su delima tada pokazali svoje najbolje osobine ljudskosti i čestitosti koje su i danas karakteristične za ljude pranjanskog kraja. Zahvalni smo im i ponosni na njih zbog toga”, navela je predsednica Skupštine opštine Gornji Milanovac Jadranka Dostanić.

    Vence u Pranjanima položili su Maja Gojković, ambasador Skot, princ Aleksandar, ambasadorka Kanade Keti Čaba i general Duško Žarković, nakon čega su posetili Osnovnu školu „Ivo Andrić” i tom prilikom, u organizaciji ambasade SAD, dodelili stipendije učenicima za eseje na temu operacija „Halijard”.


    http://www.politika.rs/sr/clanak/411623/Obelezena-74-godisnjica-misije-Halijard


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    www.royalfamily.org
    September 22, 2018

    CROWN PRINCE ALEXANDER of SERBIA ATTENDS OPERATION HALYARD COMMEMORATION IN PRANJANI September 22, 2018



    HRH Crown Prince Alexander and Mr Branko Terzic, Privy Council, in front of the monument honouring the Halyard Mission at Galovica Field September 22, 2018.

    His Royal Highness Crown Prince Alexander, accompanied by Hon. Branko Terzic, member of the Privy Council, laid a wreath today at Galovica Field near Pranjani. This is where Operation Halyard took place, the biggest Allied airlift operation behind enemy lines during World War II.

    The ceremony was also attended by Mrs Maja Gojkovic, Speaker of the Parliament of Serbia, HE Mr. Kyle Scott, the United States Ambassador to Serbia, HE Mr. Tomáš Kuchta Ambassador of the Czech Republic, HE Mrs Kathleen Csaba Ambassador of Canada, representatives of the Army of Serbia and numerous citizens.

    During Operation Halyard in 1944, several hundred United States airmen and several dozen British airmen, together with air crews from Russia, France and other Allied countries were taken to freedom from an improvised airstrip in the Village of Pranjani near Gornji Milanovac in a joint operation conducted by Serbian villagers, the Yugoslav Army in the Homeland, and the American Office of Strategic Services (OSS).

    “Thanks to the Minister of the Army of the Kingdom of Yugoslavia, General Dragoljub [Draza] Mihailovich, as well as to my father, King Peter II, Allied airmen were saved from certain death. The Serbian people, who cherish freedom as the greatest value and have always showed that, even in the most difficult moments in history, will not give up on this ideal. That is why preserving the memory of Operation Halyard is very important to all of us, to remind us of the glorious moments of our past, pointing us to the right direction that we should take in the future.” – said the Crown Prince addressing those present.

    United States President Harry S. Truman decorated posthumously General Draza Mihailovic with the Legion of Merit for his support of the Allied forces and contribution to victory in World War II.

    http://www.royalfamily.org/crown-prince-alexander-attends-the-operation-halyard-commemoration-in-pranjani/

    *****

    www.royalfamily.org
    September 22, 2018

    ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР ПРИСУСТВУВОВАО КОМЕМОРАЦИЈИ ПОВОДОМ ОПЕРАЦИЈЕ ХАЛИЈАРД У ПРАЊАНИМА



    Њ.К.В. Престолонаследник Александар и г-дин Бранко Терзић, члан Крунског већа, испред споменика у част Мисије Халијард на Галовћа пољу September 22, 2018.

    Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, у пратњи г-дина Бранка Терзића, члан Крунског већа, данас је положио венац на Галовића пољу код Прањана. На том месту одиграла се Операција Халијард, највећа операција ваздушног спасасвања иза савезничких линија у Другом светском рату.

    Свечаности су присуствовали и Њ.Е. г-ђа Маја Гојковић, председница Народне скупштине Србије, Њ.Е. г-дин Кајл Скот, амбасадор Сједињених Држава у Србији, Њ.Е. г-дин Томаш Кучта, амбасадор Чешке Републике и Њ.Е. г-ђа Кетлин Чаба, амбасадор Канаде, представници Војске Србије и бројни грађани.

    Током Операције Халијард 1944. године, неколико стотина пилота Сједињених Држава и неколико десетина британских пилота, заједно са ваздухопловним посадама из Русије, Француске и других савезничких земаља, транспортоване су на слободну територију са импровизоване писте у селу Прањани код Горњег Милановца, у заједничкој операцији српских сељака, Југословенске војске у отаџбини и Америчке канцеларије за стратешке услуге (ОСС).

    „Захваљујући министру војном владе Краљевине Југославије, генералу Драгољубу Михаиловићу, као и мом оцу, Краљу Петру II, савезнички авијатичари спасли су се сигурне смрти. Српски народ цени слободу као највећу вредност и показао је да и у најтежим тренуцима своје историје од тог идеала не осустаје. Зато је чување сећања на Мисију Халијард веома важно за све нас, како би нас подсетило на блиставе тренутке наше прошлости, указујући нам правац којим треба да идемо и у будућности“ – рекао је Престолонаследник у свом обраћању.

    Председник Сједињених Америчких Држава Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом заслуга за подршку савезничким снагама и допринос победи у Другом светском рату.

    http://www.royalfamily.org/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%83-3/?lang=cir




    *****












    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0



    ПРВИ ЧЕТНИЧКИ ВИДЕО СПОТ

    "У продукцији ''Погледа''управо је објављен први четнички видео спот. Спот је урађен према оригиналној музици из документарног филма ''Генерал Дража Михаиловић'', коју је компоновоа и извео Добрица Андрић, на основу песме ''Спремте се, четници''. Ритам музике прате оригинални видео снимци ђенерала Драже из четника."

    Miloslav Samardzic

    *****

    VIDEO:

    Спрем'те се, четници - музика из филма "Генерал Дража Михаиловић"

    Posted on You Tube by: "PoglediKragujevac"
    Published on September 29, 2018

    "Филм ће бити ускоро бити објављен."





    https://youtu.be/BD5ekVM93QY


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Father Dragoljub (Dennis) Pavichevich
    Photo: Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral / Chicago

    Aleksandra's Note:

    I learned the shocking and crushing news on a Sunday morning, through a post on Facebook. All week, those of us who knew Father Dennis Pavichevich, the beloved parish priest at St. Nikola Serbian Orthodox Church in Brookfield, IL, have had to deal with the devastating news that Father Dennis passed away in the early morning of Sunday, October 7, 2018. He and his wife Protinica Jovanka had just returned home from a wonderful trip of a lifetime to their homeland - Serbia, Hercegovina, Montenegro... I cannot even imagine what his family is going through at this time and what a shock it was... My heart breaks for them.

    Father Dennis was unique. He was so ALIVE, all the time. He was a true Man of God, a true Serbian and American patriot, and he was much loved. It is a huge loss for all who knew him. There will not be another like him, that I know for sure.

    Sometime in the coming days, I'll be posting a personal tribute to Father Dennis here on this website dedicated to General Draza Mihailovich. It is the appropriate place, for Father Dennis was Draza's namesake.


    All I'll say for now is this:


    Some deaths are expected.

    Some deaths are shocking and unexpected.
    Some deaths are heartbreaking.

    Father Dennis can be sure of one thing: His memory will remain eternal. And he will remain forever alive in our hearts.


    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    October 11, 2018

    *****

    Funeral Arrangements for Fr. Dennis are as follows:

    Friday, October 12, 2018

    7:00 PM - Pomen at St. Nikola Serbian Orthodox Church, 4301 Prairie Avenue, Brookfield, Illinois 60513

    Saturday, October 13, 2018

    9:00 AM - Memorial Divine Liturgy and Priest’s Funeral Service (approximately 10:30 AM) at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral, 5701 N. Redwood Drive, Chicago, Illinois 60631

    Burial will follow at St. Sava Serbian Orthodox Monastery, 32377 N. Milwaukee Avenue, Libertyville, Illinois 60048

    Dacha at St. Nikola Church in Brookfield.

    *****


    Тешка срца у великој тузи објављујемо упокојење у Господу нашег вољеног свештеника, о. Дениса Павићевића. Тихо је прешао у вечни живот, у зору 7. октобра.

    Вјечнаја Памјат!
    Информација за сахрану:

    Петак, 12. октобар у цркви Св. Николе од 3-9 сати увече.

    Помен у 7 сати увече.

    Субота, 13. октобар у Саборној цркви Св. Васкрсења у Чикагу.

    Свете Литургија у 9 сати ујутро.
    Опело у 10:30 сати ујутро.


    Погреб на манастирском гробљу Св. Саве у Либертивилу.




    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0



    "Књига Симболи и ознаке са Равне горе је богато илустрована хроника која на документован и сликовит начин описује историју покрета са Равне горе. У краћим цртама описана је војна и политичка делатност покрета како у Отаџбини, тако у егзилу и заробљеништву; његови циљеви,четничка борба и корени, илегалне и диверзантске активности Михаиловићевих снага, борбе у грађанском рату. У позадини крупних историјских догађаја, под лупом Миладиновића нашло се проучавање милитарије.
    Уз кратке описе, ратне фотографије, историјска документа и фотографије сачуваних предмета описане су и објашњене кокарде, амблеми, ознаке, круне, грбови, ратни одливци, нашивци, заставе, печати, делове униформе и још пуно тога што су носили и користили херојски борци са Равне горе за време и наког Другог светског рата.
    На преко 200 страна уз фотографије неколико десетина оригиналних предмета у боји, књига Симболи и ознаке са Равне горе враћа читаоца у време славне српске прошлости."

    "Цена књиге је 1300 динара и може се поручити у приватној поруци."

    Petar Miladinovic

    kukljinac@yahoo.com

    0638922754



    na Facebook 2018












    Добротвори који су помогли штампање ове књиге:Град Крушевац Слободан Николић из Крушевца Организацијa Српских Четника „Равна Гора“ Покрет Српских Четника Равне Горе – Јужна Аустралија Удружење Бивших Српских Ратника Јужна Аустралија Данило Јовановић из Аделаиде, Аустралија Стеван Арсић из Крушевца



    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0



    "U ime naroda za slobodnu Srbiju"
    na Facebook

    ПОЗИВАМО ВАС У СУБОТУ 03. НОВЕМБРА [2018], 13 ЧАСОВА, КОД КРАЉЕВЕ ЧЕСМЕ/ ЛИСИЧИЈИ ПОТОК НА ПОМЕН ЖРТВАМА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА У БЕОГРАДУ:

    - ОРГАНИЗОВАН АУТОБУСКИ ПРЕВОЗ ОД СКУПШТИНЕ У 12 а испред ПИНКА У 12. 15 ЧАСОВА! ПОЗИВАМО ВАС У СУБОТУ 03. НОВЕМБРА, 13 ЧАСОВА, КОД КРАЉЕВЕ ЧЕСМЕ/ ЛИСИЧИЈИ ПОТОК НА:

    ПОМЕН жртвама комунистичког режима и скуп подршке грађанској иницијативи да се на простору девастиране Краљеве чесме (Лисичији поток) подигне достојан спомен парк невиним жртвама комунистичког режима. На овом месту и ближој околини су непосредно по ослобођењу Београда припадници тајне полиције ОЗН-е ликвидирали више хиљада грађана Београда без суђења. Заједно са појединим кривцима страдале су стотине невиних људи или оних који нису заслужили смрт.

     
    Током церемоније биће откривена ИНФО ТАБЛА и МИНИ ИЗЛОЖБА О ЖРТВАМА. Осим ПОМЕНА, наступиће глумац ТАНАСИЈЕ УЗУНОВИЋ, Хор раковичке цркве, Зоран Све Јовановић и Наташа Tасић Кнежевић са пригодним драмским и музичким репертоаром. Говоре ће одржати неке од јавних личности из ИНИЦИЈАТИВНОГ ОДБОРА: Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Јелисавета Карађорђевић, Леон Којен и многи други.


    Видимо се!

    *****


    LISIČIJI POTOK, PRVI SPOMENIK ŽRTVAMA KOMUNISTIČKOG REŽIMA - KAKO DOĆI DO LOKACIJE?

    DO LOKACIJE KRALJEVA ČESMA/LISIČIJI POTOK SE U SUBOTU 03. NOVEMBRA MOŽE DOĆI NA TRI NAČINA:

    1. ORGANIZOVANIM BESPLATNIM PREVOZOM: Autobus FUDEKS ispred Skupštine Srbije, u 12 ČASOVA kreće (napomena rezrvisati mesto u INBOX!!!)

    Oko 15-20 minuta voznje.

    2. GRADSKIM PREVOZOM: Najbolje je linijama 42, 47, 48 ili 59, doci do Kanarevog brda pa iskociti na prvom skretanju levo na prvoj stanici u Borskoj ulici, pa krenuti zapadno Pere Velimirovica ulicom, skrenuti desno severno u Velislava Vulovica pored koje je Lisicji potok/Kraljeva česma.

    Autobuske linije sa Slavije: 42 Slavija (Birčaninova) - Banjica (VMA) - Petlovo Brdo, 47 Slavija (Birčaninova) - Resnik (Železnička Stanica), 48 Pančevački Most (Železnička Stanica) - Miljakovac 3, 59 Slavija - Petlovo Brdo

    Oko 30 minuta voznje.

    3.AUTOMOBILOM: Kneza Miloša, - Bulevar oslobođenja – desno Kod Pinka – pored USA ambasade i DVORA – zatim,,S “ krivina pa na dole ulicom Velisava Vulovića i to je to. (oko 15 minuta voznje od Skupstine Srbije)

    4. PEŠAKA ako ste negde sa BANJICE ili okoline (vidi kartu!!)

    VIDIMO SE!!!!

    "U ime naroda za slobodnu Srbiju"
    na Facebook.

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0




    У  суботу 3. новембра  2018. на месту Лисичји поток у близини Белог двора у  Београду одржан је традиционални помен жртвама комунистичког режима у Србији.  Овде су након ослобођења Београда, припадници тајне полиције ОЗНе ликвидирали више хиљада грађана Београда без икаквог суђења.


    Помен је одржан  пред више стотина грађана уз присуство принцезе Јелисавете Карађорђевић, Матије Бећковића, Леона Којена, Танасија Узуновићаи других  јавних личности, представника парламнтарних странака (Жiка Гојковић, Александар Чотрић, Андрија Младеновић, Бошко Обрадовић) као и представника цркве. Службу је вршио протјереј- ставрофор Саво Јовић и свештеници Београдско-карловачке архиепископије. Још једном је од организатора скупа i свештеника послата порука да невине жртве Београда траже спомен обележије.  Оволико интересивање и ентузијазам народа сведочи о томе да се ипак жртве комунистичког терора памте и да ћемо  истрајати у борби за правду и расветљавање истине поручио је Саво Јовић.


    Јелисавета Карђорђевић је поновила да је чесма коју је 1936. подигао њен отац Кнез Павле  у славу погубљеног Краља Александра у Марсјеу 1934 на неки начин остала место које је задржлао трагичну судбину оставши упамћемо по ликвидацијијама невиних људи.


    Танасије Узиуновић је грађанима као глумац дочарао опис одвеђења на стрељање које је сјајно описао преживели свештеник Сава Банковић у књизи сећања У предворју пакла.


    Леон Којен је подвукао да су злочини нешто што је било уткано у бољшевичку политичку културу. ,,На ликвидацијама испробавамо људе. Ко не може да стреља не може бити прави комуниста“ цитирао је један опис локалне ОЗНе за Младеновац.


    Матија Бећковић, је прочитао писмо подршке организаторима које је упутио ЊКВ Александар Карађорђевић. Такође је прочитао и  писмо Исидоре Секулић које представља њено виђење Краља Александра приликом ослобођења Београда новембра 1918. Указујући да се  и према њему српски народ лоше понео остављајући његов једини споменик у рушевинама у центру града и на 500 метара од Двора.


    Присутним грђанима обратили су се још и председник Удружења жртава комунистичког режима СлободанЂурић и др Срђан Цветковић који је напоменуо да је стање чесме и стање споменика жртвама стање нашег духа и сведочанство наших лоших нарави.


    ,,Чесма је затрпана нашим насиљем, међусобним поделама, мржњом,  криминалом, корупцијом и лошим наравима које су се као и овај шут који видите  таложили деценијама. Онда кад себе очистимо, уредимо ово место а жртвама, направимо пристојан споменик . Онда ћемо заслужити да живимо боље.  И имати  морално право да питамо за бољи живот који ћемо заслужити.“


    Осим помена и комемаративног скупа ове године је отворена и изложба о стрељаним у Лисичијем потоку са фотографијама жртава на оближњем зиду као и туристичка Инфо табла на српском и енглеском језику која обележава Краљеву чесму и споменик жртвама комуниситичког терора на улазу у сам спомен парк.


    Организотори су поручили да ће се на овом месту окупљати и наставити даље радове на уређењу простора све док држава и град не преузму одговорнот  на себе за уређење спомен парка Краљева чесма и подизање споменика жртвама комуниситичког режима.



    U Ime Naroda za slobodnu Srbiju


    http://uimenaroda.net/vesti/pomen-zrtvama-komunistickog-rezima-u-lisicijem-potoku-i-izlozba-o-zrtvama-subota-3-novembar-13-casova/?fbclid=IwAR0ODEVNf2H05DUW6YdQ-KMFeJODmJyHOcRQggANlqOSQPFUYUlOTKVIL9Q
























    U Ime Naroda za slobodnu Srbiju
    na Facebook.


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0



    Pogledi presents:

    "Cinematography company Pogledi has recently released its newest production which is the documentary film The Banished which is about the destiny of the Chetniks after May 1945 or after the Second World War in other words. The film contains the testimonies of eight banished Chetniks interwoven with clips of the areas in which they were located along with their photographs. The movie contains testimonies from: Lieutenant Ivko Jovanovic, Sergeant Gojko Danicic, Chetnik Miodrag Tasic, Dr. Dusan Djukic, the son of General Svetislav Djukic, Ravna Gora member in Belgrade Tihomir Ilic, Supreme Command member and post-war Ravna Gora member in Belgrade Dr. Ognjan Adum and Djurica Krstic who was a member of the Ravna Gora Youth and a post-war Ravna Gora member in Belgrade. They all survived prisons in Socialist Yugoslavia aside from Djurica Krstic. After leaving prison, Ognjan Adum joined the illegal organization called the Serbian National Revolutionary Youth located in Belgrade – which the Communists never uncovered."

    Length: 32:25
    Filmed by: Srecko Divic, Vladimir Momcilovic, Idei Sandor and Predrag Rudovic.
    Directed by: Miloslav Samardzic
    Translated by: George Vujcic
    Production: Pogledi / Kragujevac, Serbia / 2018

    TO VIEW THE TRAILER AND PURCHASE THE FILM ONLINE:

    https://vimeo.com/ondemand/thebanished



    The Banished - Documentary Film from Miloslav Samardzic on Vimeo.


    http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/documentary-film-the-banished/


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Three WWII heroes: Monuments to General Draza Mihailovich (center) and Voyvodas Djujich and Djurisich in Chetnik Memorial Park at St. Sava Monastery in Libertyville, IL. Photo by Aleksandra Rebic Feb. 25, 2012.



    P.O. Box 95551
    Hoffman Estates, IL 60195
    December 18, 2018


    President Donald J. Trump

    The White House

    1600 Pennsylvania Avenue NW

    Washington, D.C. 20500


    An Open Letter to: President Donald J. Trump

    Re: “Real Immigrants”



    Dear Mr. President:

    My name is Aleksandra, and I am one of many Americans who continue to support you and your efforts as President of the United States to make America great again! I’m also a first-generation American born child of Serbian parents from the former Yugoslavia who legally emigrated to this country after World War II and became loyal citizens of the U.S.A. It is from them that I first developed my deep love for America and respect and appreciation for all of the blessings and opportunities this country offers and provides to those who make their home here. My love, respect, and appreciation have never wavered, regardless of troubling internal, domestic politics and policies, or mistakes (intentional or otherwise) made in foreign policy decisions and actions. The America I love has become increasingly vulnerable to the efforts of the American Left to “fundamentally change” (read: destroy) much of the fabric that made this country so exceptional and such a wonderful place to live. That’s why your message of “making America great again” has resonated so deeply with me. I believe that if anyone can do it, you, President Trump, can do it, regardless of the immense obstacles and resistance you face in trying to do so! It’s for that reason that I felt compelled to write you this letter.

    Like many others who are the descendants of immigrants who came to this country legally and with good intentions, who worked hard to never be a burden on the government or on America’s citizens, who assimilated into American life grateful that they were given the privilege to do so, and who have often been greater American patriots than many of those born here who have taken the U.S.A. for granted, I’m very concerned and angry about the current state of “immigration” today. Regardless of how the American Left wants to spin it, many of those coming now demanding/expecting to be allowed to enter this country and live and work here with all the rights and privileges of natural born citizens or immigrants who came through the legal channels and paid their dues to become “Americans”, are not people who are coming with the best of intentions. It’s a strong gut feeling. Being a graduate of Northwestern University with a degree in Communication Studies from the School of Speech, a primary focus of my education was “Rhetoric” - the study and analysis of persuasion (influencing hearts and minds) through various means and methods. Thanks to my education, I don’t easily fall prey to being influenced by “political” propaganda, regardless of where or from which side it’s coming from.

    I’m sure there are good people among the current throngs that are “demanding” and/or “expecting” to be allowed entry into the U.S. I’m sure that among the throngs are people genuinely fleeing political persecution in their homeland, who are seeking a safe haven and not “demanding” or “expecting” anything.  Unfortunately, I’m very suspicious of the motives of many of those now seeking entry into the U.S. and wonder just how loyal they would be to this country if their demands and expectations were met. I don’t buy that they are all seeking “political asylum”. I know what “political asylum” is, and what is going on today with many of the “newcomers” just does not pass the smell test for me.

    The “Immigrants” that I know and grew up with strike me as being quite different from many of the people (and I cannot bring myself to call them “immigrants”) who are demanding/expecting entry into the United States today. My mother and father are a prime example of the type of “Immigrant” worthy of the name.

    During World War Two, while he was still “just a kid”, my father was with the nationalist group in the former Yugoslavia loyal to the Allies, the Yugoslav Army in the Homeland, led by Serbian General Mihailovich, leader of the first successful resistance uprising against the Nazis in all of occupied Europe. This “nationalist” group would end up valiantly fighting both the Germans and the Communists, including saving hundreds of American airmen at great cost to the Serbian people in the homeland and with very little help from the Allies. I’m one of those people who understands the true meaning of “Nationalist” as being a “Patriot” who loves his/her country and puts it first when push comes to shove. The Mihailovich forces lost the war to the Yugoslav Communists, and my father, like many other patriots, was forced to escape his homeland, never to return, in order to survive. Many such refugees never returned to their homeland or the families they left behind. These were true “asylum” seekers – God-fearing, good people of good character, with good intentions, fleeing a true enemy.

    My father spent the first two years after the war in a refugee (displaced persons) camp in Italy, where he finished high school, as his high school education was interrupted by the war. After that he spent another two years in a refugee camp in Germany. His future was uncertain. The only thing he knew for sure was that he could not return to his homeland.

    In 1949 the American organization “Church World Service” informed him that they had found a sponsor willing to sign an affidavit of support for him to come to the United States. That sponsor guaranteed that my father would not depend on the American government for support and be a burden. That’s how it was done in those days, and that’s how America has become home to many of the best and brightest from all over the world.  People of good will and intent, willing to work hard and contribute to American society and culture in a positive way, were, and should always be, welcome.

    An American agent questioned my father for about half an hour and approved him to be allowed to emigrate to the U.S.

    In October of 1949 my father arrived in America, and his sponsor took him to his home. In little more than a year he saved enough money to start college in the spring of 1951 and graduated in the summer of 1955. Although the war in his homeland had interrupted his schooling, my father was determined to finish his education and did so in America. He also completed a correspondence school in electrical engineering and moved to Chicago in 1956 where he began working for Western Electric (later to become AT&T) where he excelled and eventually became part of the management group.  He is now retired.

    At the end of 1960, on Christmas Eve in fact, he met my mother in West Virginia. She is also a Serbian immigrant from the former Yugoslavia. She was a graduate of the Medical School at the University of Belgrade, completed her internship and residency in the United States, and would go on to practice her profession of Anesthesiology in America.  Now retired, she, too, was excellent at her job. My parents were married in 1961 and have remained married ever since – 57 years.

    Both of these immigrants had to learn the English language and did so without complaint or resistance. They demanded nothing of America and felt no sense of entitlement. They have been law-abiding and productive members of society from the day they stepped foot on American soil. Despite their successes in life, they have not been immune from falling on hard times and having to deal with the difficulties of life. Never, however, have they “blamed America” as so many “newcomers” seem to do so readily these days. My parents are the quintessential “good Americans” - respectful citizens of excellent character and good manners, loyal and sincere patriots who embody the true meaning of “Immigrant” as we once knew it in this country - immigrants that were part of the “Greatest Generation” of Americans - “Real Immigrants”.

    I’m very fortunate to know many others of my generation with similar stories about their parents and grandparents. Many of us are deeply concerned about the state of “immigration” today. We want a secure border and an immigration policy that requires that people are properly vetted before being allowed in, just as it existed in years past when America welcomed many good people from around the world.

    My family has continued to maintain our beloved Serbian Orthodox traditions as well as the American traditions that we love. We have never demanded that America accommodate us and our Serbian ways. That’s how it should be. We are Americans.

    If you would like to become familiar with some of the work that my family has done on behalf of educating people about the alliance between America and the Serbian people, an alliance that has existed for over a century and was steadfast through two world wars and beyond, please feel free to visit www.heroesofserbia.comand www.generalmihailovich.com, two websites that I founded and administrate. It would be an honor to have you as a visitor to those websites, Mr. President.

    Please do not allow the “haters” to bring you down or force you to abandon your goals and ideals. Many of us are counting on you to follow through with your promises regarding border security and a sensible and valid immigration policy that rewards those who are deserving and rejects those who are not. We cannot afford to allow people of questionable intentions into this country who have no love for this country. We owe that to our predecessors who followed the rules, who became and remained loyal patriots, and who contributed to making America worthy of the title “Greatest Nation on Earth”.

    Merry Christmas and Happy New Year. Godspeed, Mr. President.

    Sincerely and respectfully yours,

    Aleksandra Rebic
    Chicago, IL U.S.A.
    December 18, 2018
    ravnagora@hotmail.com




    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0


    THE EPIC  TRUE STORY OF A RESISTANCE FIGHTER
    HUNTED BY HITLER,
    ABANDONED BY THE ALLIES,
    MURDERED BY THE COMMUNISTS.




    PICCADILLY

    December 23, 2018
    8:30 p.m.

    181 O'Connell Street, North Adelaide SA 5006 (Corner of O'Connell Street & Childers Street)

    Phone: 8267 1500

    Email: tickets@drazamovie.com

    400 seat capacity

    116 minutes / English and Serbian

    FOR MORE INFORMATION ABOUT THE FILM, PLEASE VISIT:

    http://drazamovie.com


    "The ultimate tragedy of Draza Mihailovich cannot erase the memory of his heroic and often lonely struggle against the twin tyrannies that afflicted his people, Nazism and Communism."

    Ronald Reagan
    September 8, 1979


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0

    Pogledi
    ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ
    Dec. 30, 2018





    Новоотворене британске архиве: Из грешке у грешку

    Британци су најпре тврдили да су партизани борбени и да их има много. Када су уочили да они ипак не постижу борбене успехе, сматрали су да је то зато што нису добро наоружани, па су им послали огромне количине оружја. Онда су констатовали да партизани користе оружје у борби за власт у земљи.

    М. Хејстингс: Наоружавање партизана је далеко више утицало на послератне догађаје, него на пораз Осовине.

    Упркос великом материјалном улагању (и политичком залагању) у партизане, британске команде су морале да известе да су партизани скоро неприметни онда када се од њих највише очекивало – током повлачења Армијске групе Е из Грчке – „нема битних активности партизана у Србији, иако они хитро заузимају градове које напусте Немци“.

    Сер Макс Хејстингс истиче да је политика слања материјалне спреме необученим герилцима широм Европе имало за последицу једино то што је Немцима дата прилика да наносе устаницима велике губитке. Што је више оружја слато, губици су били већи. Војни ефекти те политике били су минорни. Највећа последица активног помагања устаника, нарочито на Балкану, је далеко више утицала на послератне догађаје у тим земљама него на наношење пораза Осовини.

    Ултра сигнали током јесени 1943. су редовно јављали о страховитим губицима устаника у немачким операцијама. На пример, извештај команданта Југоистока прави ретроспективу антигерилских операција у периоду од 1. септембра до 15. децембра 1943. Последице су биле катастрофалне: 30.000 мртвих, 44.000 заробљених устаника и 4.084 савезничких војника.

    Доступни су и извештаји који се односе само на губитке устаника у Југославији. На пример: обавештајно одељење групе армија Југозапад, је известило о губицима устаника у Словенији – од 25. септембра до 5. октобра 1943, устаници су имали 3.260 мртвих и 4.660 заробљених. Извор непознат Блечли парку је известио о губицима „комуниста“ од 16. до 20. септембра: 2.410 погинулих; Друга оклопна армија је известила о губицима устаника „на територији Хрватске“ за период 9–16. јануар 1944: 1.152 погинулих и 408 заробљених и дезертера; а за период 24-30. јануар 1944: 1.370 погинулих, 560 заробљених и 90 дезертера. Поређења ради, у истом периоду грчким устаницима су нанети губици: 150 мртвих и 120 заробљених.

    ОСНОВНИ ЧЛАНАК:

    Британске обавештајне службе су 1943. године почеле да затрпавају Лондон ин­фо­р­ма­ци­­јама о четничкој „сарадњи“ са окупаторима. Чак је и умеренији MI3b – обавештајна служба мини­старства рата – почетком септембра 1943. пренео очигледну бесмислицу да четници сарађују са Немцима против партизана код Дубровника (у ствари, нападали су Немце, у жељи да спреме мостобран за очекивано савезничко искрцавање – прим. ред).

    Уз то, стална понављања да се Михаиловић суздржава од опера­ција до „правог тренутка“ су очи­гледно оставили дубок траг, више нико није веровао да су национа­листи способни за операције већих ра­змера (мада су управо изводили нај­већу антиосовинску акцију на Балкану, од почетка рата – прим. ред). Ултра је потпуно занемарена, о Михаиловићевим акцијама током септембра и октобра је извештено мало, и увек на основу информа­ција „BLO“. Јављено је само да су „чет­ници окупирали Пријепоље“ (мада је чак и пуковник Бејли, оче­видац, извештавао о великој Бици за Пријепоље против Немаца – прим. ред). Са доста неповерљи­во­сти је примљен из­вештај „BLO“ o четничком рушењу железничког моста код Вишеграда.

    Једно заплењено наређење Михаиловића је, према објашњењу MI3b, сугерисало Михаиловићево „наређење за сарадњу са Недићевом владом…“ У приложеном транскрипту у којем се налази цео текст те наредбе стоји да је Михаиловић заправо захтевао тајно убацивање („бушење“) у Недићеве редове, како би се онемогућила Недићева мобилизација и како би се обезбедила муниција, храна и одећа.

    Из све више центара долазили су захтеви да се Михаиловић напусти. Најкасније до краја октобра, MI3b се придружио препорукама са образложењем да је „за разлику од Михаиловића, Тито успео да придобије Хрвате“. Не без одобравања, јављено је и да партизани успешно потискују четнике и да су од њих освојили целу Црну Гору и Санџак.

    Форин офис и ЈIC су почетком новембра 1943, још увек били неодлучни по питању одбацивања Михаиловића. Форин офис је инсистирао да се за „осуду“ мора доказати да је Михаиловић директно умешан у колаборацију, па је блискоисточна команда (ген. Вилсон је потписан као пошиљалац) дипломатама послала сигнал, декриптован у Каиру, у коме је чак стајало да је „Михаиловић наредио свим својим јединицама да сарађују са Немцима. Наређење је стигло од југословенске владе.

    Покушали смо да пратимо тајну везу Михаиловића и Путника (ђенералштабни пуковник Димитрије Путник, син војводе Путника, један од најважнијих Михаиловићевих људи у емиграцији – прим. ред), али су пресретнути сигнали били превише корумпирани да би шифра могла да се пробије. Неколико других немачких извештаја и ухваћени документи које су видели британски официри код партизана говоре да Михаиловићеви представници нуде сарадњу Немцима за борбу против партизана и да су потписали споразуме у Црној Гори, Санџаку и Далмацији. Обавестите Стивенсона. Ово захтева промену садашње политике.“

    Форин офис је сматрао да је мало вероватно да је Михаиловић могао да изда наређења свим сво­јим јединицама, а да то не примете британски официри за везу у његовом штабу. Одбачена је сугестија да је наређење стигло од југословенске владе. Сугерисано је да је за „осуду Михаиловића“ потребан чврст доказ о сарадњи у Србији, у ко­јој Михаиловић остварује директну контролу.

    Постојале су назнаке о преговорима Михаиловића и Недића добијене од британског официра за везу код Михаиловића. Форин оф­ис је сугерисао да би то могло у кратком времену да се претвори у конкретан доказ и повод за „промену садашње политике“.

    Уследили су нови, бесмислени „докази“ о Михаиловићевим контактима са Недићем. Једно заплењено наређење Михаиловића је, према објашњењу MI3b, сугерисало Михаиловићево „наређење за сарадњу са Недићевом владом. Командантима је наређено да се добровољно пријаве на Недићеву мобилизацију…“ У приложеном транскрипту у којем се налази цео текст те наредбе стоји да је Михаиловић заправо захтевао тајно убацивање („бушење“) у Недићеве редове, како би се онемогућила Недићева мобилизација и како би се обезбедила муниција, храна и одећа. Тражио је да могу да иду само људи који се добровољно при­јаве и који ће дати заклетву да ће побећи „у шуму“ када им се то буде тражило.

    У међувремену је Блечли парк декриптовао размену порука између Абвер станица у Београду и Загребу (трансмисија је пресретнута у Каиру), у којој се наводи да је Михаиловићев командант Лукачевић потписао споразум са командантом Југоистока.

    Споразум је подразумевао прекид непријатељстава на терену под Лука­чевићевом командом (део за­­падне Србије, Санџак и делови Црне Горе), самосталне операције против комуниста осим у случају евентуалних крупних операција када ће се Лукачевићеве јединице ставити под команду Вермахта. Вермахт се обавезује да неће бити напада муслиманске милиције на четничке јединице и српске цивиле и да ће по потреби достављати ратни материјал.

    О овом споразуму британске службе су известиле у време одржавања Секстант конференције у Каиру – порука је декриптована 22.11, послата 24.11 1943. Специфичност тренутка у којем је уговор потписан је очигледно повећавао хитност деловања. Дата је ознака највеће оперативне хитности ( У Блечлију је ознака за хитност била: ZZZZ; поруке од највеће важности, али не и хитности су означаване: ZZZ, a поруке од највеће важности и хитности: ZZZZZ) а акценат је био на слању дипломатским секцијама. Документ је послат Кадогану, јужном одељењу Форин Офи­са и југословенском амбасадору Стивенсону, али и Черчиловом саветнику Исмеју. Блечли је нагласио да нема доказа о личној умешаности Михаиловића, али је SIS пожурио да дода „да је он вероватно одобрио споразум“.

    Ултра није дала никакву потврду о постојању овог споразума, нити је било додатних сигнала који би сугерисали да је тај споразум заиста и материјализован. Занимљиво, појединци у Форин oфису и JIC су приметили да је то први сигнал који је сугерисао да је до колаборације четника икада заиста и дошло.

    Нажалост, у релевантним фондовима, нема никаквих трагова да ли је заиста и расправљано о овом случају када су се разматрали докази Михаиловићеве личне умешаности у колаборацију, па се не може са сигурношћу рећи какве ефекте међу доносиоцима одлука је изазвало сазнање за овај споразум. Черчил га није видео барем до 2. јануара 1944. Оно што је сигурно је то да, у грађи која је недавно отворена за јавност, а која се пре свега тиче доказа на којима је грађен „случај против Михаиловића“, о овом споразуму није изговорено ни једно слово. Разлог можда лежи у чињеници да су немачки извештаји са политичком конотацијом узима­ни са резервом. Сматрани су непо­у­з­даним (“политичком ко­но­тацијом“ – јер су немачке службе са Балкана измишљањем споразума са Лукачевићем притискале Берлин да промени политику према Србима – прим. ред).

    Сам Черчил изгледа није био окупиран проблемом четничке колаборације до завршетка Техеранске конференције. Тада је почео да захтева да се Михаиловић хитно отпусти. Централна тачка је била његова идеја да тим чином „спасе краљ“ и можда наведу четнички команданти да приђу Титу. Тада је први пут говорио и о Михаиловићевој колаборацији. Доказни материјал против Михаиловића који је сакупио чинили су заплењени документи и друга грађа коју је припремила углавном SOE. Стивенсон га је уверавао да се крунски докази налазе у (непотврђеним) контактима Михаиловића са Недићем. Tврдио је да је то само мали корак од директне сарадње са Немцима.

    Черчил је тада инсистирао на томе да су га Дикин и извештаји официра код Михаиловића уверили у његову сарадњу са непријатељем. Највише се забављао фотографијама четника са Италијанима, a затим наложио да се Форин Офису пошаље фотографија четника (добијену од Дикина) „који наздравља Италијанима уместо да се са њима бори“. Интимно му није било јасно у чему је поента са тим фотографијама па је тражио објашњење од Мортона: „Ове ознаке на фотографијама ме нису много просветлиле. Све што видим је да неки четници наздрављају Италијанима. Да ли ови докази треба да ме упуте у још нешто што ја не схватам?“

    Интерни документ британске владе из јула 1944, је направио ретроспективу британских односа са Михаиловићем. У закључку се наводи: „Његов војни допринос је био незнатан, али то није био довољан фактор да британска влада повуче своју подршку, чак и онда када је одлучила да подржи Тита. Одлучујући фактор је то што је његова политика укључивала одређене контакте и колаборацију са окупационим снагама, и пошто су докази такве политике потврђени, британска влада би дошла у незавидну позицију у односима са Совјетским Савезом да је одлучила да настави да га подржава“.

    Лична „умешаност“ Михаиловића ипак никада није потврђена. „Случај Михаиловић“ се свео на оптужбу да се Михаиловић сагласио са споразумима појединих четничких команданата или их је накнадно прихватао. Ултра то никада није потврдила.

    И новооткривена британска документа потврђују: Ни Ултра, ни ма која британска обавештајна служба, нису успеле да пронађу ма какав доказ да генерал Дража Михаиловић сарађује са окупаторима.

    Анти-михаиловићевско расположење и пропартизанска еуфорија је на крају захватила и увек одмерени JIC. Захваљујући MI3b, прецењени су ефекти британског подстицања гериле на Балкану. Немци су са 16 дивизија успешно и у кратком року овладали свим позицијама које су држали Италијани, док је JIC „проценио“ да ће им за то требати 24 дивизије. Немци су за сузбијање устанка и разоружавање Италијана у Југославији употребили 6 дивизија мање него што је процењено као минимум само за овладавање приобаљем. Због тога је тражено да се хитно увећају испоруке герилцима, како би се спречило да и онако танке снаге напусте Балкан.

    Грешке су исправљане тако што је давана претерана тежина партизанским операцијама. Разлика између суморне стварности на Италијанском фронту, где су савезници напредовали више него споро, и преоптимистичне слике о несавладивим мукама Немаца на Балкану, је очигледно била по­­д­­­стицајна.

    Када је постало јасно да су Немци ипак успоставили контролу у земљи, JIC je хитно захтевао нове и нове пошиљке партизанима, да би се онемогућило да Немци ослабе присуство на Балкану.

    Партизани су представљени „стратешки ва­ж­ни за Италијански фронт“ али, није вредело. Брз успех Немаца је накнадно објашњен тиме што није послата довољна материјална помоћ. То је било доста чудно, јер су партизани у задња три месеца 1943. примили преко 3.500 тона материјала, а до краја рата ће примити преко 70.000 тона материјала само из британских извора. Поређења ради, Михаиловић је у последњем кварталу примио 23 тоне залиха.

    Упркос читавом труду, Немци су успели да потпуно поврате своје позиције које су изгледале у једном тренутку као „неодрживе“, што је JIC морао да призна крајем децембра.

    Поврх свега тога и супротно уверавањима , Немци су почели да велики део снага шаљу ван Балкана. Уместо да преиспитају своју политику, са којом очигледно нешто озбиљно није било у реду, ређали су се све екстравагантнији предлози. Своју (и партизанску) ситуацију покушавају да поправе применом стратешког бомбардовања како би се Немци одвратили од „партизанских зона“. То је сада требало да има и политички ефекат – у демонстрацији да партизани имају активну савезничку помоћ. Тада је већ постало јасно да ни политика отпуштања Михаиловића и „уједињавања четника са партизанима“ није давала очекиване резултате.

    Черчил је био хировито заинтересован за Балкан. Покушао је да подстицањем гериле надокнади слаб морал и неодлучност сопствене копнене војске. Ту своју политику је касније умео да правда речима „крв мученика је темељ цркве“

    „Шварц“ је, онако како је њему презентован, показао да су партизани борбенији од четника и то је за Черчила било једино што је било важно. Његов ентузијазам за партизане је порастао у толикој мери да се више није ни трудио да га прикрије. На пример, средином октобра 1943. добио је Ултра извештај армијске групе Б у којој је писало: „Без значајнијих борби у Хрватској. Број устаника на подручју између Сплита и Дубровника порастао на 160.000-200.000. Енглези остварују утицај на устанике који су стављени под команду главнокомандујућег на Блиском истоку. Главна лука за испоруку помоћи се налази 60 км југо-источно од Сплита.“ Подвучени текст Черчил је заокружио црвеном оловком. Нагласио је да је „од највеће важности да се ‘патриоти’ у том региону снабдеју до максимума“. Текст извештаја је био очигледно апсурдан, али је Черчил наставио да га користи током октобра како би опомињао и притискао своје оперативце да уложе максималан труд и повећају снабдевање устаницима. Тражио је да буде редовно извештаван о напретку. Немачке апроксимације бројног стања партизана постале су званична процена британске ратне команде (180.000), иако су само 15 дана раније, иста тела, на основу Меклинових извештаја процењивалa снагу партизана на 75.000.

    Након Техеранске конференције, нико се више није усуђивао да пред Черчилом помене Михаиловића, нити се он узнемиравао због тога што никоме није била јасна контрадикторна политика према Грчкој и Југославији. „То је моја политика, а ја још увек одлучујем!“


    (Српске новине, гласило Организације српских четника “Равна Гора“, Чикаго, децембар 2018)

    http://www.pogledi.rs/%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D0%B7-%D0%B3/?fbclid=IwAR1c9Pfp8sezejNfrDYYDeS69XjlNML8uZr4mSIPkJVLtuWpIEr2ifOsHtA

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****


    0 0



    Blic
    December 30, 2018

    DRAŽA NA OPTUŽENIČKOJ KLUPI Pogledajte snimak suđenja lideru ČETNIČKOG pokreta i njegovu SVAĐU U SUDNICI

    Kroz saradnju sa Filmskim novostima "Blic" ima mogućnost da sa vama podeli fenomenalne arhivske snimke sa suđenja generalu Draži Mihailoviću. U videu su prikazane situacije u kojima se vidi Draža Mihailović u polemici sa osuđenicima, sudija Minić, optuženi, oštećeni i veoma zanimljiva arhivska građa.

    VIDEO:

    https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/draza-na-optuzenickoj-klupi-pogledajte-snimak-sudenja-lideru-cetnickog-pokreta-i/y8jjmzv

    ___________________________

    VIDEO:
    "Suđenje Draži Mihajloviću 1946 ..arhivski snimak"

    Posted on You Tube by:
    YU 0 Laki / Jugoslovenski partizani
    Published on Jul 18, 2017

    "Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine, bilo je otvoreno za javnost i prisustvovalo mu je oko 60 stranih izveštača. Dragoljubu Draži Mihajloviću je suđeno pred vojnim sudom. Mihajlović je bio optužen po 47 tačaka i suđeno mu je za aktivnosti protiv partizana, za kolaboraciju sa Nemcima i ratne zločine nad civilima. Osuđen je na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine...

    "Suđenje Draži Mihajloviću. Beogradski Proces. Draža Mihajlović. Draža Mihailović. Izdajnci. Ratni zlocini. Drugi svetski rat. Beograd. Jugoslavija. SFRJ. Jugoslovenski partizani. NOR. NOB. SFRJ. Dokumentarni Film. Arhivski snimak..."





    https://youtu.be/BQUzhfVH7gY

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****