Quantcast
Channel: General Draža Mihailovich
Viewing all 1021 articles
Browse latest View live

"RED AGE" / "CRVENO DOBA" / Communist Crimes in Serbia and Montenegro 1944-1947 / Documentary Series in Six Episodes - Serbian with English Subtitles

$
0
0

Posted on You Tube by "andrijapfc"

"RED AGE"  /  "CRVENO DOBA"  /  Communist Crimes in Serbia and Montenegro 1944-1947  /  Documentary Series in Six Episodes, 2004 - Serbian with English Subtitles

Author: Dušan T. Bataković PhD, historian

Dušan T. Bataković

"Red Age" (Serbian: "Crveno doba") is a full-length documentary account of communist terror and crimes perpetrated as Yugoslavian communist leader Josip Broz "Tito" and his Communist Party of Yugoslavia established their one-party dictatorship over the country. It presents confessions of people who witnessed the second phase of the communist revolution in Serbia and Montenegro, both then part of Yugoslavia, that began in 1944 and lasted until 1947 and included execution and prosecution of non-communists, arrests, assassinations, disappearances, false court trials and the decay of Serbian civil society. The film includes massive archive footage released for the first time.

"The film is the outcome of a historical research project titled "Coming to Terms with the Totalitarian Legacy of Communism in Serbia and Montenegro" undertaken by a team of historians at the former "Council for Democratic Changes in Serbia" NGO, led by Council president and principal project author Dr. Dušan T. Bataković, a historian specialized in modern Serbian and Yugoslavian history.

"The series is posted to YouTube with the knowledge and full consent of Dr. Dušan T. Bataković."

 
*****

"RED AGE"  /  "CRVENO DOBA"  /  Communist Crimes in Serbia and Montenegro 1944-1947
Part 1 of 6



http://youtu.be/RGEQmqRRD9I

*****

"RED AGE"  /  "CRVENO DOBA"  /  Communist Crimes in Serbia and Montenegro 1944-1947
Part 2 of 6



http://youtu.be/QXSWjzT6Dr4

*****

"RED AGE"  /  "CRVENO DOBA"  /  Communist Crimes in Serbia and Montenegro 1944-1947
Part 3 of 6




http://youtu.be/kKr_2ts0PHw

*****

"RED AGE"  /  "CRVENO DOBA"  /  Communist Crimes in Serbia and Montenegro 1944-1947
Part 4 of 6




http://youtu.be/Cy4zfbg31YM

*****

"RED AGE"  /  "CRVENO DOBA"  /  Communist Crimes in Serbia and Montenegro 1944-1947
Part 5 of 6




http://youtu.be/Oh8898hfN-U

*****

"RED AGE"  /  "CRVENO DOBA"  /  Communist Crimes in Serbia and Montenegro 1944-1947
Part 6 of 6



http://youtu.be/xWwSJAoekSU


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@Hotmail.com


*****


Komunisti pozivaju na ustanak: Zaustavite emitovanje serije "Ravna Gora" / "Blic Online" November 6, 2013

$
0
0

Blic Online
Simonida Milojković
06. 11. 2013.
November 6, 2013

Savez komunističke omladine Jugoslavije poziva svoje članove i pristalice da se okupe ispred zgrade RTS u nedelju 10. novembra u minut do 12 i dignu glas protiv serije “Ravna Gora” čije emitovanje počinje te večeri.


Plakat kojim SKOJ poziva na protest
 
Oni smatraju da je reč o pokušaja falsifikovanja istorije i kažu u tekstu poziva na protest da je “smešno očekivati da će serija ‘Ravna gora’ Radoša Bajića biti pokušaj objektivnog prikazivanja razdoblja Drugog svetskog rata kod nas”.
 
“Sam Radoš Bajić je od ranije poznat kao simpatizer Ravnogorskog pokreta i suludo je pomisliti da će se u njegovoj seriji Ravnogorski pokret prikazati objektivno. Jedino moguće objektivno prikazivanje, po zlu čuvenog, Ravnogorskog pokreta je kao pokreta krvničkih narodnih neprijatelja i slugi okupatora”, smatraju članovi SKOJ-a, organizacije koja je obnovljena 1992. godine kao omladina Nove komunističke partije Jugoslavije.
 
Nebojša Glogovac kao Draža Mihajlović u seriji "Ravna Gora"
 
Oni kažu da Bajićev pokušaj mirenja četnika i partizana predstavlja reviziju istorije koja za konačni cilj ima potpunu rehabilitaciju Ravnogorskog pokreta i “blaćenje slavne Narodnooslobidalačke borbe i naše revolucije, što je proces koji je u Srbiji već prilično odmakao” i poručuju putem svog sajta: “Zaustavimo emitovanje serije ‘Ravna gora!’ Zaustavimo rehabilitovanje narodnih neprijatelja!”
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@Hotmail.com
 
 
*****


RAT JOŠ TRAJE: Skojevci ustali protiv emitovanja Ravne gore - Traže zabranu serije / "Kurir" November 6, 2013

$
0
0

Kurir
Autor:




Glumci serije Ravna gora
 
BEOGRAD - Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) pozvao je danas svoje članove i pristalice da se okupe ispred zgrade RTS u nedelju 10. novembra u minut do 12 i dignu glas protiv serije “Ravna Gora” čije emitovanje počinje te večeri i zaustave pokušj falsifikata istorije i rehabilitovanje narodnih neprijatelja.
 
Članovi SKOJ smatraju da je reč o pokušaju falsifikovanja istorije i kažu u tekstu poziva na protest da je “smešno očekivati da će serija ‘Ravna gora’ Radoša Bajića biti pokušaj objektivnog prikazivanja razdoblja Drugog svetskog rata kod nas”.
 
“Sam Radoš Bajić je od ranije poznat kao simpatizer Ravnogorskog pokreta i suludo je pomisliti da će se u njegovoj seriji Ravnogorski pokret prikazati objektivno. Jedino moguće objektivno prikazivanje, po zlu čuvenog, Ravnogorskog pokreta je kao pokreta krvničkih narodnih neprijatelja i slugi okupatora”, navodi SKOJ, organizacija koja je 1992. obnovljena kao omladina Nove komunističke partije Jugoslavije.
 
Oni ocenjuju da Bajićev pokušaj mirenja četnika i partizana predstavlja reviziju istorije koja za konačni cilj ima potpunu rehabilitaciju Ravnogorskog pokreta i “blaćenje slavne Narodnooslobidalačke borbe i naše revolucije, što je proces koji je u Srbiji već prilično odmakao”.
 
Na svom sajtu SKOJ poručuje: “Zaustavimo emitovanje serije ‘Ravna gora!’ Zaustavimo rehabilitovanje narodnih neprijatelja!”
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****
 

SPO za, SKOJ protiv "Ravne gore" - Srpski pokret obnove pozvao je svoje članove i simpatizere da ne nasedaju na provokacije povodom serije "Ravna gora". / "B92" November 9, 2013

$
0
0

B92
Izvor: Tanjug
Subota 9.11.2013
Saturday November 9, 2013

Beograd -- Srpski pokret obnove pozvao je svoje članove i simpatizere da ne nasedaju na provokacije povodom serije "Ravna gora".

General Draza Mihailovich
 
Potpredsednik SPO-a Žika Gojković pozvao i sve poštovaoce dela generala Dragoslava Mihailovića, da "ne nasedaju na provokacije" Saveza komunističke omladine Jugoslavije, koja je za sutra najavila protest zbog početka emitovanja ove serije.

Gojković je u izjavi dostavljenoj medijima, naveo da je cilj SPO rehabilitacija Mihailovića i svih pripadnika Ravnogorskog pokreta, ali da se ta stranka zalaže i da sukobi među Srbima zauvek prestanu.

"Zbog toga pozivamo članove i simpatizere naše stranke i sve kojima je demokratska, slobodna Srbija na srcu, da pokažu da su po kulturi, obrazovanju, patriotizmu i ponašanju iznad onih koji se, zarad prikrivanja zločina svojih ideoloških očeva, protive emitovanju serije 'Ravna Gora", navodi se u saopštenju.

Gojković tvrdi da parole kojima se pristalice Saveza komunističke omladine Jugoslavije pozivaju na protest ne razlikuju od onih iz 1945. godine, zbog kojih su "stotine hiljada najboljih kćeri i sinova našeg naroda stradale".

On je naveo da najavljeni protest predstavlja "dizanje glasa protiv prvog gerilca Evrope, koji je među saveznicima iz Drugog svetskog rata priznat kao antifašista".

Međutim, kako tvrdi, od "komunista nije bolje ni očekivao", jer se "najbolje snalaze u falsifikovanju istorije".

SPO se zahvalio svima koji su na bilo koji način doprineli snimanju i emitovanju serije "Ravna Gora", koja će, kako smatraju, najviše poslužiti mladim generacijama da se upoznaju sa istorijskim činjenicama.


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=11&dd=09&nav_category=11&nav_id=775514



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com


*****

"RAVNA GORA" series premiers on RTS in Serbia on Sunday, November 10, 2013 and will be available in LIVE STREAM on the internet for those outside of Serbia!

$
0
0

 
NEDELJA 10 NOVEMBRA, 2013 na prvom programu RTS-a, u terminu od 20.05h, dugo očekivana serija "Ravna Gora" otkriće nam šta se krije iza prve epizode "Napad" i upoznati nas sa protagonistima priče koja nikog u Srbiji neće ostaviti ravnodušnim!
 
Prvi put, jednu domaću seriju vrhunskog produkcionog i tehničkog kvaliteta, gledaoci kojima je dostupan RTS HD program moći će da prate u Full HD tehnologiji. Ovim je Radio-televizija Srbije još jednom potvrdila svoju lidersku poziciju u implementaciji novih tehničko-tehnoloških dostignuća.
 
 
 
on Facebook.
 
*******
 
Aleksandra's Note:
 
Many thanks to Bosko Ozegovic
for providing the following
information as to where folks
outside of Serbia
can view the much anticipated
"RAVNA GORA"
series first episode
on Sunday November 10, 2013 via their computers.
Please see website for further details.
 
If you go to the site 

select TV Uzivo then RTS1
you will be able to watch the live stream.
 
The season premier starts 2pm Toronto Time...[Eastern time]
 
1pm for those in Indiana, Illinois and Wisconsin...
[Central time]
 
etc.
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to get in touch with me at ravnagora@hotmail.com

*****

PRVA EPIZODA - "RAVNA GORA" - "Napad!" / FIRST EPISODE - "RAVNA GORA" - "Attack!" / VIDEO November 10, 2013

$
0
0
  
 
Posted on You Tube by "ИЛИРСКИ ПОКРЕТ"
Published on Nov 11, 2013
 
Равна Гора, eпизода 01 - Напад

"У средишту догађаја су судбоносни тренуци непосредно пред агресију Немачке на Краљевину Југославију и бомбардовање Београда 6. априла 1941. године.

"Ноћ је, 5. април. Београд је обасјан светлима пригушених лампиона. Све делује мирно и спокојно, а у кабинету Председника Владе, ђенерала Симовића, атмосфера је напета. Постаје јасно да је сутрашњица крајње неизвесна...

"За то време у селу Планиница подно Сувобора, недалеко од Равне Горе, породицу Таралић буди лавеж паса, топот коња и ход војске која одлази на ратни положај. Домаћин Станоје их поздравља, наслоњен на свој плот, док са женом Живаном потајно дели родитељску бригу за синове: Жарко је на занату у Београду, а Вукадин служи стари кадар на Сипском каналу. Шта ли им носи сутрашњи дан?"





http://youtu.be/CQkXB9-LUBw


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

ТВ серија “Равна Гора“: ван свих очекивања! - ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ / „Погледи“ November 11 2013

$
0
0

Погледи
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
11. новембар 2013.

Још у изјавама протагониста пре годину и више дана, видело се да ће серија “Равна Гора“ Радоша Бајића донети нови талас (нео)комунистичке пропаганде, али оволико карикарање вероватно нико није очекивао.

 
У првој епизоди не само што нема помена Равне Горе, Драже и четника, него је у последњем кадру ни мање ни више него Лењинова слика, уз неумерено величање комуниста. Слика вође бољшевика уједно је и последњи кадар у јединој акционој сцени: док падају бомбе на Београд, 6. априла 1941, комуниста трчи кроз експлозије да би спасао штиглића! Он је радник, али интелектуалац, а по манирима, што се каже, господин човек. Када је приказан у стану, камера се задржала на књигама из његове личне библиотеке. Нема их мало, а обимне су! Није му промакао штиглић, који је сломио крило ударивши у прозор. Комуниста је, наравно, хуманиста. Узима птицу, прави јој кутију, храни је и чува. А сутрадан ујутру је носи у фабрику, са све кутијом, ваљда да се не би осећала одбаченом, шта ли.

Тада почиње бомбардовање Београда, а комуниста из склоништа трчи до штиглића, не обазирући се на претње и псовке свог старијег друга. Да, и тај је комуниста, и то задужен да се стара о безбедности овог првог. Хоће се рећи: јака је то организација, није шала! Уз птицу, комуниста спасава и брошуру са поменутом Лењиновом сликом на насловј страни.

А какви су наши?

Укратко: ужас!

Командир карауле у Сипском каналу на Дунаву, пред зору 6. априла банчи у кафани, уз музику и две певаљке. Долази војник на бициклу и обавештава га да су на Дунаву уочени сумњиви чамци, преносећи поруку дежурног официра да одмах дође. Командир је видно пијан, а и прејео се, стално подригује. Одовуд га зове дужност, а отуд певаљке! Он је, као, у дилеми коме ће се приволети царству, али гледаоци нису, јер је сугестија очигледна. Командир каже официру да иде, са`ће он, само што неће – па одлази међу певаљке и враћа се банчењу.

Разочарани војник стиже до карауле таман да види да су му сви другови поубијани. Додуше, приказане су само нејасне експлозије, нема сцена борбе, не виде се ни Немци.
Овај догађај је кључан у оцени карактера серије.

Зашто?

Зато што је немачки напад – ако не рачунамо Словенију – заиста почео после поноћи 5/6. априла у Сипском каналу. Напали су специјалци из дивизије “Бранденбург“. То је била вероватно најбоља немачка јединица ове врсте, а напад је изгледао овако:

“…Немци, свесни те опасности, испланирали су заузимање и спречавање онеспособљавања Сипског канала. Уочи напада, прво је локални фолксдојчер позвао групу југословенских официра на неку прославу у своју кафану, где су сви омамљени средством за успављивање. У току ноћи 6. априла 54 припадника пука Бранденбург преобучени у српска сељачка одела су пребачени гуменим чамцима на југословенску обалу, побили успаване официре, и после краће борбе са војницима успешно заузели канал и сва постројења“.

Извор: Бранко М. Јевтић и Бранко Богдановић, “Јуришни батаљони војске Краљевине Југославије – од мита до истине“. Цитат је на страни 54, у поглављу “Заузимање Сипског канала“.

Књига, додуше, још није изашла из штампе, добио сам је у електронској форми, пошто смо Бранко Јевтић и ја блиски сарадници. Бранко је посвећен истраживач и доста је познат у нашем свету – тако да је за њега чуо и Радош Бајић. И Бранко је дао Бајићу опис догађаја у Сипском каналу…

Дакле, овде није у питању незнање, већ намера: српски официри, омамљени неком дрогом, приказани су као пијанице, и то у контексту идеализације комуниста.

Када је о потоњима реч, најпре се поставља питање: шта ће они у првој епизоди серије која се зове “Равна Гора“?

Зар није логично да ту буде Дража или неки његов сарадник?

Ако је баш морала нека партија, зар није логично да видимо представнике странака са великим бројем чланова и са угледом у народу, радикале рецимо?

А ако се већ приказују комунисти, зашто не према истинитим догађајима, као пета клона?

Наиме, ово су директиве Ј. Б. Тита уочи Априлског рата 1941:

“1. Задатак свих мобилисаних чланова КПЈ је, на првом месту, да утичу на стварање расула у Југословенској војсци, да шире забуну међу официрима и војницима и убеде их да је пораз последица некомпетентности официрског кадра, што би значило крај њиховом било каквом ауторитету;

2. Да покупе све оружје и ратни материјал напуштен у паници и сакрију га на безбедна места ради касније употребе;

3. Да пруже сву потребну помоћ усташама и другим сепаратистичким организацијама које доприносе брзом паду режима.“

У одушевљењу због слома државе коју су толико мрзели, комунисти се априла 1941. нису устручавали да пуцају у леђа југословенским војницима, као на пример у Крагујевцу.

Не очекујте да то видите у другој епизоди!

Опис краља Петра и његовог окружења, као и академика Слободана Јовановића, је толико понижавајући, да не вреди трошити речи.

Уместо тога, још која о комунистима.

Ова идеализација је, као наивна и контрапродуктивна, превазиђена још 1980-тих, у књигама једног од њихових главних идеолога, Добрице Ћосића. Милена Катић, представница грађанске фамилије, згражавала се над њиховом простотом и неукошћу. Носили су неке књиге које нису разумели, баратали су терминима чије значење нису знали, од господских манира није било говора…

Уочи рата, интелектуалаца је било у врху сваке партије – сем управо у комунистичкој, јер су их они сами побили, у тзв. чисткама. Привремено руководство КПЈ тада су чинили: Милован Ђилас, студент из Црне Горе, Јосип Краш, радник из Хрватске, Едвард Кардељ, учитељ из Словеније, Франц Лескошек, радник из Словеније, Иво Лола Рибар, студент из Хрватске, Александар Ранковић, занатлија (абаџија) из Србије и Миха Маринко, рудар из Словеније.

Био је то најслабији састав руководства КПЈ од њеног оснивања. Поређења ради, Сима Марковић, који је у Београду докторирао математику 1913. године код Михаила Петровића Аласа и Милутина Миланковића, био је професор и у Москви, све док га нису ухапсили. Док су Марковић и његови другови водили партију, профил предратног руководства није се могао наћи ни у њеним месним руководствима.

Писмених чланова и симпатизера је, наравно, било, али они нису били радници, већ тзв. салонски комунисти, али то је друга и дуга прича…



http://www.pogledi.rs/tv-serija-ravna-gora-van-svih-ocekivanja/



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@Hotmail.com


*****

"RAVNA GORA" NAJGLEDANIJA / "PTC - Radio-Televizija Srbije" November 11, 2013

$
0
0
PTC - Radio-Televizija Srbije
November 11, 2013

Prva epizoda serije "Ravna gora" juče je bila najgledanija emisija u Srbiji. Seriju je gledalo dva miliona i 210.000 gledalaca.
 
Najgledanija emisija u Srbiji juče je bila prva epizoda serije Ravna gora. Rejting je bio 20,5 odsto, a seriju je gledalo dva miliona i 210.000 gledalaca.
 
 
Ukupni udeo u gledanosti, takozvani šer, iznosio je 43,8 procenata.

Posle Ravne gore, najgledaniji su bili Dnevnik RTS-a u 19.30 (rejting 18,2 procenata, šer 42,9 odsto) i kviz Slagalica (rejting 15,7 posto, šer 37,8 posto).

U drugoj epizodi Ravne gore, koja će biti emitovana 17. novembra na Prvom programu RTS-a, biće prikazana sednica jugoslovenske vlade, u podzemnom gradu u Malom Zvorniku.

Napeta atmosfera, oštre reči, sukobi i razmirice - slika i prilika stanja u poljuljanoj Kraljevini Jugoslaviji, što će gledaoci moći da vide u epizodi pod nazivom "Slom".

Više o seriji na adresi:

www.rts.rs/ravnagora



 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Počele polemike o seriji „Ravna gora” / "Politika" November 11, 2013

$
0
0
Politika
M. Sretenović
Objavljeno: 11.11.2013.

„Krenućemo ponovo u osnovnu školu” kaže Dušan Kovačević, Branka Prpa ne gleda „političke petparačke priče”, a po Matiji Bećkoviću nema razloga da serija podeli gledalište

Stojan Đorđević u ulozi Žarka Taralića (Foto Contrast studio)
 
Dugonajavljivana serija Radoša Bajića „Ravna gora” (naziv cele trilogije je „1941-1945”), počela je sinoć na RTS-u. Vremenski okvir je Drugi svetski rat, sa fokusom na srpske podele, ideološke razlike, četnike i partizane koji, kako je izjavio reditelj, u ovom serijalu neće zameniti mesta. Još pre prikazivanja, serija je izazvala polemike, a njen cilj je označen kao ambiciozan.

Nakon gledanja prve epizode, akademik Dušan Kovačević za naš list kaže da je ovde reč o „istinitoj i dirljivoj, odlično urađenoj seriji”.

– Mnogi očekuju navijački serijal, a reč je o sjajnom dokumentu sa činjenicama koje nismo naučili u školi, jer smo učili samo ono što su pobednici pisali, smatra Kovačević i dodaje da Bajićevo televizijsko ostvarenje spada u red najboljih serija Bi-Bi-Sija, koje se bave rekonstrukcijom istorijskih događaja.

Prema njegovom mišljenju, glumci su „odabrani da liče”. Gledaoci koji su znali kako su izgledali svi vodeći političari i generali uoči Drugog svetskog rata, prepoznaće ih, kaže pisac i naglašava da će serija ponuditi samo istinu o događajima koji su se zbili, i zapisani su u svim istorijskim arhivama.

„Ukoliko već pominjemo priču o podelama, o 'levima' i 'desnima', levi su snimili više od 500 filmova o NOB, i direktnom ili indirektnom učešću pobednika u Drugom svetskom ratu, a druga strana je bila isključivo krivac za sve što se desilo u bratoubilačkom ratu”, kaže Kovačević.

– Publika će gledati seriju kao rekonstrukciju našeg života, o kom nismo znali mnogo. Oni koji su znali, nestali su; ili su prirodnim putem napustili ovaj svet, ili ih je mnogo stradalo posle ulaska oslobodilaca u Beograd. Onaj ko ne veruje šta se događalo, neka uzme ponovo da čita Vladimira Dedijera. Malo u šali, a pomalo ozbiljno kažem da ćemo opet krenuti u osnovnu školu. Serija je rađena isključivo u službi onoga što je trebalo odavno da znamo, podvlači Dušan Kovačević.

I dok reditelj Radoš Bajić najavljuje da će serija vratiti u središte pažnje osećanje nacionalne pripadnosti kod Srba, SUBNOR je još tokom snimanja serije tvrdio da je reč o falsifikovanju istorije. Članovi SKOJ poručuju da „Ravna gora” rehabilituje narodne neprijatelje.

Polemike se kreću od stava da će ova serija podstaći novo čitanje istorije, do mišljenja da država nema zvaničnu ideologiju kada govorimo o četnicima i partizanima.

Istoričarka Branka Prpa neće gledati seriju, jer je ne interesuje popularna interpretacija jedne ozbiljne teme.

– Ne gledam ni Sulejmana Veličanstvenog, pa što bih gledala popularnu sagu nekoga ko je glumac, pa je postao reditelj, pa interpretator i istoričar. Naša država je ušla u zbunjujući galimatijas, i bojim se da ni sama ne zna koje su to istorijske vrednosti. Srbija je neprestano u grču zvanom piši-briši. Mi čas pričamo o kralju, čas o fašistima, i to je šizofrenija gde nemate pojma šta ste na kraju. Neprestano glavinjamo u sopstvenoj istoriji, kaže Branka Prpa.

Za našu sagovornicu ova serija je samo „politička petparačka priča”, problematične teme i načina finansiranja.

– Postavlja se pitanje ko je ovo finansirao, i nećete verovati – to finansira država. Sve ovo je nalik džepnom izdanju „Rata i mira”, koje čitate u autobusu ili zubarskoj ordinaciji, prilagođeno ljudima čija su znanja iz istorije više nego oskudna, smatra Branka Prpa.

– Savremena istorija uvek je ispričana s političkim interesom država koje iza toga stoje. Sve je dobro dok smo na terenu stare Grčke i Aleksandra Velikog. U serijama o „hladnom ratu” imate očiglednu neobjektivnost, a najznačajnija emisija koja je demistifikovala neki politički događaj jeste otkrivanje da iza ubistva Alda Mora ne stoje crvene brigade nego CIA. Takve epizode se retko provuku, ostalih 90 odsto funkcionišu u stereotipu, kaže ova istoričarka.

Prvu epizodu „Ravne gore” je pogledao i Matija Bećković. Njegovo mišljenje je da je došlo vreme da se kaže istina o Drugom svetskom ratu.

– Trebalo je da prođe osamdeset godina da se može ispričati jedna obična priča koju svi znaju, a nisu je nikada videli na televiziji. To je prva serija na tu temu, a o onoj drugoj, pobedničkoj strani bilo je oko 1.000 filmova. Draža Mihailović je komandant bez groba, vojske bez groba, koja je poražena kao nijedna vojska u istoriji, te verovatno nijedan od tih učesnika nije živ. Ali i to je malo, nego ne bi trebalo ni da postoje, kaže Bećković.

Takođe, nema razloga, kako dodaje ovaj pesnik, da serija podeli gledalište. „Oni koju su bili podeljeni davno su pomrli, a ovi novi, svet će gledati novim očima.” Na pitanje da li će serija dati materijal za rehabilitaciju Draže Mihailovića, kako smatra deo javnosti, Bećković kaže da ne zna ko bi Dražu rehabilitovao.

– Možda će serija doprineti da se o ovoj temi normalno govori, i da se skloni deponija smeća pod kojom on leži. To što mi o Draži govorimo sada, to je gore od onoga što je izneto kada je suđen – toliko smo napredovali prema istini. Da li ćemo objaviti i pročitati tekstove koje su o Mihailoviću napisali Džordž Orvel, Rebeka Vest, Šarl de Gol, Hari Truman ili Dvajt Ajzenhauer. Začudo da za to nismo još čuli, a zamislite narod koji to krije od sebe samog, kaže Bećković i dodaje:

– Ravna gora je bila cenzurisana, i jedino sam na pijaci mogao čuti da seljak sme da kaže da je krompir sa Ravne gore. I sad sigurno mnogu zaziru kad izgovore tu reč. U tom smislu serija će pokazati koliko smo stvarno slobodni, i da li je taj rat završen, a sve drugo bi samo značilo da on još uvek traje, smatra naš sagovornik.

Reditelj Lordan Zafranović boji se da će ova serija prekrajati činjenice.

– Ukoliko budem imao priliku, pošto živim u Pragu, gledaću seriju. Zavisi da li je ona pravljena za potrebe trenutne ideologije i propagande, ili je autor spreman da plati cenu iznošenja istine. To su dva puta:revizija istorije, ili prikaz pravog stanja stvari. Ovo drugo je teže, i rizikujete da vas sredina ne prihvati. Najverovatnije je da će ta serija biti revizija istorije, ali ne bih da govorim unapred, kaže Zafranović.


M. Sretenović
Objavljeno: 11.11.2013.

 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

SERBIAN CHETNIKS AND GENERAL MIHAILOVICH HONORED ON CANADA'S REMEMBRANCE DAY November 11, 2013! / Canadian Warplane Heritage Museum / VIDEO

$
0
0

Aleksandra's Note:So proud of this group of patriots, led by Mr. Manojlo Mane Srdic, president of the "Organization of Serbian Chetniks Ravna Gora" Hamilton Chapter, for their participation in the Remembrance Day ceremony at the Canadian Warplane Heritage Museum on November 11, 2013. The efforts of Mane Srdic, Bosko Cenic, Nick Mandic, Bosko Ozegovic, Momcilo Dobric, and Marko Petko made this happen.
 
In the words of Bosko Cenic,
"We let the world know how proud we all are of our beloved Chica Draza and his gallant warriors!"
 
You will find a link below to the televised ceremony where you can see our patriots live at the event!
 
Congratulations and Godspeed to you all!
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
*****
 
"Remembrance Day 2013
Canadian Warplane Heritage Museum.
President of the Organization of Serbian Chetniks Hamilton Chapter Manojlo Mane Srdic was given a standing ovation by over 2200 men and women in attendance. The event was broadcast live on national television."
 
~Bosko Ozegovic~
 

Remembrance Day / Canadian Warplane Heritage Museum Nov. 11, 2013 (1)
Center: Manoljo Mane Srdic, President of
"Organization of Serbian Chetniks Ravna Gora Hamilton Chapter"
Photo courtesy of Marko Petko
 
Remembrance Day / Canadian Warplane Heritage Museum Nov. 11, 2013 (2)
Left to right Bosko Ozegovic, Marko Petko, Cika Mane Srdic, Momcilo Dobric
Photo courtesy of Marko Petko
 
Remembrance Day / Canadian Warplane Heritage Museum Nov. 11, 2013 (3)
Photo courtesy of Marko Petko
 
*****
 
Photo captures of televised ceremony
courtesy of Bosko Ozegovic.
 
 
 







 
FOR OFFICIAL RECORDING OF THE TELEVISED EVENT PLEASE GO TO THE FOLLOWING LINK
 
 
Go to part 5  at 6:53
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

“Силовање Србије” “The Rape of Serbija” (1) / Пише Часлав М. Дамјановић November 8, 2013

$
0
0

Novinar Online
November 10, 2013

Макдауелов рукопис Сведочанство Истине који је још увек забрањен у САД, објављен у Србији у књизи Мајкла Раденковића “Стрељање историје”– поставља данашњим Србима суштинско, па чак и судбинско питање:

“Зашто се Срби не боре против диктатуре над историјом”?

Пише Часлав М. Дамјановић, 08.11.2013

Tito na klaviru

Јер… само зато и баш зато што Срби не живе зато да би се борили против лажно ‘регистроване’ историје – само зато схватањем Срба још увек доминира Лаж Брозовог зликовачког карактера! Зато је питање да ли се Срби не боре за Истину зато што издишу – судбинско питање! Зато јер Дубина Суштине и ‘Вертикале’ и ‘Хоризонтале’ тог питања значи управо: да ли Срби не живе за Истину зато што данас више нису нити Нација нити Националност? Или зато што је Србији сломљена кичма? Или зато што су изгубили идентитет? Или зато што су га Срби заборавили? Или зато што су Срби изгубили Српску урођену и од Божијег даровану им Духовност? Или зато што су изгубили некдашњу Чистоту Православља која је генерацијама Срба све до Брозовог убиства Равногорске Србије – условљавала и оплођавала Живот као Нације, Народа, и Државе – поштеним Родољубљем Националног Духа и поштеном Савешћу и Одговорношћу Божијој Правди?

Апокалипса Другог светског рата: (5-72)

Макдауелов рукопис оповргава Српску већ устаљену уљуљканост у већ отупелу навикнутост да Броза схвата као “комунисту”! Оповргава ту поразну затуцаност постављајући у свом Сведочанству Истине врло чудна и до сада непитана питања… од којих су најкарактеристичнија: Ко је коме био подређен? Ко се коме заиста додворавао за “наклоност”? Да ли Тито Черчилу, или Черчил… Титу?

Захтев за одговор на то питање задире у филозофску… управо у Духовну сушанственост Српског Бића: зашто зликовац и дан-данас још увек није званично ‘регистрован’ као – зликовац?

Упркос Макдауеловог аналитичког и безпоговорно документованог расветљавања Титових лажи, подвла и обмана – Макдауел наводи на питање које он не поставља – али које је неминовно најчудније од свих питања: одговор за Черчилову а доцније и Рузвелтову издајничку приврженост Брозу – проистиче из Черчилове ‘оданости’ наводно ‘непознатим утицајима’ – а та Черчилова ‘оданост’ проистиче управо из познатог уговора Тита и Павелића средњих тридесетих година – уговора који је заснован на истоветности зликовачког циља!!!

У том смислу пре свега уводни прилози Мајкла Раденковића Макдауеловом забрањеном рукопису недвосмислено и безпоговорно доказују трајаност Титове повезаности са Усташтвом постављањем усташког команданта ваздухопловства за команданта послератног југословенског ваздухопловства, и што је много значајније – постављањем усташког генерала Марка Месића за Титовог личног представника у Црвеној Армији! Иако је чак и фрапантно да обавештајна служба Црвене Армије прихвати Титов ‘савет’ да преживеле Усташе 369-те Усташке пуковније, такозване ‘Плаве дивизије’ коју је Марко Месић предводио у нацистичком нападу на Стаљинград – укључи у Црвену Армију као некакву “ослободилачку југословенску војску” – и да то учини упркос Макдауеловим безпоговорним доказима о знању и самог Стаљина, и Совјетске обавештајне и политичке службе, и нарочито упркос недвојбеном уверењу Совјетског генералштаба да се на тлу Југославије за Победу у Другом светском рату борио генерал Михаиловић – а не Тито – па чак и ниподаштавајућим ‘презиром Совјетског Генералштаба’ према Титовим назови ратним акцијама – ипак је најчудније да су баш Усташе које је Тито инфилтрирао у Црвену Армију – поготово генерал Марко Месић – обезбедио Титу да Црвена Армија приликом упада на територију Србије – не целе Југославије него искључиво на територију Србије – помогне њему – Титу – а не Михаиловићу!!!

Иако парадоксално, ипак се може комотно закључити да су Марко Месић и Усташе… довели Тита на власт!

То потврђују и речи Анте Павелића, на које се, по већ устаљеној отупљености навикнутошћу – не обраћа пажња: када су “аргентински новинари интервјуисали рањеног Павелића – он им се наравно представио као човек ‘који је много учинио за хрватски народ’,” а осврћући се “на покушај атентата”, рекао:

“Знајте, господо, атентат – није извршио некакав емисар југославенског посланства, нити агент интернационалног комунизма. Иза овога крије се друга личност!” (2)

Зашто Павелић брани југословенско (Титово) ‘посланство’ и ‘агентуру (Титовог) интернационалног комунизма’?

Одговор је недвосмислен: Зато што Павелић зна и ко је и због чега довео Тита довео на власт!

То значи да трајност Титове повезаности са Усташтвом, прво – траје непрестано не само од средине тридесетих већ и од раније, и такође током целог Другог светског рата! И друго – да је Тито баш на основу те повезаности – управо истоветности циља – током рата одиграо своју жонглерску улогу за… за добробит Усташтва!

Павелићев одговор разјашњава много тога а поготово је одговор на круцијално питање: зашто је Титов ‘циљ’ већ од почетка рата био да ‘преузме’ устанак од Михаиловићевих снага (од ‘националних снага’ како је преведен Макдауелов текст)? Да је Тито заиста намеравао да учествује у опште народном устанку против Нацизма зар онда није једино логично да би се Тито укључио у већ постојећи и већ увелико ефикасан Михаиловићев устанак Срба Србије? Зар се не би укључио у већ захтукали рат против Нацизма?(5-34)

Међутим: Пошто Тито покушава да ‘преузме’ стварни устанак – према томе и сходно томе – Тито није ни намеравао да дигне устанак ни против Нацизма нити за Ослобођење – јер… како се од данас зна захваљујући Макдауеловом Сведочанству Истине – Тита већ од тада подржавају и Черчил и Усташтво – којима није стало ни до устанка против Нацизма нити до ослобођења – већ до иснталирања Тита да обави задатак који су му Британци – управо Черчил и Усташтво – поставили још пре почетка ратних дејстава на простору бивше Југославије!

Према томе и Британци и Усташтво су већ тада знали да су Титов ‘комунизам’ и ‘револуција’ – само лажна етикета – лаж коју су Британци већ тада конструисали и лансирали – не само због идентичне сродности тек настајалог Титоизма са тада већ увелико распомамљеним злочинством Усташтва над српским живљем – већ припремајући Тита да по завршетку рата спасе Усташтво НДХ и казни Србију!

Према томе – британска Черчилова ‘подршка’ од самог почетка рата на тлу бивше Југославије – није била нити само подршка – нити подршка ослобођењу – већ успостављање зликовачке антисрпске усташоизоидне власти над Југославијом по завршетку рата – управо: силовање Србије под маском некакве лажне Титове наводно ‘комунистичке’ ‘револуције’!(5-30)

То доказује и Макдауел: “Нема разлога да се верује да се стварање херојског мита око Тита у британским и америчким службама и новинама током рата одвијало под покровитељством совјетске владе! Напротив, то je био плод” умишљеног “окретање британске спољне политике током рата у корист Тита”!

И баш зато Макдауел доказује да се ранија завера 1943. одједанпут преобратила у свемоћну заверу – одједанпут лансирајући врло интригирајућа и симптоматична питања:
  • “Ко је заправо Тито”!
  •   и
  • “Kаква је Титова веза комунистичком  партијом”!
Ово преобраћење завере јесте и одговор на питање зашто се ко већ на почетку рата прдружио Титу… јер преобраћена у свемоћну издајничка завера је већ унапред знала – да је ‘веза са комунистичком партијом’ – само Титова маска!!!(5-47)

И зато Макдауел и извештава јуна 1944: “Британци могу одлучити да задрже западну Југославију после рата у зони потпуног британског утицаја – а Србију препустити совјетској доминацији” – што су ‘гласине’ које је Макдауел “слушао непрекидно крајем 1943. и током највећег дела 1944.” – ‘гласине’ које су такво “решење приписивале – јаком католичком утицају” сматрајући да “концепт западне Југославије под контролом Британије даје прилику Титу”:

“Да одбаци своје комунистичке везе”!
Зашто да одбаци?
“Зарад свога хрватског порекла”!!!


Циљ моћне завере је, међутим: ‘претња’ која се морала ‘неутралисати’!

Која ‘претња’?
Србија која ‘не може да постоји као етнички чиста држава’!

Хитлер је ту исту ‘претњу’ изразио истоветно као Черчил и НДХ: претњом Михаиловићу и Србији да ће им послати Усташе да истребљењем Срба среде ‘коначно решење’ ликвидацијом ‘Српског питања’ !!!

А за ту зликовачку сврху нема бољег решење од навелико рекламираног ‘маршала’ да наравно са Усташтвом – и управо у име Усташтва – ‘неутралише’ ‘Српско питање’!!! И наравно… зато је започето “убрзано повећање англо-америчке помоћи искључиво Титу” – лажно га називајући некаквим “југословенским покретом отпора против Немаца” – наводно зарад некакве “контроле над Јадранским морем…”

Како? “Стварањем копнених и ваздушних база у северним областима Југославије” – наравно… на територији НДХ!

Шта је апсурдно у овој апокалиптичној издаји Другог светског рата?

Да Стаљину заиста није било стало до Средње Европе – и да му је наводно заиста било више стало да спречи НДХ и да спасе Михаиловића и Србију… онда Стаљин свакако не био прихватио Титову директиву да Усташка пуковнија која је предводила Нацисте на Стаљинград – постане некаква ‘ослободилачка војска’ унутар Црвене Армије; нити би дозволио да баш ти Усташе инфлитрирани у Црвену Армију – обезбеде да Црвена Армија обезбеди Титу поратни долазак на власт!!! (5-48)

Далекосежност ове Черчилове усташке антисрпске мржње, иако доказује да ‘британска политика у корист Тита’ свакако није започела 1943. – већ много раније од почетка ратних збивања на територији Југославије – што је много важније – доказује и да мржња наставља да траје непрестано и са несмањујућим кипућим расизмом баш како ју је дефинисао на пример Норман Цигар… кога амерички медији цитирају чак 1977. године(5-49):

“Србија не може да постоји као етнички чиста држава”! (3)

Иако Макдауел, бар како је његов текст преведен, не спомиње НДХ као такву – његове тачне документације доказују да њему мора да је итекако позната не само усаглашеност титове и усташке мржње Срба – већ такође и засада још недовољно документовани тајни договори савезника са НДХ о послератној Југославији у ‘хрватским грофовијама’: “То решење приписивало се – јаком католичком утицају!”

Ова констатација је једна од најбезпоговорнијих потврда савезничких договора са НДХ која непобитно доказује да је од почетка до завршетка рата искључиво доминантан ‘утицај’ на Черчила – а потом и на Рузвелта – била мржња против Срба, јер је јасно да су стратегија генерала Михаиловића – и првобитна Черчилова из 1943.” – биле “истоветне” – и да се “њихово тактичко извршење по замисли генерала Михаиловића суштински подударало са предлозима планера у Савезничком штабу у Казерти” – али га је због раније наведених разлога ‘тајних приватних утицаја’ – “премијер Черчил – одбацио крајем 1943. и почетком 1944”!(5-57)

Зато чак и Черчилов “Маклејн доводи у питање – Титов ‘комунизам’ као једну од Титових ‘улога’: ‘Да ли Тито себе и даље види у својој некадашњој улози агента Коминтерне – или као могућег владара независне југословенске државе’?

Сходно Макдауеловом Сведочанству Истине може се закључити да Тито није никада нити мењао ћурак – и да тек Черчилова приврженост ‘аргументу’ тајних ‘извора’ да подржи и одржи римокатолички део Југославије – открива да је Тито остао оно што је одувек и био – аустроугарски капларица загрижен зликовачком усташоизоидном мржњом против Срба – што су током рата свакако схватили и Стаљин и Коминтерна…(5-60) јер чак и “према Черчиловом Маклејну”: ‘Партизани ‘су запленили залихе, оружје и опрему десет италијанских дивизија’, чиме ‘не само да су наоружали постојеће снаге, већ и велики број – придошлица’!

Којих ‘придошлица’?

Наравно Усташа и осталих квислинга али… нажалост и Срба!

Важно је, међутим, да је општим повећањем Титовог људства, и поготово планским повећањем војним усташким и осталим квислиншким снагама – “Черчилова завера синхронизовала са систематским наоружавњем Партизана предајом италијанских снага”(5-70) – не ни за какву комунистичку револуцију…

…него за:

За “Rape of Serbija”! (5-72)
За “Силовање Србије”

Од варварских најезди Хуна и Гота у Европи се није догодила зликовачка оргија Зла попут расистичког, фашистичког, разбојничког, фанатичког, садистичког, усташоизоидног Титовог силовања Србије!

За ту Апокалипсу Другог светског рата и цивилизованог света границе Титове Југославије биле су затворене да би зликовци несметано обавили садизам!

За непуних годину дана побијено је 150.000 хиљада Срба!

Преко 4 милиона Срба прошло је кроз мучења у Главњачи!

Србија је убијена.

Комунизам као такав употребљен је као камуфлажа за најбруталнији злочин расистичке мржње!

Иако и Макдауел документује да је и Тито употребио комунизам као маску – и иако не залази да му је таулога наложена још пре рата – још су важније паклене чињенице и дан-данас сакривене стрељаном историјом: комунизам као такав био је од почетка коришћен као камуфлажа мржње за расистичко истребљење православног живља: прво руског, онда српског и преосталог православног живља у такозваној Источној Европи! Тако је и Тито – као некакав наводни комуниста – искоришћен – или најмљен – за ликвидацију Православља, исто као што је пре финансирања претакања руске револуције у антируску бољшевичку – против православних наводно ниже-расних Руса финансиран и Јапанско-руски рат да би им расистичка мржња показала и доказала чија је ‘моћ’ расно ‘надмоћна’ !!!

Најезда варвара Мржње силовала је Србију зарад преживаљавања нацистичког расизма преобученог у римокатолички аустроугарски расизам… што данашњица непобитно доказује… И најзад… најезда варвара расистичке мржње је силовањем Србије ликвидирала циљ Победе Другог светског рата – ликвидирала је Право на равноправност свих нација и држава пред Правдом! (5-76)

Тај злочин Зла управо доказује ‘Черчилову стратегију’ његовом измишљотином некаквог ‘грађанског рата’ на тлу Југославије! Крилатица ‘грађански рат’ измишљена је зато да запечати и судбину Србије и Драже Михаиловића и судбину будућности Срба и преживљавања њиховог идентитета, јер… чак и сама дефиниција ‘грађански рат’ – у овом случају рат између некога ко – не учествује у рату против Нацизма, ко се крије на територији НДХ, и коме циљ није никакво ослобођење отаџбине – и некога ко је активно у рату против Нацизма, ко Нацизму наноси пресудне ударце, и ко се жртвује за ослобођење отаџбине… чак и дефиниција сама по себи – јесте зликовачки злочин!

Бежањима током рата Тито је под својим лажним етикетама ‘маршала’ и ‘комунисте’ – усташки покољ Срба умувао у ‘двоструке победнике’! (5-81)

‘Трка с једним коњем’, како је то формулисао Идн, на шта му је Черчил одговорио ‘па ти нећеш тамо живети’ што се може превести – ‘баш те брига – та злочиначка фатаморгана од избора коју су Срби прозвали ‘ћорава кутија’ – била је формула злочина којом је Тито пролио српску крв и претворио Србију, како рече патријарх Павле… “у Крст”!

И сам Макдауел верује да будућност Југославије није била само под утицајем Черчила већ и оних “који су Тита доживљавали – више као националисту – него као комунисту”!

Тита су као ‘националисту’ могли да ‘доживљавају’ само Усташтво и Ватикан јер знају Тита још из доба припремањa и убиства краља Александра и потписивања пакта о истоветсности такозване КПЈ и Усташтва!

Черчилов наводни ‘план замишљен планирањем на терену’, свакако је заједничко планирање бритaнских а доцније и америчких представника са НДХ! Где? У хрватским ‘грофовијама’! Черчилов стварни план и стварни циљ тог плана спроведенa je ефикасно и уз свесрдан допринос ‘посвећених’ Американаца:

Западни савезници бомбардују савезничку Србију; Западни савезници не бомбардују нацистичку НДХ; британске базе су на територији НДХ; Усташе су инфилтрани у Титове редове; Тито је инфлитрао Усташа у Црвену Армију – можда чак и на супрот Стаљину – да би Усташе обезбедила да Црвена Армија обезбеди Титовим снагама ојачаним Усташама освајање Србије… уместо да Црвена Армија подржи Михаиловићев стварни отпор против Нацизма! И што је најважније – Черчилов стварни план је de facto обезбедиo огромну здружену британско-америчку пропагандну рекламерску активност у корист Тита – засновану на лажима измишљених фатаморгана којима је обезбеђена обмана јавности Британије и Европе – и што је најважније – обмана јавности САД! (5-89)

Међутим, пошто Титов покрет није био нити антифашистички, нити ослободилачки – нити комунистички – према томе не постоје никаква ‘два покрета’ како се то и данас обмањује! (5-33)

Дакле… пошто су такве зликовачке наказе убиле Михаиловића из мржње – приктивајући то њиховим измишљотинама ‘народни непријатељ’, ‘сарадник окупатора’, ‘фашиста’ – према томе, нити у ‘стрељању историје’ поменути покојни Селић нити још живи Капичић – нијесу уствари никакво нити партијско, нити идеолошко, нити икакво ‘језгро’ – већ су, као и сам Тито – гњездо најобичнијих гребароша, који су најодвратнији срам чак и скарадним злочинма диктатуре која уопште није била ‘револуционарна’ него зликовачка – о коју се гребу фашистичким разбојништвом(5-126) – што је та диктатура управо и била:

“У Цркви Светог Андреја Првозваног на двору Карађођевића на Дедињу приликом дочека Нове 1945. године, Титов усташки генерал Марко Месић пуцао је у чело Исуса Христа на фрески на зиду Цркве”! (4) Тим и таквим зликовцима Србија ће исплатити само ове године 140 милиона евра само на основу учешћа у рату – а уствари за злочин почињен против Србије и Српског народа. Тренутно се исплаћује 49.000 партизанских пензија! Од 2000. године партизанима је исплаћено преко 3 милијарде евра у кешу, плус разне бенефиције. Највеће пензије примају ‘народни хероји’, од којих је данас најактивнији… Јово Капичић.

Недавно ми се јавио драги пријатељ историчар Владислав Сотировић: “То што сте написали је мени одавно познато и знано – Хрвати имали три војскеу ДСР: домобране, усташе и партизане! Лондон са Черчилом је камуфлирано подржавао Хрвате (Павелић-Броз) против Срба”. Нажалост највећа жртва свега тога су испали Дража Михаиловић и Србија.” Сотировић је један од малобројних живих Срба које поштујем… Разлог због којег сам навео овај његов допис је стравичан: није питање да знамо – питање је да, како каже Мајкл Раденковић: Истина није ‘регистрована’ као Истина! Jедино је Лаж ‘регистрована’ као историја

…и зато што је “Стрељање историје” ауторитативно Сведочанство Истине – зато би Срби морали да се пробуде, да освесте учмалост и савст и да почну живот борбе против диктатуре над историјом. Јер… како то рече Свети владика Николај:
“Не ратујемо ми зато што не признајемо наше непријатеље за људе – него зато што су се они одвикли признавати нас за људе.” И зато “Дај нам Боже онолико храбрости, колико наши непријатељи имају мржње према нама… ми дело ће Твоје ускоро бити свршено. Амин”


Часлав М. Дамјановић
www.Ravnogorskivenac.com

________________

(1) “The Rape of Serbia”, The British Role in Tito’s Grab for Power, 1943-1944, Michael Lees, Haircourt Brace Jovanovich, 1990

(2) “Два метка за Усташу: Ко је четник Благоје Јововић који је убио Анта Павелића”, Телеграф, 10/24/13, 21:02)

(3) ”Nationalism Spurs Church, Army Chiefs to Desert Milosevic: Democracy Isn’t Motive”, Bernard D. Kaplan, The Washington Times, 01/11/1997)

(4) „Злочиналчки: Стриц Стјепана месића пуцао у чело Исуса Христа на Двору Карађорђевића”, “Телеграф”, 06/23/13, 19:46

(5) Бројеви страница “Детаљних коментара ‘Стрељања историје’”


http://www.novinar.de/2013/11/10/silovanje-srbije-the-rape-of-serbija-1.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Тито, Радош и Дража / Tito, Radoš i Draža / Мирослав Лазански / Miroslav Lazanski "Политика" November 16, 2013

$
0
0
Политика
Мирослав Лазански
Oбјављено: 16.11.2013.
November 16, 2013
 
 
Заједничко постоји и заједничко ће постојати. Волео бих када би то била порука „Равне горе”
 
Мирослав Лазански
 
Данашњом Европом кружи баук, баук искривљене историје. Да ли смо сведоци покушаја ревизије узрока Првог, у политичком смислу, и резултата Другог светског рата, у геостратешком контексту? Нови светски и европски поредак практично је изједначио комунизам и нацизам (резолуција Европског парламента од пре неколико година), у неким земљама ЕУ подижу се споменици нацистима, оспорава се холокауст, антисемитизам је у порасту, а ничу и нове нацистичке организације. На границама Русије одвијају се велики маневри НАТО-а, а Русија је опет опкољена истим оним земљама из централне Европе и са Балкана чије су трупе некада, заједно са Вермахтом, јуришале на Стаљинград.

Истовремено, Србија скоро да ништа систематски није учинила да се припреми и организовано одговори покушајима ревизије узрока избијања Првог светског рата, да већ сада на државном и научном нивоу лоцира заговорнике те ревизије. Као да нисмо знали да ће 2014. бити 100 година од избијања Првог светског рата. Ухваћени на спавању?

Кренула је серија „Равна гора” аутора Радоша Бајића. Гледао сам прву епизоду, у суштини то је фактографски коректно урађено, да ли су радници радили и недељом или нису, је ли млади краљ већ био у склоништу када су пале прве бомбе на Београд или је излетео на терасу, можда је и ствар уметничке слободе. Мени су засметале оне папуче и изрази лица ађутаната и собара краља. Забринути су за његов живот, али су приказани као имбецили. Што не значи да су на овим просторима физиономије оних који су непосредно бринули о безбедности лидера увек биле другачије.

И наравно, кренуле су и прве критике. Ја бих, ипак, сачекао да се емитују све епизоде. Да видимо шта се хтело са „Равном гором”: истина, ревизија историје, глорификација једних а сатанизација других или пуко представљање нових чињеница из тог времена, али без доцирања.

Рат је увек прљав, са које год стране да се налазите, и зато не треба дотеривати истину да би је усагласили с идеолошким фантазмима. Посебно је то осетљиво у Србији где прошлост живи у садашњости. Јер увек се може поставити питање: ко има право да подвуче црту, ко је морални ауторитет да тако нешто тражи. Патриотски митови имају понекад и оштре ивице, а ја нисам сигуран ко у Србији уопште има данас етички бланко чек када је у питању историја Другог светског рата.

Да ли је прошлост у Србији стварно превладана? Или су само елите оствариле напредак у том процесу? Или нас све скупа треба сада просветлити? Наравно да су се одмах јавили просветљени идеолози који су првих 35 година свог живота писали против сиротог Драже, а онда изненада прогледали и сада славе Дражу. И у једном и у другом периоду бављења Дражом лепо се зарадило.

Или је начин на који посматрамо прошлост нешто што нас више учи о нашим садашњим ставовима него о самој прошлости. Управо се то и подразумева под појмом „политика сећања”. Заправо, ко контролише прошлост контролише садашњост, па и будућност. Око серије „Равна гора” већ је отпочео „рат сећања”, али од историје се не може побећи, она се не може држати у кавезу. Видећемо како ће следеће епизоде серије третирати антифашизам, уназад десетак година у Србији као да се радило о оперетском антифашизму.

Односно, незгодно нам је да кажемо да су партизани побили више окупаторских војника него четници, волели би када би могли да кажемо да су четници ослободили Београд, али некако немамо јаких доказа за тако нешто. Како Немце не смемо превише да подсећамо на окупацију Србије и злочине у Крагујевцу, Краљеву и другим градовима, како да их подсећамо када нам од њих зависи светла будућност у ЕУ, ја сам сада у дилеми: ко су били крвници Србије у Другом светском рату у Србији. Да ли су се четници борили за Србију или за Краљевину Југославију, у којој изгледа нико и није био превише срећан?

Је ли о партизанима било снимљено скоро 1.000 филмова? Јесте, јер су они победили у том рату. Да су победили четници и о њима би било снимљено 1.000 филмова. Али нису. Да ли су комунисти искористили рат да би се дочепали власти? Јесу, они то нису ни превише крили, говорило се да је политички систем у Краљевини труо и да је био зрео за мењање. Да ли су масе у Србији после 1945. све до Титове смрти биле опчињене његовим ликом и делом? Јесу.

Да ли је Дражина политика чекања могла да сачува животе многих у Србији? Вероватно, али шта ћемо са злочинима које су јединице под његовом командом учиниле против припадника других народа. С друге стране Дрине Срби нису били у прилици да чекају.

Грађански рат је био распад народног организма изнутра. На крстове телеграфских стубова попеле су се у том рату целе породице у Србији, брат на брата. Ко је био крив и у чему је срећа народа? У идејном помирењу? То је немогуће, али је могуће национално помирење. Јер заједничко је живети, заједничко постоји и заједничко ће постојати. Волео бих када би то била порука „Равне горе”.


Мирослав Лазански
Oбјављено: 16.11.2013.
 
БИОГРАФИЈА
 
Рођен 1950. у Карловцу. Дипломирао на Правном факултету у Загребу, где је и започео новинарску каријеру, прво у „Полет-у“, касније у „Вјеснику“, „Старту“, „Данасу“, „Политици експрес“, „НИН-у“, „Вечерњим новостима“ (1996-2001). Године 1991. Лазански прелази у „Политику“ где и данас ради. Извештавао из Сирије и ратова у Авганистану, Чеченији, Конгу, Ираку, Ирану, Либану, Јемену и Либији... Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генералштаба руске, кинеске и јапанске армије. Једини југословенски новинар који је пловио на атомској подморници, америчкој "Таутог", летео на авиону Ф-14, био на носачу авиона "Џон Ф. Кенеди" и летео на Миг-29.  Био гост војних академија Русије, Јапана, САД, Аустралије, Италије, Велике Британије, Немачке, Румуније... Имао је редовну колумну у грчком листу "Катимерини", јапанском "Секуритариан"и "The Diamond Weekly".  Аутор је десет књига и десетак великих тв-серијала. Војни рок служио 1977. године у Битољу у 41. пешадијској дивизији ЈНА. Одликован је Медаљом за војничке заслуге.
 
 
 
 
Tito, Radoš i Draža
 
Politika
Miroslav Lazanski
Objavljeno: 16.11.2013.
 
Zajedničko postoji i zajedničko će postojati. Voleo bih kada bi to bila poruka „Ravne gore”
 
Današnjom Evropom kruži bauk, bauk iskrivljene istorije. Da li smo svedoci pokušaja revizije uzroka Prvog, u političkom smislu, i rezultata Drugog svetskog rata, u geostrateškom kontekstu? Novi svetski i evropski poredak praktično je izjednačio komunizam i nacizam (rezolucija Evropskog parlamenta od pre nekoliko godina), u nekim zemljama EU podižu se spomenici nacistima, osporava se holokaust, antisemitizam je u porastu, a niču i nove nacističke organizacije. Na granicama Rusije odvijaju se veliki manevri NATO-a, a Rusija je opet opkoljena istim onim zemljama iz centralne Evrope i sa Balkana čije su trupe nekada, zajedno sa Vermahtom, jurišale na Staljingrad.

Istovremeno, Srbija skoro da ništa sistematski nije učinila da se pripremi i organizovano odgovori pokušajima revizije uzroka izbijanja Prvog svetskog rata, da već sada na državnom i naučnom nivou locira zagovornike te revizije. Kao da nismo znali da će 2014. biti 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata. Uhvaćeni na spavanju?

Krenula je serija „Ravna gora” autora Radoša Bajića. Gledao sam prvu epizodu, u suštini to je faktografski korektno urađeno, da li su radnici radili i nedeljom ili nisu, je li mladi kralj već bio u skloništu kada su pale prve bombe na Beograd ili je izleteo na terasu, možda je i stvar umetničke slobode. Meni su zasmetale one papuče i izrazi lica ađutanata i sobara kralja. Zabrinuti su za njegov život, ali su prikazani kao imbecili. Što ne znači da su na ovim prostorima fizionomije onih koji su neposredno brinuli o bezbednosti lidera uvek bile drugačije.

I naravno, krenule su i prve kritike. Ja bih, ipak, sačekao da se emituju sve epizode. Da vidimo šta se htelo sa „Ravnom gorom”: istina, revizija istorije, glorifikacija jednih a satanizacija drugih ili puko predstavljanje novih činjenica iz tog vremena, ali bez dociranja.

Rat je uvek prljav, sa koje god strane da se nalazite, i zato ne treba doterivati istinu da bi je usaglasili s ideološkim fantazmima. Posebno je to osetljivo u Srbiji gde prošlost živi u sadašnjosti. Jer uvek se može postaviti pitanje: ko ima pravo da podvuče crtu, ko je moralni autoritet da tako nešto traži. Patriotski mitovi imaju ponekad i oštre ivice, a ja nisam siguran ko u Srbiji uopšte ima danas etički blanko ček kada je u pitanju istorija Drugog svetskog rata.

Da li je prošlost u Srbiji stvarno prevladana? Ili su samo elite ostvarile napredak u tom procesu? Ili nas sve skupa treba sada prosvetliti? Naravno da su se odmah javili prosvetljeni ideolozi koji su prvih 35 godina svog života pisali protiv sirotog Draže, a onda iznenada progledali i sada slave Dražu. I u jednom i u drugom periodu bavljenja Dražom lepo se zaradilo.

Ili je način na koji posmatramo prošlost nešto što nas više uči o našim sadašnjim stavovima nego o samoj prošlosti. Upravo se to i podrazumeva pod pojmom „politika sećanja”. Zapravo, ko kontroliše prošlost kontroliše sadašnjost, pa i budućnost. Oko serije „Ravna gora” već je otpočeo „rat sećanja”, ali od istorije se ne može pobeći, ona se ne može držati u kavezu. Videćemo kako će sledeće epizode serije tretirati antifašizam, unazad desetak godina u Srbiji kao da se radilo o operetskom antifašizmu.

Odnosno, nezgodno nam je da kažemo da su partizani pobili više okupatorskih vojnika nego četnici, voleli bi kada bi mogli da kažemo da su četnici oslobodili Beograd, ali nekako nemamo jakih dokaza za tako nešto. Kako Nemce ne smemo previše da podsećamo na okupaciju Srbije i zločine u Kragujevcu, Kraljevu i drugim gradovima, kako da ih podsećamo kada nam od njih zavisi svetla budućnost u EU, ja sam sada u dilemi: ko su bili krvnici Srbije u Drugom svetskom ratu u Srbiji. Da li su se četnici borili za Srbiju ili za Kraljevinu Jugoslaviju, u kojoj izgleda niko i nije bio previše srećan?

Je li o partizanima bilo snimljeno skoro 1.000 filmova? Jeste, jer su oni pobedili u tom ratu. Da su pobedili četnici i o njima bi bilo snimljeno 1.000 filmova. Ali nisu. Da li su komunisti iskoristili rat da bi se dočepali vlasti? Jesu, oni to nisu ni previše krili, govorilo se da je politički sistem u Kraljevini truo i da je bio zreo za menjanje. Da li su mase u Srbiji posle 1945. sve do Titove smrti bile opčinjene njegovim likom i delom? Jesu.

Da li je Dražina politika čekanja mogla da sačuva živote mnogih u Srbiji? Verovatno, ali šta ćemo sa zločinima koje su jedinice pod njegovom komandom učinile protiv pripadnika drugih naroda. S druge strane Drine Srbi nisu bili u prilici da čekaju.

Građanski rat je bio raspad narodnog organizma iznutra. Na krstove telegrafskih stubova popele su se u tom ratu cele porodice u Srbiji, brat na brata. Ko je bio kriv i u čemu je sreća naroda? U idejnom pomirenju? To je nemoguće, ali je moguće nacionalno pomirenje. Jer zajedničko je živeti, zajedničko postoji i zajedničko će postojati. Voleo bih kada bi to bila poruka „Ravne gore”.

Miroslav Lazanski
Objavljeno: 16.11.2013.
 
Miroslav Lazanski
 
BIOGRAFIJA
 
Rođen 1950. u Karlovcu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde je i započeo novinarsku karijeru, prvo u „Polet-u“, kasnije u „Vjesniku“, „Startu“, „Danasu“, „Politici ekspres“, „NIN-u“, „Večernjim novostima“ (1996-2001). Godine 1991. Lazanski prelazi u „Politiku“ gde i danas radi. Izveštavao iz Sirije i ratova u Avganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanu, Jemenu i Libiji... Intervjuisao dva vrhovna komandanta NATO-a, tri maršala SSSR, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara odbrane i načelnika generalštaba svetskih armija, između ostalog načelnike generalštaba ruske, kineske i japanske armije. Jedini jugoslovenski novinar koji je plovio na atomskoj podmornici, američkoj "Tautog", leteo na avionu F-14, bio na nosaču aviona "Džon F. Kenedi" i leteo na Mig-29.  Bio gost vojnih akademija Rusije, Japana, SAD, Australije, Italije, Velike Britanije, Nemačke, Rumunije... Imao je redovnu kolumnu u grčkom listu "Katimerini", japanskom "Sekuritarian" i "The Diamond Weekly".  Autor je deset knjiga i desetak velikih tv-serijala. Vojni rok služio 1977. godine u Bitolju u 41. pešadijskoj diviziji JNA. Odlikovan je Medaljom za vojničke zasluge.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****
 

TV serija "RAVNA GORA" - DRUGA EPIZODA - "SLOM" / "Radio-Televizija Srbije" (RTS) Nedelja November 17, 2013

$
0
0

Nakon fašističkog bombardovanja Beograda, sednica jugoslovenske Vlade održava se u podzemnom gradu u Malom Zvorniku. Tu je i mladi kralj Petar. Atmosfera je napeta.

Epizoda "Slom" je na programu 17. novembra [2013] u 20.05 na Prvom programu RTS-a.

 
 
 
on Facebook.
 
Svaku epizodu možete videti i u REPRIZNOM TERMINU, takođe nedeljom, od 16h, na prvom programu RTS-a!
 
*****
 
RTS

Druga epizoda - „Slom"


Idilično aprilsko jutro u seoskom dvorištu porodice Taralić. Čeljad se budi. Jutarnji mir najednom prekida zlokobni huk motora aviona koji prosipa plakate. Do sela Planinica je stigla vest: Jugoslavija je napadnuta!
 
Nakon fašističkog bombardovanja Beograda, sednica jugoslovenske Vlade održava se u podzemnom gradu u Malom Zvorniku. Tu je i mladi kralj Petar. Atmosfera je napeta. Oštre reči varniče, sukobi i razmirice se produbljuju - slika i prilika stanja u poljuljanoj Kraljevini Jugoslaviji.
 
 
Za to vreme, negde u Slavoniji, pršte granate po položaju 41. pešadijskog puka Druge armije kraljevske vojske. Ukopani u dugačkim rovovima, vojnici i oficiri pognutih glava leže priljubljeni uz zemlju. Kanonada artiljerije, uz tutanj i podrhtavanja tla, ne prestaje.
 
 
 
Epizoda je na programu 17. novembra u 20.05 na Prvom programu RTS-a.
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****
 

Поводом друге епизоде ТВ серије “Равна Гора“ / ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ November 17, 2013

$
0
0
Погледи
Милослав САМАРЏИЋ
November 17, 2013

 
 ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Ни у другој епизоди ТВ серија “Равна Гора“ – нема Равне Горе, сем ако се рачуна да је село Планиница испод ове планине (што није речено).

Друга серија почиње управо у Планиници и то је једна од свега пет сцена у целој овој епизоди.

Та прва сцена траје 11 минута. Садржај: ујутру 7. априла 1941. мештани уопште не знају да је дан раније почео рат! То никако није могуће, јер се село налази надомак Мионице, а још ближе, на можда сат хода, је село Ба, испод кога је тада била железничка станица у Кадиној Луци. Данас је Планиница скоро пуста, али према попису из 1948. године имала је 695 становника. Село је било за ондашње прилике напредно – што се у серији не види, јер су куће оронуле. Онда су, дакле, куће изгледале добро и штета је што за потребе снимања нису барем окречене, ако већ није било средстава да се реконструишу.

Даље, село је било пуно младежи, која се школовала и у Мионици, а ван сумње је да су богатија домаћинства имала радио апарате. Али, као и у свакој серији Радоша Бајића, српски сељаци су представљени као приглупи, па поред осталог и необавештени.

Приглупи су, и у овом наставку, и српски официри, у сцени која траје невероватних 17 минута: у подземном граду у Зворнику и испред њега. Састанку владе и Врховне команде председава краљ Петар Други, који, наравно, касни. “Извините ако смо вас узмнемирили“ – обраћа се сервилно председник владе генерал Душан Симовић краљу, када је он најзад стигао.

Војска притом нешто вршља испред улаза, постројава се као да је мирнодопско стање, нема шлемова, а нема ни Краљеве гарде.

Сцена се наставља повратком у склониште и новим исмевањем српских официра. “Напуштање земље би било равно издаји“, каже сада генерал Симовић. “Мени је круна важнија од живота“, виче командант ваздухопловства генерал Боривоје Мирковић, називајући Александра Првог “пресветлим краљем“. “Ми смо ово закували“, каже Симовић Мирковићу, алудирајући на пуч од 27. марта, чиме се овај догађај представљана на уобичајено површан и погрешан начин. Остало је само да се генерал Мирковић, кога Лазар Ристовски убедљиво тумачи као ортодоксну будалу, прикаже као енглески плаћеник – што је још једна уобичајена клевета.

Мирковићевог возача глуми “син Драган“ из серије “Село гори а баба се чешља“ – Ненад Окановић – а глуми га исто онако као и сина Драгана. Уместо да дежура испред и чека генерала, “син Драган“ се изгубио негде поред Дрине, откида лишће са грана, пуцкета њиме и блене около све док не нађе неку напуштену девојчицу, коју одвози у непознатом правцу. Мирковић у међувремену луди што му нема возача. “Нећу транспортером да одваљујем бубреге до Хан-Пијеска“ – дере се ван себе, уз иживљавање над присутним поручником.

У стварности, официри у ратном стању не путују путничким аутомобиима, а нарочито не командант ваздухопловства. Мирковић је тих дана командовао ваздушном одбраном, која је, с обзиром на однос снага, постигла солидан успех, што се из серије и не наслућује. Иначе, он никада није био “енглески плаћеник“, а са Енглезима се већ 1942. године сукобио управо по питању ђенерала Драже.

Занимљиво је да је састанак у подземном граду у Зворнику приказан тако да најреалније говори потпредседник владе др Влатко Мачек, шеф Хрватске сељачке странке, свакако ради улагивања западним суседима. Подразумева се да суштина хрватског питања није ни дотакнута.

Трећа сцена се одвија на Ртњу 9. августа и траје 13 минута. Блеје овце и козе, зелена трава, плаво небо… Млађи син Таралића из Планинице, у бекству од Сипског канала стигао је до ове планине и сакрио се у некој појати. Чобанину, још једном сељаку који није чуо да се заратило, сведочи о расулу на  Сипском каналу, како је то приказано у првој епизоди. Не може се наслутити шта се заиста тамо дешавало: да је пружен отпор надмоћнијем нападачу, да је борба трајала више сати, да је канал ипак делимично запречен шлеповима пуним цемента, да је потпоручник Тодоровић после последње испаљњене гранате извршио самоубиство крај својих топова, итд.

Заосталог сељака – чобанина, глуми још један лик из серије “Село гори…“, коме је то већ пошло за руком у лику “Ђоте“.

Тек у четвртој сцени појављује се група одважних, паметних и организованих особа. То су, наравно, комунисти. Логично, они имају радио и најбоље су обавештени. За сваки случај, наглашава се да је барем један од њих студент. Слушају Радио Москву, која рече да се сходно уговору са Немачком из 1939. године СССР неће мешати у рат у Југославији – у коме Немци брзо напредују.

Ни овде се не може наслутити шта се заиста дешавало: комунисти су се радовали поразима краљевске војске, а по директивама Централног комитета имали су улогу пете колоне. Ова сцена траје пет минута.

Тек у последњој, петој сцени, приказује се борба, али условно речено:  падају бомбе и гранате на положај Југословенске војске у Славонији – и то је сва борба. Војници и не знају ко их гађа, а иначе, Немци се не виде. На вест да је “неки Кватерник“ рекао преко радија како су Немци ослободили Хрватску, један капетан реагује: “Њих нека ослобађају, Дрину неће прећи!

Тиме се сугерише постојање некакве границе на Дрини, што је такође неисторијска сцена. У Краљевини су постојале бановине: шест српских, две хрватске и једна словеначка. Једна од шест бановина са српском већином и под српском управом била је Дринска, која се протезала са обе стране Дрине. Тек 1945. године комунисти су поништили тековине претходних ратова и вратили границу на Дрини.

Све у свему, што се тиче историјског контекста, све је промашено, а што се тиче серије уопште, делује досадно, јер је радња је ужасно развучена, што се види већ по малом броју сцена.


Милослав САМАРЏИЋ
November 17, 2013


http://www.pogledi.rs/povodom-druge-epizode-tv-serije-ravna-gora/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

VIDEO! - Епизода 2 "Слом"Равна гора (серија) November 17, 2013 / EPISODE TWO - "RAVNA GORA"

$
0
0

 
Posted on You Tube by "ИЛИРСКИ ПОКРЕТ"
Published on Nov 17, 2013

Равна Гора, епизода 02 - Слом

"Идилично априлско јутро у сеоском дворишту породице Таралић.

"Чељад се буди. Јутарњи мир наједном прекида злокобни хук мотора авиона који просипа плакате. До села Планиница је стигла вест: Југославија је нападнута!

"Након фашистичког бомбардовања Београда, седница југословенске владе одржава се у подземном граду у Малом Зворнику. Ту је и млади краљ Петар. Атмосфера је напета. Оштре речи варниче, сукоби и размирице се продубљују - слика и прилика стања у пољуљаној Краљевини Југославији.

"За то време, негде у Славонији, прште гранате по положају 41. пешадијског пука Друге армије краљевске војске. Укопани у дугачким рововима, војници и официри погнутих глава леже приљубљени уз земљу. Канонада артиљерије, уз тутањ и подрхтавања тла, не престаје."





http://youtu.be/AxjHDzuPL-0


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****


CHICAGO PREMIERE OF “RAVNA GORA” with RADOS BAJIC AT HOLY RESURRECTION CATHEDRAL Saturday Dec. 14, 2013! / ЧИКАГО ПРЕМИЈЕРА "Равна Гора" c Радош Бајић на катедрале Светог Васкрсења 14. децембар 2013!

$
0
0

Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral
Chicago, Illinois
Photo by Aleksandra Rebic
 
 
 
CHICAGO PREMIERE OF “RAVNA GORA”
with RADOS BAJIC
at HOLY RESURRECTION CATHEDRAL
Saturday Dec. 14, 2013

The Chicago Premiere of the new and critically-acclaimed television series “Ravna Gora,” the first Serbian mass media production to accurately portray the Chetnik movement and its leadership since the end of World War II, will be held on Saturday, December 14th, at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in Chicago, the Cathedral clergy announced today. The series premiere will be officially opened in the Cathedral Main Hall after the Vespers Service beginning at 5PM.

The Chicago premiere will be opened in the presence of series producer and director Rados Bajic, His Grace Bishop Longin of New Gracanica and Midwestern America, as well as senior church and state representatives from Serbia, Montenegro and the Republic of Srpska.

This premiere screening of “Ravna Gora” in Chicago will be dubbed in the Serbian language with full English-language subtitles, allowing speakers as well as non-speakers of Serbian to understand the plot. Following the series premiere, director Rados Bajic will speak about the “Ravna Gora” project and be available to answer any questions from the audience. Throughout the event, light lenten refreshments and cash bar will be available.

The schedule for the event is as follows:

4:00 PM Press availability - media interviews
5:00 PM Vespers
6:00 PM Reception
6:45 PM Opening remarks/welcome
7:00 PM Chicago Premiere - Ravna Gora
8:00 PM Q & A with movie director Rados Bajic

The clergy and community of faithful at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in Chicago warmly invite all to attend this historic event.

For more information about the “Ravna Gora” premiere in Chicago, please contact our church office at (773) 693–3366.
 
Address:
5701 N. Redwood Drive; Chicago, Illinois 60631



*****

ЧИКАГО ПРЕМИЈЕРА "Равна Гора"
c Радош Бајић
на катедрале Светог Васкрсења
14. децембар 2013.

Чикаго Премијера новог и критички признати телевизијске серије "Равна гора", први српски масовни медији производње за тачно прикаже четнички покрет и њеног руководства од краја Другог светског рата, биће одржана у суботу, 14. децембра, у Света Српска Православна Црква Васкрсења у Чикагу, у Саборној свештенство најавио је данас. Серија премијерно ће бити свечано отворен у Саборној сали после вечерње службе почетком у 5пм.

Чикаго премијерно ће бити отворене у присуству серије продуцент и редитељ Радош Бајић, Његово Преосвештенство Епископ Лонгин новограчаничко-средњезападноамеричке, као и високи црквени и државни представници Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Ова премијера филма "Равна Гора "у Чикагу ће бити синхронизовано на српском језику са свим титловима на енглеском језику , што омогућава звучници као и не говоре српски језик да схвате заплет . Након премијере серије, редитељ Радош Бајић ће говорити о "Равна Гора"пројекат и бити на располагању да одговори на сва питања из публике. Током догађаја, светло Посно освежење и готовина бар ће бити на располагању.


Распоред догађаја је следећи:

4:00 АМ Пресс доступност - изјаве за медије
5:00 АМ Вечерње
6:00 Пријем
6:45 пм Уводне напомене / велцоме
7:00 ПМ Премијера Чикаго - Равна Гора
8:00 Питања иуз филмски редитељ Радош Бајић

Свештенства и верника у заједници Свете Саборне Цркве Васкрсења у Чикагу срдачно позивамо све да присуствују овом историјском догађају.

За више информација о "Равна Гора"премијере у Чикагу , молимо Вас да контактирате нашу канцеларију у цркву (773) 693 - 3366.
 
Address:
5701 N. Redwood Drive; Chicago, Illinois 60631
 




http://youtu.be/u5CcxAeWX4k


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Radoš Bajić: Izviniće mi se za sve uvrede zbog "Ravne gore" / "Blic Online" November 12, 2013

$
0
0

Blic Online
R. Pivljanin/D. Ivanović
12. 11. 2013.
Foto: G. Srdanov/P. Marković

Odavno jedna televizijska serija nije toliko podigla temperaturu u društvu kao što je to slučaj sa “Ravnom gorom” i zato ne čudi što je prva epizoda emitovana u nedelju uveče [Nov. 10] prikovala uz ekrane 2,27 miliona gledalaca u Srbiji.

Seriju u nedelju uveče pratilo 50 odsto TV gledalaca
 
Srbija se opet zbila u ideološke bunkere - simpatizeri komunističkog pokreta su protestovali ispred zgrade televizije zbog emitovanja serije, druga strana je, valjda, razočarana što već u prvoj epizodi nije bilo Dražinih četnika, a autor Radoš Bajić kaže da je samo hteo argumentovano da tretira jedan dramatičan period naše istorije.
 
- Prekjuče smo dostigli vršnu tačku oportunizma jednog dela naše javnosti prema ovoj seriji. A ti isti kada su pogledali prvu epizodu verovatno su se pitali protiv čega su protestovali i tek će se pitati. A verovatno će mi se izviniti za poneku uvredu koju su mi uputili. Nije naša misija nametanje nove istine o četnicima i partizanima, ali jeste demistifikacija nekih ideoloških zabluda i istorijskih nepravdi. Serija je u autorskom smislu mnogo dublja i ima za cilj da kao narod prepoznamo sebe - kaže za “Blic” Radoš Bajić i napominje da je zadovoljan prvim reakcijama na seriju.

Dobili smo podršku sa svih strana posle prve epizode: Radoš Bajić
 
- Što se mene tiče, reakcije su očekivane. Epizoda je bila najgledaniji program u nedelju, javljali su se i ljudi sa svih strana, iz zemlje i iz inostranstva, slali su mejlove, reagovali preko društvenih mreža. Suština je u tome da sam od početka znao šta smo napravili, koliko smo imali ozbiljan i profesionalan pristup i koliko smo sebe u to uložili - tvrdi Bajić.
 
Vuk Drašković: Razipnju Dražu i urlaju na Radoša Bajića
 
Vuk Drašković, jedan od onih koji je i sam bio ideološka meta, ima svoje viđenje strela upućenih na račun autora “Ravne gore”.
 
- Nema više ni Tita ni Draže, nema ni Jugoslavije, ali u toj mrtvoj državi još živi komunistička presuda protiv Ravne gore i njenog komandanta. Ponovo razapinju Dražu i urlaju na Radoša Bajića i njegovu seriju i to pre nego što su je i pogledali, a u toj hajci prednjače još živi srpski partizani i njihovo ideološko potomstvo. Mi smo od 45. videli hiljade partizanskih serija i filmova i uvek su im glavna meta bili Draža i Ravna gora. Na toj iskonstruisanoj ideološkoj optužnici protiv nekomunističke Srbije se i održavala Titova Jugoslavija. Zato će ova serija izazvati politički zemljotres, ali trebaće desetine ovakvih serija da zatamne šablone partizanske kinematografije - kaže Vuk Drašković.
 
Vuk Drašković
 
Đorđe Živadinović (22), koji glumi kralja Petra II, kaže da su do njega stigli pozitivni komentari, a da je za negativne saznao preko interneta.
 
- Moji prijatelji i porodica složni su da se najzad pojavila serija u kojoj će istorija biti prikazana onako bi i trebalo da bude, realno - kaže on.
 
Elementi
 
- Tačan naziv serije je “Dramska trilogija 1941-1945”, a prvi ciklus od 10 epizoda ima naslov “Ravna gora”
 
- 10 prvih jednočasovnih epizoda će se emitovati do polovine januara
 
- 2,27 miliona ljudi, ili 50 odsto televizijske publike gledalo je prvu epizodu u nedelju uveče
 
- 2.000 novih članova dobila je Fejsbuk stranica serije u vreme emitovanja
 
- 250 glumaca igra u seriji
 
Napad na Đerdapu
 
U ideološkoj ostrašćenosti prenebregava se jedan drugi kvalitet serije, a to je osvetljavanje malo poznatih istorijskih činjenica Drugog svetskog rata kao što je bila scena u prvoj epizodi koja je obradila prepad Nemaca na Sipski kanal u noći napada na Jugoslaviju.
 
- Bila je to diverzantska akcija Nemaca, za koju su imali kvalitetnu obaveštajnu pripremu, sa ciljem da spreči zaprečavanje Sipskog kanala u Đerdapskoj klisuri preko kog su jedino mogli da prelaze brodovi. Jugoslovenska vojska je izvršila pripreme da onesposobi kanal, što bi sprečilo Nemačku da dobija naftu iz rumunske rafinerije Ploešti. Pobili su naše oficire na spavanju, savladali i zarobili obezbeđenje Sipskog kanala - priča vojni analitičar Aleksandar Radić.


http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/419127/Rados-Bajic-Izvinice-mi-se-za-sve-uvrede-zbog-Ravne-gore
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****


21 годину у борби за истину! Удружење Припадника Јвуо 1941-1945. Београд; 1992-2013.

THE MYTH OF MIHAILOVICH "THE COLLABORATOR" - Justifying the Abandonment of a Loyal Ally

$
0
0

Aleksandra's Note:
 
Dr. Kirk Ford, Jr. is the Chairman of the Department of History and Political Science at Mississippi College in Clinton, Mississippi. He is the author of the book OSS and the Yugoslav Resistance 1943-1945, published by Texas A&M University Press, 1992.
 
This book is an extensively researched, in-depth, objective, and truthful analysis of OSS activity attached to both the Mihailovich Chetnik forces [Nationalists/Royalists] and the Partisan forces [Yugoslav communists] under Marshal Tito. I highly recommend it for any honest pursuit of research interests in the area of World War Two Yugoslavia and the role played by America in relation to the Yugoslav resistance movement against the Axis forces.
 
Dr. Kirk Ford , Jr. was one of the special guest speakers at the General Draza Mihailovich 100th Birthday  Celebration at the Congress Hotel in Chicago, IL on April 23, 1993. The following are excerpts from the excellent and illuminating speech given by Professor Ford regarding the issues of Tito's Yugoslav Partisan's and Mihailovich's Chetnik's relations with the Allies, with the Nazis, and Mihailovich and his alleged
"collaboration with the Germans".
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
 
*****
 
Professor Kirk Ford, Jr.
General Mihailovich 100th Birthday Celebration
Chicago, IL U.S.A. April 23, 1993
Rebic Collection.
 
 
Dr. Kirk Ford, Jr.:
 
On the issue of
"Collaboration with the Germans"
 
“...Wasn’t it in the Spring of 1943 (March to be exact) that [Tito] Partisan representatives met with the Germans and confirmed that the Chetniks were their main enemy—that they would be willing to forego operations against the Germans in order to fight the Nationalists, and would, if necessary, even oppose Allied landings in Yugoslavia? It was also in March, 1943, that Gen. Rudolf Luters, a German field commander in Yugoslavia, stated:
 
The Chetniks were never our friends…their aim is and remains our destruction.’
 
…Critics of the Nationalist movement claim that for months General Mihailovich encouraged a live-and-let-live arrangement with the Germans in order to fight the Partisans. Nationalist claims that the Partisans were later doing the same thing were largely dismissed. According to Colonel Robert McDowell:
 
‘The Partisan Army made no serious effort to fight Germans or hinder their retreat, but concentrated on attacking Nationalist troops who, in some instances, were occupied in attacking Germans.’
 
Once again, reports from OSS officers with the Partisans confirm the intelligence from Nationalist [Mihailovich] sources:
 
Don Rider [ASH] in Vojvodina [autonomous province of Serbia, located in the northern part of the country]accompanied Partisan columns which on several occasions passed within one hundred yards of German bunkers with neither side firing a shot.
 
Major Scott Dickinson [SPIKE] (Macedonia):
 
From the extent of the German movements it was clear that the Partisans were permitting the Germans to get out and were occupying towns and villages as soon after the Germans left as possible.’
 
Rex Deane [REDWOOD] (Montenegro):
 
'The Partisans seemed content to keep out of the Germans’ way and let them get out of the country. No concerted effort was made to stop them or ambush them in any way.’
 
In Deane’s opinion the [Tito] Partisans were far more interested in attacking the Chetniks and their supporters than in fighting the Germans. One British commander in the Dubrovnik area because so frustrated with the Partisans that he charged ‘they all should be court-martialed for letting the Germans escape.’
 
These examples, and others could be cited, confirm precisely the intelligence contained in the reports of McDowell, Ellsworth Kramer, and John Milodragovich—all members of the RANGER Mission with Mihailovich.
 
Not only were the Partisans allowing the Germans to get out of the country, they were using the bulk of supplies being sent to them by the Allies to fight the Nationalists (Chetniks). In fact, they were receiving so much in the way of supplies that they were actually having to store the excess. This fact is confirmed in the reports of Dan Desich, Stephen Galembush, Holt Green, and Rex Deane—all of whom were attached to Partisan units. So much for the Partisan effort to present themselves as the victims of some treacherous collaboration between the [Mihailovich] Nationalists and the Germans.
 
Walter Mansfield addressed the collaboration issue very succinctly when he argued that if both major resistance movements were judged by the same standards, one would have to conclude that both movements collaborated, or that neither did so.
 
…The effort to label General Mihailovich as a collaborator will fail, I would say has failed, because the evidence does not sustain that conclusion. General Mihailovich chose to resist the Germans and Italians at a time when there was absolutely no help available to him from any source. Throughout the war he and his men endured an existence which defies imagination. Walter Mansfield reported that Mihailovich’s forces ‘live under conditions which I would have considered it impossible for them to stand if I had not seen it with my own eyes.’ During one battle, Mansfield saw men with chest and stomach wounds, who when they were unable to find medical attention in the rear lines, simply returned to the front and continued to fight until they died. The wretched condition of Mihailovich’s units led David Martin to write that ‘surely no group of men “collaborated” with the Germans for so poor a return.’
 
If Draza Mihailovich had been a collaborator, hundreds of American airmen, some of whom may be in the audience this evening, would never again have set foot on American soil. Nationalist troops put their lives on the line and, in some cases, lost their lives saving American airmen from capture. They later gave what little they had in the way of medical supplies to treat those airmen who were wounded or sick. And with hardly any equipment at all, they provided protection for the airmen who were evacuated at Pranjani. Listen to what Colonel Robert McDowell wrote when he saw the condition of the [Mihailovich] Nationalist troops guarding the airstrip:
 
‘To complete our shame, although the American
medical personnel were appalled at the almost
complete lack of medical supplies and equipment
available to the Nationalists, with major operations
performed without anesthetics, and although the
Nationalists gave the Americans the best of what
we had, the only gesture of gratitude on our part
was to replace supplies expended upon the airmen
at the actual point of embarkation.’
 
I would note parenthetically that the supplies which were finally sent were sent largely because of the insistence of [American OSS officers] George Musulin, Nick Lalich, and George Vujnovich—operations officer in Bari, Italy.
 
Then, to make matters worse, McDowell reported that night after night he and members of his team sat around their campfires and heard Allied planes flying overhead to drop supplies to the [Tito]Partisans—supplies they knew would be used against the [Mihailovich] Nationalists. Walter Carpenter, a 15th Air Force [U.S.] medical officer sent to Mihailovich’s headquarters to tend the needs of American airmen confirmed this when he later reported:
 
Here we see American weapons and bullets being
furnished daily [to the Partisans] by the British to kill the enemies of Germany.’
 
History has a way of being charitable to winners, particularly when the winners write it. For almost three decades after the Second World War, the history of Allied policy toward Yugoslavia was written by many of the same individuals who shaped policy there in the first place. In short, they were evaluating their own handiwork—a sort of ex-post-facto justification for wartime decisions. In the absence of documentary evidence to the contrary these firsthand accounts were generally accepted as the truth of what had occurred in Yugoslavia. David Martin’s Ally Betrayed was a notable exception, as was Col. Albert Seitz’s Mihailovich: Hoax or Hero. Today, greater revelations from the historical record require that substantial revisions must be made in any credible examination of Yugoslav resistance history and of Allied policy toward the resistance.
 
Tito was no liberator, nor was Mihailovich a collaborator. The major Allies, particularly Britain, supported Tito and abandoned Mihailovich because they thought it was in their interests to do so. It was the expedient thing to do. Not wishing to justify their policy on the grounds of expediency, however, they sought to discredit Mihailovich by suggesting that he was not fighting the Axis occupation forces or was collaborating with them. After all, it was much easier to defend the abandonment of a “collaborator” than to defend the abandonment of a loyal ally.”
 
 
Kirk Ford, Jr.
Chicago, IL
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****
 

U IME NARODA! - TREJLER prve multimedijana izložba o dugogodišnjim tabu temama u Srbiji: likvidaciji, suđenjima narodnim neprijateljima, Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i kolektivizaciji.

$
0
0


U IME NARODA! - TREJLER prve multimedijana izložba o dugogodišnjim tabu temama u Srbiji: likvidaciji, suđenjima narodnim neprijateljima, Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i kolektivizaciji. Kroz igrani i dokumentarni film, muziku, fotografiju, dokumente zatim tribine i predavanja gostiju iz zemlje i inostranstva srpsko društvo će po prvi put biti objektivno i dokumentovano součeno sa razmerama revolucionarnog terora 1944-1953. u Srbiji i drugim zemljama Istočne Evrope.
 
Izložba je planirana za mart 2014. godine
u prostoru Istorijskog muzeja Srbije,
Trg Nikole Pašića 11, Beograd.
 
Reditelj: Milutin Petrović
Autor i Scenaro: dr Srđan Cvetkovć
Organizator: Zorica Marinković
Montaža: Nataša Pavlović
Stručni saradnici: dr Dušica Bojić, Nemanja Dević, Ana Panić, Nebojša Damjanović
Idejno rešenje: dr Srđan Cvetković, Zorica Marinković
Dizajnersko-arhitektonsko rešenje: dizajner Ivan Benussi, arhitekta Marko DimitrijevićPodrška: Ministarstvo kulture RS
 
ZA TREJLER, KLIKNITE OVDE:

 

 
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

Viewing all 1021 articles
Browse latest View live