POGLEDI
ПРИРЕДИО: Мане СРДИЋ
![]()
Чича у Канади
У Бинбруку код Хамилтона освешћен је први споменик генералу Дражи у овој земљи
ПРИРЕДИО: Мане СРДИЋ
У недељу 23. септембра (2001) освећен је величанствен споменик вожду Трећег српског устанка генералу Дражи Михаиловићу – Чичи на Српском православном центру „Св. Тројица“ у Бинбруку код Хамилтона. Споменик је подигло захвално Српство са Организацијом српских четника „Равна Гора“ и црквеношколским општинама.
У рано јутро пристизали су преживели саборци и поштоваоци из свих крајева Канаде и Америке. Чак из Енглеске дошао је брат Стеван Огњеновић, председник Организације српских четника „Равна Гора“ за Енглеску са супругом Радојком. Сусретали су се саборци и радо се поздрављали. Било их је који се нису видели од растанка у логору у Италији после Другог светског рата.
Служба Божја почела је у 10.30 и по завршетку поворка је кренула према споменику. На челу је била велика слика генерала Драже коју је носио четник Раде Узелац. Затим су ношене две литије, па венци које су положили испред Организације српских четника „Равна Гора“ брат Милан Драговић, председник Централне управе, и брат Маринко Маријан, председник Месног одбора за Хамилтон. Други венац положили су брат Стеван Поповић, председник Центра „Св. Тројица“, и брат Рајко Ђурђевић, председник Одбора за изградњу споменика. Следило је много српских и канадских застава, свештенство и народ. Чин освећења извршили су владика Новограчаничке митрополије г. Лонгин, владика г. Дамаскин, заменик и намесник за Канаду прото Ђуро Вукелић, о. Војислав Павловић, парох хамилтонски, и остало свештенство у присуству велике масе света, сабораца и следбеника четничке равногорске идеје.
Кад се споменик открио виделе су се сузе у очима многих.
Главни говорници су били: прота Жарко Гавриловић из Србије, председник ОСЧ „Равна Гора“ Милан Драговић, бивши ађутант војводе Јевђевића Жарко Вучинић, амерички пилот који је био код Драже пуковник Чарлс Л. Дејвис, председник Одбора за подизање споменика Рајко Ђурђевић, председник С. П. Центра „Св. Тројица“ Стеван Поповић и други. Програмом је руководио о. Војислав Павловић.
Новчани прилози за Споменик стизали су са свих страна света од Дражиних следбеника.
Овог дана Бог је био са нама. Време је било предивно, топло, сунчано, није могло бити лепше. Народ се веселио. Фолклорне групе играле су српске игре, хор је певао дивне четничке песме, тако да је атмосфера била веома пријатна за све, а поготову за нас организаторе овог величанственог подухвата.
Два велика шатора постављена су у ливади за случај кише, где су били постављени столови за ручак и говоре, са озвучењем за оркестар „Србија“ чувеног Миће Петровића. Ту су и сви гости из Чикага који су дошли у пуном аутобусу, а које је организовао брат Јуја Везмар, специјално за ову прилику и за полугодишњу седницу Организације која је одржана дан раније у Торонту.
Одбор за изградњу Споменика је врло задовољан са својим радом и успехом који је постигнут на понос националног Српства.
КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО
Рајка Ђурђевића, председника Одбора за подизање споменика, говорио је о раду на споменику:
„Преосећени владико, часни оци, представници свих српских организација из Канаде и Америке, драга браћо и сестре.
Дозволите да вас у име одбора за изградњу споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и у своје лично име поздравим искреном добродошлицом на овај веома важан дан, за нас Србе овде у Канади.
Да вам се захвалим на вашој пажњи и љубави коју сте данас вашим доласком показали према нашем вољеном Чичи.
Како је све почело?
Пре три године, покојни Раца Вуковић је сазвао седницу директора корпорације, заједно са председницима Црквено Школских Општина да бисмо разговарали о унапређењу овога имања. После разних дискусија и предлога које смо имали, предложио сам да се на овом лепом српском имању направи споменик генералу Михаиловићу. Споменик који ће красити ово имање и подсећати нас на идеје четничког покрета, и на наше родољубе – четнике – који су долазили на овај континент, куповали имања и градили цркве и манастире где се ми сада Богу молимо. Када сам дао овај предлог то ми је био главни мотив. Како да се одужимо генералу и његовим борцима, како их сачувати од заборава на овом континенту. Јер, време чини своје и ових људи је све мање, њихови редови се проређују. Америка, Аустралија, Европа па и наша земља данас имају по више споменика, а Канада нема ниједног.
Овај мој предлог је одмах прихватио и подржао брат Милан Лешић, који је обећао да ће сам дати $10.000 за овај подухват. То је и учинио и Милан је највећи приложник за овај споменик до данас.
У почетку је основан одбор од 11 чланова, у којем сам изабран да будем председник. Каније је тај одбор проширен на 25 људи. И поред великих обавеза, прихватио сам се овога посла са жељом да споменик направимо да буде најбољи и најлепши у целом српском народу до сада, па и убудуће. Остављам вама да процените да ли смо у томе успели.
На самом почетку је било тешко јер је требало одабрати најбољег уметника. Можда се питате зашто није неки наш уметник радио? Морам рећи да смо имали неколико понуда из краја које су биле финансијски много повољније, самим тим и привлачне. У међувремену сам нашао уметника, ЗИГИЈА ПУШТУ, који је урадио споменик у Квинс парку у Торонту и многе друге споменике овде у Канади. После доста одржаних седница, одлучили смо се да узмемо њега из разлога што смо знали да ће споменик бити добро урађен. Затим што живи овде, и ако се убудуће нешто деси, он може поправити. Најзад, за њега није требало обезбеђивати смештај, храну, радионицу, материјал и тако даље.
Све те околности су нас натерале да узмемо овога човека. Наше је било да кажемо шта хоћемо а све остало је било његова брига, и као што видите направили смо добар избор. Фигура је направљена овде, а споменик је изливен у Тајланду од најбољег материјала. Сам Зиги је путовао у Тајланд и надгледао рад. И када је он мислио да је све у реду показао нам је малу минијатуру да видимо како ће изгледати. Тада смо му дали одобрење за изливање.
Ето, укратко сам покушао да вам објасним шта се све догађало да бисмо ово данас имали.“
СА ВЕРОМ У БОГА
Председник Организације српских четника „Равна Гора“ Милан Драговић, поред осталог је рекао:
„Свако ко после смрти живи доказ је да је за живота учинио нешто што је од трајне вредности и што не пропада.
Срби Америке, Аустралије, Енглеске, Канаде, поред сећања Чичине мученичке смрти 17. јула 1946. године подигли су неколико споменика овоме горостасу, који ће остати луча светиља за младе нараштаје. Када нас старијих не буде било више, они ће се окупљати по примеру нашем, цвеће полагати, воштанице палити, Богу се молити за његову напаћену душу мучки убијену од комунистичких разбојника, џелата и зликоваца.
Нека је вечна слава и хвала вожду Дражи који нас, сада окупљене овде, са висине посматра, не да ли га оплакујемо, већ да ли његов пример следимо.
Загрљене и збратимљене нека нас и убудуће води дух вожда Драже и нека нам сваки посао буде са вером у Бога за српство и Србију.
Браћо и сестре, нека ово пар речи буде уместо воштанице на његовом незнаном мученичком гробу. Слава вожду Дражи. Хвала свим Србима и српкињама који своје животе положише за српство и крст часни од Косова до данашњег дана.“
СВАКЕ ГОДИНЕ НА ОВОМ МЕСТУ…
Стеван Поповић, председник Корпорације Српског центра „Св. Тројица“ из Бинбрука, рекао је у свом обраћању присутнима:
„На првом месту хтео бих да вам свима зажелим добродошлицу на ово свето место, Српски православни центар ‘Св. Тројице’. А дошли сте ради најмилијег дана емигрантског живота, да физички учествујете на освећењу споменика који смо подигли у знак поштовања највећем сину нашег рода новије историје, неумрлом генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, а од миља у српском народу названог Чича.
У име директора и чланова Корпорације ‘Св. Тројице’ и у моје лично име као председника, ја вам се најсрдачније захваљујем што сте помогли вашим прилозима да се ово свето дело оствари и што сте дошли у овако великом броју да учествујете у овом светом чину откривања и освећења споменика.
Сви ви, драга браћо и сестре, заветујте се данас да ћете сваке године да дођете на ово свето место, да се поклоните пред овим лепим спомеником драгог нам Чиче и да запалите свећу воштеницу за његову племениту душу, на дан који смо посветили њему, а који зовемо Дражин дан. Драга браћо и сестре, ми смо са овим спомеником доказали да следимо речи нашег песника брата Миладина Шошкића, који у својој песми каже: ‘Жив је Дража, умро није, док је Срба и Србије’. Ево, ово је доказ да је вољени Чича са нама и биће међу нама док је и нас Срба. А још један песник каже: ‘Благо гробу и у тами што се сјаји – где кандила припаљују нараштаји’.“
НИСМО “НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉИ“
Жарко Вучинић је, поред осталог, рекао:
„Било ми је 19 година кад је априла 1941. немачка солдатеска напала на нашу драгу отаџбину. Недељу дана касније генерал Калафатовић је потписао капитулацију Југословенске војске. Први пут у животу чуо сам име „Дража“ негде половином маја месеца, када нам је један од железничара донео вест да се Србин, пуковник Југословенске војске Дража Михајловић, не признајући капитулацију са групом официра и подофицира одметнуо да се бори против окупатора наше отаџбине. Оног дана када је потписана капитулација, Југословенска војска била је разбијена, потучена, заробљена.
Непризнавањем капитулације Дража је почео регрутацију добровољаца, нових бораца, првих герилаца у Европи, српских четника. Дражин штаб и Врховна команда били су смештени у чобанским колибама Равне Горе, где су се пријављивали народни борци из села и града, они у чијим грудима је куцало српско срце. Непомућена љубав према српству и слободи подизала је народни дух за највише подвиге, борбу и коначно ослобођење.
Достојни дивљења, јунаци Босне и Херцеговине, неустрашиво су подизали устанке непрестано крварећи да би српском народу дали оно најдраже – „слободу“. Црногорске владике са шаком горштака предводиле су и у народној песми опеване јунаке, да бране у камену огњиште српске слободе. Бесмртни Карађорђе са његовим знаменитим кнежевима и свим његовим борцима супротставио се огромној турској војсци да ослободи српски народ, његов образ, веру српску, традицију и јунаштво српских прадедова.
Британски историчар Темперли каже за српски народ: ‘Не постоји раса која је показала више херојске жеље за слободом од Срба, или која је ту жељу остварила са мање помоћи од других, а са више жртава по себе’.
Ми старији сада у јесени живота можда смо применили ону латинску ‘Где ти је добро, тамо ти је отаџбина’. Ја бих реч ‘отаџбина’ заменио са ‘домовина’. Овде смо се удомили, али своју отаџбину никада нисмо заборавили. Нашу децу у том духу смо одгајали.
Нашег драгог госта проту Гавриловића бих замолио да пренесе наше поздраве васколиком српском народу, а челницима државе засебно поручујемо да ми српски четници никада нисмо били непријатељи своје отаџбине, него борци за њену слободу и њено васкрсење. Кажите позванима да нас једном за свагда бришу са листе, како су нас комунисти назвали, „народних непријатеља“. Они који коче то решење су непријатељи и мајке нам Србије и позива којим се именују.
Нека је слава и хвала вожду Трећег српског устанка Чика Дражи Михаиловићу!”
(“Погледи“, новембар 2001)
http://www.pogledi.rs/cica-u-kanadi/
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
ПРИРЕДИО: Мане СРДИЋ
СРПСКА ЕМИГРАЦИЈА
Чича у Канади
У Бинбруку код Хамилтона освешћен је први споменик генералу Дражи у овој земљи
ПРИРЕДИО: Мане СРДИЋ
У недељу 23. септембра (2001) освећен је величанствен споменик вожду Трећег српског устанка генералу Дражи Михаиловићу – Чичи на Српском православном центру „Св. Тројица“ у Бинбруку код Хамилтона. Споменик је подигло захвално Српство са Организацијом српских четника „Равна Гора“ и црквеношколским општинама.
У рано јутро пристизали су преживели саборци и поштоваоци из свих крајева Канаде и Америке. Чак из Енглеске дошао је брат Стеван Огњеновић, председник Организације српских четника „Равна Гора“ за Енглеску са супругом Радојком. Сусретали су се саборци и радо се поздрављали. Било их је који се нису видели од растанка у логору у Италији после Другог светског рата.
Служба Божја почела је у 10.30 и по завршетку поворка је кренула према споменику. На челу је била велика слика генерала Драже коју је носио четник Раде Узелац. Затим су ношене две литије, па венци које су положили испред Организације српских четника „Равна Гора“ брат Милан Драговић, председник Централне управе, и брат Маринко Маријан, председник Месног одбора за Хамилтон. Други венац положили су брат Стеван Поповић, председник Центра „Св. Тројица“, и брат Рајко Ђурђевић, председник Одбора за изградњу споменика. Следило је много српских и канадских застава, свештенство и народ. Чин освећења извршили су владика Новограчаничке митрополије г. Лонгин, владика г. Дамаскин, заменик и намесник за Канаду прото Ђуро Вукелић, о. Војислав Павловић, парох хамилтонски, и остало свештенство у присуству велике масе света, сабораца и следбеника четничке равногорске идеје.
Кад се споменик открио виделе су се сузе у очима многих.
Главни говорници су били: прота Жарко Гавриловић из Србије, председник ОСЧ „Равна Гора“ Милан Драговић, бивши ађутант војводе Јевђевића Жарко Вучинић, амерички пилот који је био код Драже пуковник Чарлс Л. Дејвис, председник Одбора за подизање споменика Рајко Ђурђевић, председник С. П. Центра „Св. Тројица“ Стеван Поповић и други. Програмом је руководио о. Војислав Павловић.
Новчани прилози за Споменик стизали су са свих страна света од Дражиних следбеника.
Овог дана Бог је био са нама. Време је било предивно, топло, сунчано, није могло бити лепше. Народ се веселио. Фолклорне групе играле су српске игре, хор је певао дивне четничке песме, тако да је атмосфера била веома пријатна за све, а поготову за нас организаторе овог величанственог подухвата.
Два велика шатора постављена су у ливади за случај кише, где су били постављени столови за ручак и говоре, са озвучењем за оркестар „Србија“ чувеног Миће Петровића. Ту су и сви гости из Чикага који су дошли у пуном аутобусу, а које је организовао брат Јуја Везмар, специјално за ову прилику и за полугодишњу седницу Организације која је одржана дан раније у Торонту.
Одбор за изградњу Споменика је врло задовољан са својим радом и успехом који је постигнут на понос националног Српства.
КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО
Рајка Ђурђевића, председника Одбора за подизање споменика, говорио је о раду на споменику:
„Преосећени владико, часни оци, представници свих српских организација из Канаде и Америке, драга браћо и сестре.
Дозволите да вас у име одбора за изградњу споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и у своје лично име поздравим искреном добродошлицом на овај веома важан дан, за нас Србе овде у Канади.
Да вам се захвалим на вашој пажњи и љубави коју сте данас вашим доласком показали према нашем вољеном Чичи.
Како је све почело?
Пре три године, покојни Раца Вуковић је сазвао седницу директора корпорације, заједно са председницима Црквено Школских Општина да бисмо разговарали о унапређењу овога имања. После разних дискусија и предлога које смо имали, предложио сам да се на овом лепом српском имању направи споменик генералу Михаиловићу. Споменик који ће красити ово имање и подсећати нас на идеје четничког покрета, и на наше родољубе – четнике – који су долазили на овај континент, куповали имања и градили цркве и манастире где се ми сада Богу молимо. Када сам дао овај предлог то ми је био главни мотив. Како да се одужимо генералу и његовим борцима, како их сачувати од заборава на овом континенту. Јер, време чини своје и ових људи је све мање, њихови редови се проређују. Америка, Аустралија, Европа па и наша земља данас имају по више споменика, а Канада нема ниједног.
Овај мој предлог је одмах прихватио и подржао брат Милан Лешић, који је обећао да ће сам дати $10.000 за овај подухват. То је и учинио и Милан је највећи приложник за овај споменик до данас.
У почетку је основан одбор од 11 чланова, у којем сам изабран да будем председник. Каније је тај одбор проширен на 25 људи. И поред великих обавеза, прихватио сам се овога посла са жељом да споменик направимо да буде најбољи и најлепши у целом српском народу до сада, па и убудуће. Остављам вама да процените да ли смо у томе успели.
На самом почетку је било тешко јер је требало одабрати најбољег уметника. Можда се питате зашто није неки наш уметник радио? Морам рећи да смо имали неколико понуда из краја које су биле финансијски много повољније, самим тим и привлачне. У међувремену сам нашао уметника, ЗИГИЈА ПУШТУ, који је урадио споменик у Квинс парку у Торонту и многе друге споменике овде у Канади. После доста одржаних седница, одлучили смо се да узмемо њега из разлога што смо знали да ће споменик бити добро урађен. Затим што живи овде, и ако се убудуће нешто деси, он може поправити. Најзад, за њега није требало обезбеђивати смештај, храну, радионицу, материјал и тако даље.
Све те околности су нас натерале да узмемо овога човека. Наше је било да кажемо шта хоћемо а све остало је било његова брига, и као што видите направили смо добар избор. Фигура је направљена овде, а споменик је изливен у Тајланду од најбољег материјала. Сам Зиги је путовао у Тајланд и надгледао рад. И када је он мислио да је све у реду показао нам је малу минијатуру да видимо како ће изгледати. Тада смо му дали одобрење за изливање.
Ето, укратко сам покушао да вам објасним шта се све догађало да бисмо ово данас имали.“
СА ВЕРОМ У БОГА
Председник Организације српских четника „Равна Гора“ Милан Драговић, поред осталог је рекао:
„Свако ко после смрти живи доказ је да је за живота учинио нешто што је од трајне вредности и што не пропада.
Срби Америке, Аустралије, Енглеске, Канаде, поред сећања Чичине мученичке смрти 17. јула 1946. године подигли су неколико споменика овоме горостасу, који ће остати луча светиља за младе нараштаје. Када нас старијих не буде било више, они ће се окупљати по примеру нашем, цвеће полагати, воштанице палити, Богу се молити за његову напаћену душу мучки убијену од комунистичких разбојника, џелата и зликоваца.
Нека је вечна слава и хвала вожду Дражи који нас, сада окупљене овде, са висине посматра, не да ли га оплакујемо, већ да ли његов пример следимо.
Загрљене и збратимљене нека нас и убудуће води дух вожда Драже и нека нам сваки посао буде са вером у Бога за српство и Србију.
Браћо и сестре, нека ово пар речи буде уместо воштанице на његовом незнаном мученичком гробу. Слава вожду Дражи. Хвала свим Србима и српкињама који своје животе положише за српство и крст часни од Косова до данашњег дана.“
СВАКЕ ГОДИНЕ НА ОВОМ МЕСТУ…
Стеван Поповић, председник Корпорације Српског центра „Св. Тројица“ из Бинбрука, рекао је у свом обраћању присутнима:
„На првом месту хтео бих да вам свима зажелим добродошлицу на ово свето место, Српски православни центар ‘Св. Тројице’. А дошли сте ради најмилијег дана емигрантског живота, да физички учествујете на освећењу споменика који смо подигли у знак поштовања највећем сину нашег рода новије историје, неумрлом генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, а од миља у српском народу названог Чича.
У име директора и чланова Корпорације ‘Св. Тројице’ и у моје лично име као председника, ја вам се најсрдачније захваљујем што сте помогли вашим прилозима да се ово свето дело оствари и што сте дошли у овако великом броју да учествујете у овом светом чину откривања и освећења споменика.
Сви ви, драга браћо и сестре, заветујте се данас да ћете сваке године да дођете на ово свето место, да се поклоните пред овим лепим спомеником драгог нам Чиче и да запалите свећу воштеницу за његову племениту душу, на дан који смо посветили њему, а који зовемо Дражин дан. Драга браћо и сестре, ми смо са овим спомеником доказали да следимо речи нашег песника брата Миладина Шошкића, који у својој песми каже: ‘Жив је Дража, умро није, док је Срба и Србије’. Ево, ово је доказ да је вољени Чича са нама и биће међу нама док је и нас Срба. А још један песник каже: ‘Благо гробу и у тами што се сјаји – где кандила припаљују нараштаји’.“
НИСМО “НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉИ“
Жарко Вучинић је, поред осталог, рекао:
„Било ми је 19 година кад је априла 1941. немачка солдатеска напала на нашу драгу отаџбину. Недељу дана касније генерал Калафатовић је потписао капитулацију Југословенске војске. Први пут у животу чуо сам име „Дража“ негде половином маја месеца, када нам је један од железничара донео вест да се Србин, пуковник Југословенске војске Дража Михајловић, не признајући капитулацију са групом официра и подофицира одметнуо да се бори против окупатора наше отаџбине. Оног дана када је потписана капитулација, Југословенска војска била је разбијена, потучена, заробљена.
Непризнавањем капитулације Дража је почео регрутацију добровољаца, нових бораца, првих герилаца у Европи, српских четника. Дражин штаб и Врховна команда били су смештени у чобанским колибама Равне Горе, где су се пријављивали народни борци из села и града, они у чијим грудима је куцало српско срце. Непомућена љубав према српству и слободи подизала је народни дух за највише подвиге, борбу и коначно ослобођење.
Достојни дивљења, јунаци Босне и Херцеговине, неустрашиво су подизали устанке непрестано крварећи да би српском народу дали оно најдраже – „слободу“. Црногорске владике са шаком горштака предводиле су и у народној песми опеване јунаке, да бране у камену огњиште српске слободе. Бесмртни Карађорђе са његовим знаменитим кнежевима и свим његовим борцима супротставио се огромној турској војсци да ослободи српски народ, његов образ, веру српску, традицију и јунаштво српских прадедова.
Британски историчар Темперли каже за српски народ: ‘Не постоји раса која је показала више херојске жеље за слободом од Срба, или која је ту жељу остварила са мање помоћи од других, а са више жртава по себе’.
Ми старији сада у јесени живота можда смо применили ону латинску ‘Где ти је добро, тамо ти је отаџбина’. Ја бих реч ‘отаџбина’ заменио са ‘домовина’. Овде смо се удомили, али своју отаџбину никада нисмо заборавили. Нашу децу у том духу смо одгајали.
Нашег драгог госта проту Гавриловића бих замолио да пренесе наше поздраве васколиком српском народу, а челницима државе засебно поручујемо да ми српски четници никада нисмо били непријатељи своје отаџбине, него борци за њену слободу и њено васкрсење. Кажите позванима да нас једном за свагда бришу са листе, како су нас комунисти назвали, „народних непријатеља“. Они који коче то решење су непријатељи и мајке нам Србије и позива којим се именују.
Нека је слава и хвала вожду Трећег српског устанка Чика Дражи Михаиловићу!”
(“Погледи“, новембар 2001)
http://www.pogledi.rs/cica-u-kanadi/
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****