Novosti
Kralj Petar II
31. mart 2013. 19:58
March 31, 2013
Britanski premijer imao bolje mišljenje o Titu nego o Draži. Nije vreme za povratak u zemlju, smatra i kralj Edvard
Vinston Čerčil
PISAO sam 31. marta gospodinu Čerčilu, tražeći od njega savet o svom venčanju i preseljenju naše vlade u Kairo. Takođe sam izjavio da bih želeo da me padobranom izbace u Jugoslaviju i da se pridružim generalu Mihailoviću i njegovim snagama otpora. Petnaestog aprila stigao je Čerčilov odgovor, u kome kaže da bi želeo da podrži moju posetu Bliskom istoku i da je siguran da bi to predstavljalo ohrabrenje za jedinice koje su se tamo nalazile, kao i za moje podanike u Jugoslaviji.
Rekao je da ne može da podrži moj predlog da odem u Jugoslaviju i da budem sa svojim narodom, dodajući da ću biti od mnogo veće koristi, ukoliko sačekam da dođe vreme i vratim se kada bude došao trenutak oslobođenja.
Pošto sam želeo da porazgovaram sa ujakom Bertijem (engleski kralj Edvard) o svojim problemima i preseljenju vlade u Kairo, pisao sam mu, zamolivši ga da me primi, i on me je pozvao u Balmoral.
U pratnji ađutanta, otišao sam u Balmoral. Bila je prisutna cela kraljevska porodica - kralj je izgledao poput seoskog gospodina. Za vreme mog boravka vreme je bilo lepo, a škotski pejzaž divan. Često sam išao u ribolov i lovio jelene u šumama i planinama sa kraljevim glavnim čuvarom lovišta. Nisam imao pušku, pa je princeza Elizabeta bila ljubazna i pozajmila mi svoju, kojom sam uspeo da odstrelim jelena. Drugom prilikom Elizabeta i Margareta odvele su me da se provozamo kočijom. U Balmoralu se živelo veoma opušteno.
Boravak u skromnom zamku bio je čaroban, ali su vodovodne instalacije bile izuzetno viktorijanske, na primer, nije bilo tekuće vode u spavaćim sobama, topla voda je donošena u emajliranim kantama, a u sobama su bili veliki lavori.
Uveče sam obično razgovarao sa ujakom Bertijem u njegovoj radnoj sobi. Pokazao sam mu Čerčilov odgovor na moje pismo i zamolio sam ga da podrži moju želju da se venčam pre nego što odem za Kairo. Posavetovao me je, međutim, da prvo osnujem vladu u Kairu, pa da se zatim tamo venčam ili da se vratim i venčam u Londonu. Rekao mi je da se posavetujem sa ujakom Džordžijem, koji je već u Kairu. Bio je izuzetno protiv želje da me padobranom izbace u Jugoslaviju da se borim. Po njegovom mišljenju, biću od mnogo veće koristi za oslobođenje svoje zemlje iz inostranstva, nego ako kod kuće budem šest stopa ispod zemlje. Podsetio me je da sam jako mlad: u to vreme sam imao devetnaest godina.
Ubrzo posle svoje posete Balmoralu primio sam poziv da posetim gospodina Čerčila i jedne nedelje ujutru otputovao sam u Čekers, seosku kuću britanskih premijera. Ručao sam sa Čerčilom, njegovom suprugom i ćerkom Meri.
Za vreme ručka stalno su ga prekidali, unoseći izveštaje i pitajući ga za uputstva. Nije baš opušteno proveo vikend. Vreme je bilo lepo i posle ručka Čerčil i ja smo otišli da prošetamo vrtom. Dok smo šetali, upitao me je šta znam o čoveku koji se zove Tito i koji je vođa jugoslovenskih partizana i pruža veličanstven otpor neprijatelju. Rekao sam da znam dosta o Titu i njegovim partizanima, ali da mislim da nisu baš mnogobrojni, da njihova borba, iako nadahnuta, nije baš efikasna i da su uglavnom komunisti.
Čerčil mi je zatim rekao šta on zna o ovim ljudima. Rekao je da je poslao svog ličnog prijatelja, kapetana Dikina, oksfordskog nastavnika, u Jugoslaviju i da je sa njim u radio-vezi već nekoliko nedelja. Dikin je sa partizanima i u svojim izveštajima tvrdi da su oni vrlo efikasna i hrabra borbena snaga, iako im u tom trenutku nemačke ofanzive ne daju mira. Čerčil je čuo od Dikina da je Mihailović počeo da sklapa "pogodbe" sa Nemcima i da sa njima čak i sarađuje. Dikin mu je takođe rekao da mu se Tito žalio da Mihailovićeve snage napadaju partizane u pozadini dok se partizani bore protiv Nemaca. Što se tiče ovog poslednjeg, rekao sam Čerčilu da sam čuo upravo suprotno od Mihailovića i da su ovakve taktike u stvarnosti Titove.
Rekao sam, takođe, da ne raspolažem informacijama o ma kakvim "pogodbama" ili sarađivanju Mihailovića i, pošto sam takvo stanje stvari smatrao neverovatnim, istakao sam da su Mihailović i njegovi drugovi ti koji su prvi počeli da pružaju otpor Nemcima. Čerčil je priznao da misli da takvi izveštaji i kritike Mihailovića ne moraju obavezno da budu tačni, ali je rekao da se Mihailović i njegove snage, izgleda, ne bore baš mnogo ili da ne mogu mnogo da naude Nemcima.
"Čime očekujete da se bori?, upitao sam. "Ašovima, vilama i pesnicama? Oružje koje ste im bacili nije dovoljno da se naoruža ni mala patrola!"
Čerčil je bio uporan i rekao je da će ukoliko primi još izveštaja o Mihailovićevom sklapanju "pogodbi" sa Nemcima, Britanci svakako povući svoju podršku.
"Kakva je razlika?", upitao sam sa gorčinom. "Vi ga ni sada ne podržavate."
Moj utisak je bio da je Čerčil zasnovao svoje mišljenje o političkoj i vojnoj situaciji u Jugoslaviji i o dvema snagama otpora na netačnim informacijama. Takođe, imao sam osećaj da je slika koju je stvorio o Titu uzbuđivala njegov avanturistički duh.
Rekao sam Čerčilu da sam čuo da Titove operacije protiv neprijatelja nisu baš uspešne, da su često ludo hrabre i da je posledica toga to što nužno imaju više gubitaka nego dobitaka, i da se, zbog toga, veliki deo civilnog stanovništva može ubrojati u njegove žrtve. Pokušao sam da mu objasnim da je gerilski rat sasvim drukčiji od regularnog i da je cilj toga rata da se što više naudi neprijatelju, a da pri tome pretrpi što manje gubitaka i odmazdi. Čerčil nije baš bio ubeđen da sam u pravu, ali mi je zahvalio na obaveštenju.
OTPOR PATRIOTA
PRE odlaska u Kairo, dva puta sam se obratio Jugoslovenima posredstvom Bi-Bi-Si-ja, na svoju sopstvenu inicijativu, i nisam o tome unapred obavestio vladu. U tim govorima nisam pomenuo ni Mihailovića ni Tita, već samo jugoslovenske patriote koji aktivno pružaju otpor i zadaju muke neprijatelju, nadajući se da ću ih na taj način ujediniti u njihovim naporima. Obe vlade su me veoma kritikovale.
(Nastaviće se)
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:427077-Cercil-blizi-Brozu
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****