Милан Недић: председник владе „националног спаса“ у времену немачке окупације, од 1941-1944. године - влада која није могла да спречи окупатора већ само да ублажи његов сурови режим и „спасе што се спасти може“.
Мерити историјске личности и догађаје савременим мерилима никада није било добро. Како би данас били оцењени славни освајачи или средњевековни владари који су на бојним пољима мачем делили правду. На исти начин и данас, не улазећи у друтвени контекст и свестрану анализу историјских чињеница политичари желе да суде протеклим генерацијама.
Вољом идеолошких противника из зграде владе Републике Србије уклоњена је слика Милана Недића, председника владе „националног спаса“ у времену немачке окупације, од 1941-1944. године. Влада која није могла да спречи окупатора већ само да ублажи његов сурови режим и „спасе што се спасти може“. Слажемо се да његова влада има озбиљне проблеме да докаже свој демократски карактер. Формирао ју је окупатор да би себи олакшао спровођење окупационог режима и искориштавање ресурса Србије. Али није то била прва влада са „недостатком“ демократског легитимитета. Демократија је само један од облика друштвеног уређења и идеал коме тежимо. Идеал који није дуго владао у Србији. А легитимитет Милана Недића оспоравају баш они који су из само њима јасних идеолошких разлога Србију завили у црно и гурнули је у мрак полувековне комунистичке диктатуре.
Мишљења смо да је у односу на Крцуна Милан Недић хуманитарни радник, па ако се првом греси праштају због заслуга у Другом онда би Недићу исте требало опростити због заслуга у првом светском рату.
Зато мислимо вратимо слике на своја места. Парламентарна демократија је релативна новост не само у Србији и како гледати на председнике министарских савета у Србији у времена кад је скупштина била само саветодавно тело без стварне моћи. Уколијко оснујемо комисију за испитивање подобности бојим се да би Цар Душан био неподобан због немачких плаћеника у својој војсци, Карађорђе је посекао неке турске главе и могао би изазвати дипломатски инцидент а о војводама које су својим победама уништиле једну мултикултурну и просвећену аустроугарску царевину да и не говоримо.
Сви су они већ одавно мртви, историја је дала и даваће своје судове о њима а на нама је да констатујемо да су у неком периоду били на важним положајима у овој земљи, да су радили у складу са својим уверењима са умишљајем да је то у том тренутку најбоље за ову земљу и њен народ. Не учинимо ли то остаћемо на прагу политичке зрелости у коме свака генерација верује да свет почиње баш од ње и да се не може ослонити ни на шта у својој прошлости.
У Београду 8.7.2014. Бгд.
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
У Београду 8.7.2014. Бгд.
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com
*****