Press Online
Slobodan Đurić
September 13, 2014
Dana 18.09. 2014., zakazano je ročište za rehabilitovanje đenerala Mihailovića. Da li će to biti završeno ročište prosudićete na osnovu beleške prisutnog na poslednjem ročištu.
![]()
Slobodan Đurić
September 13, 2014
Dana 18.09. 2014., zakazano je ročište za rehabilitovanje đenerala Mihailovića. Da li će to biti završeno ročište prosudićete na osnovu beleške prisutnog na poslednjem ročištu.
Osam godina od pokretanja sudskog postupka rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića, vođi prvog srpskog antifašističkog pokreta, održano je još jedno, po ko zna koje po redu ročište, dana 6.06.2014.g. Ispred zgrade suda prisutno je značajno policijsko obezbeđenje. Prema izjavi predsedavajućeg sudskog veća na prethodnom ročištu, ovo je trebalo da bude završeno ročište. Međutim, ovog puta se po prvi put pojavljuje zamenik višeg javnog tužioca, sa zahtevom da se upozna sa predmetom, koji po izjavi sudije ima više kvadratnih metara polica.
Zatim, je reč dobio predstavnik predlagača rehabilitacije Mihailovića, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, pošto su svi prethodni predlagači dali izjavu. Predlagač se fokusira na sam tok i ishod sudskog postupka godine 1946. Suđenje je održano u velikoj sali Doma garde na Topčideru, koja je svakog dana bila dupke puna pristalica komunističkog režima. Sve vreme sudija je ulagao napor da umiri publiku koja je uzvikivala pogrde optuženom. Pošto je suđenje bilo prenošeno preko radija, koji se preko zvučnika mogao čuti, u više gradova Srbije, htelo se pokazati kakvo je raspoloženje prema ravnogorskom pokretu i njegovom komandantu. U takvoj atmosferi istakao se javni tužilac pukovnik Miloš Minić, koji se prethodno dokazao kao šef beogradske OZNE 1944-1945, u vreme „divljeg čišćenja“ kada je stradalo u Beogradu bez suđenja preko 10 000 „narodnih neprijatelja“. Veći broj tački optužnice, čak ni ovaj nepristrasni „Vojni sud“ nije mogao da prihvati.
Advokatima odbrane nisu dozvoljene odgovarajuće konsultacije sa branjenikom, a jednom od njih kao „nagradu“ za briljantnu odbranu, Dragiću Joksimoviću, usledio je višegodišnji zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde je i preminuo. Sama Mihailovićeva odbrana je bila takva da je osporila sve optužbe tužioca. Ova završna reč je trajala pet sati i predstavlja pouke reči Srbima šta ih čeka pod vlašću komunista. Inače po prvi put, dan uoči završne reči nije mu u hranu stavljen Meksalin-opijat po receptu „učitelja“ OZNE, sovjetskog NKVD-a.
Dva dana po izricanju presude, izvršena je egzekucija, pošto nije dozvoljena žalba Višem Sudu, a prezidijum Skupštine Jugoslavije je ekspresno, u roku od jednog dana odbio pomilovanje. Državna komisija za otkrivanje groba đenerala Mihailovića osnovana još 2009.godine, do sada nije uspela da otkrije datum i mesto egzekucije, kao ni mesto pokopa, posle jedne neuspešne probne ekshumacije na Adi Ciganliji.
Po završnom izlaganju poslednjeg predlagača rehabilitacije, umesto završne reči, sudija zakazuje sledeće ročište kroz tri meseca, ostavivši mogućnost javnom tužiocu da se upozna sa materijalom iz proteklih osmogodišnjih ročišta.
Slobodan Đurić
Predsednik Udruženja političkih zatvorenika
i žrtava komunističkog režima
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****