Novosti
V. Crnjanski Spasojević
January 4, 2015
POTRAGA za mestom gde je sahranjengeneral Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, nastaviće se na proleće [2015].
![]()
POTRAGA za mestom gde je sahranjen general Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, nastaviće se na proleće, van okrilja države, a pod pokroviteljstvom srpske emigracije. Kako je za "Novosti" potvrdio Blažo Đurović, potpredsednik Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, za početak je odvojeno 70.000 dolara, ali je budžet praktično neograničen, a potraga će trajati dok grobno mesto ne bude pronađeno.
- Celu akciju finansiraju i organizuju potomci srpskih emigranata u Argentini i na Bliskom istoku, a novac će biti odvojen ne samo za pronalaženje mesta gde je sahranjen general Mihailović, već i za podizanje spomenika žrtvama komunističkog režima u Beogradu i za obeležavanje masovnih grobnica širom zemlje - kaže Đurović, koji je inače već pružio logističku pomoć prilikom pretrage terena na Adi Ciganliji pre tri godine.
Ovoga puta logistiku će pružati potomci komunističkih žrtava i emigranata kojirade u stranim obaveštajnim službama. Za sada su u opciji dve lokacije u Beogradu, kojima je zajedničko to što su obe čuvane, odnosno pod stražom. Đurović kaže da to nisu ni Veliko ratno ostrvo, kao što se pričalo, ni Lisičji potok:
- Tačnije, na jednom delu Lisičjeg potoka će biti tražena grobnica, ali masovna, na ograđenom placu koji je nekad držalaVojska , ali ga je napustila. Za potragu koristimo privatnu arhivu koja je ostala iza obaveštajnih oficira Kraljeve vojske, koji su spremali oslobađanje Draže Mihailovića iz zatvora.
Prema njegovim rečima, Državna komisija za otkrivanje istine o smrti generala Mihailovića nije imala uvid u ove spise. Reč je o zaostavštini Pokreta otpora u porobljenoj otadžbini, čijih stotinak članova je radilo u Jugoslaviji, u ilegali, sve do osamdesetih godina prošlog veka. Njihove kontakte sačuvao je Slobodan Drašković, preneo ih Andriji Lončariću, a ovaj Dragiši Kašikoviću.
Spasavanje komandanta JuVO trebalo je da izvede nekoliko ilegalnih grupa koje je koordinisao Miodrag Damjanović, Dražin general koji je posle njegovog hapšenja preuzeo sve dužnosti i oformio Gorski štab 1b, na čijem je bio čelu. Ilegalce je pre odlaska iz Beograda organizovao major Žarko Todorović zvaniValter (bio inspiracija za filmski lik Valtera). Pokret otpora je za vreme rata imao oko 5.000 pripadnika. Njihova akcija oslobađanja đenerala nije uspela jer su - zakasnili. Jednostavno nisu uspeli da se probiju na vreme do mesta egzekucije.
![]()
Osim potrage za Mihailovićevim grobom, jedna od prvih akcija biće lociranje i istraživanje najveće masovne grobnice u Beogradu. Reč je o nemačkom rovu za odbranu dugačkom 1,5 kilometar, na starom kragujevačkom drumu, na skretanju za Ralju. Sumnja se da je tu ubijeno i zatrpano oko 10.000 ljudi, mahom civila. Egzekuciju je najverovatnije izvršio isti odred KNOJ-a koji je zaslužan i za najveću masovnu grobnicu u Sloveniji, takođe u rovu, nađenu prilikom izgradnje auto-puta. I u njoj je, veruje se, pokopano oko 10.000 ljudi. Slične grobnice u rovovima postoje i u Čačku i u Kruševcu, i one će bizi istražene.
Pored pisanih tragova iz privatnih arhiva, istraga će biti bazirana i na svedočenjima očevidaca. Neki od njih odlučili su da progovore, dok su pisana svedočanstva ostala iza svedoka obolelih od tzv. partizanskebolesti (domaća varijanta vijetnamskog sindroma, koja je dovodila do toga da bivši partizani "puknu" i poubijaju članove porodice, pa i sebe).
- Potragu pokrećemo krajem aprila, početkom maja. Nećemo tražiti od države nikakve dozvole, jer niko za to i nije nadležan.
V. Crnjanski Spasojević
January 4, 2015
POTRAGA za mestom gde je sahranjen
POTRAGA za mestom gde je sahranjen general Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, nastaviće se na proleće, van okrilja države, a pod pokroviteljstvom srpske emigracije. Kako je za "Novosti" potvrdio Blažo Đurović, potpredsednik Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, za početak je odvojeno 70.000 dolara, ali je budžet praktično neograničen, a potraga će trajati dok grobno mesto ne bude pronađeno.
- Celu akciju finansiraju i organizuju potomci srpskih emigranata u Argentini i na Bliskom istoku, a novac će biti odvojen ne samo za pronalaženje mesta gde je sahranjen general Mihailović, već i za podizanje spomenika žrtvama komunističkog režima u Beogradu i za obeležavanje masovnih grobnica širom zemlje - kaže Đurović, koji je inače već pružio logističku pomoć prilikom pretrage terena na Adi Ciganliji pre tri godine.
Ovoga puta logistiku će pružati potomci komunističkih žrtava i emigranata koji
- Tačnije, na jednom delu Lisičjeg potoka će biti tražena grobnica, ali masovna, na ograđenom placu koji je nekad držala
Prema njegovim rečima, Državna komisija za otkrivanje istine o smrti generala Mihailovića nije imala uvid u ove spise. Reč je o zaostavštini Pokreta otpora u porobljenoj otadžbini, čijih stotinak članova je radilo u Jugoslaviji, u ilegali, sve do osamdesetih godina prošlog veka. Njihove kontakte sačuvao je Slobodan Drašković, preneo ih Andriji Lončariću, a ovaj Dragiši Kašikoviću.
Spasavanje komandanta JuVO trebalo je da izvede nekoliko ilegalnih grupa koje je koordinisao Miodrag Damjanović, Dražin general koji je posle njegovog hapšenja preuzeo sve dužnosti i oformio Gorski štab 1b, na čijem je bio čelu. Ilegalce je pre odlaska iz Beograda organizovao major Žarko Todorović zvani
Pored pisanih tragova iz privatnih arhiva, istraga će biti bazirana i na svedočenjima očevidaca. Neki od njih odlučili su da progovore, dok su pisana svedočanstva ostala iza svedoka obolelih od tzv. partizanske
- Potragu pokrećemo krajem aprila, početkom maja. Nećemo tražiti od države nikakve dozvole, jer niko za to i nije nadležan.
Tužilaštvo bi bilo nadležno da potragu organizuje i finansira država, a ovo je, na neki način, detektivsko traganje za istinom. Pošto Komisija za istinu o Draži nije imala mandat da se odmakne dalje od saslušanja svedoka i dostupnih papira, mi nastavljamo tamo gde su stali. Komisija za masovne grobnice je takođe stala jer nije imala mandat da izvrši terenska ispitivanja i iskopavanja.
Krenućemo i njihovim tragom, na osnovu svedočanstava koja su sakupili, i nadamo se da ćemo većinu grobnica locirati i obeležiti - poručuje Đurović.
Upravo njegov deda Đuro Đurović stradao je kao politički zatvorenik, koji je održavao vezu sa Slobodanom Draškovićem i srpskom emigracijom.
SPISKOVI STRELjANIH
BIA je dugo tvrdila da nema spiskove streljanih posle oslobođenja Beograda, nakon Drugog svetskog rata, podseća Đurović. Oni su, ipak, predali Arhivu Srbije spiskove, i to najverovatnije istog dana kada je Tomislav Nikolić postao predsednik države. Trenutno je na obradi 3.000 imena stradalih.
IZLOŽBA
UDRUŽENjE političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima priprema za jesen izložbu "Život, rad i stradanje srpske emigracije 1945 - 1992". Biće to prva ovakva izložba organizovana posle Drugog svetskog rata kod nas.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****