Tanjug
May 12, 2015
Proces protiv Dragoljuba Draže Mihailovića, u kome su ga komunističke vlasti osudile na smrt streljanjem, bio je pravni skandal bez presedana, ocenio je danas punomoćnik predlagača rehabilitacije komandata Jugoslovenske vojske u otadžbini, profesor Oliver Antić.
![]()
BEOGRAD - Proces protiv Dragoljuba Draže Mihailovića, u kome su ga komunističke vlasti osudile na smrt streljanjem, bio je pravni skandal bez presedana, ocenio je danas punomoćnik predlagača rehabilitacije komandata Jugoslovenske vojske u otadžbini, profesor Oliver Antić.
Izlažući završnu reč, u Višem sudu u Beogradu, Antić je izjavio da je presuda Mihailoviću doneta iz političkih i ideoloških razloga i poručio da sud mora da ispravi tu istorijsku nepravdu.
Predlogom za rehabilitaciju traži se poništavanje presude od 17. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem i oduzeta mu građanska prava.
Antić je podsetio da je Mihailović nakon hapšenja 13. marta 1946. godine u Ozni podvrgnut torturi, zlostavljanju i mučenju, čemu, kako je rekao, nisu bili izloženi ni najgori nacisti.
Prema njegovim rečima, optužnicu protiv Mihailovića pisali su političari, tokom procesa nisu poštovana elementarna ljudska prava, a presuda je - izostala. "Pošto nije bilo presude u originalu, ovde se radi o krivičnom delu ubistva", rekao je Antić i napomenuo da je Mihailović streljan dva dana nakon (usmenog) objavljivanja presude 17. jula 1946. godine.
Prema njegovim rečima, tek godinu dana kasnije izrađene su u pisanom obliku tri presude, od kojih je svaka imala bitne pravne nedostatke.
Antić, koji je savetnik predsednika Republike, posebno je ukazao da Mihailović nije imao pravo na žalbu, što je jedno od osnovnih ljudskih prava koje datira još od starog Rima. "Čak je 100 godina ranije pravni sistem u Srbiji bio trostepen kada je u pitanju smrtna kazna. Presuda koju potvrdi Vrhovni sud slala se knjazu", podsetio je Antić.
Detaljno govoreći o pravnim nedostacima tog procesa, on je ukazao sudu da su činjenična pitanja u vezi sa rehabilitacijom irelevantna, pošto je evidentno da je čitav proces protiv Mihailovića bio protivpravan i sraman.
Antić je takođe podsetio da su američki predsednici Hari Truman, Frenklin Ruzvelt i Ronald Regan, kao i francuski Šarl De Gol, imali samo reči hvale za Mihailovića, i dodao da je sve optužbe da je on sarađivao sa Nemcima iskonstruisao komunistički režim.
U nastavku današnjeg ročišta, završnu reč izložiće i ostali punomoćnici predlagača rehabilitacije, a sud bi u četvrtak trebalo da objavi svoju odluku o rehabilitaciji.
Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović još 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.
Ukoliko sud usvoji zahtev za poništenje presude i rehabilituje Mihailovića, ta odluka će biti konačna.
Pošto je ovaj postupak jednostranački, pravo žalbe postoji samo u slučaju da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen.
Tokom ovog višegodišnjeg postupka, koji je izuzetno skretao pažnju javnosti i bio medijski propraćen, sud je saslušao desetine svedoka, mahom istoričara, preslušao audio snimke sa suđenja i prikupio drugu dokumentaciju.
Ovo je inače jednostranački postupak i nema druge - suprotstavljene strane, ali ga je poslednje godine, sa obrazloženjem "javnog interesa" pratilo i Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Predlogu za rehabilitaciju unuka Vojislava Mihailovića, pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, Mihailović je streljan u Beogradu.
Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
Mihailović inače nema grobno mesto.
U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=178433
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
May 12, 2015
Proces protiv Dragoljuba Draže Mihailovića, u kome su ga komunističke vlasti osudile na smrt streljanjem, bio je pravni skandal bez presedana, ocenio je danas punomoćnik predlagača rehabilitacije komandata Jugoslovenske vojske u otadžbini, profesor Oliver Antić.
Profesor Oliver Antić
Foto: Tanjug, S. Radovanović (arhiva)
Izlažući završnu reč, u Višem sudu u Beogradu, Antić je izjavio da je presuda Mihailoviću doneta iz političkih i ideoloških razloga i poručio da sud mora da ispravi tu istorijsku nepravdu.
Predlogom za rehabilitaciju traži se poništavanje presude od 17. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem i oduzeta mu građanska prava.
Antić je podsetio da je Mihailović nakon hapšenja 13. marta 1946. godine u Ozni podvrgnut torturi, zlostavljanju i mučenju, čemu, kako je rekao, nisu bili izloženi ni najgori nacisti.
Prema njegovim rečima, optužnicu protiv Mihailovića pisali su političari, tokom procesa nisu poštovana elementarna ljudska prava, a presuda je - izostala. "Pošto nije bilo presude u originalu, ovde se radi o krivičnom delu ubistva", rekao je Antić i napomenuo da je Mihailović streljan dva dana nakon (usmenog) objavljivanja presude 17. jula 1946. godine.
Prema njegovim rečima, tek godinu dana kasnije izrađene su u pisanom obliku tri presude, od kojih je svaka imala bitne pravne nedostatke.
Antić, koji je savetnik predsednika Republike, posebno je ukazao da Mihailović nije imao pravo na žalbu, što je jedno od osnovnih ljudskih prava koje datira još od starog Rima. "Čak je 100 godina ranije pravni sistem u Srbiji bio trostepen kada je u pitanju smrtna kazna. Presuda koju potvrdi Vrhovni sud slala se knjazu", podsetio je Antić.
Detaljno govoreći o pravnim nedostacima tog procesa, on je ukazao sudu da su činjenična pitanja u vezi sa rehabilitacijom irelevantna, pošto je evidentno da je čitav proces protiv Mihailovića bio protivpravan i sraman.
Antić je takođe podsetio da su američki predsednici Hari Truman, Frenklin Ruzvelt i Ronald Regan, kao i francuski Šarl De Gol, imali samo reči hvale za Mihailovića, i dodao da je sve optužbe da je on sarađivao sa Nemcima iskonstruisao komunistički režim.
U nastavku današnjeg ročišta, završnu reč izložiće i ostali punomoćnici predlagača rehabilitacije, a sud bi u četvrtak trebalo da objavi svoju odluku o rehabilitaciji.
Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović još 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.
Ukoliko sud usvoji zahtev za poništenje presude i rehabilituje Mihailovića, ta odluka će biti konačna.
Pošto je ovaj postupak jednostranački, pravo žalbe postoji samo u slučaju da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen.
Tokom ovog višegodišnjeg postupka, koji je izuzetno skretao pažnju javnosti i bio medijski propraćen, sud je saslušao desetine svedoka, mahom istoričara, preslušao audio snimke sa suđenja i prikupio drugu dokumentaciju.
Ovo je inače jednostranački postupak i nema druge - suprotstavljene strane, ali ga je poslednje godine, sa obrazloženjem "javnog interesa" pratilo i Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Predlogu za rehabilitaciju unuka Vojislava Mihailovića, pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, Mihailović je streljan u Beogradu.
Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
Mihailović inače nema grobno mesto.
U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=178433
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****