Politika
Jelena Čalija
Objavljeno: 25.06.2015.
Posle izjave srpskog premijera Aleksandra Vučića da Stepinac nije svetac, hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić rekla je da Vučić ima još veći problem nego što se ranije mislilo.
![]()
Nijednom još nisu seli za sto predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Hrvatskoj, kako bi razgovarali o spornim detaljima biografije kardinala Alojzija Stepinca i njegovoj najavljenoj kanonizaciji. Političke srpsko-hrvatske varnice, međutim, uveliko lete i lome se diplomatska koplja oko životopisa kardinala Stepinca. Od dijaloga, dakle, za sada nema ništa.
Dok se najviši predstavnici dveju država časte međusobnim optužbama i oštrim kritikama, ni jedna ni druga crkva, ni SPC ni Katolička crkva u Hrvatskoj, nisu se setile da pozovu političare da smire strasti i sačekaju da se sastanu predstavnici dve crkve i jedni drugima kažu šta misle o kardinalu Stepincu i njegovoj najavljenoj kanonizaciji.
Naime, još se ne zna kada će inicijativa pape Franje, da se o spornim delovima Stepinčeve biografije razgovara, biti sprovedena u delo. Srpska crkva prihvatila je papin poziv na dijalog i potvrdila to odlukom najvišeg crkvenog tela, Svetog arhijerejskog Sabora da oformi posebnu komisiju za dijalog o spornim pitanjima iz perioda Drugog svetskog rata. Ne zna se, međutim, kada će predstavnici dve crkve razgovarati o visokom crkvenom velikodostojniku, Alojziju Stepincu. Nismo to uspeli juče da saznamo ni od predsednika komisije SPC, mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija. Predstavnici dve države, međutim, podsetili su nas koliki nas jaz deli u shvatanju Stepinčeve uloge u Drugom svetskom ratu. Ukoliko je neko, kojim slučajem, zaboravio da je Stepinac za hrvatsku stranu svetac, a za srpsku stranu najblaže govoreći – sporan.
Lavina u kojoj smo, svi zajedno, ponovo postali „četnici i ustaše“, počela je izjavom ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina koji je na komemoraciji u Jadovnu Stepinca nazvao ustaškim vikarom.
Hrvatski politički vrh jasno je stavio do znanja da Vulinove reči smatra provokacijom, i to u sopstvenoj kući, a predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar-Kitarović, poručila je da se neće spuštati na tu „razinu“ i da je provokator Vulin – Vučićev problem.
U svom saopštenju, Nadbiskupski duhovni stol u Zagrebu nije osudio samo srpskog ministra, već i sopstvenu vladu zbog mlake reakcije. Iz vrha Katoličke crkve u Hrvatskoj poručuju da Vulin neutemeljeno povezuje „Blaženika sa ubistvima ljudi i spominje njegovo ime u kontekstu stradanja dece u koncentracionim logorima“, ali su iznenađeni da hrvatska vlada dopušta iznošenje neistina i vređanje hrvatskih građana od strane predstavnika druge države.
Polemika se dalje nastavila, kada su novinari u Briselu upitali premijera Srbije Aleksandra Vučića – šta misli o Vulinovim izjavama. Doduše, Vučić je pokušao da objasni da srpska vlada nerado komentariše izjave hrvatskih kolega, i da iskreno želi dobre odnose dve države. Ali, Vučić je dodao još nešto:
– Ako mislite da u Srbiji ili među Srbima propagirate Alojzija Stepinca kao sveca, ta propaganda neće proći. Takođe se slažem da možda nije izabran najbolji trenutak ni mesto da se o tome govori. Ali, moja cela porodica je stradala od ustaškog noža. Ako mislite meni da kažete da je Stepinac bio svetac, ja vam neću poverovati, a sumnjam da ćete naći ijednog Srbina koji će u to poverovati – bio je jasan Vučić.
Na njegovu izjavu, potom se osvrnula hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić koja je prokomentarisala da „Vučić ima još veći problem nego što se ranije mislilo“.
Stepinac nije samo kamen spoticanja na klizavom političkom terenu. Ni na nešto egzaktnijem polju nauke, tačnije istorije, stvari ne stoje mnogo bolje, iako je rečnik uljudniji, a mišljenja argumentovanija. Srpski istoričari uvereni su da je kardinal Stepinac bio deo Nezavisne Države Hrvatske kao poglavar katoličke crkve u toj zemlji, i to ne njen tihi deo i nemi svedok događanja, već aktivni učesnik. Pod time se podrazumeva da je bio dobro upoznat sa programom NDH u pogledu rešavanja srpskog, jevrejskog i romskog pitanja, da je pozvao svoje biskupe i sveštenstvo da budu odani Pavelićevom režimu, da nijednom nije osudio postojanje logora smrti na teritoriji NDH, da je učestvovao, odnosno podržao, pokrštavanje pravoslavnih Srba.
S druge strane, hrvatski istoričari ističu da je Stepinac bio rodoljub, a ne Pavelićev poslušnik, da je više puta protestovao protiv pogroma nad Srbima, Jevrejima i Romima, da je čak spasavao Srbe, kao i da je pokrštavanje koristio kao način da nekatolike spase od ustaškog noža.
Dve crkve, SPC i Katolička crkva u Hrvatskoj nemaju mnogo drugačije pozicije od onih koje su već zauzeli političari i istoričari dve zemlje po pitanju Stepinca. U izjavi hrvatskim medijima jedan ogorčeni katolički hrvatski velikodostojnik naveo je da je spreman čak da istupi iz crkve ukoliko Stepinac ne bude proglašen svetim. Nesumnjivo je da je i za pojedine srpske arhijereje, kao i za Vulina, hrvatski kardinal „ustaški vikar“ – bez mogućnosti pomilovanja.
U takvom ozračju, dijalog koji je papa Franjo predložio, mnogi vide kao povlačenje ručne kočnice na putu ka kanonizaciji Stepinca, kako bi se učinio ustupak Srpskoj crkvi, ali i Vaseljenskoj patrijaršiji i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, koje su poglavaru Svete stolice, takođe, skrenule pažnju na kontroverznu kanonizaciju. Povlačenje ručne, međutim, ne znači da se u jednom trenutku neće ubaciti u startnu brzinu. Iako se svi slažu da je svaki dijalog dobar, teško je zamisliti da će iz ovog međucrkvenog sučeljavanja o Stepincu obe strane izaći zadovoljne.
Jelena Čalija
Objavljeno: 25.06.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpsko-hrvatske-varnice-oko-Stepinca.lt.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
Jelena Čalija
Objavljeno: 25.06.2015.
Posle izjave srpskog premijera Aleksandra Vučića da Stepinac nije svetac, hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić rekla je da Vučić ima još veći problem nego što se ranije mislilo.
Kardinal Alojzije Stepinac: Čeka se najavljeni dijalog dve crkve
o kanonizaciji
Dok se najviši predstavnici dveju država časte međusobnim optužbama i oštrim kritikama, ni jedna ni druga crkva, ni SPC ni Katolička crkva u Hrvatskoj, nisu se setile da pozovu političare da smire strasti i sačekaju da se sastanu predstavnici dve crkve i jedni drugima kažu šta misle o kardinalu Stepincu i njegovoj najavljenoj kanonizaciji.
Naime, još se ne zna kada će inicijativa pape Franje, da se o spornim delovima Stepinčeve biografije razgovara, biti sprovedena u delo. Srpska crkva prihvatila je papin poziv na dijalog i potvrdila to odlukom najvišeg crkvenog tela, Svetog arhijerejskog Sabora da oformi posebnu komisiju za dijalog o spornim pitanjima iz perioda Drugog svetskog rata. Ne zna se, međutim, kada će predstavnici dve crkve razgovarati o visokom crkvenom velikodostojniku, Alojziju Stepincu. Nismo to uspeli juče da saznamo ni od predsednika komisije SPC, mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija. Predstavnici dve države, međutim, podsetili su nas koliki nas jaz deli u shvatanju Stepinčeve uloge u Drugom svetskom ratu. Ukoliko je neko, kojim slučajem, zaboravio da je Stepinac za hrvatsku stranu svetac, a za srpsku stranu najblaže govoreći – sporan.
Lavina u kojoj smo, svi zajedno, ponovo postali „četnici i ustaše“, počela je izjavom ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina koji je na komemoraciji u Jadovnu Stepinca nazvao ustaškim vikarom.
Hrvatski politički vrh jasno je stavio do znanja da Vulinove reči smatra provokacijom, i to u sopstvenoj kući, a predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar-Kitarović, poručila je da se neće spuštati na tu „razinu“ i da je provokator Vulin – Vučićev problem.
U svom saopštenju, Nadbiskupski duhovni stol u Zagrebu nije osudio samo srpskog ministra, već i sopstvenu vladu zbog mlake reakcije. Iz vrha Katoličke crkve u Hrvatskoj poručuju da Vulin neutemeljeno povezuje „Blaženika sa ubistvima ljudi i spominje njegovo ime u kontekstu stradanja dece u koncentracionim logorima“, ali su iznenađeni da hrvatska vlada dopušta iznošenje neistina i vređanje hrvatskih građana od strane predstavnika druge države.
Polemika se dalje nastavila, kada su novinari u Briselu upitali premijera Srbije Aleksandra Vučića – šta misli o Vulinovim izjavama. Doduše, Vučić je pokušao da objasni da srpska vlada nerado komentariše izjave hrvatskih kolega, i da iskreno želi dobre odnose dve države. Ali, Vučić je dodao još nešto:
– Ako mislite da u Srbiji ili među Srbima propagirate Alojzija Stepinca kao sveca, ta propaganda neće proći. Takođe se slažem da možda nije izabran najbolji trenutak ni mesto da se o tome govori. Ali, moja cela porodica je stradala od ustaškog noža. Ako mislite meni da kažete da je Stepinac bio svetac, ja vam neću poverovati, a sumnjam da ćete naći ijednog Srbina koji će u to poverovati – bio je jasan Vučić.
Na njegovu izjavu, potom se osvrnula hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić koja je prokomentarisala da „Vučić ima još veći problem nego što se ranije mislilo“.
Stepinac nije samo kamen spoticanja na klizavom političkom terenu. Ni na nešto egzaktnijem polju nauke, tačnije istorije, stvari ne stoje mnogo bolje, iako je rečnik uljudniji, a mišljenja argumentovanija. Srpski istoričari uvereni su da je kardinal Stepinac bio deo Nezavisne Države Hrvatske kao poglavar katoličke crkve u toj zemlji, i to ne njen tihi deo i nemi svedok događanja, već aktivni učesnik. Pod time se podrazumeva da je bio dobro upoznat sa programom NDH u pogledu rešavanja srpskog, jevrejskog i romskog pitanja, da je pozvao svoje biskupe i sveštenstvo da budu odani Pavelićevom režimu, da nijednom nije osudio postojanje logora smrti na teritoriji NDH, da je učestvovao, odnosno podržao, pokrštavanje pravoslavnih Srba.
S druge strane, hrvatski istoričari ističu da je Stepinac bio rodoljub, a ne Pavelićev poslušnik, da je više puta protestovao protiv pogroma nad Srbima, Jevrejima i Romima, da je čak spasavao Srbe, kao i da je pokrštavanje koristio kao način da nekatolike spase od ustaškog noža.
Dve crkve, SPC i Katolička crkva u Hrvatskoj nemaju mnogo drugačije pozicije od onih koje su već zauzeli političari i istoričari dve zemlje po pitanju Stepinca. U izjavi hrvatskim medijima jedan ogorčeni katolički hrvatski velikodostojnik naveo je da je spreman čak da istupi iz crkve ukoliko Stepinac ne bude proglašen svetim. Nesumnjivo je da je i za pojedine srpske arhijereje, kao i za Vulina, hrvatski kardinal „ustaški vikar“ – bez mogućnosti pomilovanja.
U takvom ozračju, dijalog koji je papa Franjo predložio, mnogi vide kao povlačenje ručne kočnice na putu ka kanonizaciji Stepinca, kako bi se učinio ustupak Srpskoj crkvi, ali i Vaseljenskoj patrijaršiji i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, koje su poglavaru Svete stolice, takođe, skrenule pažnju na kontroverznu kanonizaciju. Povlačenje ručne, međutim, ne znači da se u jednom trenutku neće ubaciti u startnu brzinu. Iako se svi slažu da je svaki dijalog dobar, teško je zamisliti da će iz ovog međucrkvenog sučeljavanja o Stepincu obe strane izaći zadovoljne.
Jelena Čalija
Objavljeno: 25.06.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpsko-hrvatske-varnice-oko-Stepinca.lt.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****