- Покрећемо иницијативу да се генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу подигне споменик у Бриселу, граду у којем се налази седиште Европске уније, јер је генерал био командант прве антифашистичке гериле у окупираној Европи, био је на челу највеће акције спасавања савезничких пилота иза непријатељских линија у Другом светском рату и пружио је огроман допринос победи антихитлеровске коалиције, због чега је добио ордене америчког председника Харија Трумана и француског председника Шарла де Гола - рекао је Александар Чотрић, народни посланик СПО и председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета.
- Генерал Михаиловић се борио за вредности, на којима је саздана Европска унија, а то су - демократија, људска права и слободе, поштовање националног идентитета и антифашизам - истакао је Чотрић и подсетио да је - Југословенска војска у Отаџбини 13. маја 1941. повела први оружани отпор против нацизма, а Лозница је 31. августа исте године била први ослобођени град на Старом континенту.
- Верујемо да ће ова иницијатива добити широку подршку у Србији и многим европским земљама - рекао је Чотрић на представљању Равногорског календара за 2016. годину, одржаном у просторијама СПО 19. јануара.
Посланик СПО је подсетио да је нацистички главешина Хајнрих Химлер 17. јула 1942. године у једном писму навео да је основица сваког немачког успеха у Југославији и Југоисточној Европи „уништење Михаиловићевог покрета“.
- Тај став су делили и југословенски комунисти - казао је Чотрић и подсетио да су нове револуционарне власти, после септембра 1944. године убиле више од шездесет хиљада људи у Србији, међу којима било највише припадника и симпатизера Југословенске војске у Отаџбини и Равногорског покрета.
Овим невиним жртвама морамо да се одужимо тако што ћемо пописати њихова имена, обележити више од 200 гробница у којима су сахрањени, установити Дан сећања на жртве комунизма и усвојити у парламенту Декларацији о осуди злочина комунистичког тоталитарног режима.
На промоцији Равногорског календара говорили су и др Душан Ђукић и Љубомир Радојловић, у име Удружења припадника ЈВуО од 1941-1945. године и Милош Павковић, у име Краљеве омладине Србије.