Politika
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац
Аутор: Бране Карталовић
понедељак, 10.10.2016.
Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и РТС.
![]()
Mилослав Самарџић, уредник некадашњег часописа „Погледи” и аутор обимног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” у пет томова, управо снима телевизијску серију „Краљевина Југославија у Другом светском рату”, чији је сценариста и редитељ.
Троделни документарац од по шест епизода копродуцентско је дело предузећа „Погледи” и Удружења бораца Југословенске краљевске војске у Великој Британији, а рецензенти серије су бивши начелник Војног архива у Београду, пуковник у пензији мр Драган Крсмановић, и историчар, специјалиста за Други светски рат Милутин Велисављевић.
Серија садржи мноштво детаља непознатих широј јавности о којима говоре актери сукоба, амерички пилоти, њихови потомци, наши и страни историчари.
Серија се бави узроцима Другог светског рата, драматичне су сцене у којима је приказано како италијанска војска спасава Србе и Јевреје у НДХ, говорите о несуђеном искрцавању савезничких трупа на јадранску обалу, као и о заједничким акцијама Црвене армије и четничких јединица против Немаца, али и о нечему што је овде дуго била забрањене тема – о сарадњи усташа и партизана.
То је била једина права, стратешка сарадња два покрета који су се заједно борили против Краљевине Југославије. Сви остали контакти у Другом светском рату – четници, партизани, Немци – били су плод тактизирања. Блискост усташа и комуниста има и своју предратну историју.
Цитираћу само једну реченицу из „Пролетера“, службеног гласила КПЈ, година 1932, бр. 28:
„Комунистичка партија Југославије поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и потпуно се ставља на њихову страну.“
После атентата на краља Александра у Марсељу, они издају заједничка саопштења и декларације које понекад потписује и ВМРО. У немачким документима стоји да се, у неким ситуацијама, усташе и партизани, раме уз раме, боре против четника, не и четници и усташе против партизана.
Хоћете да кажете да се партизани нису сукобљавали са усташама током рата?
Јесу, али то је споредан ток приче.
Они који се не слажу са вама кажу да обрћете историју наглавачке.
То тако изгледа ако се историографија социјалистичке Југославије посматра као права. А није, јер су јој темељи у Титовом реферату на Петом конгресу КПЈ. Историчари су имали задатак само да разрађују Титове тезе. Истовремено, историографију Другог светског рата писали су и наши емигранти, са Слободаном Јовановићем на челу. Ја сам следбеник те историографије.
Припремате и филм о Драгољубу Михаиловићу?
Тај филм је на дугачком штапу. Сценарио није прошао на конкурсу Филмског центра Србије. Одбијен је и Борис Малагурски, а прихваћен је филм инспирисан Чеом Геваром и један о лепоти реса на теписима. Дакле, филм о ресама може, о Дражи не може.
Знате ли где је закопано тело начелника штаба Југословенске војске?
На падини Лисичијег потока, али унутар Белог двора, у делу који је под контролом Министарства унутрашњих послова. Прича о Ади Циганлији је била трик Де-беа да би се заварао траг. Обишао сам терен, али мислим да дозволу за снимање никад нећу добити.
Тамо није могла да уђе ни државна комисија за утврђивање чињеница о убиству генерала Драгољуба Михаиловића. Но, снимићу филм, са дозволом или без ње. Претпоследња сцена треба да говори о томе где је наводно бачен Дража, а последња где је стварно закопан.
Осим у Србији, серију „Краљевина Југославија у Другом светском рату” снимали сте у Британији, Канади, САД, Словенији и Републици Српској?
На серији сам почео да радим тек када је Бранко Петровић, емигрант млађе генерације, заједно са рођацима и пријатељима сакупио новац и откупио више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону.
У том материјалу има до сада неприказаних снимака, као што су посета краља Петра Другог Белој кући и примопредаја авиона које је амерички председник Рузвелт поклонио четницима 1943. Шест епизода серије откупила је БН Телевизија из Републике Српске, а 12 епизода ТВ Пољска. Постоји и договор са ТВ 'Светигора'у Црној Гори.
Да ли сте серију нудили РТС-у?
Рекли су ми да се јавим на конкурс 20. новембра [2016].
http://www.politika.rs/scc/clanak/365261/Film-o-resama-na-tepisima-moze-o-Drazi-ne-moze
*****
Politika
INTERVJU: MILOSLAV SAMARDžIĆ, novinar i pisac
Autor: Brane Kartalović
Ponedeljak, 10.10.2016.
Film o resama na tepisima može, o Draži ne može
Srpska emigracija otkupila više od 12 sati dokumentarne filmske građe Nacionalnog arhiva SAD u Vašingtonu i predala je uredniku nekadašnjeg časopisa „Pogledi” Miloslavu Samardžiću koji se nada da će njegov dokumentarac „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“, posle poljske državne televizije, otkupiti i RTS.
![]()
Miloslav Samardžić, urednik nekadašnjeg časopisa „Pogledi” i autor obimnog dela „General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta” u pet tomova, upravo snima televizijsku seriju „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu”, čiji je scenarista i reditelj.
Trodelni dokumentarac od po šest epizoda koproducentsko je delo preduzeća „Pogledi” i Udruženja boraca Jugoslovenske kraljevske vojske u Velikoj Britaniji, a recenzenti serije su bivši načelnik Vojnog arhiva u Beogradu, pukovnik u penziji mr Dragan Krsmanović, i istoričar, specijalista za Drugi svetski rat Milutin Velisavljević.
Serija sadrži mnoštvo detalja nepoznatih široj javnosti o kojima govore akteri sukoba, američki piloti, njihovi potomci, naši i strani istoričari.
Serija se bavi uzrocima Drugog svetskog rata, dramatične su scene u kojima je prikazano kako italijanska vojska spasava Srbe i Jevreje u NDH, govorite o nesuđenom iskrcavanju savezničkih trupa na jadransku obalu, kao i o zajedničkim akcijama Crvene armije i četničkih jedinica protiv Nemaca, ali i o nečemu što je ovde dugo bila zabranjene tema – o saradnji ustaša i partizana.
To je bila jedina prava, strateška saradnja dva pokreta koji su se zajedno borili protiv Kraljevine Jugoslavije. Svi ostali kontakti u Drugom svetskom ratu – četnici, partizani, Nemci – bili su plod taktiziranja. Bliskost ustaša i komunista ima i svoju predratnu istoriju.
Citiraću samo jednu rečenicu iz „Proletera“, službenog glasila KPJ, godina 1932, br. 28:
„Komunistička partija Jugoslavije pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i potpuno se stavlja na njihovu stranu.“
Posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju, oni izdaju zajednička saopštenja i deklaracije koje ponekad potpisuje i VMRO. U nemačkim dokumentima stoji da se, u nekim situacijama, ustaše i partizani, rame uz rame, bore protiv četnika, ne i četnici i ustaše protiv partizana.
Hoćete da kažete da se partizani nisu sukobljavali sa ustašama tokom rata?
Jesu, ali to je sporedan tok priče.
Oni koji se ne slažu sa vama kažu da obrćete istoriju naglavačke.
To tako izgleda ako se istoriografija socijalističke Jugoslavije posmatra kao prava. A nije, jer su joj temelji u Titovom referatu na Petom kongresu KPJ. Istoričari su imali zadatak samo da razrađuju Titove teze. Istovremeno, istoriografiju Drugog svetskog rata pisali su i naši emigranti, sa Slobodanom Jovanovićem na čelu. Ja sam sledbenik te istoriografije.
Pripremate i film o Dragoljubu Mihailoviću?
Taj film je na dugačkom štapu. Scenario nije prošao na konkursu Filmskog centra Srbije. Odbijen je i Boris Malagurski, a prihvaćen je film inspirisan Čeom Gevarom i jedan o lepoti resa na tepisima. Dakle, film o resama može, o Draži ne može.
Znate li gde je zakopano telo načelnika štaba Jugoslovenske vojske?
Na padini Lisičijeg potoka, ali unutar Belog dvora, u delu koji je pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova. Priča o Adi Ciganliji je bila trik De-bea da bi se zavarao trag. Obišao sam teren, ali mislim da dozvolu za snimanje nikad neću dobiti.
Tamo nije mogla da uđe ni državna komisija za utvrđivanje činjenica o ubistvu generala Dragoljuba Mihailovića. No, snimiću film, sa dozvolom ili bez nje. Pretposlednja scena treba da govori o tome gde je navodno bačen Draža, a poslednja gde je stvarno zakopan.
Osim u Srbiji, seriju „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu” snimali ste u Britaniji, Kanadi, SAD, Sloveniji i Republici Srpskoj?
Na seriji sam počeo da radim tek kada je Branko Petrović, emigrant mlađe generacije, zajedno sa rođacima i prijateljima sakupio novac i otkupio više od 12 sati dokumentarne filmske građe Nacionalnog arhiva SAD u Vašingtonu.
U tom materijalu ima do sada neprikazanih snimaka, kao što su poseta kralja Petra Drugog Beloj kući i primopredaja aviona koje je američki predsednik Ruzvelt poklonio četnicima 1943. Šest epizoda serije otkupila je BN Televizija iz Republike Srpske, a 12 epizoda TV Poljska. Postoji i dogovor sa TV 'Svetigora' u Crnoj Gori.
Da li ste seriju nudili RTS-u?
Rekli su mi da se javim na konkurs 20. novembra [2016].
http://www.politika.rs/sr/clanak/365261/Film-o-resama-na-tepisima-moze-o-Drazi-ne-moze
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац
Аутор: Бране Карталовић
понедељак, 10.10.2016.
Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и РТС.
Мирослав Самарџић (Фото Б. Карталовић)
Mилослав Самарџић, уредник некадашњег часописа „Погледи” и аутор обимног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” у пет томова, управо снима телевизијску серију „Краљевина Југославија у Другом светском рату”, чији је сценариста и редитељ.
Троделни документарац од по шест епизода копродуцентско је дело предузећа „Погледи” и Удружења бораца Југословенске краљевске војске у Великој Британији, а рецензенти серије су бивши начелник Војног архива у Београду, пуковник у пензији мр Драган Крсмановић, и историчар, специјалиста за Други светски рат Милутин Велисављевић.
Серија садржи мноштво детаља непознатих широј јавности о којима говоре актери сукоба, амерички пилоти, њихови потомци, наши и страни историчари.
Серија се бави узроцима Другог светског рата, драматичне су сцене у којима је приказано како италијанска војска спасава Србе и Јевреје у НДХ, говорите о несуђеном искрцавању савезничких трупа на јадранску обалу, као и о заједничким акцијама Црвене армије и четничких јединица против Немаца, али и о нечему што је овде дуго била забрањене тема – о сарадњи усташа и партизана.
То је била једина права, стратешка сарадња два покрета који су се заједно борили против Краљевине Југославије. Сви остали контакти у Другом светском рату – четници, партизани, Немци – били су плод тактизирања. Блискост усташа и комуниста има и своју предратну историју.
Цитираћу само једну реченицу из „Пролетера“, службеног гласила КПЈ, година 1932, бр. 28:
„Комунистичка партија Југославије поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и потпуно се ставља на њихову страну.“
После атентата на краља Александра у Марсељу, они издају заједничка саопштења и декларације које понекад потписује и ВМРО. У немачким документима стоји да се, у неким ситуацијама, усташе и партизани, раме уз раме, боре против четника, не и четници и усташе против партизана.
Хоћете да кажете да се партизани нису сукобљавали са усташама током рата?
Јесу, али то је споредан ток приче.
Они који се не слажу са вама кажу да обрћете историју наглавачке.
То тако изгледа ако се историографија социјалистичке Југославије посматра као права. А није, јер су јој темељи у Титовом реферату на Петом конгресу КПЈ. Историчари су имали задатак само да разрађују Титове тезе. Истовремено, историографију Другог светског рата писали су и наши емигранти, са Слободаном Јовановићем на челу. Ја сам следбеник те историографије.
Припремате и филм о Драгољубу Михаиловићу?
Тај филм је на дугачком штапу. Сценарио није прошао на конкурсу Филмског центра Србије. Одбијен је и Борис Малагурски, а прихваћен је филм инспирисан Чеом Геваром и један о лепоти реса на теписима. Дакле, филм о ресама може, о Дражи не може.
Знате ли где је закопано тело начелника штаба Југословенске војске?
На падини Лисичијег потока, али унутар Белог двора, у делу који је под контролом Министарства унутрашњих послова. Прича о Ади Циганлији је била трик Де-беа да би се заварао траг. Обишао сам терен, али мислим да дозволу за снимање никад нећу добити.
Тамо није могла да уђе ни државна комисија за утврђивање чињеница о убиству генерала Драгољуба Михаиловића. Но, снимићу филм, са дозволом или без ње. Претпоследња сцена треба да говори о томе где је наводно бачен Дража, а последња где је стварно закопан.
Осим у Србији, серију „Краљевина Југославија у Другом светском рату” снимали сте у Британији, Канади, САД, Словенији и Републици Српској?
На серији сам почео да радим тек када је Бранко Петровић, емигрант млађе генерације, заједно са рођацима и пријатељима сакупио новац и откупио више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону.
У том материјалу има до сада неприказаних снимака, као што су посета краља Петра Другог Белој кући и примопредаја авиона које је амерички председник Рузвелт поклонио четницима 1943. Шест епизода серије откупила је БН Телевизија из Републике Српске, а 12 епизода ТВ Пољска. Постоји и договор са ТВ 'Светигора'у Црној Гори.
Да ли сте серију нудили РТС-у?
Рекли су ми да се јавим на конкурс 20. новембра [2016].
http://www.politika.rs/scc/clanak/365261/Film-o-resama-na-tepisima-moze-o-Drazi-ne-moze
*****
Politika
INTERVJU: MILOSLAV SAMARDžIĆ, novinar i pisac
Autor: Brane Kartalović
Ponedeljak, 10.10.2016.
Film o resama na tepisima može, o Draži ne može
Srpska emigracija otkupila više od 12 sati dokumentarne filmske građe Nacionalnog arhiva SAD u Vašingtonu i predala je uredniku nekadašnjeg časopisa „Pogledi” Miloslavu Samardžiću koji se nada da će njegov dokumentarac „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“, posle poljske državne televizije, otkupiti i RTS.
Мирослав Самарџић (Фото Б. Карталовић)
Miloslav Samardžić, urednik nekadašnjeg časopisa „Pogledi” i autor obimnog dela „General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta” u pet tomova, upravo snima televizijsku seriju „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu”, čiji je scenarista i reditelj.
Trodelni dokumentarac od po šest epizoda koproducentsko je delo preduzeća „Pogledi” i Udruženja boraca Jugoslovenske kraljevske vojske u Velikoj Britaniji, a recenzenti serije su bivši načelnik Vojnog arhiva u Beogradu, pukovnik u penziji mr Dragan Krsmanović, i istoričar, specijalista za Drugi svetski rat Milutin Velisavljević.
Serija sadrži mnoštvo detalja nepoznatih široj javnosti o kojima govore akteri sukoba, američki piloti, njihovi potomci, naši i strani istoričari.
Serija se bavi uzrocima Drugog svetskog rata, dramatične su scene u kojima je prikazano kako italijanska vojska spasava Srbe i Jevreje u NDH, govorite o nesuđenom iskrcavanju savezničkih trupa na jadransku obalu, kao i o zajedničkim akcijama Crvene armije i četničkih jedinica protiv Nemaca, ali i o nečemu što je ovde dugo bila zabranjene tema – o saradnji ustaša i partizana.
To je bila jedina prava, strateška saradnja dva pokreta koji su se zajedno borili protiv Kraljevine Jugoslavije. Svi ostali kontakti u Drugom svetskom ratu – četnici, partizani, Nemci – bili su plod taktiziranja. Bliskost ustaša i komunista ima i svoju predratnu istoriju.
Citiraću samo jednu rečenicu iz „Proletera“, službenog glasila KPJ, godina 1932, br. 28:
„Komunistička partija Jugoslavije pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i potpuno se stavlja na njihovu stranu.“
Posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju, oni izdaju zajednička saopštenja i deklaracije koje ponekad potpisuje i VMRO. U nemačkim dokumentima stoji da se, u nekim situacijama, ustaše i partizani, rame uz rame, bore protiv četnika, ne i četnici i ustaše protiv partizana.
Hoćete da kažete da se partizani nisu sukobljavali sa ustašama tokom rata?
Jesu, ali to je sporedan tok priče.
Oni koji se ne slažu sa vama kažu da obrćete istoriju naglavačke.
To tako izgleda ako se istoriografija socijalističke Jugoslavije posmatra kao prava. A nije, jer su joj temelji u Titovom referatu na Petom kongresu KPJ. Istoričari su imali zadatak samo da razrađuju Titove teze. Istovremeno, istoriografiju Drugog svetskog rata pisali su i naši emigranti, sa Slobodanom Jovanovićem na čelu. Ja sam sledbenik te istoriografije.
Pripremate i film o Dragoljubu Mihailoviću?
Taj film je na dugačkom štapu. Scenario nije prošao na konkursu Filmskog centra Srbije. Odbijen je i Boris Malagurski, a prihvaćen je film inspirisan Čeom Gevarom i jedan o lepoti resa na tepisima. Dakle, film o resama može, o Draži ne može.
Znate li gde je zakopano telo načelnika štaba Jugoslovenske vojske?
Na padini Lisičijeg potoka, ali unutar Belog dvora, u delu koji je pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova. Priča o Adi Ciganliji je bila trik De-bea da bi se zavarao trag. Obišao sam teren, ali mislim da dozvolu za snimanje nikad neću dobiti.
Tamo nije mogla da uđe ni državna komisija za utvrđivanje činjenica o ubistvu generala Dragoljuba Mihailovića. No, snimiću film, sa dozvolom ili bez nje. Pretposlednja scena treba da govori o tome gde je navodno bačen Draža, a poslednja gde je stvarno zakopan.
Osim u Srbiji, seriju „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu” snimali ste u Britaniji, Kanadi, SAD, Sloveniji i Republici Srpskoj?
Na seriji sam počeo da radim tek kada je Branko Petrović, emigrant mlađe generacije, zajedno sa rođacima i prijateljima sakupio novac i otkupio više od 12 sati dokumentarne filmske građe Nacionalnog arhiva SAD u Vašingtonu.
U tom materijalu ima do sada neprikazanih snimaka, kao što su poseta kralja Petra Drugog Beloj kući i primopredaja aviona koje je američki predsednik Ruzvelt poklonio četnicima 1943. Šest epizoda serije otkupila je BN Televizija iz Republike Srpske, a 12 epizoda TV Poljska. Postoji i dogovor sa TV 'Svetigora' u Crnoj Gori.
Da li ste seriju nudili RTS-u?
Rekli su mi da se javim na konkurs 20. novembra [2016].
http://www.politika.rs/sr/clanak/365261/Film-o-resama-na-tepisima-moze-o-Drazi-ne-moze
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****