Politika
Autor: Jelena Čalija
October 18, 2016
О Степинцу догодине у Новом Саду
ЗАВРШЕН ДВОДНЕВНИ САСТАНАК ПРАВОСЛАВНО-КАТОЛИЧКЕ КОМИСИЈЕ
О историјској улози загребачког надбискупа великодостојници две цркве поново ће разговарати у фебруару.
![]()
![]()
Autor: Jelena Čalija
October 18, 2016
О Степинцу догодине у Новом Саду
ЗАВРШЕН ДВОДНЕВНИ САСТАНАК ПРАВОСЛАВНО-КАТОЛИЧКЕ КОМИСИЈЕ
О историјској улози загребачког надбискупа великодостојници две цркве поново ће разговарати у фебруару.
Две делегације разговарале су у просторијама Хрватске бискупске конференције (Фото Служба за информисање ХБК)
"Надбискуп Алојзије Степинац и Српска православна црква од 1934. до 1941“ била је тема у уторак завршеног првог радног састанка Мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу загребачког надбискупа.
Дводневни састанак одржан је у Загребу, у просторијама Хрватске бискупске конференције (ХБК), а председавао му је, у име Свете столице, Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. О односу надбискупа Степинца према српској цркви до почетка Другог светског рата на овим просторима, разговарале су петочлане делегације Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције.
Српска делегација за ову прилику позвала је на састанак и професора др Љубодрага Димића са Филозофског факултета у Београду. Како је саопштио ХБК, наредни састанак заказан је за 13. и 14. фебруар следеће године и биће одржан у Новом Саду.
Комисија, основана на предлог папе Фрање, треба да размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и након Другог светског рата користећи се научном методологијом историјске науке, подсећа се у саопштењу ХБК. Осим кратког саопштења домаћина овог сусрета, као и приликом првог састанка у Риму на којем је утврђен начин рада комисије, нису се оглашавали ни СПЦ ни Католичка црква у Хрватској.
Ипак, у српским медијима појавили су се незванични наводи да папа Фрањо неће канонизовати надбискупа Степинца, који је 1998. године проглашен блаженим, па чак и да је о томе дипломатским каналима обавестио и сам врх СПЦ. У српској цркви такве наводе не желе да коментаришу, уз више пута поновљени став да је канонизација Степинца унутрашња ствар Ватикана.
С друге стране, ХБК је, у саопштењу поводом другог састанка комисије, навео да рад комисије неће имати утицаја на канонизацију, која је за Католичку цркву у Хрватској „готова ствар“. Црквене комисије које су се бавиле канонизацијом Алојзија Степинца завршиле су свој рад и остало је још само да папа својим потписом потврди његово уврштавање у ред светих Католичке цркве. То не би требало да се деси док Мешовита комисија не заврши свој рад за који јој је дат рок од годину дана.
*****
Politika
Autor: Jelena Čalija
October 18, 2016
O Stepincu dogodine u Novom Sadu
ZAVRŠEN DVODNEVNI SASTANAK PRAVOSLAVNO-KATOLIČKE KOMISIJE
O istorijskoj ulozi zagrebačkog nadbiskupa velikodostojnici dve crkve ponovo će razgovarati u februaru.
Две делегације разговарале су у просторијама Хрватске бискупске конференције (Фото Служба за информисање ХБК)
"Nadbiskup Alojzije Stepinac i Srpska pravoslavna crkva od 1934. do 1941“ bila je tema u utorak završenog prvog radnog sastanka Mešovite pravoslavno-katoličke komisije koja razmatra istorijsku ulogu zagrebačkog nadbiskupa.
Dvodnevni sastanak održan je u Zagrebu, u prostorijama Hrvatske biskupske konferencije (HBK), a predsedavao mu je, u ime Svete stolice, Bernar Ardir, predsednik Papskog veća za istorijske nauke. O odnosu nadbiskupa Stepinca prema srpskoj crkvi do početka Drugog svetskog rata na ovim prostorima, razgovarale su petočlane delegacije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije.
Srpska delegacija za ovu priliku pozvala je na sastanak i profesora dr Ljubodraga Dimića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kako je saopštio HBK, naredni sastanak zakazan je za 13. i 14. februar sledeće godine i biće održan u Novom Sadu.
Komisija, osnovana na predlog pape Franje, treba da razmotri ulogu Alojzija Stepinca pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata koristeći se naučnom metodologijom istorijske nauke, podseća se u saopštenju HBK. Osim kratkog saopštenja domaćina ovog susreta, kao i prilikom prvog sastanka u Rimu na kojem je utvrđen način rada komisije, nisu se oglašavali ni SPC ni Katolička crkva u Hrvatskoj.
Ipak, u srpskim medijima pojavili su se nezvanični navodi da papa Franjo neće kanonizovati nadbiskupa Stepinca, koji je 1998. godine proglašen blaženim, pa čak i da je o tome diplomatskim kanalima obavestio i sam vrh SPC. U srpskoj crkvi takve navode ne žele da komentarišu, uz više puta ponovljeni stav da je kanonizacija Stepinca unutrašnja stvar Vatikana.
S druge strane, HBK je, u saopštenju povodom drugog sastanka komisije, naveo da rad komisije neće imati uticaja na kanonizaciju, koja je za Katoličku crkvu u Hrvatskoj „gotova stvar“. Crkvene komisije koje su se bavile kanonizacijom Alojzija Stepinca završile su svoj rad i ostalo je još samo da papa svojim potpisom potvrdi njegovo uvrštavanje u red svetih Katoličke crkve. To ne bi trebalo da se desi dok Mešovita komisija ne završi svoj rad za koji joj je dat rok od godinu dana.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****