Politika
Аутор: Мирјана Сретеновић
January 29, 2017
Изложба „Јасеновац – право на незаборав” отворена у Америци
У седишту Уједињених нација у Њујорку уприличено је свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. У галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора.
![]()
Са пријема у мисији Србије при УН: Епископ источноамерички, господин Иринеј, Милан Милановић, Владимир Божовић, Ђерђ Матковић, Иван Костић и Вјера Мујовић (Фото: Н. Трипковић) ![]()
Глумица Вјера Мујовић прочитала је део из сведочења егзекутора о томе како је мучио и убио Вукашина Мандрапу у Јасеновцу 1943. Издвојио га је из групе и наредио да виче „Живео поглавик Павелић” или ће да му одсече уво.
– Вукашин је ћутао. Откинуо сам му уво. Није рекао ни речи. Поново сам му рекао да виче „Живео Павелић”, или ћу му откинути и друго ухо. Он је и даље ћутао, откинуо сам му и друго ухо. „Вичи Живео Певлић”, или ћу ти откинути нос. А када сам му и по четврти пут заповедио да узвикне, и запретио да ћу му ножем извадити срце из груди, он ме је погледао, уперивши поглед некако кроз мене и преко мене у неизвесност, полако и разговетно ми је добацио „Ради ти, дете, свој посао”. После свега те његове последње речи потпуно су ме избезумиле, скочио сам и ископао му очи, исекао срце, преклао грло од уха до уха и ногама га сјурио у јаму. Али, тада је и у мени нешто препукло и те ноћи нисам више могао да кољем...Перо Брзић је победио, јер је заклао 1.350 логораша, и ја сам му без речи платио опкладу. Од те ноћи више немам мира. Кад год у мучењу и клању покушавам поново да доживим занос и задовољство, увек ме изненада прострели Вукашинов поглед и тада малакшем, бацим нож и не могу више да кољем. Почео сам много да пијем, али ми то помаже само на тренутак. У пићу, нарочито предвече, често ме изненада тргне глас „Ради ти, дете, свој посао”. И, ето сад сам постао последња цркотина и ничим више не могу себи да помогнем...
http://www.politika.rs/scc/clanak/373084/Izlozba-Jasenovac-pravo-na-nezaborav-otvorena-u-Americi
*****
Politika
Autor: Mirjana Sretenović
January 29, 2017
Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” otvorena u Americi
U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku upriličeno je svečano obeležavanje 27. januara, Međunarodnog dana holokausta. U galeriji Fam, u Hobokenu (Nju Džersi) otvorena je izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”, povodom obeležavanja 75 godina od osnivanja ovog logora.
![]()
Od našeg specijalnog izveštača
Njujork, Nju Džersi – Veterani koji su preživeli mučenja u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata pozdravljeni su u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku gde je upriličeno svečano obeležavanje 27. januara, Međunarodnog dana holokausta. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš istakao je da o zločinima protiv čovečnosti treba govoriti u ime onih koji su izgubili živote u holokaustu, dodajući da se zaborav zločina sprečava širenjem znanja o tom periodu, kao i sećanjem na nastradale žrtve. Poslata je poruka o neophodnosti poštovanja ljudskih prava i odgovornosti da se obrazovanje o holokaustu proširi na ceo svet, posebno na mlade. Prisutnima se obratio i Noa Kleger (1926), koji je pričao o zarobljeništvu u Aušvicu i tome kako je kao novinar izveštavao o pitanjima vezanim za holokaust.
Događaju su prisustvovali Milan Milanović, ambasador Srbije pri UN, Đerđ Matković, ambasador Srbije u Vašingtonu, Mirjana Živković, naš konzul u Njujorku, Vladimir Božović, savetnik premijera RS i Ivan Kostić, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne Skupštine RS. Pokraj srpske zastave u UN-u, Božović je uručio plaketu u čast preživelih logoraša, Jeleni Radojčić i Gojku Rončeviću, koji su bili u dečjim logorima u NDH.
Nakon ceremonije, u galeriji Fam, u Hobokenu (Nju Džersi) otvorena je izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”, povodom obeležavanja 75 godina od osnivanja ovog logora. Vladimir Božović podsetio je na otvaranju da žrtve u NDH nisu bili samo Srbi, Jevreji i Romi, već i Hrvati antifašisti koji se nisu slagali sa ustaškim režimom. Naša država će, dodao je, učiniti sve što može da pokaže pijetet prema stradalima i da osudi ideologiju mržnje. Đerđ Matković je naglasio da ova izložba nije usmerena ni protiv jednog naroda već sa ciljem da se sećamo zločina, kako se opet ne bi ponovili.
Mlada vajarka Katarina Tripković, čijih 16 skulptura je izloženo na postavci, ispričala je da je temu holokausta istraživala putem knjiga, filmova, svedočenja spasenih logoraša, razgovora sa istoričarima i da je kroz umetničku formu iskazala sakupljenu tugu i bol preživelih. U umetničkom delu večeri nastupile su glumice Vjera Mujović i Ana Sofrenović. Na otvaranju je izostao dolazak reditelja Emira Kusturice, umetničkog direktora ove izložbe.
Veče pre izložbe u Misiji Republike Srbije pri UN priređen je prijem na kojem je Milan Milanović, ambasador Srbije pri UN, naglasio da je izložba o Jasenovcu prva manifestacija ove vrste koja se održava u Njujorku i dodao da sve veći broj ljudi širenjem znanja o ovoj temi može pomoći da se sudbina stradalih nikada više ne ponovi.
Njegovo preosveštenstvo episkop istočnoamerički, gospodin Irinej je rekao da je najvažnija poruka izložbe o Jasenovcu suočavanje sa istinom.
„Stalno se pitam kada ćemo mi Srbi imati priliku da u svetskim centrima kao što su Vašington i Njujork izložimo činjenice o stradanju našeg naroda kako bi svi mogli da znaju šta se desilo sa nama. Srbi često ne znaju da izađu iz svojih okvira i predstave svetu šta se dešavalo sa nama. Na jedan naivan način smatramo da ceo svet to već zna. Nažalost, ne zna. U današnjem svetu istina je postala nešto s čime se trguje i mi na svakom koraku treba da iskažemo svoju perspektivu događaja. Najvažnije je da smo učinili prvi korak koji možemo da se nadograđujemo sledeće godine”, rekao je episkop za „Politiku”.
Na prijemu je dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda, doskorašnji direktor Instituta za uporedno pravo i jedan od urednika zbornika „Jasenovac – pravo na nezaborav”, koja će biti predstavljena na konferenciji o Jasenovcu, rekao za naš list da su u zborniku korišćeni i hrvatski izvori, „onih Hrvata koji su pošteno, objektivno i kritički pisali o NDH, ustaškom režimu i zločinima”. Naš sagovornik smatra da je potrebno pronaći pravu meru u podsećanju na logor Jasenovac.
– Ako se zaboravi ono što se dogodilo u Jasenovcu, to je kao da varnice koje još uvek pomalo tinjaju zatrpate pepelom, a onda se one ponovo razbukte u jednom određenom trenutku. I tragični događaji koji su se dešavali na području Jugoslavije tokom 90-ih godina posledica su toga što smo zanemarili pouke onoga što se događalo tokom Drugog svetskog rata, na području NDH, i uopšte na prostorima Balkana – smatra Jovan Ćirić. Svako treba, kako dodaje, da bude dovoljno mudar i hrabar, i sa srpske i sa hrvatske strane, da shvati da je stradao veliki broj potpuno nedužnih ljudi, da to ne može ni na koji način biti opravdano i da svako od nas makar na trenutak treba da zastane, zaćuti i da se pokloni senima onih koji su nastradali.
U sklopu komemorativnih svečanosti biće organizovana i konferencija o Jasenovcu, a u Parku holokausta u Bruklinu, položeni venci na spomenike žrtvama Jasenovca i Aušvica.
![]()
Аутор: Мирјана Сретеновић
January 29, 2017
Изложба „Јасеновац – право на незаборав” отворена у Америци
У седишту Уједињених нација у Њујорку уприличено је свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. У галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора.
Са пријема у мисији Србије при УН: Епископ источноамерички, господин Иринеј, Милан Милановић, Владимир Божовић, Ђерђ Матковић, Иван Костић и Вјера Мујовић (Фото: Н. Трипковић)Oд нашег специјалног извештача
Њујорк, Њу Џерси – Ветерани који су преживели мучења у концентрационим логорима током Другог светског рата поздрављени су у седишту Уједињених нација у Њујорку где је уприличено свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. Генерални секретар УН Антонио Гутереш истакао је да о злочинима против човечности треба говорити у име оних који су изгубили животе у холокаусту, додајући да се заборав злочина спречава ширењем знања о том периоду, као и сећањем на настрадале жртве. Послата је порука о неопходности поштовања људских права и одговорности да се образовање о холокаусту прошири на цео свет, посебно на младе. Присутнима се обратио и Ноа Клегер (1926), који је причао о заробљеништву у Аушвицу и томе како је као новинар извештавао о питањима везаним за холокауст.
Догађају су присуствовали Милан Милановић, амбасадор Србије при УН, Ђерђ Матковић, амбасадор Србије у Вашингтону, Мирјана Живковић, наш конзул у Њујорку, Владимир Божовић, саветник премијера РС и Иван Костић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине РС. Покрај српске заставе у УН-у, Божовић је уручио плакету у част преживелих логораша, Јелени Радојчић и Гојку Рончевићу, који су били у дечјим логорима у НДХ.
Након церемоније, у галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора. Владимир Божовић подсетио је на отварању да жртве у НДХ нису били само Срби, Јевреји и Роми, већ и Хрвати антифашисти који се нису слагали са усташким режимом. Наша држава ће, додао је, учинити све што може да покаже пијетет према страдалима и да осуди идеологију мржње. Ђерђ Матковић je нагласио да ова изложба није усмерена ни против једног народа већ са циљем да се сећамо злочина, како се опет не би поновили.
Млада вајарка Катарина Трипковић, чијих 16 скулптура је изложено на поставци, испричала је да је тему холокауста истраживала путем књига, филмова, сведочења спасених логораша, разговора са историчарима и да је кроз уметничку форму исказала сакупљену тугу и бол преживелих. У уметничком делу вечери наступиле су глумице Вјера Мујовић и Ана Софреновић. На отварању је изостао долазак редитеља Емира Кустурице, уметничког директора ове изложбе.
Вече пре изложбе у Мисији Републике Србије при УН приређен је пријем на којем је Милан Милановић, амбасадор Србије при УН, нагласио да је изложба о Јасеновцу прва манифестација ове врсте која се одржава у Њујорку и додао да све већи број људи ширењем знања о овој теми може помоћи да се судбина страдалих никада више не понови.
Његово преосвештенство епископ источноамерички, господин Иринеј је рекао да је најважнија порука изложбе о Јасеновцу суочавање са истином.
„Стално се питам када ћемо ми Срби имати прилику да у светским центрима као што су Вашингтон и Њујорк изложимо чињенице о страдању нашег народа како би сви могли да знају шта се десило са нама. Срби често не знају да изађу из својих оквира и представе свету шта се дешавало са нама. На један наиван начин сматрамо да цео свет то већ зна. Нажалост, не зна. У данашњем свету истина је постала нешто с чиме се тргује и ми на сваком кораку треба да искажемо своју перспективу догађаја. Најважније је да смо учинили први корак који можемо да се надограђујемо следеће године”, рекао је епископ за „Политику”.
На пријему је др Јован Ћирић, судија Уставног суда, доскорашњи директор Института за упоредно право и један од уредника зборника „Јасеновац – право на незаборав”, која ће бити представљена на конференцији о Јасеновцу, рекао за наш лист да су у зборнику коришћени и хрватски извори, „оних Хрвата који су поштено, објективно и критички писали о НДХ, усташком режиму и злочинима”. Наш саговорник сматра да је потребно пронаћи праву меру у подсећању на логор Јасеновац.
– Ако се заборави оно што се догодило у Јасеновцу, то је као да варнице које још увек помало тињају затрпате пепелом, а онда се оне поново разбукте у једном одређеном тренутку. И трагични догађаји који су се дешавали на подручју Југославије током 90-их година последица су тога што смо занемарили поуке онога што се догађало током Другог светског рата, на подручју НДХ, и уопште на просторима Балкана – сматра Јован Ћирић. Свако треба, како додаје, да буде довољно мудар и храбар, и са српске и са хрватске стране, да схвати да је страдао велики број потпуно недужних људи, да то не може ни на који начин бити оправдано и да свако од нас макар на тренутак треба да застане, заћути и да се поклони сенима оних који су настрадали.
У склопу комеморативних свечаности биће организована и конференција о Јасеновцу, а у Парку холокауста у Бруклину, положени венци на споменике жртвама Јасеновца и Аушвица.
Преживели логораши у НДХ: Јелена Радојчић и Гојко Рончевић
у згради Уједињених нација
(Фото: Н. Трипковић)
Ради ти, дете, свој посао
– Вукашин је ћутао. Откинуо сам му уво. Није рекао ни речи. Поново сам му рекао да виче „Живео Павелић”, или ћу му откинути и друго ухо. Он је и даље ћутао, откинуо сам му и друго ухо. „Вичи Живео Певлић”, или ћу ти откинути нос. А када сам му и по четврти пут заповедио да узвикне, и запретио да ћу му ножем извадити срце из груди, он ме је погледао, уперивши поглед некако кроз мене и преко мене у неизвесност, полако и разговетно ми је добацио „Ради ти, дете, свој посао”. После свега те његове последње речи потпуно су ме избезумиле, скочио сам и ископао му очи, исекао срце, преклао грло од уха до уха и ногама га сјурио у јаму. Али, тада је и у мени нешто препукло и те ноћи нисам више могао да кољем...Перо Брзић је победио, јер је заклао 1.350 логораша, и ја сам му без речи платио опкладу. Од те ноћи више немам мира. Кад год у мучењу и клању покушавам поново да доживим занос и задовољство, увек ме изненада прострели Вукашинов поглед и тада малакшем, бацим нож и не могу више да кољем. Почео сам много да пијем, али ми то помаже само на тренутак. У пићу, нарочито предвече, често ме изненада тргне глас „Ради ти, дете, свој посао”. И, ето сад сам постао последња цркотина и ничим више не могу себи да помогнем...
http://www.politika.rs/scc/clanak/373084/Izlozba-Jasenovac-pravo-na-nezaborav-otvorena-u-Americi
*****
Politika
Autor: Mirjana Sretenović
January 29, 2017
Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” otvorena u Americi
U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku upriličeno je svečano obeležavanje 27. januara, Međunarodnog dana holokausta. U galeriji Fam, u Hobokenu (Nju Džersi) otvorena je izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”, povodom obeležavanja 75 godina od osnivanja ovog logora.
Са пријема у мисији Србије при УН: Епископ источноамерички, господин Иринеј, Милан Милановић, Владимир Божовић, Ђерђ Матковић, Иван Костић и Вјера Мујовић (Фото: Н. Трипковић)
Od našeg specijalnog izveštača
Njujork, Nju Džersi – Veterani koji su preživeli mučenja u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata pozdravljeni su u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku gde je upriličeno svečano obeležavanje 27. januara, Međunarodnog dana holokausta. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš istakao je da o zločinima protiv čovečnosti treba govoriti u ime onih koji su izgubili živote u holokaustu, dodajući da se zaborav zločina sprečava širenjem znanja o tom periodu, kao i sećanjem na nastradale žrtve. Poslata je poruka o neophodnosti poštovanja ljudskih prava i odgovornosti da se obrazovanje o holokaustu proširi na ceo svet, posebno na mlade. Prisutnima se obratio i Noa Kleger (1926), koji je pričao o zarobljeništvu u Aušvicu i tome kako je kao novinar izveštavao o pitanjima vezanim za holokaust.
Događaju su prisustvovali Milan Milanović, ambasador Srbije pri UN, Đerđ Matković, ambasador Srbije u Vašingtonu, Mirjana Živković, naš konzul u Njujorku, Vladimir Božović, savetnik premijera RS i Ivan Kostić, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne Skupštine RS. Pokraj srpske zastave u UN-u, Božović je uručio plaketu u čast preživelih logoraša, Jeleni Radojčić i Gojku Rončeviću, koji su bili u dečjim logorima u NDH.
Nakon ceremonije, u galeriji Fam, u Hobokenu (Nju Džersi) otvorena je izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”, povodom obeležavanja 75 godina od osnivanja ovog logora. Vladimir Božović podsetio je na otvaranju da žrtve u NDH nisu bili samo Srbi, Jevreji i Romi, već i Hrvati antifašisti koji se nisu slagali sa ustaškim režimom. Naša država će, dodao je, učiniti sve što može da pokaže pijetet prema stradalima i da osudi ideologiju mržnje. Đerđ Matković je naglasio da ova izložba nije usmerena ni protiv jednog naroda već sa ciljem da se sećamo zločina, kako se opet ne bi ponovili.
Mlada vajarka Katarina Tripković, čijih 16 skulptura je izloženo na postavci, ispričala je da je temu holokausta istraživala putem knjiga, filmova, svedočenja spasenih logoraša, razgovora sa istoričarima i da je kroz umetničku formu iskazala sakupljenu tugu i bol preživelih. U umetničkom delu večeri nastupile su glumice Vjera Mujović i Ana Sofrenović. Na otvaranju je izostao dolazak reditelja Emira Kusturice, umetničkog direktora ove izložbe.
Veče pre izložbe u Misiji Republike Srbije pri UN priređen je prijem na kojem je Milan Milanović, ambasador Srbije pri UN, naglasio da je izložba o Jasenovcu prva manifestacija ove vrste koja se održava u Njujorku i dodao da sve veći broj ljudi širenjem znanja o ovoj temi može pomoći da se sudbina stradalih nikada više ne ponovi.
Njegovo preosveštenstvo episkop istočnoamerički, gospodin Irinej je rekao da je najvažnija poruka izložbe o Jasenovcu suočavanje sa istinom.
„Stalno se pitam kada ćemo mi Srbi imati priliku da u svetskim centrima kao što su Vašington i Njujork izložimo činjenice o stradanju našeg naroda kako bi svi mogli da znaju šta se desilo sa nama. Srbi često ne znaju da izađu iz svojih okvira i predstave svetu šta se dešavalo sa nama. Na jedan naivan način smatramo da ceo svet to već zna. Nažalost, ne zna. U današnjem svetu istina je postala nešto s čime se trguje i mi na svakom koraku treba da iskažemo svoju perspektivu događaja. Najvažnije je da smo učinili prvi korak koji možemo da se nadograđujemo sledeće godine”, rekao je episkop za „Politiku”.
Na prijemu je dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda, doskorašnji direktor Instituta za uporedno pravo i jedan od urednika zbornika „Jasenovac – pravo na nezaborav”, koja će biti predstavljena na konferenciji o Jasenovcu, rekao za naš list da su u zborniku korišćeni i hrvatski izvori, „onih Hrvata koji su pošteno, objektivno i kritički pisali o NDH, ustaškom režimu i zločinima”. Naš sagovornik smatra da je potrebno pronaći pravu meru u podsećanju na logor Jasenovac.
– Ako se zaboravi ono što se dogodilo u Jasenovcu, to je kao da varnice koje još uvek pomalo tinjaju zatrpate pepelom, a onda se one ponovo razbukte u jednom određenom trenutku. I tragični događaji koji su se dešavali na području Jugoslavije tokom 90-ih godina posledica su toga što smo zanemarili pouke onoga što se događalo tokom Drugog svetskog rata, na području NDH, i uopšte na prostorima Balkana – smatra Jovan Ćirić. Svako treba, kako dodaje, da bude dovoljno mudar i hrabar, i sa srpske i sa hrvatske strane, da shvati da je stradao veliki broj potpuno nedužnih ljudi, da to ne može ni na koji način biti opravdano i da svako od nas makar na trenutak treba da zastane, zaćuti i da se pokloni senima onih koji su nastradali.
U sklopu komemorativnih svečanosti biće organizovana i konferencija o Jasenovcu, a u Parku holokausta u Bruklinu, položeni venci na spomenike žrtvama Jasenovca i Aušvica.
Преживели логораши у НДХ: Јелена Радојчић и Гојко Рончевић
у згради Уједињених нација
(Фото: Н. Трипковић)
Radi ti, dete, svoj posao
Glumica Vjera Mujović pročitala je deo iz svedočenja egzekutora o tome kako je mučio i ubio Vukašina Mandrapu u Jasenovcu 1943. Izdvojio ga je iz grupe i naredio da viče „Živeo poglavik Pavelić” ili će da mu odseče uvo.
– Vukašin je ćutao. Otkinuo sam mu uvo. Nije rekao ni reči. Ponovo sam mu rekao da viče „Živeo Pavelić”, ili ću mu otkinuti i drugo uho. On je i dalje ćutao, otkinuo sam mu i drugo uho. „Viči Živeo Pevlić”, ili ću ti otkinuti nos. A kada sam mu i po četvrti put zapovedio da uzvikne, i zapretio da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me je pogledao, uperivši pogled nekako kroz mene i preko mene u neizvesnost, polako i razgovetno mi je dobacio „Radi ti, dete, svoj posao”. Posle svega te njegove poslednje reči potpuno su me izbezumile, skočio sam i iskopao mu oči, isekao srce, preklao grlo od uha do uha i nogama ga sjurio u jamu. Ali, tada je i u meni nešto prepuklo i te noći nisam više mogao da koljem...Pero Brzić je pobedio, jer je zaklao 1.350 logoraša, i ja sam mu bez reči platio opkladu. Od te noći više nemam mira. Kad god u mučenju i klanju pokušavam ponovo da doživim zanos i zadovoljstvo, uvek me iznenada prostreli Vukašinov pogled i tada malakšem, bacim nož i ne mogu više da koljem. Počeo sam mnogo da pijem, ali mi to pomaže samo na trenutak. U piću, naročito predveče, često me iznenada trgne glas „Radi ti, dete, svoj posao”. I, eto sad sam postao poslednja crkotina i ničim više ne mogu sebi da pomognem...
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****