Politika
Аутор: Г. Оташевић
понедељак 16.10.2017.
Четници опет у истом гробу
![]()
Чачак – Заменик вишег тужиоца у Чачку, Драган Калаба, издао је наредбу за вештачење гробнице убијених четника на Јелици, које је поверено специјалисти судске медицине др Љубиши Божићу из Београда. Зато је у току дана настављено откопавање те раке без обележја, коју су у недељу отворили чланови комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, на основу података добијених скенером и законске дозволе.
Кад су се указале људске кости и лобања даље трагање је заустављено, и позвани су државни службеници – полиција, тужилац и криминалистички техничари – да би они спровели истрагу.
Наредбом заменика тужиоца од вештака се захтева утврђивање старости костију, трагова повреда на њима и положај посмртних остатака пошто се претпоставља да су у јарузи у Придворици затрпана двојица ликвидираних припадника Југословенске војске у отаџбини из суседног села Јездине: Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић.
– У својим изјавама, датим у недељу по подне, др Милош Гостиљац из Краљева који је Радоњићев сестрић, и Милисав Милутиновић, син Јарослављев, потврдили су да знају ко је сахрањен у тој гробници, не траже међусобно раздвајање костију и захтевају да Радоњић и Милутиновић, пошто се верује да су у истом гробу провели 72 године, буду поново сахрањени заједно, у крипти Цркве Светог Успења у Чачку. Не траже потврду за то ДНК анализом. Изласком на гроб у Придворици, одмах је утврђено да је покојник чији су посмртни остаци откривени, био сахрањен лицем према земљи – каже за „Политику” Драган Калаба.
У решењу Окружног суда у Чачку (2008) о рехабилитацији Радослава Радоњића Лукинца (1918–1945) наводе се искази његове сестре Емилије Радоњић Гостиљац и сведока Милисава Милутиновића и Милуна Јовановића из Придворице. Радоњић је, описали су, почетком рата био у Љубљани као војник ЈВ у редовном кадру и избегао је заробљеништво тако што је пешке дошао до Чачка, преко Босне.
„Читаву 1941. провео је код куће, да би се почетком 1942. придружио јединицама Драже Михаиловића и до краја рата био припадник четника у Јездини. Никада никога није тукао, злостављао, нити убио. По завршетку рата, плашећи се одмазде нових власти, крио се са двојицом сабораца, а новембра 1945. пронашао их је и опколио Велимир Цветић са 30-40 наоружаних људи КНОЈ-а. Радослав се предао њима и они су га тада зверски мучили и убили”, наводи се у образложењу судског решења о враћању грађанских права Радославу Радоњићу.
Јарослав Милутиновић (1915–1945) из истог села и истог гроба, рехабилитован је 2010. у Вишем суду у Чачку. На основу исказа његовог сина Милисава Милутиновића и сведока Емилије Гостиљац, Миломира Јовановића и Добривоја Симовића, утврђено је да је пре Другог светског рата служио у Краљевој гарди а 1941. постао припадник четничког покрета и током рата обезбеђивао болницу у Јездини. За време рата није учинио никакав злочин нити било које друго кривично дело и био је поштен човек. У том решењу даље се наглашава:
„Крајем 1944. ухапсили су га припадници Озне и спроведен је у истражни затвор у Чачку али се знало да није чинио никаква злодела па је имао статус слободњака и долазио кући. Пошто је у затвору на њега вршен притисак да учествује у стрељању четника на стадиону Борца у Чачку и то му било постављено као услов за пуштање из затвора он је, не прихватајући понуду, фебруара 1945. побегао из казнионице и крио се заједно са Радославом Радоњићем Лукинцем у околини своје куће, а с њима је био и Драгослав Вучићевић. У јесен 1945. организована је потера па се заједно са Радоњићем предао припадницима КНОЈ-а, и био стављен у притвор, у једној кући партизанског штаба. Затим је поведен у правцу планине Јелице где су били сурово мучени, упрегнути у кола, бодени ножевима и на крају заклани.”
http://www.politika.rs/scc/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu
*****
Politika
Autor: G. Otašević
ponedeljak 16.10.2017.
Četnici opet u istom grobu
![]()
Jaroslav Milutinović (1915–1945) iz istog sela i istog groba, rehabilitovan je 2010. u Višem sudu u Čačku. Na osnovu iskaza njegovog sina Milisava Milutinovića i svedoka Emilije Gostiljac, Milomira Jovanovića i Dobrivoja Simovića, utvrđeno je da je pre Drugog svetskog rata služio u Kraljevoj gardi a 1941. postao pripadnik četničkog pokreta i tokom rata obezbeđivao bolnicu u Jezdini. Za vreme rata nije učinio nikakav zločin niti bilo koje drugo krivično delo i bio je pošten čovek. U tom rešenju dalje se naglašava:
„Krajem 1944. uhapsili su ga pripadnici Ozne i sproveden je u istražni zatvor u Čačku ali se znalo da nije činio nikakva zlodela pa je imao status slobodnjaka i dolazio kući. Pošto je u zatvoru na njega vršen pritisak da učestvuje u streljanju četnika na stadionu Borca u Čačku i to mu bilo postavljeno kao uslov za puštanje iz zatvora on je, ne prihvatajući ponudu, februara 1945. pobegao iz kaznionice i krio se zajedno sa Radoslavom Radonjićem Lukincem u okolini svoje kuće, a s njima je bio i Dragoslav Vučićević. U jesen 1945. organizovana je potera pa se zajedno sa Radonjićem predao pripadnicima KNOJ-a, i bio stavljen u pritvor, u jednoj kući partizanskog štaba. Zatim je poveden u pravcu planine Jelice gde su bili surovo mučeni, upregnuti u kola, bodeni noževima i na kraju zaklani.”
http://www.politika.rs/sr/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
Аутор: Г. Оташевић
понедељак 16.10.2017.
Четници опет у истом гробу
Придворица, гроб четника: Милисав Милутиновић десно (Фото: Г. Оташевић)
Чачак – Заменик вишег тужиоца у Чачку, Драган Калаба, издао је наредбу за вештачење гробнице убијених четника на Јелици, које је поверено специјалисти судске медицине др Љубиши Божићу из Београда. Зато је у току дана настављено откопавање те раке без обележја, коју су у недељу отворили чланови комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, на основу података добијених скенером и законске дозволе.
Кад су се указале људске кости и лобања даље трагање је заустављено, и позвани су државни службеници – полиција, тужилац и криминалистички техничари – да би они спровели истрагу.
Наредбом заменика тужиоца од вештака се захтева утврђивање старости костију, трагова повреда на њима и положај посмртних остатака пошто се претпоставља да су у јарузи у Придворици затрпана двојица ликвидираних припадника Југословенске војске у отаџбини из суседног села Јездине: Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић.
– У својим изјавама, датим у недељу по подне, др Милош Гостиљац из Краљева који је Радоњићев сестрић, и Милисав Милутиновић, син Јарослављев, потврдили су да знају ко је сахрањен у тој гробници, не траже међусобно раздвајање костију и захтевају да Радоњић и Милутиновић, пошто се верује да су у истом гробу провели 72 године, буду поново сахрањени заједно, у крипти Цркве Светог Успења у Чачку. Не траже потврду за то ДНК анализом. Изласком на гроб у Придворици, одмах је утврђено да је покојник чији су посмртни остаци откривени, био сахрањен лицем према земљи – каже за „Политику” Драган Калаба.
У решењу Окружног суда у Чачку (2008) о рехабилитацији Радослава Радоњића Лукинца (1918–1945) наводе се искази његове сестре Емилије Радоњић Гостиљац и сведока Милисава Милутиновића и Милуна Јовановића из Придворице. Радоњић је, описали су, почетком рата био у Љубљани као војник ЈВ у редовном кадру и избегао је заробљеништво тако што је пешке дошао до Чачка, преко Босне.
„Читаву 1941. провео је код куће, да би се почетком 1942. придружио јединицама Драже Михаиловића и до краја рата био припадник четника у Јездини. Никада никога није тукао, злостављао, нити убио. По завршетку рата, плашећи се одмазде нових власти, крио се са двојицом сабораца, а новембра 1945. пронашао их је и опколио Велимир Цветић са 30-40 наоружаних људи КНОЈ-а. Радослав се предао њима и они су га тада зверски мучили и убили”, наводи се у образложењу судског решења о враћању грађанских права Радославу Радоњићу.
Јарослав Милутиновић (1915–1945) из истог села и истог гроба, рехабилитован је 2010. у Вишем суду у Чачку. На основу исказа његовог сина Милисава Милутиновића и сведока Емилије Гостиљац, Миломира Јовановића и Добривоја Симовића, утврђено је да је пре Другог светског рата служио у Краљевој гарди а 1941. постао припадник четничког покрета и током рата обезбеђивао болницу у Јездини. За време рата није учинио никакав злочин нити било које друго кривично дело и био је поштен човек. У том решењу даље се наглашава:
„Крајем 1944. ухапсили су га припадници Озне и спроведен је у истражни затвор у Чачку али се знало да није чинио никаква злодела па је имао статус слободњака и долазио кући. Пошто је у затвору на њега вршен притисак да учествује у стрељању четника на стадиону Борца у Чачку и то му било постављено као услов за пуштање из затвора он је, не прихватајући понуду, фебруара 1945. побегао из казнионице и крио се заједно са Радославом Радоњићем Лукинцем у околини своје куће, а с њима је био и Драгослав Вучићевић. У јесен 1945. организована је потера па се заједно са Радоњићем предао припадницима КНОЈ-а, и био стављен у притвор, у једној кући партизанског штаба. Затим је поведен у правцу планине Јелице где су били сурово мучени, упрегнути у кола, бодени ножевима и на крају заклани.”
http://www.politika.rs/scc/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu
*****
Politika
Autor: G. Otašević
ponedeljak 16.10.2017.
Četnici opet u istom grobu
Придворица, гроб четника: Милисав Милутиновић десно (Фото: Г. Оташевић)
Čačak – Zamenik višeg tužioca u Čačku, Dragan Kalaba, izdao je naredbu za veštačenje grobnice ubijenih četnika na Jelici, koje je povereno specijalisti sudske medicine dr Ljubiši Božiću iz Beograda. Zato je u toku dana nastavljeno otkopavanje te rake bez obeležja, koju su u nedelju otvorili članovi komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica na području Čačka, na osnovu podataka dobijenih skenerom i zakonske dozvole.
Kad su se ukazale ljudske kosti i lobanja dalje traganje je zaustavljeno, i pozvani su državni službenici – policija, tužilac i kriminalistički tehničari – da bi oni sproveli istragu.
Naredbom zamenika tužioca od veštaka se zahteva utvrđivanje starosti kostiju, tragova povreda na njima i položaj posmrtnih ostataka pošto se pretpostavlja da su u jaruzi u Pridvorici zatrpana dvojica likvidiranih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini iz susednog sela Jezdine: Radoslav Radonjić Lukinac i Jaroslav Milutinović.
– U svojim izjavama, datim u nedelju po podne, dr Miloš Gostiljac iz Kraljeva koji je Radonjićev sestrić, i Milisav Milutinović, sin Jaroslavljev, potvrdili su da znaju ko je sahranjen u toj grobnici, ne traže međusobno razdvajanje kostiju i zahtevaju da Radonjić i Milutinović, pošto se veruje da su u istom grobu proveli 72 godine, budu ponovo sahranjeni zajedno, u kripti Crkve Svetog Uspenja u Čačku. Ne traže potvrdu za to DNK analizom. Izlaskom na grob u Pridvorici, odmah je utvrđeno da je pokojnik čiji su posmrtni ostaci otkriveni, bio sahranjen licem prema zemlji – kaže za „Politiku” Dragan Kalaba.
U rešenju Okružnog suda u Čačku (2008) o rehabilitaciji Radoslava Radonjića Lukinca (1918–1945) navode se iskazi njegove sestre Emilije Radonjić Gostiljac i svedoka Milisava Milutinovića i Miluna Jovanovića iz Pridvorice. Radonjić je, opisali su, početkom rata bio u Ljubljani kao vojnik JV u redovnom kadru i izbegao je zarobljeništvo tako što je peške došao do Čačka, preko Bosne.
„Čitavu 1941. proveo je kod kuće, da bi se početkom 1942. pridružio jedinicama Draže Mihailovića i do kraja rata bio pripadnik četnika u Jezdini. Nikada nikoga nije tukao, zlostavljao, niti ubio. Po završetku rata, plašeći se odmazde novih vlasti, krio se sa dvojicom saboraca, a novembra 1945. pronašao ih je i opkolio Velimir Cvetić sa 30-40 naoružanih ljudi KNOJ-a. Radoslav se predao njima i oni su ga tada zverski mučili i ubili”, navodi se u obrazloženju sudskog rešenja o vraćanju građanskih prava Radoslavu Radonjiću.
Jaroslav Milutinović (1915–1945) iz istog sela i istog groba, rehabilitovan je 2010. u Višem sudu u Čačku. Na osnovu iskaza njegovog sina Milisava Milutinovića i svedoka Emilije Gostiljac, Milomira Jovanovića i Dobrivoja Simovića, utvrđeno je da je pre Drugog svetskog rata služio u Kraljevoj gardi a 1941. postao pripadnik četničkog pokreta i tokom rata obezbeđivao bolnicu u Jezdini. Za vreme rata nije učinio nikakav zločin niti bilo koje drugo krivično delo i bio je pošten čovek. U tom rešenju dalje se naglašava:
„Krajem 1944. uhapsili su ga pripadnici Ozne i sproveden je u istražni zatvor u Čačku ali se znalo da nije činio nikakva zlodela pa je imao status slobodnjaka i dolazio kući. Pošto je u zatvoru na njega vršen pritisak da učestvuje u streljanju četnika na stadionu Borca u Čačku i to mu bilo postavljeno kao uslov za puštanje iz zatvora on je, ne prihvatajući ponudu, februara 1945. pobegao iz kaznionice i krio se zajedno sa Radoslavom Radonjićem Lukincem u okolini svoje kuće, a s njima je bio i Dragoslav Vučićević. U jesen 1945. organizovana je potera pa se zajedno sa Radonjićem predao pripadnicima KNOJ-a, i bio stavljen u pritvor, u jednoj kući partizanskog štaba. Zatim je poveden u pravcu planine Jelice gde su bili surovo mučeni, upregnuti u kola, bodeni noževima i na kraju zaklani.”
http://www.politika.rs/sr/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****