Mondo.rs
Miloš Đorelijevski
01.11.2017.
SKUP: "Pravda za žrtve komunizma"
U Beogradu će u subotu, 4. novembra [2017], u 13 sati, biti održan skup podrške inicijativi za podizanje spomenika desetinama hiljada nevinih žrtava komunističkog terora, pobijenih posle oktobra 1944. godine.
![]()
Skup podrške inicijativi za podizanje spomenika žrtvama komunističkog terora i obnovu Kraljeve česme biće održan u Lisičjem potoku, kod spomen česme kralju Aleksandru Karađorđeviću, koja je potpuno ruinirana.
U blizini te česme zloglasna tajna komunistička policija Ozna je neposredno po završetku Drugog svetskog rata izvršila masovna ubistva i streljala najmanje nekoliko stotina ljudi, uglavnom bez suda, i to je jedno od mnogih neobeleženih stratišta širom Srbije na kojima su komunisti pobili desetine hiljada nevinih ljudi, uglavnom bez sudske presude.
Ideja o podizanju spomenika žrtvama komunističkog terora u Lisičjem potoku rodila se prilikom obilaska lokacija neobeleženih grobnica o kojima je tada za Mondo govorio istoričar Srđan Cvetković, koji je potom pokrenuo inicijativu, a podržali su je pisci, akademici, univerzitetski profesori i crkva.
Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević rekao je, povodom skupa najavljenog za subotu, da su oslobodioci, posle oslobođenja Srbije 1944. godine, širom zemlje i u Beogradu počinili mnoge zločine.
"Stradali su ljudi koji nisu učestvovali u bilo kakvoj vrsti izdaje za koju su bili optuženi. Reč je o otprilike 50.000 građana Srbije i između 9.000 i 12.000 građana Beograda i Zemuna, po podacima Đilasa. Tim ljudima je suđeno kako kad i kako gde, uglavnom je pravda preuzimana od strane onih koji su misili da treba da se svete i ta pravda je pretvorena u nepravdu", naveo je Kovačević.
Kovačević je istakao da je među tim ljudima stradala građanska klasa Srbije, što je bilo pogubno za dalji život Srbije.
Miloš Đorelijevski
01.11.2017.
SKUP: "Pravda za žrtve komunizma"
U Beogradu će u subotu, 4. novembra [2017], u 13 sati, biti održan skup podrške inicijativi za podizanje spomenika desetinama hiljada nevinih žrtava komunističkog terora, pobijenih posle oktobra 1944. godine.
U blizini te česme zloglasna tajna komunistička policija Ozna je neposredno po završetku Drugog svetskog rata izvršila masovna ubistva i streljala najmanje nekoliko stotina ljudi, uglavnom bez suda, i to je jedno od mnogih neobeleženih stratišta širom Srbije na kojima su komunisti pobili desetine hiljada nevinih ljudi, uglavnom bez sudske presude.
Ideja o podizanju spomenika žrtvama komunističkog terora u Lisičjem potoku rodila se prilikom obilaska lokacija neobeleženih grobnica o kojima je tada za Mondo govorio istoričar Srđan Cvetković, koji je potom pokrenuo inicijativu, a podržali su je pisci, akademici, univerzitetski profesori i crkva.
Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević rekao je, povodom skupa najavljenog za subotu, da su oslobodioci, posle oslobođenja Srbije 1944. godine, širom zemlje i u Beogradu počinili mnoge zločine.
"Stradali su ljudi koji nisu učestvovali u bilo kakvoj vrsti izdaje za koju su bili optuženi. Reč je o otprilike 50.000 građana Srbije i između 9.000 i 12.000 građana Beograda i Zemuna, po podacima Đilasa. Tim ljudima je suđeno kako kad i kako gde, uglavnom je pravda preuzimana od strane onih koji su misili da treba da se svete i ta pravda je pretvorena u nepravdu", naveo je Kovačević.
Kovačević je istakao da je među tim ljudima stradala građanska klasa Srbije, što je bilo pogubno za dalji život Srbije.