Novosti
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
August 1, 2018
Dražino streljanje u privatnoj arhivi?
Da li srpske vlasti mogu da odgovore zahtevu američkog kongresmena Teda Poa. kongres traži da Vlada objavi tajna dokumenta.
![]()
![]()
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
August 1, 2018
Dražino streljanje u privatnoj arhivi?
Da li srpske vlasti mogu da odgovore zahtevu američkog kongresmena Teda Poa. kongres traži da Vlada objavi tajna dokumenta.
Foto A. Stanković / Članovi komisije na Adi ciganliji tražili posmrtne ostatke Draže Mihailovića
ZAHTEV kopredsedavajućeg srpskog Kokusa u američkom Kongresu, kongresmena Teda Poa, uručen premijerki Ani Brnabić, da se objave dokumenta vezana za suđenje i streljanje generala Dragoslava Draže Mihailovića, verovatno će ostati bez odgovora. Naime, sva dokumentacija koja je postojala u BIA i Arhivu Srbije već je obelodanjena u vreme rada Komisije za utvrđivanje okolnosti Mihailovićeve smrti 2009-2010.
- Jedino nerazjašnjeno ostalo je mesto gde je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini sahranjen, a toga u zvaničnim arhivama nema - kaže istoričar Srđan Cvetković, koji je u ime državne Komisije učestvovao u traženju Dražinih posmrtnih ostataka na Adi Ciganliji, na mestu gde je utvrđeno da je, 1946. godine, streljan.
“U duhu prijateljstva između SAD i Republike Srbije, najlepše vam upućujem zahtev da obelodanite materijal koji se odnosi na suđenje i ubistvo Draže Mihailovića”, piše u pismu iz Vašingtona. Dalje se navodi da je Mihailović igrao ključnu ulogu u spasavanju stotina stranih pilota tokom Drugog svetskog rata, i da su ljudi kojima je komandovao pokazali izuzetnu hrabrost u odbrani američkih pilota za vreme misije “Halijard”.
- Ne čudi me zahtev američkog kongresmena jer SAD već dugo obeležavaju u Pranjanima spasavanje američkih pilota, a 2005. je Dražinoj kćerki Gordani posthumno uručen orden kojim ga je predsednik Hari Truman odlikovao još 1948. Američka vojna misija je ostala u Dražinom štabu sve do kraja 1944, i pripadnici Ravnogorskog pokreta su tretirani kao saveznici - konstatuje Cvetković.
On dodaje da je istoriografija utvrdila nespornu činjenicu da je Srbija imala dva antifašistička pokreta, ali da i dalje ima kontroverzi oko hapšenja lidera JuVO. Recimo, ne zna se pouzdano da li ga je stvarno izdao Nikola Kalabić ili je Kalabić i sam bio žrtva.
- Nestao je i zapisnik sa izvršenja smrtne kazne. Ne zna se da li je on u nečijem privatnom posedu ili je uništen - konstatuje Cvetković, i dodaje da je Komisija, iako nikada nije okončala posao, rasformirana.
Istoričar Bojan Dimitrijević, član Komisije, veruje da će se ova tajna jednom ipak otkriti, kao što je tokom njihove istrage pronađen originalni primerak Dražine optužnice.
- Zasada ne verujem da je moguće saznati bilo šta više iz državnih arhiva. Što se tiče svedoka, nijedan sa kojim smo razgovarali nije bio relevantan, jer nije bio očevidac. Svi dokazi bili su posredni. Iscrpljena su i naučna sredstva i politička volja da se dođe do istine - kaže Dimitrijević.
Komisije za utvrđivanje okolnosti smrti Draže Mihailovića i za otkrivanje masovnih grobnica posle septembra 1944. su 2011. izvršile iskopavanje mesta koje je na osnovu iskaza četiri svedoka, zatočena u nekadašnjem zatvoru na Adi, i izjave jednog oficira Ozne, locirano kao tačka pogubljenja generala Mihailovića. Umesto ljudskih pronađene su samo kosti životinjskog porekla. Posle ovoga od potrage se odustalo.
JUNSKI PUCNjI
SVEDOCI su državnoj komisiji potvrdili da su čuli pucnje u noći između 16. i 17. juna, kada su Dragoljub Draža Mihailović i još devet osuđenika, među kojima je bio i Dragomir Dragi Jovanović, ozloglašeni šef Specijalne policije, izvedeni na streljanje. Njih je Vrhovni sud osudio na smrt 15. jula. Do zatvora na Adi dovezeni su brodom, a raku su im iskopali zatvorenici.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:741530-Drazino-streljanje-u-privatnoj-arhivi
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****