Quantcast
Channel: General Draža Mihailovich
Viewing all 1021 articles
Browse latest View live

VIDEO: "Равна гора"у Чикагу / "RTS - Radio-Televizija Srbije" and "Radio Avala" December 16, 2013

$
0
0
RTS - Radio-Televizija Srbije
December 16, 2013

У Чикагу је Радош Бајић представио серију "Равна гора", чији је сценариста и редитељ. Публици су приказани одломци из неколико епизода, а Бајић је одговарао на многа питања о серији и њеном настанку. Пре Чикага, промоција"Равне горе"одржана је у Вашингтону.

Пре првог и историјског приказивања Равне гореу Чикагу у друштвеној сали Српског саборног храма, овдашњи хор је отпевао химну Србије Боже правде. Госте је поздравио и пожелео им добродошлицу старешина храма протонамесник Дарко Спасојевић.

Приказана је компилација од одломака неколико епизода серије Равна гора. После пројекције, Радош Бајић је имао и разговор са публиком и одговарао је на сва питања о серији, а након тога било је много оних који су желели да се сликају и лично разговарају са гостом из Београда.

„Чикаго је метафорично место, када је у питању српска мука и избеглиштво због идеолошких разлога. Чикаго и овај део Америке пружио је уточиште великом броју часних југословенских и српских официра, који су се заклетвом За краља и отаџбину одрекли много тога, напустили своју домовину, вечно патили, и постали део америчког друштва, интегрисали се, али и сачували сопствени идендитет и душу", рекао је Радош Бајић.

Пре доласка у Чикаго Равна гораје са великим успехом приказана и у биоскопу у центру америчког главног града, Вашингтона.

„Ту постоји група официра америчке војске који су јако заинтересовани за овај пројекат, поготово што се они боре да буде стална изложба везана за Халијард мисију. Они су вољни да подрже сваки пројекат који доприноси да се она велика неправда која је учињена не према само једном човеку, већ целим народом, исправи и да људи почну да разумеју шта се дешавало. То је једна врло сложена прича, доста трагична и која треба да се исприча до краја", рекао је Обрад Кесић (TMS Global Consultants).

Нема сумње да је приказивање овог филма било важно и за ауторе овог пројекта и за српску заједницу у Америци.

http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1471531/%22%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%22+%D1%83+%D0%A7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D1%83.html


*****



Rados Bajic na premijeri Ravne Gore u Cikagu - The screening of Ravna Gora in Chicago

By Aleksandar Zigic of Radio Avala

Posted on You Tube by "rtvzigic"
December 15, 2013



http://youtu.be/6FYnStKO__k


*****

If you would like to get to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

A Tribute to Strina Boja Stojsavljević by George Stojsavljević / "Britić - The British Serb magazine" December 11, 2013

$
0
0
Britić
December 11, 2013

Britić would like to thank George Stojsavljević for sharing this tribute to his Strina Boja Stojsavljević which was recited at her funeral in Letchworth on Monday 9 December 2013.

Boja Stojsavljević with her grandchildren and great grandchildren
 
In the name of Boja’s immediate family,I would like to thank you for coming to pay your respects to a much loved member of our Serbian community here in England, my aunt or ‘Strina’ in Serbian, Boja Stojsavljević.

My Strina Boja was born on the 15th of August 1922 in Velika Popina, in the region of Lika, in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes  renamed Yugoslavia in 1929. One of six children born to Miloš and Maria Stojsavljević, she was born into an age and environment where children grew up quickly and from a very young age, she and her siblings had already become accustomed to tough physical work – working on the land, felling trees for fuel and caring for the livestock. Their livelihood and survival depended on each member of the family young and old doing his or her part and knowing Strina as I did, I’m certain she did more than was asked or expected of her. That said, Strina Boja was an intelligent, perceptive and resourceful woman and I wonder what more she could have achieved if she had more than just a slither of elementary education and had her circumstances been different. She had a razor sharp mind which was still very much in evidence even as she drew her last breath at 2.05pm on November 27th in the presence of her nearest and dearest.

Strina Boja’s striking physical presence was matched in equal measure by her resilience. Just the other evening when Jelena, Svetlana and I were piecing together the information for Vera’s eulogy, we were overcome with tears and emotion as we reflected on certain chapters of her life where her Faith, courage, strength, determination and resilience helped her overcome tragedy, trauma and hardship.

Barely out of her teens, Strina Boja bore witness to an unimaginable and horrific event that none of us would ever want to experience. On the day of our Slava, November 21st 1942, her family home in Velika Popina was attacked and set ablaze by the Communists. These callous and cowardly thugs didn’t even spare the livestock which was left tethered in the barn. Over the years she recounted to me on numerous occasions how she had looked on helplessly covering her ears to block out the screams of the animals as they were burned alive. The food the family had set aside to see them through the winter months was looted and not content with the crimes they had already committed, this brutal band of cut-throats captured Strina Boja’s father and 5 of his neighbours – four elderly men and a pregnant woman. These poor innocent souls, martyrs, were taken away to be horribly tortured continuously for three days and then murdered. On discovering the whereabouts of her father’s mutilated body which had been casually dumped in a ditch, she collected his remains with her own hands, placed them in a blanket and brought them back to Velika Popina to be given a proper burial.

Homeless, fatherless, hungry and driven by self preservation, Strina Boja joined the ranks of the Chetniks, fighters loyal to King Peter and the exiled Yugoslav Government in London, as a medic. She tended to the battle wounds of these brave men under extremely challenging and dangerous conditions with limited means and supplies. In 1944, she married my uncle Nikola who commanded a Chetnik unit. In early December that year, the legendary and valiant Dinaric Chetnik Division to which uncle Nikola belonged was facing complete annihilation at the hands of the numerically superior Communists and in spite of heavy casualties, the beleagured Division covered itself in further glory by breaking through the enemy strangle hold at the village of Padjene in Northern Dalmatia. But the tide of war was stacked against these brave men and they had little choice but to beat a withdrawal under constant enemy fire and in freezing cold weather across Lika to Slovenia and then onward to Italy. Some of these heroes are at rest in this very cemetery including my uncle Nikola who rests before us.  We are also privileged and honored to be joined by surviving veterans from this dwindling rank of men who have come here today to pay their respects.

And so as 1944 drew to a close, her heart overflowing with sadness and fearing the worst, Strina Boja who was heavily pregnant with Ilija at that time, said a tearful farewell to the man she loved. Twelve arduous years would pass before they would be reunited and father and son would meet each other for the very first time.

As the wife of a Chetnik commander, Strina Boja was arrested on trumped up and false charges by the Communists and was imprisoned. Incarcerated in a freezing cold and damp dungeon which she shared with my grandmother, she often told me how the two of them slept on the same bunk and huddled together to keep warm. Strina Boja recounted how my grandmother would tell her off in very colorful language, for fidgeting as they lay on the bunk. But it wasn’t her who was fidgeting to get comfortable but her unborn son, my cousin Ilija, moving around in his mother’s womb signaling his imminent arrival. During their imprisonment, they would be taken out of their cell by their sadistic tormentors to receive brutal beatings and electric shock torture. Strina Boja was released from prison shortly before Ilija was born on February 3rd 1945. Sadly, my grandmother, Strina’s cell mate wasn’t so lucky for she was to be executed by firing squad.

Shunned by the Communist regime and treated like third class citizens, tragedy struck yet again when Strina Boja’s mother died in 1954. Left to bring up her son without her parents and husband by her side, she made persistent and countless applications and appeals to the regime to be allowed to leave Yugoslavia which were always met with malicious rejection. Then after years of single minded and determined effort, she and Ilija were finally issued with exit visas and in November 1957 they would be reunited with Stric Nikola at the family home here in Letchworth. Strina would never return to her native village of Velika Popina although she did go to Belgrade to attend her grand-daughter Sanja’s wedding in 2002.

Strina Boja settled and adjusted to life in her new country and in October 1958, she and Stric Nikola were blessed with the birth of a daughter, my cousin Jelena.

It was here in Letchworth with her husband and two children that Strina Boja had finally found peace, normality and above all, security. For the first time in her life, she was safe from danger, persecution and oppression.

An excellent home maker, host, (people were always made welcome in her home), wife, mother, grand mother, great grand mother, aunt, neighbour and friend, she assimilated well and as her own children were growing up, she found the confidence to go out to work – first at Marmet, then at Letchworth College and finally at Standalone farm.

It mattered little that she hadn’t become fluent in English because she quickly gained the affection, respect and popularity among her work mates and supervisors. This in itself says volumes about her.
Yet personal tragedy and loss were never far away in her life and in 1975, Strina Boja learned that her much loved and only brother Ilija had died under suspicious circumstances in Velika Popina. Her beloved husband and soul mate uncle Nikola would be taken away from her in 1984 and in 2005, her daughter in law Radojka to whom she was very close, would pass away unexpectedly.

A God-fearing and dignified woman, Strina Boja was a regular church goer and an active member in the Serbian cultural scene having served for a while as president of Letchworth-Bedford chapter of the Serbian Women’s Circle. She drew immense comfort and strength from her Faith.  Even in her chronically weak state of health and bed ridden, on the day of our family’s Slava on November 21st, and in accordance with custom, she managed to touch and kiss the Slava Cake, the symbol of Christ’s body. This she did in the presence of Father Vido and the closest members of her family.

The last ten years or so of illness and infirmity may have taken their toll but true to character, she kept on fighting refusing to surrender. During this time, she was well looked after by her immediate family and the team of carers from Sage Care to whom the family extend their deepest gratitude.

I would like to end this tribute by saying – Strina, you were one of a kind! I will always remember you with great fondness and affection. I will never forget the many chats and discussions we had over the years and I bitterly regret that I won’t be able to read to you more passages from the book I recently bought about the history of Velika Popina which you so enjoyed. Your generous and giving nature knew no bounds and I will never forget the countless dinners you gave me as a kid when I would come to Grange Road starving hungry to pick up my bike after spending the whole day at Letchworth swimming pool. I know it gave you immense satisfaction and joy to see me tuck into the food you had prepared knowing well that had I more than compensated for Jelena’s fussiness which you found so infuriating.

Your entire family and friends will miss you dearly as you set out on journey to be reunited forever in Heaven with your beloved Nikola. God bless you Strina and thank you for being the person you were.


George Stojsavljević


http://www.ebritic.com/?p=292156


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Рехабилитација Драже Михајловића: назад у комунизам или напред ка великосрпству? / "Глас Русије" December 16, 2013

$
0
0
Глас Русије
Тимур Блохин
16.12.2013.
December 16, 2013

Много се може навести примера спрских породица у чијем породичном стаблу постоје како присталици монархије, тако и приврженици комуниста. Одатле Дража Михајловић стрељан 1946. године за једне остаје онај који је био према пресуди – колаборациониста и ратни злочинац, а за друге жртва фабрикованог и подкрепљеног затим томовима комунистички фалсификоване историје процеса против правог заштитника српских интереса.

 
У књизи руско-српског историчара Алексеја Тимофејева „Четници. Краљевска армија“ наводи се фрагменат сећања једног српског борца. Случај се десио 1944. године, и односе се ова сећања на конкретну историјску епизоду, али, како се чини, демонстрирају сву суштину Другог светског рата на територији Југославије много убедљивије него било које теоријско излагање. Питање борца звучи овако: Зар је могуће да у једно исто време на једној тамо малој територији једни исти људи имају толико различитих, сасвим супротних мишљења, политика и линија понашања?

Да, могуће је. Историја која је у принципу шкрта на једнозначне одговоре, у ситуацији са Југославијом, конкретније – прво означеном сарадњом, а затим отвореном конфронтацијом четника и партизана – још је мање једнозначна. Зато из природних разлога немогућ у време СФРЈ спор о личности четничког лидера Драже Михајловића, заоштрен 2006. године, када је био инициран процес рехабилитације, сваке године је све жешћи.

Много се може навести примера спрских породица у чијем породичном стаблу постоје како присталици монархије, тако и приврженици комуниста. Одатле Дража Михајловић стрељан 1946. године за једне остаје онај који је био према пресуди – колаборациониста и ратни злочинац, а за друге жртва фабрикованог и подкрепљеног затим томовима комунистички фалсификоване историје процеса против правог заштитника српских интереса.

Наши саговорници су новинар, главни уредник интернет-издања Погледи Милослав Самарџић, и историчар, сведок СУБНОР-а у процесу поводом случаја Драже Михајловића, Бранко Латас.

Да ли је потребна рехавилитација генерала Михајловића?

Самарџић:Наравно да је рехабилитација потребна, јер је човек осуђен на правди Бога. И то човек који се борио за слободу, правду, законитост, демократију, против нациста и против комуниста и против свих непријатеља које је тада имала Краљевина Југославија. Он није починио ратне злочине. Значи, не постоје наредбе које њега компромитују, за разлику од Тита који јесте починио многе ратне злочине. Такође га треба рехабилитовати да би се извршила дебољшевизација Србије. Она је нама велики проблем. Ми смо против комуниста зато што је комунизам био против нас. Комунизам је делио српске земље, измишљао нације.

Латас: Па то неке снаге виде да је потребна, иначе мишљење већине историчара је да није. Зато што они који желе рехабилитацију, они немају аргументе по историјским чињеницама и догађајима који су се збивали у току рата са јединицама с којима је руководио Дража Михајовић.

Читајући материјалео историји четничког покрета, стално се суочавамо са чињеницама које сведоче о сарадњи са фашистима...

Самарџић:Да вам кажем сам један податак: највећа антиосовинска операција на територији Југославије изведена је у септембру и октобру '43 године према Јадранском мору и према Сарајеву од стране четника Југословенске војске, односно четника под Дражином командом. На крају је осамнаест и по хиљада четника опколило Сарајево и требало је да га ослободе од Немаца и усташа. Долази управо Тито са свим својим снагама, са другим и трећим ударним корпусом. Партизани одмах шаљу два ударна корпуса у леђа четницима и они спашавају Немце у Сарајеву. Немци нису могли да верују да ти партизани који иду са њихове територије према позадини четника, нису могли да верују да они иду да нападну четнике. Немци су веровали да они иду да помогну четницима, да се удруже против њих. Зато што су и код четника и код партизана били исти британски официри. Ти подаци се овде много добро скривају, и ја сам њих нашао тек у Бундес архиву. Према томе, не постоји уопште офанзивна операција комуниста у Југославији до доласка Црвене армије. Не постоји! Они су офанзивни само против Југословенске војске, односно четника. А Михајловић је извео четири офанзивне информације против осовине. Он се сретао, успостављао је контакт са Немцима, постојао је контакт и партизана са Немцима, постојао је контакт сваког са сваким, али сарадња као кривично дело није постојала. Сем тога, највећи сусрет у целом Другом светском рату између два непријатељска блока, између осовине и савезника јесте сусрет Павелићевог министра Николе Рушиновића и Јосипа Броза Тита јануара '43 године у једном католичком манастиру у западној Босни. Павелић је директно контактирао са Јосипом Брозом Титом. То је сарадња. Циљ те сарадње је био следећи: Павелић је поручио Титу да Срби не смеју да дођу на власт у тој новој Југославији.

Латас:Добро би било да сваки онај који треба да размисли о том питању да зна, а углавном се зна, да се Дража Михајловић састао са Немцима већ у почетку Народноослободилачког рата 11. новембра 1941. када су ударени стратешки правци четничког деловања, а то је колаборација са Немцима. А касније, у току '44 и '45 у Србији, или у Босни где се повукао из Србије, састао се најмање пет пута са политичким представником немачког изасланика за Балкан Хермана Нојбахера. Ако неко од некога прими оружје и неке делове друге ратне опреме и четничке јединице дејствују под немачком командом, лече се у немачким пољским болницама, је ли то онда сарадња или није? Не знам колико сте ви упознати да су четничке јединице већ '43 године (прво Павле Ђуришић па онда четнички команданти у Србији) изражавали спремност да се под немачком командом боре против Црвене армије на источном фронту. То што до тога није дошло треба захвалити јакој снази Народноослободилачке војске Југославије, која је задржавала не само четничке јединице да остану ту, него и јаке окупаторске снаге – раније италијанске, истовремено и немачке и касније немачке и бугарске.

Размере четничке делатности биле су много шире од територије данашње Србије, зато чињеница да разматрање случаја Драже Михајловића треба да се настави 24. децембра, на католичко Бадње вече, узнемирило је многе друштвене организације у Хрватској, земљи чије руководство је много пута говорило да ће рехабилитација четничког лидера нашкодити самој Србији и бити озбиљна корак уназад за антифашистичку делатност. Да ли је можда умесно подсетити на изјаву коју је дао пре неколико година Вук Јеремић као министар иностраних послова. Господин Јеремић је назвао процес рехабилитације Драже Михајловића унутрашњим питањем Србије.

Самарџић:У Хрватској не постоје услови за објективно бављење историјом Другог светског рата. Већину војно способних Хрвата, муслимана и Албанаца током скоро целог Другог светског рата дали су Хитлеру. Они су били под Хитлеровом командом све до априла '45. Они су искористили политику комуниста на Балкану да пређу у комунистички табор и да тако избегну казну за злочине које су починили. И према томе, њима је комунизам био спас. И њима је комунистичка историографија, комунистичко виђење историје сада спас. И они ће због тога увек да буду против генерала Драже Михајловића и против рехабилитације.

Латас:С обзиром на његов политички програм стварања етнички чисте велике Србије са територијом која обухвата простор Србије, Црне Горе, Македоније, делова Албаније, делова Бугарске, Румуније, Мађарске, делова Аустрије, онда, да не кажемо, највећи део Хрватске, питање је како би они други или неко отуда гледао. Да ли се и онда такав програм ревитализује, ако се Дража Михајловић ослобађа неке одговорности?

Па ако је Јеремић рекао да је ово унутрашња ствар Србије, значи да Србија о томе одлучује. А последице? Је ли говорио о последицама? Није. У Србији треба да се размисли о томе које последице могу да настану рехабилитацијом. С обзиром на овај пројекат о стварању хомогене Србије захватањем територије суседних држава... Сигурно они не би одобрили. Не знам како ће они гледати и како треба да гледају на то.



http://serbian.ruvr.ru/2013_12_16/Rehabilitacija-Drazhe-Mihajlovica-nazad-u-komunizam-ili-napred-ka-velikosrpstvu/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****
 

BANNED: Croatian team captain Josip Simunic - FIFA VERDICT / "Britić - The British Serb magazine" December 17, 2013

$
0
0

Britić - The British Serb magazine
Aleks Simic
December 17, 2013

Yesterday [December 16] FIFA the world football governing body has acted to effectively end the international football career of the Croatian team captain Josip Simunic.



The 35 year old Dinamo Zagreb defender, “lead Croatian fans in a chant with pro Nazi connotations”, the BBC reported this morning, following Croatia’s qualification for next years world cup in Brazil.

In a statement FIFA who handed Simunic a 10 match ban said, “The salute was discriminatory and offended the dignity of a group of persons.” Simunic, who denies any political intent was also fined £20,000.

Following his teams win in Zagreb, Simunic took the announcers microphone and addressed all sides of the stadium shouting “For the homeland!”, to which fans respond “Ready!”. The BBC reported this morning, “The chant has associations with the Ustasha, a fascist movement which was banned in 1945.”

FIFA also said, “After taking into account all of the circumstances of the case, and particularly given the gravity of the incident, the committee decided to suspend the player for ten official matches.

Moreover, the committee decided that the player will be banned from entering the confines of the stadiums with regard to the ten matches for which he is suspended.”

Australian-born Simunic said, “As a Croatian who was born and grew up outside my homeland, I associate home with love, warmth and positive struggle.” He went on to say, “Even the thought that someone could put me in the context of incitement of hatred or violence is horrible.”

I think that the action of FIFA will be viewed as extreme by many Croatians, but this incident reveals that Croatian pride in one’s country can spill over into an unacceptable nationalism, and that the international interpretation of such action is important and should be taken into account.


http://www.ebritic.com/?p=293271


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

TWO NEW BILLS in U.S. Congress propose to award Congressional Gold Medal collectively to members of the Office of Strategic Services (OSS) for their service during World War II / HALYARD MISSION included!

$
0
0

Serbian Institute
Washington, D.C.
December 2013
 
 
Please contact your representative and senators
 
Through two Bills presented in the House of Representatives and Senate, Representative Bob Latta (Republican, Ohio) and Senator Kirk (Republican, Illinois) propose to award a Congressional Gold Medal collectively to the members of the Office of Strategic Services (OSS) for their service during World War II.
 
The Halyard Operation, in which American OSS officers worked with General DrazaMihailovich and his resistance forces, to rescue and evacuate over 500 American airmen shot down by German forces over Yugoslavia during World War II, is one of the OSS successes specifically cited in the Bill.  Several of the OSS officers involved in the Operation Halyard were Serbian-Americans, including Nick Lalich, George Vujnovich, George Musulin, Eli Popovich and others.
 
The Bill includes this sentence among other examples of OSS accomplishments:               
 
"OSS Operation Halyard rescued more than 500 downed airmen trapped behind enemy lines in Yugoslavia, one of the most daring and successful rescue operations of World War II."
 
The passage of this Bill in the House and Senate would help to cement official U.S. recognition of Halyard as one of the most important OSS operations during World War II.  The Bill states that the OSS Gold Medal will be displayed at the Smithsonian.
 
ACTION requested:  Please contact your Congressional Representative and Senators (representative and senators) and ask them to serve as cosponsors of this legislation.  Tell your member of the House of Representatives and your Senators that you are supporting the Office of Strategic Services Congressional Gold Medal Act (H.R. 3544 and S. 1688).  Be sure to send messages about both bills in the House (H.R. 3544) and Senate (S. 1688), respectively.
 
In requesting Congressional support, we suggest that you support the Bill as a whole, rather than only Operation Halyard.  If any of your relatives participated in the OSS, you should inform your Congressional Representatives of their direct involvement.
 
You may use the following link to read the text of the Bills and tell your Member of Congress and your senators that you are supporting the Office of Strategic Services Congressional Gold Medal Act (H.R. 3544 and S. 1688) and that you would like them to co-sponsor and support this legislation to honor the OSS.  Be sure to send messages about both bills in the House and Senate, respectively:
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

"СПОР ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ О ГЕНОЦИДУ" / Удружење Срба из Хрватске и Српски либерални савет позивају Вас на трибину у среду, 25. децембра 2013. године

$
0
0

СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
УЗУН-МИРКОВА 3а
ТЕЛ:062 120 90 36
meil: sls.seobe@hotmail.com



УдружењеСрбаиз Хрватске и
Српски либерални савет


Позивају Вас на трибину:

"СПОР ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ О ГЕНОЦИДУ"

На трибини учествују:

- проф.др Смиља Аврамов
- Саво Штрбац, директор ДИЦ "Веритас
- др Слободан Комазец
- др Санда Рашковић
- др Никола Жутић
- др Момчило Диклић
- др Момчило Суботић
- аквокатЗоран Живановић
- Бошко Обрадовићпокрет Двери
- др. Мирослав Свирчевић СЛС


Трибина ће се одржати у среду, 25. децембра 2013. године у 11 сати у општини Нови Београд
(Булевар Михајла Пупина 167)


Novi Beograd / Foto: Михајло Анђелковић


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****
 

SLAVA Generala Draže! / DANAS JE SVETI NIKOLA: Pola Srbije slavi, druga polovina ide na slavu! 19. decembar / "Telegraf" December 19, 2013

$
0
0
Telegraf
M.Babić
December 19, 2013

On je jedan od svetaca koji je uspeo da ujedini Istok i Zapad, jer se na njegov dan širom sveta organizuju razne proslave u njegovu čast. Kod Pravoslavnih Srba ovo je najčešća slava, i dok polovina slavi, druga polovina ide na slavu!

Foto: spc.rs
 
Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, dece i studenata širom hrišćanskog sveta, a većini Srba je baš ovaj svetitelj krsna slava. Na ovaj dan, 19.decembar, svi mornari širom sveta bacaju sidra na jedan dan i odaju počast ovom svetitelju.
 
On je jedan od svetaca koji je uspeo da ujedini Istok i Zapad, jer se na njegov dan širom sveta organizuju razne proslave u njegovu čast. Kod Pravoslavnih Srba ovo je najčešća slava, i dok polovina slavi, druga polovina ide na slavu.
 
Veoma je poštovan u celom Pravoslavnom svetu, ali čini se da je kod Srba njegov kult najviše razvijen jer mu je posvećen veliki broj crkava i veliki broj ljudi ga slavi.
 
Foto: Tanjug/Boki

Kakav je bio ovaj svetitelj koji je živeo u 4.veku najbolje govori tropar otpevan u njegovo ime koji kaže da je Sveti Nikola bio “Pravilo vere i obrazac krotosti”.

Stekao je veliku ugled za života, jer je po smrti svojih roditelja prodao svoje imanje i podelio sirotinji. Poznat je kao čovek koji nije trpeo kompromise kada su dogmati u pitanju, pa je tako na Vaseljenskom saboru udario šamarom jeretika Arija jer više nije mogao da sluša njegovo hulu.

Neki istorijski izvori tvrde da ga je Sveti Nikola udario ciglom u glavu, što nikad nije do kraja prihvaćeno. Kao episkop u Miri Likijskoj pokazao se kao veliki prosvetitelj i čudotvorac i još za života ljudi su ga smatrali za svetitelja jer je svima pomagao.

Upokojio se u dubokoj starosti 343.godine, a mošti mu počivaju u italijanskom gradu Bariju, koji je u toku prenosa 1071.godine bio pravoslavni grad.

Sveti Nikola je takođe prisutan u rimokatičkim zemljama, pa za njegov dan deca dobijaju poklone od starijih i to se smatra za dar od Svetog Nikole. Takođe, Sveti Nikola se na Zapadu smatra pretečom Deda Mraza.

Svima koji slave, redakcija Telegrafa čestita srećnu krsnu slavu!

Тропар Светом Николи (глас 4.) - TROPAR SVETOM NIKOLI

Posted on You Tube by "biseripravoslavlja"




http://youtu.be/-mlhjtz6Qaw


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

"ПЕСМА ГОРСКОМ ЦАРУ" - Задња Чичина Равногорска песма коју су његови војници приредили / "SONG TO A FOREST TZAR" - The last time that a song of Ravna Gora was presented to Draza / Sveti Nikola SLAVA December 19, 1944 / Милан-Мића Петровић - Milan Mica Petrovic

$
0
0


Песму ГОРСКОМ ЦАРУ је компоновао "Слепи Кнез"од Равне Горе за Дражину славу (Босна), 1944. Ово је задња Чичина Равногорска песма коју су његови војници приредили. "Дража их је саслушао са мало сузним очима,"како је приметио његов војник и учесник у певању, Славко Зубац.

Милан-Мића Петровић


Song TO A FOREST TZAR was written by the "Blind Duke" of Ravna Gora for Draza's slava Sv. Nikola, Bosnia, 1944. This was the last time that a song of Ravna Gora was presented to Draza. "Teary-eyed Cica listened to the group of his soldiers singing," as was described to me by his soldier and participant in the singing, Skavko Zubac.

Milan Mica Petrovic


Posted on You Tube by "PatriotskePesmeSRB"




http://youtu.be/4RaH1uIEcmw


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Ravnogorci traže ime ulice po kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću / "Blic Online" December 16, 2013

$
0
0
Blic Online
Fonet
16. 12. 2013.
December 16, 2013

Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta predložila je danas nadležnim gradskim organima da jedna ulica ili bulevar u Beogradu dobiju ime kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, kao i da se ovom velikanu naše istorije podigne spomenik u glavnom gradu.

 
U saopštenju se podseća da se ove godine navršilo 125 godina rođenja ovog velikog državnika i vojskovođe "kojem se srpska prestonica nije odužila za sve što je učinio za Beograd i Srbiju".
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Glumac Mirko Babić: Srbi zaboravili na patriotizam / "Novosti" June 15, 2013

$
0
0
Novosti
Tatjana LOŠ
15. jun 2013.

Glumac Mirko Babić o ulozi Obrada i seriji "Ravna gora", koja ga je i potresla i obradovala

Mirko Babić
 
ONOG dana kada je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, profesor mu je rekao da bira između Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
 
- Biram da idem kući, u Kragujevac - odgovorio mu je Mirko Babić.
 
Iste noći spavao je u rodnom gradu. I nikada nije zažalio zbog toga. Beograd mu je, kaže, pružio prelepe studentske dane, ali kako je na vreme shvatio da mu manir otimanja uloga nije drag, odlučio je da glumačku karijeru gradi u kragujevačkom pozorištu. U to vreme bio je jedini Kragujevčanin sa diplomom koji je napravio takav izbor.
 
- Svaki put kada sretnem Peru Božovića ili Acu Berčeka, pitaju me da li se kajem zbog toga. Ne znam da li mi veruju kada im kažem da nemam razloga za kajanje. Da sam ostao u Beogradu možda bih bolje prošao u materijalnom smislu, ali to je van mene i mojih potreba - kaže glumac.
 
Pozorište za njega nije bila druga, već prva kuća. Nikada nijedna predstava zbog njega nije bila skinuta sa repertoara. Igrao je i posle prerano skinutog gipsa, uz neodobravanje lekara. A otkako je počeo da snima sa Radošem Bajićem, Mirko je igri na daskama dodao i onu ispred kamere. Posle uloge Dragojla u seriji "Selo gori, a baba se češlja", glumac je ušao u lik Obrada, jednog od glavnih junaka "Ravne gore", koja se trenutno snima. I odlično mu je, kaže, legao.
 
Bajić je rekao da Obrad nije glavni lik po broju kadrova, već po težini koju nosi. Kako ste vi shvatili tu težinu?
 
- On je jedan od centralnih likova, jer je stožer porodice koja, kao i mnoge druge, doživljava lične tragedije u Drugom svetskom ratu. Obrad ima svoje poglede na srpstvo i patriotizam, a onda se događa da mu jedan sin ode na jednu, a drugi na drugu stranu. Za mene, osetljivog na ljudske nesreće, Obradova priča je potresna, pa se tokom snimanja neretko obuzdavam, suzdržavam suze.
 
Postoji li i lični razlog za potresanje?
 
- Da, meni je sve ovo vrlo blisko, pa kroz Obrada preživljavam neka unutrašnja promišljanja o životu, smrti, porodici. O našoj istoriji. O nama. Niko ne sme ni da me pita da li bih igrao čoveka koji pljuje naš narod. Znaju da ne bih. Ali onog koji opominje - uvek. Jer volim da opominjem, pre svega, sebe. Kao što je rekao jedan filozof: "Dobar je on, samo ga treba češće na to podsećati, da ne bi zaboravio", tako treba podsećati i naš narod.
 
Govorite o patriotizmu?
 
- O ugušenom patriotizmu. O izgubljenom identitetu. Zato ovu ulogu i ovu seriju doživljavam toliko značajnom. Igrajući vladare, shvatio sam da je uvek bilo onog "Zavadi, pa vladaj!", ali mnogo genocidnije od toga je - "Zavedi, pa vladaj!" Kod nas je rijaliti program postao vrh kulturnih zbivanja. Lepo nas je Kusturica podsetio da je Čerčil u ratu rekao: "Dajte pare za kulturu, a ne za naoružanje. Jer ako nemamo kulturu, nemamo ni identitet". A vidite šta se kod nas dešava. Zato, srećom, imamo Bajića.
 
 
Šta se u vašem životu promenilo od uloge Dragojla u seriji "Selo gori..."?
 
- Radoš mi je nebrojeno puta rekao da nisam svestan šta sam uradio sa "Selom". Ali meni je važno samo to što sam opravdao njegov poziv. Nema tu priče o popularnosti, jer nisam ja klinac, pa da me tapšu po ramenu. Popularnost je klizav teren. Mislim da je zbog nje Burduš i umro. Svuda su ga vodili, bukvalno vukli, a on nije znao da kaže da neće, da mu ne prija. Meni to ne treba. Srećan sam što mi je uloga Dragojla produžila život, podmladila me. U susretu sa novim i mladim ljudima, u toj razmeni energije i dinamici, nema te stvari koju ne možete da preživite na snimanju. Bilo napolju minus 20 ili plus 40.
 
Nema, dakle, zamora ni kada ste danima na terenu?
 
- Naiđe zamor, ali se savlada u hodu. Kada se čovek bavi poslom koji voli, onda se rad od 25 sati dnevno ne oseti. Uostalom, ja volim i taj beg od svakodnevice koji mi uloge pružaju. Najlakše je naučiti tekst. Pa i dete u vrtiću napamet zna pesmice. Važno je tekst osetiti, doživeti ga kao izazov. Zato svakog dana na posao idem kao početnik. To je dar. Nešto poput ljubavi.
 
OD RUME DO KRAGUJEVCA
 
STUDENTSKE dane Babić je uglavnom provodio sa Aleksandrom Berčekom, kolegom sa Akademije. Znali su, kaže, da zaređaju i po tri dana neprekidnog druženja, iako su svratili samo na jedno piće.

- A onda iz kafane Berček samo "zavrti" ka Balkanskoj ulici i pravo na autobusku stanicu. Pitam ga gde idemo, kaže, u Rumu. E onda mu ja sledeći put vratim Kragujevcem - priča, kroz osmeh, glumac.


REDOVAN U PUBLICI

NAVIKU, ali i potrebu da stalno ide u pozorište i gleda svoje kolege u tom "plesu", Mirko ne napušta od studentskih dana. Dok je bio na Akademiji znao je i po deset puta da odgleda istu predstavu. - Aljoša Vučković mi se zbog toga uvek rugao. I sada redovno sedim u publici. Pitaju me šta ću, na primer, u pirotskom pozorištu. Čak me neke kolege i kritikuju zbog toga. A ja im kažem da ako nešto ne vidiš, ne možeš ni da znaš da li valja ili ne valja - kaže Babić.


http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:438955-Mirko-Babic-Srbi-zaboravili-na-patriotizam
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

"Ravna Gora" - Sedma epizoda - "TARA" Decembar 22, 2013 / "RTS - Radio-Televizija Srbije"

$
0
0
RTS - Radio-Televizija Srbije
December 15, 2013

U kasno majsko popodne, u dvorište Taralića upada nemačka patrola. U kamion krcat muškarcima, ubacuju Stanoja Taralića.

Živana bespomoćno trči za mužem, dok Vukadin i Žarko, skriveni, posmatraju nemili prizor. Hoće li uspeti da se odupru porivu i ostanu nemrimećeni...

 
Pukovnik Draža Mihailović sa svojim saborcima nastavlja prema Srbiji. Prva stanica planina Tara, selo Zaovine - kafana Kod Kodeta Janjića. U gluvo doba, čuje se lupa na vratima. Zatečeni nenadanom posetom, Janjići primaju na konak kraljevsku vojsku, ne znajući da se među njima krije okoreli zločinac. Milisav sluti nevolju...
 
 
Epizoda je na programu 22. decembra u 20.05 na Prvom programu RTS-a.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****


VIDEO! Sedma epizoda - "TARA""Ravna Gora" / Decembar 22, 2013 / "RTS - Radio-Televizija Srbije"

$
0
0

"RTS - Radio-Televizija Srbije"
Decembar 22, 2013

 
Published on You Tube by "Ravna Gora TV Serija"
Published on December 22, 2013
RAVNA GORA -  SEDMA EPIZODA - "TARA"




http://youtu.be/WZCOKmb-dGo


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Počelo je oslobađanje istine / "Dnevni Akter" December 22, 2013

$
0
0
Dnevni Akter
Vladimir Đuričić
Nedelja, 22.12.2013.
December 22, 2013

Nije nam cilj bio da delimo ljude na dobre i zle, već da kao srpski narod prepoznamo sebe

Radoš Bajić
 

Već i sama najava da će se snimati TV serija „Ravna gora“, izazvala je polemike. Autor serijala reditelj Radoš Bajić, koji se prihvatio ovog obimnog posla, zadovoljan je jer smatra da je prikazivanjem počelo oslobađanje istine. Pred početak emitovanja ispred zgrade RTS-a članovi i pristalice Saveza komunističke omladine Jugoslavije negodovali su smatrajući da je reč o pokušaju falsifikovanja istorije, s ciljem rehabilitacije Ravnogorskog pokreta.
 
Prvu epizodu pod nazivom „Napad“, u kojoj se pripovedalo o trenucima neposredno uoči nemačke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine, gledalo je više od dva miliona i 210.000 gledalaca, što znači da je ukupni udeo gledanosti, takozvani šer, iznosio je 43,8 odsto. U drugoj epizodi „Pukovnik“ pojavio se Draža Mihailović i izgovorio čuvenu rečenicu „ Braćo moja, ovo će biti gerilski rat!“ Povlačenje kraljevske vojske i odluka malobrojnih, vođenih vojničkom čašću i patriotizmom da krenu u borbu protiv okupatora, prikazana je u epizodi „Sunovrat“.
 
Tokom emitovanja serije, iz nedelje u nedelju, sa svih strana stižu kritike, osude, ali i pohvale. Dok jedni smatraju da je prikazivanje „Ravne gore“ trebalo zabraniti, drugi zameraju što se već u prvoj epizodi nisu pojavili četnici. Radoš Bajić svima odgovara da je samo hteo argumentovano da tretira jedan dramatični period naše istorije.
 
U razgovoru za naš list on je rekao da je cilj ovog serijala da kao narod prepoznamo sami sebe, i da kod mlade populacije probudi veoma važne stvari: slobodarstvo, osećanje nacionalnog ponosa, nacionalne vere, odanosti i skoro zaboravljeni patriotizam.
 
Šta Vam je bio glavni cilj kada ste odlučili da se latite snimanja ovog serijala, koji je već samom najavom izazvao razne polemike?
 
Cilj je da „Ravna gora“ baci novo svetlo koje je argumentovano utemeljenom istorijskom istinom. Ceo scenario i obimne pripreme za ovu seriju podrazumevali su stručne konsultacije s istoričarima, analitičarima epohe i svim ljudima koji su trebali da daju značajnu potporu u tom smislu. Najmanje što se moglo očekivati jeste da će se u ovom serijalu već u prvom kadru pojaviti bradonje koji će početi da kolju. „Ravna gora“ je argumentovano i ozbiljno tretiranje jednog dramatičnog perioda kroz koji je prošao srpski narod.
 
Verujete li da će „Ravna gora“ promeniti stavove onih koji iz bilo kojih razloga, često i bez ikakvog znanja iz istorije, uzdižu jedne, a kude druge, i obrnuto?
 
Uveren sam da će smanjiti podele u narodu. Nije nam bio cilj da podelimo ljude na dobre i zle, već da kao srpski narod prepoznamo sami sebe. Nadam se da ćemo posebno među mladima probuditi veoma važne stvari, a to su slobodarstvo, osećanje nacionalnog ponosa, nacionalne vere, odanosti, ljubavi za sopstveni narod, i nadasve patriotizam. Serija nikome ne zabada prst u oko. Ona svakako izaziva velike polemike, ali to je taj bolni period kada se kao narod moramo suočiti sa svojom prošlošću kako bismo zarad naše budućnosti i pogotovo mlade populacije krenuli napred. I kao pojedinci i narod I kao država. „Ravna gora“ je civilizacijski iskorak srpskog društva, a strasti između četnika i partizana još uvek traju. Sedamdeset godina posle Drugog svetskog rata mi smo još sedeli u mraku sa povremenim tračkom istine koji nas je samo sporadično obasjavao. Decenijama smo živeli u jednoumnom, ideološki nametnutom tumačenju tog vremena, u lažima sa kojima su davno pre nas raskrstili svi napaćeni narodi takozvanog istočnog lagera. Nažalost, komunizam se nigde tako žilavo i prijemčivo nije primio kao kod Srba. Zbog čega je to tako, tek treba doći do odgovora.
 
Jeste li očekivali toliku popularnost serijala?
 
Nikada ne može da se zna koliko će je narod gledati i voleti, ali sam bio svestan da će serija biti izuzetno popularna. Svakako sam znao da u pojedinim krajevima zemlje u vreme emitovanja sigurno nikoga neće biti na ulicama, u kafanama... A kada je reč o protestima, rekao bih da su oni kao pojava sastavni deo procesa oslobađanja istine i uspostavljanja slobode. Doduše, teško mi je da ubedim mnoge da protesti komunističkih organizacija nisu bili deo promocije i lucidnog marketinga našeg projekta. Znao sam da će serija i bez halabuke komunističkih dogmatika biti rekordno gledana.
 
U poslednjoj epizodi pojavljuje se i Josip Broz Tito?
 
Da, a tu ulogu poverio sam Draganu Bjelogrliću. Međutim, to je mala rola, jer Tito dolazi kasnije, a serija pokriva istorijsko vreme samo od 5. aprila 1941. do 13. maja iste godine. Brozom se bavimo samo od trenutka kada je došao u Beograd, 10. maja 1941. Tito se zapravo samo predstavlja, ali biće to vrlo zanimljivo. Iako se Tito kratko pojavljuje, bio je veliki posao definisati strukturu i značaj te ličnosti u istorijskom smislu, ali i važnost za narod sa ovih prostora. Istakao bih da moj pristup nije da neke junake prikažem pozitivno ili negativno. Imamo univerzalan pristup iz gornjeg rakusa, u kojem sagledavamo globalnu strahotu i tragediju naroda u celini, u jednom egzodusu koji je doneo veliki rat, odnevši mnoge žrtve.
 
 
Kako ste se odlučili da započnete ovako skup projekat, baš sada kada se zbog finansija otkazuju mnogi poslovi?
 
Odluka jeste vrlo smela, ali to se zapravo direktno dovodi u vezu sa mojim trajanjem u kinematografiji i kulturi uopšte. Prisutan sam već četiri decenije. Godine 1975. snimio sam prvi igrani film „Sarajevski atentat“, a posle nekoliko meseci i „Đavolje merdevine“. Sada sam u zrelim godinama, a zdrav sam i imam snage, pa mogu da radim. To je doba kada se čovek negde preslišava i sebe upita ako nećeš sada, kada ćeš, pa kada se odlučiš, onda moraš da preuzmeš odgovornost. Ova serija je programski interes javnog servisa i nacionalne televizije. Priča koju „Ravna gora“ nosi su neraščišćene sudbine i događaji koji nas decenijama koštaju, sa vrlo neizvesnim ishodima za budućnost, pa sam smatrao da mi je dužnost da se prihvatim ovog užasno teškog posla. Ali zaboravljam sve muke i golgotu koju sam prošao snimajući „Ravnu goru“ kad vidim uzbuđena i radosna lica naših ljudi za vreme i nakon projekcije.
 
Najavili ste da će se sledeće sezone snimati drugi ciklus. Hoće li biti još uloga?
 
Za sada imamo oko 220 uloga. Ovo je monumentalna serija i imaju se u vidu glumački potencijali. Neka mi ne zamere beogradski glumci, kolege, ne mogu u svim filmovima i serijama igrati samo oni koji su pet metara od mene, već moramo ići i malo dalje. Sa zadovoljstvom i svesno, sa profesionalnim i valjanim razlozima, želeo sam da angažujem i glumce iz raznih pozorišta u unutrašnjosti.
 
Veliki deo javnosti se bunio i kada ste najavili da ćete snimati seriju, a kako su reagovali meštani gde se snimanje odvijalo?
 
Sjajno, svuda smo nailazili samo na srdačnost i pomoć. Najviše smo snimali u Sremu, Pančevu, Beloj Crkvi i Vršcu, i svuda je sve odlično proteklo. I svaka, pa i najmanja pomoć nam je dobrodošla. Baš svuda smo nailazili na divne ljude i odlične statiste. Zahvalan sam građanima i poreskim obveznicima Vojvodine. Nameravam da sledeće sezone snimamo i na Fruškoj gori. Pored mnogo prirodnih lepota, u tom kraju ima i starih eksterijera, još uvek očuvanih, i divnih enterijera. Tamo socijalizam, komunistička revolucija i rušitelji svih vrsta nisu uništili baš sve.
 
Već nakon prve epizode mnoge poznate ličnosti uputile su Vam javnu podršku, a Matija Bećković prilikom čestitanja je rekao: „Ništa ne brini, ovo će biti kao kad se baci šibica na benzinsku pumpu.“ Kakve poruke dobijate na društvenim mrežama i na adresu Vaše produkcijske kuće?
 
Rekao bih da su reakcije potpuno očekivane. Već posle prve epizode dobio sam poruke sa svih strana, iz zemlje i iz inostranstva, slali su pisma putem elektronske pošte, reagovali preko društvenih mreža... Uglavnom su svi komentari pozitivni. Tokom emitovanja prve epizode „Fejsbuk“ stranica serije dobila je 2.000 novih članova. Suština je u tome da sam od početka znao šta smo napravili, koliko smo imali ozbiljan i profesionalan pristup i koliko smo sebe u to uložili.
  
„Ravna gora“ nadomak Bele kuće
 
Crkvena zajednica Sveti Luka seriju „Ravna gora“ promovisala je u Vašingtonu,. U biskopu „Landmark Theatres“ članovi srpske etničke zajednice, predstavnici Ambasade Republike Srbije u SAD i ličnosti iz američkog političkog i kulturnog života ovacijama su pozdravili Radoša Bajića. Boravak u Vašingtonu Bajić je iskoristio za istraživanje i dalji rad na dramskoj trilogiji „1941–1945“ u Kongresnoj biblioteci, gde se nalaze ekskluzivna dokumenta iz Drugog svetskog rata koja se odnose na Srbiju. Bajić je depou te biblioteke poklonio prvi primerak knjige „Ravna gora“.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****


BELGRADE, GIVE GENERAL MIHAILOVICH HIS DUE AND CLEAR HIS NAME! / Another installment of the "Mihailovich Rehabilitation hearings" scheduled for December 24, 2013

$
0
0

General Draza Mihailovich

Aleksandra's Note:
 
Tomorrow by U.S. time and already there on Serbian time, December 24, 2013, another installment of the "Mihailovich Rehabilitation hearings" continues in Belgrade, Serbia. It's been many months since the last one. For many of us, General Mihailovich needs no "rehabilitation" because he was not guilty of the crimes he was charged with and executed for. For the "official record", it would be nice if the high court in Belgrade finally, after all these years of the process dragging on and on and on, gave Mihailovich his due and cleared his name.
 
BELGRADE, SERBIA, DO THE RIGHT THING!
 
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com
 
*****
 

Oпет застоj у поступку за рехабилитациjу Драже Mихаиловића / "Tanjug" December 24, 2013

$
0
0
Tanjug
December 24, 2013

Прeд пoчeтaк зaвршнoг рoчиштa у прoцeсу зa рeхaбилитaциjу кoмaндaнтa Jугoслoвeнскe крaљeвскe вojскe у oтaџбини Дрaгoљубa Дрaжe Михaилoвићa, пoслe 10 мeсeци прeкидa, у Вишeм суду у Бeoгрaду oкупиo сe вeлики брoj нoвинaрa и прeдстaвникa стручнe jaвнoсти. Испрeд судa oкупилo сe и двaдeсeтaк припaдникa пoкрeтa "Зaвeтници"кojи нoсe зaстaву сa свojим oбeлeжjимa, кao и зaстaву сa ликoм Михaилoвићa.
Фoтo ТАНЈУГ - Дaнилo Пeтeрнeк


БEOГРAД - Виши суд у Београду одредио jе данас застоj од 45 дана у процесу коjи се води за рехабилитациjу Драгољуба Драже Mихаиловића како би се Прво основно тужилаштво у том року изjаснило да ли ће усвоjити кривичну приjаву Aнтифашистичког покрета Србиjе против историчара Боjана Димитриjевића и Kосте Николића.

Димитриjевић и Николић сведочили су раниjе у том процесу поводом чега jе Aнтифашистички покрет поднео кривичну приjаву против њих, а Tужиалштво о томе дописом обавестило суд, саопштио jе у наставку рочишта за рехабилитациjу Mихаиловића председник судског већа Aлександар Ивановић.

Претходно jе нови пуномоћник предлагача за рехабилитациjу команданта Jугословенске краљевске воjске у отаџбини Драже Mихаиловића Oливер Aнтић предложио суду да већ на следећем рочишту закључи расправу и одлучи о предлогу за рехабилитациjу Mихаиловића, jер сматра да jе "ирелевантно свако даље саслушање такозваних сведока".

"Суштина овог поступка jе да се утврди да ли jе пресуда коjом jе Драгољуб Mихаиловић осуђен на смрт донета из идеолошких и политичких разлога у поступку у ком нису поштована људска права, право на одбрану, а што тадашња власт ниjе урадила иако jе прихватила повељу УН ", рекао jе Aнтић.

Oн jе предложио да се на следећем рочишту одржи завршна реч, jер jе претрес "зрео"да се закључи расправа.

Oсим Aнтића пуномоћник предлагача у овом поступку jе и адвокат Зоран Живановић.

На данашњем рочишту суд jе наставио саслушање историчара Бранка Латаса коjи заступа тезу да jе Дража Mихаиловић ратни злочинац, а да су његови четници из Равногорског покрета клали људе, убиjали невине ....

На почетку рочишта Aнтић се успротивио саслушању Латаса, тврдећи да он нема, према правним стандардима, своjство сведока.

"Сведок у поступку jе оно лице коjе jе непосредно чуло или видело догађаj у некоj правноj ствари. Oво предлагање документациjе и изjаве у смислу рекла-казала ниjе сведочење", рекао jе Aнтић, с обзиром да се Латас у свом сведочењу позива искључиво на истпориjску грађу и документациjу.

Tоком свог излагања, Латас jе потврдио да "никада ниjе видео ни Немце, ни партизане , ни четнике", али jе о њима, обзиорм да jе историчар, читао из документациjе.

Иако jе Aнтић инсистирао да Латас не треба да буде саслушан као сведок, његов колега Живановић постављао му jе питања у вези са деловањем Равногорског покрета и улоге Драже Mихаиловића у том покрету.

Oсим дисхармониjе међу пуномоћницима предлагача за рехабилитациjу, данашње рочиште обележила jе и оштра полемика председника судског већа и сведока Латаса коjи jе негодовао због постављених му питања и коjи jе више пута упозорен да ће бити новчано кажњен.

Наставак рочишта у Вишем суду у Београду пратио jе велики броj новинара и само акредитовани представници стручне jавности, jер су и онако малу судницу напунили судски приправници.

Испред суда окупило се и двадесетак припадника покрета "Заветници"коjи носе заставу са своjим обележjима, као и заставу са ликом Mихаиловића.

Поступак рехабилитациjе прекинут jе 22. фебруара, jер jе суд морао да сачека правоснажно решење о утврђивању датума смрти Mихаиловића, jер званичних доказа о његовоj смрти ниjе било.

Решењем Првог основног суда у Београду као датум смрти Mихаиловића утврђен jе 17. jул 1946. године, пошто jе суд утврдио да jе тог датума стрељан.

Виши суд без тог решења ниjе могао да настави поступак и донесе одлуку да ли ће усвоjити захтев за рехабилитациjу генерала, па се очекуjе да оваj поступак за рехабилитациjу буде окончан врло брзо, а суд да донесе одлуку о рехабилитациjи и да ли Mихаиловићу враћа грађанска права.

Захтевом за рехабилитациjу Mихаиловића тражи се од суда да поништи пресуду од 15. jула 1946. године, коjом jе Mихаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права.

Рехабилитациjу jе затражио његов унук Воjислав Mихаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, на челу са Kостом Чавошким, Удружење припадника Jугословенске воjске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Aврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Mихаиловићу ниjе било омогућено право на одбрану и да ниjе видео свог адвоката до почетка суђења.

Oн ниjе имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му jе уручена седам дана пред суђење.



http://www.tanjug.rs/novosti1/110877/opet-zastoj-u-postupku-za-rehabilitaciju-draze-mihailovica.htm#


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


****
 

Postupak za rehabilitaciju Draže: Nastavak za 45 dana / "Novosti" December 24, 2013

$
0
0
Novosti
E. R.
24. decembar 2013.

Rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića sada čeka izjašnjenje tužilaštva. U sudnici se u utorak pojavio i predsednikov savetnik Oliver Antić

Draža Mihailović
 
POSTUPAK za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića ponovo je zaustavljen. Viši sud u Beogradu koji vodi ovaj proces odredio je zastoj od 45 dana kako bi se Prvo osnovno tužilaštvo izjasnilo o krivičnim prijavama koje je Savez antifašista Srbije podneo protiv članova državne komisije za istraživanje Dražinog streljanja, istoričara Bojana Dimitrijevića i Koste Nikolića.
 
Naime, ova dvojica su tvrdila da Mihailović nije imao fer suđenje, dok antifašisti tvrde da su njegove jedinice sarađivale sa okupatorima. Zbog toga sumnjaju da su dvojica istoričara, inače stručnjaci za Drugi svetski rat i četnički pokret - lažno svedočili.

Na jučerašnjem ročištu prvi put se pojavio i savetnik predsednika Srbije Oliver Antić. On je u sud došao kao punomoćnik udruženja i građana koji predlažu da se četničkom komandantu vrate čast i ugled. Odmah na početku usprotivio se svedočenju istoričara Branka Latasa koji je predao sudu nekoliko dokumenata o četnicima i Draži, i prema kojima Mihailovića ne bi trebalo rehabilitovati:

- Sudija, svedok može da bude samo osoba koja govori o onome što je neposredno čula ili videla, a ovo je zloupotreba prava usmerena na odugovlačenje procesa - rekao je savetnik predsednika Srbije.

Latas, koga je sudija Aleksandar Ivanović opominjao nekoliko puta, tražio je da mu se kaže u kome se to svojstvu Antić pojavljuje, na osnovu čega postavlja pitanja, ali i da svedoči „u kontinuitetu, bez prekidanja“.

Advokat Zoran Živanović upitao je Latasa da li mu je poznato da su nemačke trupe u decembru 1941. izvršile ofanzivu na Ravnu goru.

- Jako dobro - odgovorio je svedok. - Bilo je to 6. decembra, i ta operacija zvala se „Mihailović“. Tad su uhapsili Mišića, našli mnoštvo radio-stanica i jednog Nemca, ali se ne zna u kom je svojstvu bio tamo. A Nemci su kod partizana našli svojih 365 zarobljenika i odmah ih oslobodili.

Latas je zatim ispričao kako su zarobljeni i Aleksa Mišić, inače četnik, a nešto kasnije njegov brat Vojislav koji je bio u partizanima. Njihova majka Elza, inače supruga vojvode Mišića, tražila je od Nemaca da joj poštede jednog sina. Poživeo je Vojislav.

- Zašto je bilo baš tako - upitao ga je sudija.

- Mislim da je to bila neka smicalica sa Ravne gore - odgovorio je Latas i izazvao smeh publike.

Antić i Živanović saglasili su se da je predmet sazreo i da bi na sledećem ročištu moglo da dođe do završnih reči.


ČETNICI OPET BODRILI

KAO i svaki put kada se u Višem sudu održava ročište za rehabilitaciju Mihailovića, ispred zgrade u Timočkoj ulici okupi se grupa poštovalaca Čičinog pokreta. I ovog puta nosili su zastave sa natpisima „Srpski četnički pokret“ i uzvikivali Mihailovićevo ime.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:470073-Postupak-za-rehabilitaciju-Draze-Nastavak-za-45-dana

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****


Thank you and Merry Christmas to all who share love and respect for General Mihailovich and his Serbian Chetniks!

$
0
0

Aleksandra's Note:
 
On this beautiful December 25, 2013, Christmas for so many throughout the world, I send my warmest greetings and gratitude for your support and interest in General Draza Mihailovich, his Chetniks, and the legacy they left us.
 
So many of you around the world have contacted me through the years and I cherish your notes. You make the time and effort that goes into maintaining www.generalmihailovich.com so very worthwhile. It's especially gratifying to know that people of different faiths, ethnicities, and nationalities have found the material here to be valuable and enlightening. Serbian history is so magnificent, interesting, complicated at times, and worthwhile to learn. Thank you for allowing me to share this aspect of it with you and thus help keep the legacy of General Draza Mihailovich and his Serbian Chetniks alive.
 
Merry Christmas, Happy Holidays, Season's Greetings, and Happy New Year!
 
May God Bless you throughout this wonderful season and beyond.
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
Image shared on Facebook. Author unknown at this time.
 
General Mihailovich enjoying the snow during a lighter moment in WWII
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 *****
 

Записник са рочишта генералу Михаиловицу / Zapisnik sa rocista generalu Mihailovicu December 24, 2013 Beograd

$
0
0

Записник је власништво српског либералног савета

Kliknite na svaku "sliku" da vidite bolje.
 

 Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 1 of 8

Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 2 of 8

Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 3 of 8

 Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 4 of 8

 Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 5 of 8

Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 6 of 8

 Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 7 of 8

Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 8 of 8



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
 

Rehabilitovan princ Tomislav / "Novosti" December 25, 2013

$
0
0
Novosti
V. Crnjanski Spasojević
December 25, 2013

Viši sud u Beogradu vratio čast i ugled srednjem sinu kralja Aleksandra, rešenje primila njegova sestra Jelisaveta. Zahtev je podneo najmlađi sin Mihailo, a tražiće i restituciju

Kraljica Marija sa sinovima Petrom, Andrejom i Tomislavom
 
PRINC Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra, rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu, 16. decembra. Rešenje je u sredu primila njegova sestra od strica, kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla.
 
- Primila sam rešenje uz ovlašćenje njegovog najmlađeg sina Mihaila, koji inače živi u Beogradu i koji je podneo zahtev za rehabilitaciju, ali je privremeno otputovao - kaže kneginja Jelisaveta za „Novosti“.

Princ Mihailo podneo je zahtev Višem sudu 22. jula ove godine. U rešenju koje je sud doneo pet meseci kasnije doslovce stoji da se „usvaja zahtev za rehabilitaciju pokojnog Nj. K. V. princa Tomislava Karađorđevića i utvrđuje da je ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947. godine ništavan od trenutka njegovog donošenja, kao i da su ništave sve pravne posledice“.

Princ Tomislav je srednji sin kralja Aleksandra i kraljice Marije, rođen 19. januara 1928. u Beogradu, a preminuo 12. jula 2000, u Topoli. U martu 1947, kao i ostalim članovima dinastije, nova vlast oduzela mu je državljanstvo i konfiskovala imovinu.
Srednju školu završio je u Britaniji i odmah posle rata upisao Kler koledž Univerziteta Kembridž, ali ga je zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom napustio. Posvetio se voćarstvu, pa 1950. kupuje veliku farmu na dva sata od Londona. Bavio se uzgojem jabuka, i u jednom trenutku imao 17.000 stabala. U Srbiju se vratio u oktobru 1991.


Princ Tomislav
 
- Bila sam u hotelu „Moskva“ kada me je pozvao Tomislav i pitao da li mogu da ga sačekam na beogradskom aerodromu. Obradovala sam se. Ja sam došla četiri godine ranije i drago mi je da sam na neki način otvorila vrata povratku ostalih. Bila sam bliska sa Tomislavom. Dopisivali smo se dok je živeo u Engleskoj, a po povratku u zemlju često smo ga posećivali na Oplencu, gde je brinuo o zadužbini kralja Petra.
 
Bio je veseo čovek, narodski. Stalno je išao u narod, pomagao mu, i ljudi su dolazili da ga obiđu na Oplencu.
 
- Poslednji put sam ga videla deset dana pred njegovu smrt i bila sam šokirana da i dalje, iako teško bolestan, puši. Sećam se da je primao neke injekcije na bazi biljaka iz Rusije, za koje je verovao da će mu pomoći, i da je u kući bilo jako hladno - kaže kneginja, i podseća da je na njegovoj sahrani bilo mnogo ljudi iz cele Šumadije.
 
Pošto su odlukom Višeg suda ništava sva rešenja proistekla iz ukaza o oduzimanju državljanstva, to praktično znači da naslednici princa Tomislava imaju pravo i na restituciju. I taj zahtev biće podnet narednih dana, a u međuvremenu u toku je postupak rehabilitacije kraljice Marije. Zahtev su podneli supruga i potomci princa Tomislava Linda, Katarina, Mihajlo, Đorđe i Nikola, kao i potomci princa Andreja, Lavinija, Dimitrije i Tatjana.
 
Princ Tomislav iz prvog braka sa princezom Margaritom od Badena ima sina Nikolu i ćerku Katarinu. Iz drugog braka sa Lindom Meri Boni ima sinove Đorđa i Mihaila.
 
Bio je poznat po svom humanitarnom radu i kao zaštitnik crkava, bio je predsednik Odbora za obnovu Hilandara, a Demokratska stranka mu je na prvim posleratnim izborima 1990. nudila da bude njen predsednički kandidat, ali je odbio.
 
Kneginja Jelisaveta Karađorđević
 
CRNA GORA TRAŽI NOVU VILU
 
REŠENJEM Ministarstva finansija nasledstvo kneginje Olge, supruge kneza Pavla, vila „Crnogorka“, vraćena je kneginji Jelisaveti i knezu Aleksandru. Prema saznanjima kneginje Jelisavete, dosadašnji crnogorski ambasador je po završetku mandata napustio vilu, a Vlada Crne Gore traži novu.
 
- Iskreno se nadam da će neka od ponuđenih rezidencija odgovarati Ambasadi Crne Gore, i da će naša vila i fizički biti vraćena, s obzirom na to da brat i ja ne potražujemo u restituciji ništa drugo ni od Srbije, ni od Crne Gore.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com
 
***** 

"...Tamo gde su bile četničke jedinice u juznoj Lici, ili ma gde, ustaše nisu mogli ubiti ni jednog Srbina putem masovnog pokolja." / Bogdan L. Bolta - Gračačka Četnička Brigada

$
0
0


"Mi znamo, da tamo gde su bile četničke jedinice u juznoj Lici, ili ma gde, ustaše nisu mogli ubiti ni jednog Srbina putem masovnog pokolja. A tamo, gde su bili partizani, i to sa svojim jakim snagama, kao što su ih imali u srednjoj Lici i Krbavi, u srezu udbinskom i koreničkom, ustaše su u tamošnjim srpskim selima nesmetano vršili pokolje tokom rata, kao što su i 1941. g. Dokazano je da je partijska partizanska komanda Hrvatske u leto i jesen 1942. g. namerno sklanjala partizanske jedinice iz srpskih sela u tome delu Like, da otvori put ustašama, da u njima izvrše pokolj."
 
Gračačka Četnička Brigada
Bogdan L. Bolta

 
Foto i tekst zahvaljujuci
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Viewing all 1021 articles
Browse latest View live