Quantcast
Channel: General Draža Mihailovich
Viewing all 1021 articles
Browse latest View live

"Berem cvece, ovog leta" - Pesma posvecena Kralju Petru II Karadjordjevicu / Milan - Mica Petrovic


Краљевска породица, председник Србије, премијер, српска црква и српски народ присуствовали церемонији државне сахране у Краљевском маузолеју на Опленцу May 26, 2013

$
0
0

www.royalfamily.org
May 26, 2013

 
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина, Принц Наследник Петар, Принц Филип и Принц Александар, Принцеза Линда, Принц Никола, Принцеза Катарина, Принц Владимир и Принцеза Бригита, Принцеза Лавинија, г-дин Остин Причард – Леви и Лука Причард – Леви, Принц Димитрије, Принцеза Јелисавета, Принц Михајло, Принц Сергије и Принц Душан, заједно са Њ.Е. г-дином Томиславом Николићем, председником Србије, Њ.Е. г-дином Ивицом Дачићем, председником Владе, Њ.Е. г-дином Иваном Мркићем, министром спољних послова, Њ.Е. проф. др Славицом Ђукић – Дејановић, министром здравља, Њ.Е. г-дином Велимиром Илићем, министром грађевинарства и урбанизма, Њ.Е. г-дином Милорадом Додиком, председником Републике Српске, народним посланицима, представницима Војске Србије, великим бројем грађана Србије, Републике Српске и из иностранства, страних Краљевских породица, представницима дипломатског кора, одали су пошту Њиховим Величанствима Краљу Петру II, Краљици Александри и Краљици Марији, и Његовом Краљевском Височанству Краљевићу Андреју данас у Краљевском маузолеју на Опленцу.

Били су присутни и г-дин Дејвид Ендрјуз са супругом (син и снаха Њ.К.В.Принцезе Катарине), г-ђа Алисон Ендрјуз, (ћерка Њ.К.В.Принцезе Катарине) са својим синовима г-дином Николасом Гарфинкелом и г-дином Мајклом Гарфинкелом, и г-ђа Бети Румелиотис, сестра Њ.К.В.Принцезе Катарине.

Међу представницима Краљевских породица из иностранства били су присутни: Њихова Величанства Краљ Симеон и Краљица Маргарита од Бугарске, Њихова Величанства Краљ Константин и Краљица Ана Марија од Грчке, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследница Маргарита и Принц Раду од Румуније, Њихова Империјална и Краљевска Височанства Надвојвода Шандор и Надвојвоткиња Херта од Аустрије, Његово Височанство шеик Абдула Бин Хамад Ал Калифа од Бахреина, Њихова Краљевска Височанства Марграф и Марграфина од Бадена, Њихова Пресветла Височанства Принц Филип Еразмус и Принцеза Изабела од Лихтенштајна, Његово Краљевско Височанство Принц Мабандла Дламини од Свазиленда, Принцеза Ира фон Фирстенберг и Његово Пресветло Височанство Принц Пјер д’Аренберг.

Њ.Е. г-дин Мајкл Давенпорт, амбасадор Велике Британије и Њ.Е. г-ђа Мете Кјуел Нилсен, амбасадор Краљевине Данске присуствовали су служби у цркви.

Пре почетка церемоније Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар положио је круну Њ.В. Краља Петра И, Његово Краљевско Височанство Принц Филип скиптар и шар, а Његово Краљевско Височанство Принц Александар дијамантску сабљу на ковчег Њ.В. Краља Петра II.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, Њихова Високопреосвештенства Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије и дабробосански Г. Николај, Њихова Преосвештенства Епископ сремски Г. Василије, Епископ будимски Г. Лукијан, Епископ браничевски Г. Игњатије, Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије, Епископ yападноамери;ки Г. Максим, Епископ аустралијско – новозеландски Г. Иринеј, Епископ хвостански Г. Атанасије и Архимандрит Хиландара Методије служили су и присуствовали Светој Саборној Архијерејској Литургији.

После Литургије и Помена, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је рекао: „Уважени српски Краљевски доме, на челу са Његовим Краљевским Височанством Александром II, у светлости божанске силе и истине, данас смо сведоци исправљања једне велике историјске неправде, неправде људске која вапије на небу. Потомци Карађорђа, оца Србије, доживели су окупацију своје земље, били принуђени да напусте своју земљу вољену и да деценијама живе у туђини. Данас, када је испуњена животна жеља Краља Петра И, да његови потомци живе у својој земљи и са својим народом, и да почивају у храму Светог Ђорђа на Опленцу, дубоко верујемо да се данас радују душе Карађорђа, Кнеза Александра, Краља Петра Првог и Краља Александра Првог, што су после дугог и невољног странствовања дошли своме дому и своме народу. Ово је велики догађај за Краљевски дом Карађорђевића, на челу са Престолонаследником Александром. Око њихових светих гробова окупљаће се српска деца и српски народ и учиће се лекцији родољубља, како треба волети своју родну груду, свој народ, своју историју и своју културу."

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, син Њ.В. Краља Петра II и Краљице Александре, и унук Њ.В. Краљице Марије, одржао је дирљив говор:

„Окупили смо се данас да одамо последњу пошту и испратимо Краља Петра Другог, Краљицу Александру, Краљицу Марију и Краљевића Андреја − Карађорђевиће, чија је судбина кроз историју била тесно повезана са судбином целог народа, али и са настанком модерне српске државе. Њихови животи су одраз онога што се у то време догађало њиховом народу и њиховој отаџбини. Предуго је трајало њихово лутање, њихово изгнанство. Живели су и умирали на различитим странама света.А данас су овде, на Опленцу, међу својим Карађорђевићима и међу својим Србима.

За мене − као старешину Краљевског Дома и као Карађорђевог потомка − ово је велики дан. Тужан, али свечан. Пун емоција, пун личних успомена. Ово је историјски тренутак за Краљевску породицу, али и за цео српски народ и државу Србију.“

Њ.Е. г-дин Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије је рекао: „Овим је данас залепљен последњи део мозаика наше историје. Прошлост се не може изменити, али грешке се данас исправљају. Идеологија има много, али Србија је само једна. Зато је важно да српски народ у будућности буде јединствен. Живела Србија!“

Њ.Е. г-дин Томислав Николић, председник Србије је у свом обраћању истакао:

„Историја нашег народа поред славних дела, патриотизма, борбе за правду и истину бележи и сукобе. То је један од разлога што је наша држава позната по злехудој судбини. Више Срба је настрадало од српске него од окупаторске руке, и нека та чињеница остане за наук покољењима. Судбина самог Карађорђа, његових потомака и породице, представља сублимацију свих наших подела и несрећа. Ми више себи не можемо и не смемо да дозволимо поделе и неправду. Срби су од старих времена уздизали правду и праведност као највишу врлину. Зато ми данас на гробу вожда Карађорђа исправљамо страшну неправду. Чинимо још један корак ка јединству.“

 







 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****


С вером у Бога - За Краља и Отaчаство! With faith in God - For King and Homeland! / Victorian artwork

$
0
0
 

 
С вером у Бога - за Краља и Отaчаство!
 
With faith in God - for King and Homeland!
 
 
Source unknown at this time.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****


Drugi put o datumu Dražine smrti - Prvi osnovni sud u Beogradu 14. juna [2013] ponovo odlučuje o datumu kada je streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović / "Novosti" May 28, 2013

$
0
0
Novosti
E. R.
28. maj 2013. 20:44
May 28, 2013

Prvi osnovni sud u Beogradu 14. juna ponovo odlučuje o datumu kada je streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović


Dragoljub Draža Mihailović

PRVI osnovni sud u Beogradu 14. juna ponovo odlučuje o datumu kada je streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović. Advokati koji su tražili Čičinu rehabilitaciju opet će izložiti dokaze da je on streljan 17. jula, 1946, a ne 31, kako je sud nedavno presudio.

Punomoćnik udruženja građana i pojedinaca koji su zatražili da se Mihailoviću vrate čast i ugled, advokat Aleksandra Andrić, kaže da su sudu tokom postupka dostavljene zvanične odluke državnih organa iz kojih se jasno vidi da datum smrti ne može da bude onaj naveden u prvoj odluci.

- Dostavili smo odluku Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 16. jula 1946, u kojoj piše da je „odbijena molba za pomilovanje na smrt osuđenih izdajnika i ratnih zločinaca“ meću kojima je i Dragoljub Mihailović - kaže Andrićeva. - Zatim dopis kojim Prezidijum obaveštava ministarstvo pravosuđa da je odbijena njegova molba za pomilovanje i da se „upućuje na dalji postupak“, i dopis u kom Vrhovni sud FNRJ obavešatava ministarstvo unutrašnjih poslova da je „presuda izvršna i da se dostavlja sa molbom za zakoniti postupak“, odnosno da se izvrši smrtna kazna.





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Промоција књига Миле Михајловић одржана 23. Maj 2013 у Сремским Карловцима / Jovan Drndak Njegovic

$
0
0




Промоција књига Миле Михајловић
May 23, 2013
Jovan Drndak Njegovic

Промоција књига Миле Михајловић одржана [23. Maj 2013. године] у Сремским Карловцима, у Спомен библиотеци Карловачке славне српске гимназије. На промоцији су говорили историчари др Драго Његован и др Жарко Димић, а гост је био публициста Дане Ластавица. Програм је водио Срђан Илић, а драмски уметник Александар Матић је читао одломке из књига.

Историчар др Драго Његован се запитао како је могућа апсолутна замена теза фашизма и нацизма која још увек траје? Све негативно из Другог светског рата против кога се бори јесте фашизам. Из тога потичу "антифашистичке" организације, "антифашистичка" борба, "антифашистичка" омладина. Међутим, све те организације су на простору бивше Југославије створене после пада фашизма и капитулације Италије. У међувремену, не постоји нити једна организација која у свом називу има неко "антинацистички" обележје. Не постоји антинацистичко веће, антинацистички савез, антинацистички покрет омладине, ништа што би осудило нацизам, онај исти који је - за разлику од фашизма - имао концлогоре, логоре за масовна уништења, вршио етничка чишћења, геноцид и собом донео све страхоте Другог светског рата. Осим тога, др Његован је истакао да у НДХ народ није подигао устанак ни против фашиста - Италијана, ни против нациста - Немаца, већ против Хрвата усташа и усташког терора. Тиме је основно обележје устанка српског четника на Тромеђи општенародни устанак и заштита народа, не само од стране четника војводе Ђујића Момчила, већ и оних српских формација које су биле под италијанском командом. То није био устанак партизана, нити антифашиста, како се то касније приказивало. У њему није било ичега идеолошког. Једноставно, српски народ се дигао на оружје против усташа и НДХ - да би преживео. Значајно је приметио да тамо где је било четничких јединица, није било геноцида.

О претходне две књиге Миле Михајловић "Командир" и "1943 - Далмацијо, младости" говорио је др Жарко Димић, родом из Срба. Он је истакао истинитост описаних дешавања и судбину људи на просторима Тромеђе, где овакво једно сведочење често значи и једини запис о њиховим породицама. Приче и догађаји који су деценијама скривани, чак и од преживелих потомака због њихове личне безбедности, данас добијају потврду у документима и у архивској грађи коју су сачували Италијани у својим државним, војним и приватним архивама. Парадокс је тим већи зато што истину нису сачували Срби, већ Италијани, дошли да буду савезници Независној држави Хрватској, чиме документација постаје још драгоценија као сведочанство историје.

Са посебном пажњом пропраћено је сведочанство Данета Ластавице који је као 13-годишњи дечак преживео 21. новембар 1941. када су му усташе, на 12 метара удаљености, убили оца и породицу у родном селу Косињу, срез Перушић. Потресно сведочанство о несрећи српског народа кога су идеологије поделиле и тако омогућиле геноцид незапамћених размера, оставило је јак утисак на слушаоце. Касније, као одрастао човек, био је сведок још једног злочина над злочинима: "Након Бријунског пленума, угледам у својој радној средини како млади приправници СУП-а Госпић цепају та документа и пале их" - рекао је описујући послератно уништавање доказа о усташким злочинима баш од оних који је, те злочине и злочинце, требало да ухвате и приведу органима правде. Он подсећа и да су, након пленума на Брионима 1966. године, с високих државних функција у Хрватској поскидани Срби и постављени усташки синови. И од тада је почело уништавање архива о усташком геноциду над Србима.

Историјска истина је изузетно значајна јер, осим што онемогућава прекрајање историје, она врши превенцију новог злочина - закључила је Мила Михајловић. Исто тако, може да допринесе превазилажењу непремостиве удаљености страна. Под једним условом, условом искреног покајања оних који баштине злочин и поштеног односа према жртвама и њиховим потомцима. Битно је бити човек и хришћанин и то остати и онда када је то најтеже, рекла је Мила Михајловић.



Књиге Миле Михајловић можете поручити на jnjegovic@gmail.com



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Родослов Равне горе / "Политика" May 27, 2013

$
0
0
Политика
Мирјана Сретеновић
Oбјављено: 27.05.2013.
May 27, 2013
 
Кроз серијал „1941–1945” пратићемо и судбине просечних људи налик Таралићима, располућеној породици коју рат дели, дроби и уништава
 
Фотографија породице Таралић која ће се ускоро наћи на билбордима
(Фото Срђан Стевановић)
 
 
Неменикуће, под Космајем – Трошни дувар само што се не окруни у оџаклији куће испред које шминкерке војницима намештају камашне. У стварном животу, ова кућа је напуштена. Њени житељи су помрли, или као многи последњих деценија, побегли у град за лагоднијим животом. Пронашао ју је сценограф Драган Мићановић, обилазећи српска села, за потребе снимања драмске трилогије „1941–1945”, сценаристе и редитеља Радоша Бајића.

Ту је смештено домаћинство породице Таралић. Две куће од два брата. Глава породице деда Обрад Таралић оличење је чојства и части, а тумачи га Мирко Бабић. Он је Солунац, учесник битке на Кајмакчалану а три деценије после ове битке, осећа да је рат опет за вратом и сведок је да се покрај кућа његових синова Станоја и Светолика поново воде битке и промичу војници. Упадају у тор, хватају овце и козе и почињу да их кољу.

– Хватај јаре, оно неће много да се буни. Није битно да га ухватиш, битно је да буде активан кадар. Узнемири мало стадо, нису у позоришту. И слободно галамите! Људи снимише „Апокалипсу”, можемо и ми овај кадар – говори својој екипи редитељ Радош Бајић, који је у шатору сместио режијску опрему, а испомоћ му је Милан Булатовић, за којег каже да је један од најпознатијих помоћника редитеља у целој Југославији.

Протиче 102. дан снимања, чији се завршетак очекује почетком августа. Сунце је упекло и док је тако, снимаће се сцене екстеријера, и то најсавременијом „арифлекс” камером с дигиталном видео контролом слике. Иако се снима цео дан, редитељ екипи повремено даје „инјекцију” разних шала, а глумци прихватају и стварају добру атмосферу.

Више пута до сада Радош Бајић је напоменуо да овим серијалом од 10 једносатних епизода, које ће у новембру бити на програму Радио-телевизије Србије, нема намеру да тумачи нити кривотвори историју, дели етикете, исправља заблуде и криве Дрине, наглашавајући да је овде првенствено реч о играном програму, удаљеном од сваке политике. Писање сценарија, уз консултације са стручњацима из Института за савремену историју Србије, трајало је три и по године, а буџет за десет епизода износи милион и двеста хиљада евра. Дакле, велика друштвено одговорна прича у првом плану донеће теме патриотизма, слободољубивости, саборништва и идентитета српског народа, све оно што је прека потреба у било којем историјском периоду.

Кроз историографски оквир „Равне горе”, што је један део трилогије, нећемо пратити само равногорце и комунисте, већ и судбине просечних људи налик Таралићима, располућеној породици коју рат дели, дроби и уништава. Идеологија не пита за крв, раздвајајући браћу Таралиће. Један одлази у четнике, други у партизане. По српском усуду, браћа постају непријатељи...

Чека се снимање следећег кадра. Тонац га зауставља јер пролеће авион. Снимање се, иначе, прекидало и када сељаци у околини стружу дрва или кад се чује бука трактора. У том кадру појављује се 15-годишња Нина Мрђа у улози Радмиле, унуке Обрада Таралића. На сет је дошла с мајком, пошто се поштује правило да деца глумци на снимању буду у пратњи родитеља. Нини је све ово узбудљиво, изостаје из школе, али стиже све, предложена је за ђака генерације и првакиња је државе у теквондоу. Док јој помоћу лака за косу намештају фризуру, из позадине неко добацује да лак није постојао четрдесет прве...

– Желим и ја још мало пудера за мој официрски тен – надовезује се глумац Милош Ђорђевић, у улози потпоручника Павла Мешковића, чији је костим, као и за остатак војске, позајмљен из филмског студија „Барандов” из Прага, будући да их код нас није било довољно.

Како нам у паузи између кадрова каже Радош Бајић, серија ће подсетити да је српска породица вечито била на ветрометини историје која се циклично понавља, додајући да после балканских ратова наш народ већ 1941. поново мора да доказује своје право да у овој земљи, народски речено, слободно може да живи човек, блеји стока и певају славуји...

– Таралићи нису историјске личности, они припадају ауторској имагинацији, као људи из народа који трпе последице глобалних историјских догађаја. До шестог априла 1941. Таралићи су сложна породица, са традиционалним митским српским кошкањима. У ратном периоду они ће драстично трпети последице губитка слободе, потпуне несигурности, несналажења и безнађа. Овом серијом вратићемо у средиште породичне вредности и достојанственост, јер ћемо само тако као народ опстати и у наредним временима – сматра Радош Бајић, који је у овој, као и у претходној серији „Село гори а баба се чешља”, у аутентичном амбијенту верно овековечио добродушног српског сељака којег малограђански дух неретко исмева и потцењује.

Његови Таралићи чак и не знају да је рат почео. Сазнају то тако што авион надлети село и баци плакате да почиње напад „Шваба”.

– У контексту ужасних идеолошких подела и свести да се морамо борити за слободу, испричаћемо причу кроз пример черечења српске породице и њиховог потпуног разлаза, будући да се појавио неки нови свет који пружа пипке и на нашем простору. Све се то понавља и данас, када разноразним условима моћне државе уцењују оне мале – наглашава Бајић и објашњава да му је намера била да огледалу изложи најлепше лице српског народа, без улепшавања.

Снимање на Космају прекида пљусак, а за то време филмска екипа под шатором руча мусаку. Сељани из околних кућа испраћају нас с речима да не брину за кишу јер имају противградне ракете које су им послужиле и за испаљивање на непријатељске авионе за време бомбардовања 1999. године.


Глумачка екипа

У серији играју Драган Бјелогрлић, Лазар Ристовски, Небојша Глоговац, Ирфан Менсур, Милорад Мандић, Радко Полич, Ненад Јездић, Радослав Миленковић, Слободан Нинковић, Марко Баћовић, Мирко Бабић, Стојан Ђорђевић, Игор Ђорђевић, Љиљана Стјепановић, Олга Одановић, Јелена Иванишевић, Јелена Жигон, Бранислав Томашевић, Александар Ђурица, Феђа Стојановић ... Екипа овог амбициозног пројекта броји 80 глумаца, више од 100 статиста и 100 филмских радника (сценски мајстори, расветљивачи, оружари, каскадери, кетеринг...).


Мирјана Сретеновић
Oбјављено: 27.05.2013.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rodoslov-Ravne-gore.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com


*****


HALYARD MISSION - Documentary Film Promo

$
0
0

Aleksandra's Note: Hoping that this Halyard Mission documentary will indeed come to fruition. The film promo by "EAI Production" is from the spring of 2012, a year ago. Thankfully, Milton Friend, Curtis Diles, Robert Bob Wilson, and Carl Walpusk, four World War II American veterans who lived this incredible story, are still with us. A number of those participants seen in this documentary are now gone - Arthur "Jibby" Jibilian, Major George Vujnovich...but it is through films such as this that future generations will have the opportunity to come to know these good men and their grand true story - a story for the ages.

Sincerely,

Aleksandra Rebic


*****

Posted on You Tube by "EAI PRODUCTION"





http://youtu.be/p6pGVO7kooQ



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

TIME TO CONFRONT CROATIA'S HIDDEN HOLOCAUST / "The Jerusalem Post" May 30, 2013

$
0
0
The Jerusalem Post
Michael Freund
May 30, 2013

Ultimately, the Ustashe murdered more than 30,000 Jews, or 75 percent of the country’ [Croatia's] prewar Jewish community.

Photo by: (Reuters)

Just over a month from now, on July 1, a historic event will take place in the heart of Europe, when the EU welcomes Croatia as its 28th member state.

The move will mark the culmination of a grueling decade long process, one in which the former Yugoslav republic had to implement widespread changes in a number of fields – ranging from intellectual property law to the free movement of capital – to bring itself in line with accepted EU practice.

But however much the Balkan state may have tweaked its legal system and upgraded its food safety and environmental protection standards, there is one thing Croatia has demonstrably failed to do: come to terms with its disgraceful record of mass murder during World War II.

Most of us are aware of camps such as Birkenau, Dachau, Treblinka and Bergen-Belsen, where the Germans and their henchmen systematically slaughtered millions of innocents.

But how many of us have heard of Jasenovac or the horrors that were perpetrated there by Croatian fascists? Known as “the Auschwitz of the Balkans,” it was the largest of a network of camps established by the independent state of Croatia, which the Nazis set up on April 10, 1941.

Hitler assigned the task of ruling Croatia to Ante Pavelic, head of the fascist Ustashe movement, which vowed to rid the country of Serbs, Jews and other minorities.

Following in the Germans’ footsteps, Pavelic passed racial laws against the Jews, imposed restrictions on their freedom of movement and banned them from various professions.

Ultimately, the Ustashe murdered more than 30,000 Jews, or 75 percent of the country’s prewar Jewish community.

But it was the two million Serbs then living in Croatia who were the primary targets of Pavelic and his quislings.

With a bloodlust rivaled only by that of their Nazi patrons, the Ustashe set about the task of “cleansing” Croatian soil by torching Serb villages, beheading priests and herding Serbian worshipers into Orthodox churches before setting them alight. Over 200,000 Serbs were forcibly converted to Catholicism, with the active help and encouragement of the Archbishop of Zagreb, Aloysius Stepinac.

But it was at the Jasenovac camp that the Croats unleashed their most bestial cruelty, by many accounts killing at least several hundred thousand people in an orgy of indescribable savagery.

Jasenovac had no gas chambers or murder machines, so each killing had to be carried out the old-fashioned way: with knives, bars, axes or even hammers.

If Auschwitz was the epitome of mechanized murder, Jasenovac was the embodiment of manually orchestrated massacre.

In an interview that appeared earlier this month in the Serbian newspaper Politika, Jasa Almuli, a 95-year old author and journalist who previously served as president of the Belgrade Jewish community, described Jasenovac as “barbaric,” saying that “the murders were predominantly carried out manually.”

“Very seldom did they use bullets,” he said, “because they believed the victims ‘didn’t merit it.’” Almuli went on to describe some of the Ustashe’s methods, which included cutting out the eyes of their victims and slitting their throats, throwing live prisoners into brick furnaces and poisoning children.

The Ustashe even employed a special knife they called a “Srbosjek”, or “Serb-cutter,” to slaughter as many Serbs as possible.

There are numerous detailed accounts of the malevolence that was perpetrated at the camp. Eduard Sajer, a Jew from southeastern Bosnia and Herzegovina, was imprisoned in Jasenovac in November 1941. His parents and four of his five siblings were murdered there, and in an interview for the US Holocaust Memorial Museum, he recounted some of the Ustashe’s chilling practices, which included the use of blowtorches and welding rods for torturing inmates.

Sajer also described how his younger brother was bludgeoned to death by Croatian guards with a sledgehammer before his own eyes, and how he watched in horror as a group of Jews from Sarajevo were burned alive.

After the war and the establishment of Communist Yugoslavia, the camp was bulldozed and Yugoslav leader Josip Broz Tito sought to suppress the story of Jasenovac because he didn’t want it getting in the way of creating a new Yugoslav identity.

As a result, Croats were not forced to come to terms with their past or their dark deeds, a reality that continued even after the demise of Yugoslavia and Croatian independence.

Indeed, even though Croatian leaders have traveled to Jerusalem to offer words of apology at the Knesset, the legacy of the Ustashe remains very much alive and even admired among some Croats.

For example, a year and a half ago, in December 2011, large memorial masses were held in two Catholic churches in the Croatian cities of Zagreb and Split for Ustashe leader Pavelic, despite the fact that he was responsible for the deaths of hundreds of thousands of innocent people.

Can you imagine a similar event taking place in Rome for Mussolini or in Berlin for Hitler? One of the most popular musical groups in Croatia, the Thompson rock band, has drawn tens of thousands to its concerts, where many young people have come proudly dressed in Ustashe uniforms. The band has also included Ustashe slogans in some of its songs, and has even sung lyrics calling for the elimination of Serbs.

A key part of the problem lies in the fact that the memorial museum erected by Croatia at the Jasenovac site seems to have been deliberately designed to obfuscate the true nature of what took place there.

According to Dr. Efraim Zuroff of the Simon Wiesenthal Center, the exhibition at Jasenovac is an “educational disaster.” He says that it “speaks of the Ustashe without explaining who they are or even what their ideology was,” and that it does not even contain any photos of the Ustashe commanders of the camp or those who perpetrated the mass murder.

“If they don’t teach properly about what the Ustashe did at Jasenovac,” Zuroff told me, “one can only imagine what they are teaching in the schools in Croatia.”

A few weeks ago, a former board member of the Jasenovac museum also raised serious concerns about the nature of the exhibition. In a letter addressed to foreign ambassadors in Zagreb, Julija Kos said that the museum display presented a false image of what took place, calling it “blurred” and “systematic in avoiding a clear presentation of the information.” For over seven years, Kos wrote, she had “persistently pleaded with high government officials to do something to fix the problem,” but they had refused.

With Croatia marching forward into the arms of Europe, now is the time to compel Zagreb to confront its sinister past. History and its lessons cannot and must not be squelched, regardless of whether it is politically convenient.

The Croatian authorities need to drastically revise the memorial at Jasenovac and stop hiding behind blurry language. Bans should be imposed on holding memorial services for Ustashe officials, and Holocaust education should be made a priority in Croatia’s schools.

At a time of rising extremism and anti-Semitism across the continent, it is essential that Croatia’s hidden Holocaust, as embodied at Jasenovac, not be shunted aside.

Europe is still in a position to make these demands, and it should not shy away from doing so.

That is the least they can do in memory of the hundreds of thousands of innocent Jews, Serbs, Gypsies and others who were slaughtered there.





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****


"Crossing the Korana" / "Prelaz Preko Korane" / Dinara Chetnik Division 1944 / Dinarska četnička divizija

$
0
0

"Crossing the Korana" 1944 drawing by Drasko Prostran
"Prelaz Preko Korane"
Chetnik Memorial Hall, Schererville (Crown Point), Indiana U.S.A.
Photo by Aleksandra Rebic May 19, 2013 
 
 
"Crossing the Korana" 1944 drawing by Drasko Prostran
"Prelaz Preko Korane"
Chetnik Memorial Hall, Schererville (Crown Point), Indiana U.S.A.
Photo by Aleksandra Rebic May 19, 2013
 
 
*****
 
 
By: Vera Dragisich 

This drawing of Chetniks "Crossing the Korana” was done by DCD [Dinara Chetnik Division] Chetnik Drasko Prostran - It shows the Chetniks and the women and children refugees forming a human chain in order to cross the frigid and dangerous Korana River on their way to freedom.

This was one of the most significant battles fought by the Dinara Chetnik Division, which occurred at the village of Padjane in Dalmatia. On the night between December 2nd and 3rd 1944 Voyvoda Momcilo Djujich led his greatly outnumbered men against the much better armed communist Partisan army. With immense casualties and numerous wounded, which included Vojvoda, the Chetniks crushed the communist blockade that had been set up in Padjane. This battle was immensely significant since once the communist blockade was broken, the Dinara Chetnik Division never looked back as the surviving Chetniks and thousands of Serbian refugees made their way out of communist Yugoslavia toward freedom. This arduous trek over the rocky Lika terrain during the brutal winter months that began on December 3, 1945 and ended (in one sense) in Palmanova, Italy on St. George’s Day, May 6, 1945 is in many ways the Krajina Serbs “Trail of Tears”. The trek began with the Tromedja Chetniks, but along the way many more Chetniks and Serbian refugees joined the column. The trail not only included numerous battles with the remaining [Croatian] Ustashe and the “conquering” communists, who at this point had support from the Allies, but it also included the dangerous crossing of the Korana River. The Korana’s frigid, swift waters carried away men and women despite having formed a human chain in order to secure a way across. The trail continued through the Mala Kapala mountain range into the Gacka Valley toward the Adriatic Coast and then up into Slovenia, where crossing the Soca River provided yet another difficult obstacle. Once the bridge over the Soca was blown up behind them, stopping the advancing Communist army, the Dinara Chetnik Division was able to reach Italy and the Allies. The Allies promptly disarmed the Chetniks, who had fought tirelessly for the Allied cause, and divided up the Serbs into Displaced Persons camps. As inhumane and unjust as the DP camps were, they were better than the alternative of being sent back to certain death at the hands of the communists, and this fate did befall many Serbian Chetniks. Voyvoda Djujich, with his negotiating skills, convinced the Allies, that since they were not permitting the Chetniks to go back and fight the communists, to at the very least allow them into exile. For this, Voyvoda’s men owed him the gratitude of their lives and they never forgot it. Voyvoda and these same men, later dispersed throughout the world, never forgot the debt of gratitude that they owed their brothers-in-arms, who had fallen at Padjane thereby giving their surviving brothers a chance to rebuild their lives in exile. It is important to remember that, against Geneva Convention standards, the Godless communists never provided marked graves for our Chetniks fallen at Padjane, so that to this day no one knows what happened to the bodies of these men. Another tragedy that befell the Dinara Chetnik Division occurred when the Ustashe intercepted a trainload of wounded Chetniks bound for Slovenia in the village of Kostajnica. Again, against the Geneva Convention, and more importantly, against common human decency, the Ustashe murdered these defenseless Serbs.

In those final, fateful days of WW II, the Dinara Chetnik Division lost many of their brave Serbian brothers, which they have continued to remember and which we, the generation of Serbs born in free lands, must also continue to remember, since without their heroic sacrifices, none of us would be here today.



Vera Dragisich
Movement of Serbian Chetniks Ravne Gore



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

New Portrait of General Draza Mihailovich - By Zivojin Petrovic 2013

$
0
0
 
 
Portrait of General Draza Mihailovich
 
By
 
Zivojin Petrovic
2013
 
 
This portrait hangs in
the Serbian Orthodox Church of St. Petka
in San Marcos, California
which was Voyvoda Momchilo Djujich's church.
 
 
Thank you to Michael G. Papich for
sharing this striking new portrait of
General Mihailovich.
 
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me atravnagora@hotmail.com
 
 
***** 

Предлог за укључивање Њ.К.В. Александра друог Карађорђевића у процес рехабилитацију генерала Михаиловића 2013

$
0
0
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
УЗУН-МИРКОВА 3а
11 000 БЕОГРАД
ТЕЛ: 062 120 90 36



Предлог за укључивање Њ.К.В. Александра друог Карађорђевића у процес рехабилитацију генерала Михаиловић

Српски либерални савет са посебним задовољством је поздравио повратак посмртних остатака чланаова породице Карађорђевић у Себију а посебно достојанствену сахрану Краља Петра II на Опленцу.

Cматрамо да је дошао тренутак да се Њ.К.В. Престолонаследник Александар одлучније ангажује на рехабилитацији генерала Михаиловића, начелника штаба Врховне команде Југословенске војске под командом његовог оца.
 
Стога предлажемо:
 
1.Да се под покровитељством Престолонаследника а у сардњи са научним институцијама организује научни скуп под радним називом „Југословенска војска у антифашистичкој борби и грађанском рату 1941-1945“ где би се уз учешће научних радника и публициста осветлиле из идеолошких разлога „затамњене“ странице Другог светског рата на просторима Краљевине Југославије.
 
2.Да се Њ.К.В. Александар заложи код државних органа да се процес рехабилитације генерала Михаиловића приведе крају у складу са законом и у роковима који одговарају значају овог процеса.
 
3.Да се по окончању процеса рехабилитације под покровитељством Њ.К.В. Александра у Београду формира посебан „Институт за проучавање историје Равногорског покрета и Југословенске краљевске војске 1918-1945“ који би:
 
- У оквиру научно-истраживачке секције подржавао и делимично финансирао рад на изучавању историје Другог светског рата
 
- У оквиру архивистичке секције прикупљао дигитализована документа из архива на територији Србије и из иностранства који су од значаја за историју Равногорског покрета и Југословенске краљевске војске. Поред тога у оквиру ове секције би се прикупљала и поклоњена документа и писана оставштина личности од значаја за Равногорски покрет и ЈКВ.
 
- У оквиру библиотеке прикупљао сва писана издања у Србији и из иностранства о догађајима на просторима Краљевине Југославије од 1918-1945.године, а посебно она која се односе на период од 1941-1945.године.
 
 
Уколико држава не подржи ову иницијативу рад Института би требало финансирати из средстава донација оних организација у свету које изучавају тоталитарне режиме у источној и централној европи.

Уколико у нашим предлозима препознате идеје које су од заједничког интереса Српски либерални савет је спреман да се ангажује на њиховом спровођењу у дело.
 
 
С поштовањем
 
Генерални секретар
Александар Б. Недић
2013


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****
 

"SERBIA: FACES AND PLACES" generously donated to the guests of the Karageorgevich State Funeral/Memorial Service by American Serbs Bill Dorich and Vladeta Rajic

$
0
0





 From:

Britić - The British Serb magazine

June 3, 2013


U.S. Serb gift to Royal mourners


The reburial of King Peter II Karageorgevich and other royals at Oplenac on Sunday, May 26, 2013 was a state occasion attended by both domestic dignitaries and international officials. In an appropriate initiative to leave a positive impression of the Serbian nation on foreign guests, the Royal Family requested 500 copies of the book Serbia: Faces & Places written by American Serbs Val Rajic and William Dorich who donated the books for the event. They were presented as a hostess gift to VIPs at Saturday night’s banquet.

Britić reviewed
Serbia: Faces & Places
last year, and it is now available
for the iPad for just $4.99.
You can see a preview of the book atwww.serbiafacesandplaces.com
and click on “see inside.”


*****



The book can now be downloaded on
Apple iTunes for iPad
for a lower price (and shipping cost!) of just $4.99. That’s 272 pages of beautiful photographs and insightful observation - a must for anyone wanting to learn more about Serbia today.

Download from:

http://itunes.apple.com/us/book/serbia-faces-places/id529661980?mt=11&ls=1



Of course, the book is still available for $15 from www.serbiafacesandplaces.com







*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

“...блажени они који не видеше а вероваше” / “Стрељање историје”: Сведочанство које није ‘једна од књига’! / Часлав М. Дамјановић

$
0
0

“...блажени они

који не видеше

а вероваше”.



 
“Стрељање историје”:

Сведочанство које није ‘једна од књига’!


Макдауелова књига “Стрељање историје” забрањена је у доба које се из историјске и моралне перспективе данас може дефинисати једино као “Добa забрањене Истине”! Забраном Истине Победе Другог светског рата озваничена је странпутица наметања илузије Лажи, не само као изопачење суштине људског живота, већ чак још и више као изопачење људске Духовности, и самим тим људског Духа! Озваниченим изопачењем у ропство – плански, систематично и вишеслојно наметнуте су комплексне илузије које ефикасно воде општем срозавању људске овоземаљске егзистенције као такве: Без Духовне снаге човек је претворен у покорно биће којим се лако манипулише.

И иако следећа формулација може изгледати претерана – ипак: зачетак Издаје Победе Запад је започео издајом Равне Горе и Срба у Другом светском рату и устоличењем Јосипа Броза за једног од лажних победника рата – поставивши га на власт над послератном Југославијом. Међутим, и ратни и послератни поступци доказују да формулација није препотентна – јер је данас непобитно да расизам мржње спроводи јавни Холокауст над Србијом и Србима!

Циљ Здружене завере, до недавно називан “ломљење кичме Србији”, данас преформулисан у “коначно решење” такозваног “српског питања” – доказује да је расистички циљ Мржње – непромењен:

Циљ Мржње је Истребљење Српске Нације!

Тај злочиначки циљ неразлучиво је скопчан са покушајем ликвидације Православља – која је управо покушај ликвидација Веровања у Бога... па према томе, и покушај ликвидације Морала као таквог!

Целокупан поступак, који је буквално сатанистички, дело је закулисних снага активираних још од Првог светског рата – а највероватније још од покушаја “Латина” да спрече будућност Српског Светосавља... а највероватније започет је Распећем Исуса Христа! Зато термин “сатанистички” није употребљен симболично – већ буквално! Генерације закулисних снага делују здружено кроз читав овај дуги период, и благодарећи систематском забрањивању Истине и Правде и подмуклом изопачавању истих, те снаге све успешније замајавају све трошнији људски ум да се улудо споречкава око набачених му лажних мамаца – уместо да схвати да је жртва Здружене Завере која несметано обавља свој паклени план. Међутим, иако Макдауел у својој књизи не залази ни у верску нити религиозну проблематику, и иако се држи стриктно конкретних и непобитних историјских чињеница – ипак... осим чињенице да је његова књига забрањена у освит Доба забрањене Истине – важно је истаћи да је књига забрањена зато што јесте Истина – а и због тога јер би као таква – али и као дело таквог ауторитета какав је Макдауел – наравно да је била знана у то време – свакако знатно пореметила, па можда чак и онемогућила и зачетак и развој Странпутице наметнуте будућуности људског битисања.

Закулисне снаге које називам “здруженом завером”, Макдауел назива – бар како је преведено на српски – “утицајем непознатих особа” – у које су Черчил и Рузвелт имали више поверења него у тачност ратних извештаја са терена, у логику рата, и у моралне добробити будућности човечанства и цивилизацијског моралног устројства... или... можда зато што су били послушни тим “непознатим особама”, или чак... можда под њиховом контролом! Ове претпоставке су моје, јер Макдауел само предпоставља да су “непознати” највероватније били – једино “инфилтрирани” “левичарски елементи”. Међутим, врло је чудно и исувише симптоматично колико тенеденциозно и упорно приликом обраде свих разних тематика које обрађује у књизи – Макдауел увек поново и поново истиче утицај “непознатих”!?! Баш зато, пре него се истакне безпоговорна важност Макдауеловог Сведочанства историјских чињеница којима он документује Истину о Равној Гори – и такође о издајству Равне Гора и Србије од стране Запада; и осим чињеница којима докуметује лаж ратне “славе” па чак и негира “активно учешће” Броза у рату против Нацизма – а пошто су све ове чињенице неопозиве за Ослобођење нашег схватања – управо окретању леђа наметнутим лажима и тоталном преображају нашег схватања заснованог на Истини – потребно је из перспективе коначно Ослобођене Истине – истаћи и неке друге кључне елементе:

Када и зашто је забрањена Макдаулеова књига – Ко је забранио – Ко је написао – И чињеница да је Макдауелово откриће знано у избеглиштву још од завршетка рата...

Када и зашто је забрањена Макдаулеова књига?

Три смртне ране Истини!

Потпуни одговор би наравно захтевао навођење огромног броја обмањивачких и злочиначких догодовштина и фатаморгана, али... покушаћу да прво сажмем шта се догађало у доба када је књига била забрањена!

Генерал Донован је – по свему изгледа уз Рузвелтову сагласност – послао Макдауела на Равну Гору – после – после званичног прекида односа Западних савезника са Равном Гором. Тито је одмах протестовао и Черчил је наравно брже-боље покушао да утиче на Рузвелта да нареди Макдауелу да одмах напусти Дражу и да се или врати на савезничку или пребаци на Титову територију! Макдауел је то одбио дипломатским изговорима. Зато је Тито чак убацио своје агенте, заправо своје убице, који су на окупираној територији заједно са немачким казненим трупама – гонили Михаиловића и Макдауела! Ухваћени српски сељаци су мучени и убијани, српска села спаљивана... али, као што Српски Народ није одао место скривања нити стазе пребацивања на Равну Гору ни за једног америчког авијатичара – тако је и сада, уз цену жртава, одбио да Титовим и немачким убицама ода правце Чичиног кретања.

Важно је посебно истаћи да се све ово догађало током и након америчког суровог бомбардовања Београда и Србије! Та занемарена чињеница је доказ да је Америка издала Србију – али да Срби – нису издали Американце!

После повратка америчких авијатичара у Америку – благодарећи евакуацији операције “Подигач” (Halyard, конопац којим се диже једро) – код нас познате као Дражино спасавање америчких авијатичара са Прањана – у САД су сакривени од јавности извештаји спасених авијатичара њиховим командама (debriefing).

Тим сакривањем нанесена је прва смртна рана Истини!

Међутим, спасени авијатичари су, осим разговора са највишим америчким војним чиновима, и најистакнутијим политичарима, конгресменима и јавним радницима... и приватно, и као званично Удружење спашених авијатичара, и као чланови Удружења ветерана – неуморно захтевали од америчке Владе, Конгреса, Државног секретаријата, Пентагона, јавног мњења... подизање званичног америчког Споменика Захвалности Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Српском Народу – и то на федералном земљишту! Своје захтеве су демонстрирали широм САД у градовима и америчким државама из којих потичу а поготово сви заједно у Вашингтону и Њујорку – откривајући Истину о Равној Гори и Српском Народу и истовремено откривајући лажи које су државни органи наметали о Јосипу Брозу! Њихова громадна и немуморна активност довела је са једне стране до великог раскорака америчке јавности са званичном политиком америчког Државног секретаријата и Пентагона, па чак и до раслојавања многих званичника званичне политике – и са друге стране, не само у америчким ветеранским организацијама већ и у свим сферама америчке јавности, па чак и у добром делу медија – до великог омасовљења сазнања ко је ко на Балкану: другим речима коликo су Титови ратни подухвати измишљотине – а колико је Дражина ратна активност стварна... из чега се у свим слојевима рађала велика искрена љубав према Српском Народу.

Како се рат завршио, и поготово када је КНОЈ ухватио Дражу Михаиловића и обзнанио да ће он “бити осуђен на смрт после суђења” – кампања спасених авијатичара, сада већ прерасла у свеамеричку активност јавних политичких и културних слојева САД, и виших војних и конгресних ешалона – резултирала је жестоким демонстрацијама и бројним захтевимаа Државном секретаријату да америчким ветеранима спасенима са Прањана, и војним стручњацима директно упознатим са ситуацијом на терену током рата, и најврснијим правницима – дозволи да иду у Београд као сведоци за Дражу Михаиловића и као његова правна одбрана!

Државни секретаријат је забранио и сведоцима и одбрани да иду у Београд!

Том забраном нанесена је друга смртна рана Истини!

Као противудар одржан је Процес за поштено суђење Дражи Михаиловићу (The Committee for Fair Trial for Draja Mihailovich)! Сходно Извештају Истражне комисије (Report of Commission of Inquiry), Процес је одржан у дане 11, 13, 14, 15, 16, 17, и 18 маја, 1946. године, на Лексингтон Авенији број 901, на Манхатану у граду Њујорку, држава Њујорк – паралелно са Титовим јавним линчом Драже у Београду!

Бескрајна је листа најпознатијих Американаца тога доба који су или активно учествовали на овом Процесу или га активно подржавали!

Записници, извештаји и документације са овог јединственог Процеса су једина објективна, праведана и правно-веродостојна документација Истине о Равној Гори!

Ауторитет стручне провере неприкосновеости истинитости докумената био је на највишем могућем нивоу јер су процесом руководили најчувенији амерички правни и војни ауторитети тог времена! Међу извештајима најуторитативнијих војних, обавештајних, политичких и правних стручњака био је наравно и исрцпан и врло детаљан Мекдауелов извештај.

Наравно, као сакривање debriefings спашених авијатичара, и као забрана сведоцима и правној одбрани да оде у Београд – и овај јединствени Процес пресудан за Правду и Истину – сакривен је и од америчке јавности, и од Историје, и од окупиране и окрвављене Србије.

Била је то трећа смртна рана нанесена Истини!

Титове власти су захтевале од америчког Државног секретаријата да се Макдауел осуди на смрт... И наравно – Макдауел је смењен... Генерал Донован такође... Макдауелова књига забрањена... Дража убијен...

...растрганом... чак му је и гроб незнан: Истина је покопана да јој се ни гроба не зна! Па ипак...

...преживело је много и Американаца и Савезника који су знали истину! И иако су многи од њих били под заклетвом као активни војни обавештајци, и упркос што су били на такозваној погрешној страни лажне controversy – коју је Државни секретаријат лансирао као некакву историјску “несугласицу” – а уствари као немушт изговор за подржавање Титовог режима – ипак... много поштовалаца Истине је преживело и остали су јој верно Сведочанство до последњег даха...

Једно од тих Сведочанстава Истине је Макдаулеов рукопис његове забрањене књиге “Стрељање историје” – забрањене зато да би се спречило да Истина икада изађе на видело!

Србија смлављена у неопојани Крст!

Док се све ово догађало у САД – Титова Југославија је била затворена!

И споља и изнутра!

Од давних уништења европске цивилизације од варварских Хуна и Гота, и доцније од Крсташа, Рима, Нацизма... таквог уништења, таквог злочиначког масовног убиства, такве ликвидације Моралних Вредности није било све до оног које је над Србијом спровео Титоизам! Под етикетом некакве лажне револуције, у име некаквих лажних ратних победа и непостојећих ратних заслуга, под етикетом некаквих лажних оптужби сарадње са окупатором...Тито – злочиначки сарадник са окупатором – наставио је усташки злочин: Србија је претворена у огроман Крст...

...и чак и Крст бејаше забрањен!

Зато је Србија – коју су Савезници предали Титу на уништење – била затворена и споља и изнутра!

Зато да се не сазна овај масовни злочин над Истином и Правдом – усред Европе! Зато да и Европа и Америка, док су славиле Победу... не схвате да су – убијањем најдрагоценијег савезника – Срба – огрезле у крв и да су даље од Победе него када је рат почео!

Тек много доцније након масовног геноцида над Србијом – комунистички терор је исконструисане лажне обмане: Лажно братство-јединство, лажне офанзиве, лажне партизанске победе, лажни антифашизам, лажне ратне епопеје... попут Ајзенштајнових филмова који су мајсторски сакрили злочиначко деформисање Руске револуције у Бољшевичку револуцију за ликвидације Руса и Руске државе – ужас геноцида над Србијом био је прикривен филмовима лажних епопеја Вељка Булајића који су величали... фатаморгане!

Труманово одликовање Дражи Михаиловићу за пресудан допринос Равне Горе Победи у Другом светском рату – Државни секретаријат је годинама после рата сакривао од Америке и света! Конгресмен Ед Дарвински, пољског порекла, успео је да то одликовање отме из амбиса Државног секретаријата и да га јавно објави у САД... Наставак Дарвинсковог Доброг дела преузео је на себе конгресмен Филип Крејн...

Иако су старије генерације умирале... млађе генерације нису попуштале!

Тек деценијама доцније и Србија је сазнала о одликовању... али, тада је Мржња већ успела да промени генерације и у Америци и у Србији – успела је да одучи Американце од родољубља а Србе од Српства, да одучи свет од Истине, да затупи Морал цивилизације наметнутим изопачењем... да преваспита свет да препричава лажи, да се бави искључиво тривијалним... да се споречкава и замлаћује око тривијалности лажних тумачења...

И онда...

...а то је данас:

На сцену стиже забрањена Макдауелова књига!

На сцену стиже Сведочанство Истине!

Сведочанство написано нам од покојног али најауторитетнијег стручњака!

Овакав одговор на питање – Ко је забранио! – иако сажет и фокусиран на амерички Државни секретаријат – јесте злодело антисрпске Мржње Здружене Завере – “непознатих” како каже Макдауел – али свакако здружених свих закулисних диригената Другог светског рата! То је, међутим, посебна тема... за ово излагање много су акутнији одговори на питања – Ко је написао! – и – Шта ово Сведочанство значи за нас!

Ко је написао!

Писац забрањене књиге “Стрељање историје”, Роберт Макдауел, није никакав пророк нити светац. Напротив, представник је старе генерације која је живела родољубљем и вредностима моралних врлина, чијим су умовима господарили Слобода и Правда. Као такав, он је био у стању да се издигне изнад политичких припадности и идеолошких опредељења, и вођен урођеним хуманизмом, иако се стиче осећај да религиозно није био нарочито изграђен – ипак... био је доследо одан препознавању Добра и супротстављања Злу! И као такав, бивајући на позицији једног од најближих сарадника генерала Донована, који је командовао америчком ратном организацијом ОСС (OSS, Office of Strategic Services, амерички “Уред за стратешке задатке” у Другом светском рату), који је током рата организовао позадински отпор на територијама окупираним од Нациста и њихових савезника, и који је такође током био рата једина америчка шпијунска и обавештајна организација – био је аналитичар пред чију су громадну интелигенцију стизали сви обавештајни податци и све тајне које су утицале на развој општих и локалних ратних ситуација. И хвала Богу био је способан да овај огроман материјал сагледа и процени објективно, поштено, и без предрасуда... па чак и толико објективно да није подлегао чак ни савезничким утицајима који су умногоме, а поготово од средине 1943. године били све подређенију све снажнијој тенденцији извитоперавања у фатаморгане измишљене од стране Здружене Завере и њених притајених злонамера за будућност послератног света.

Као такав, и као човек и као стручњак – иако нам Макдауелова независност, обавештеност, стручност – и изнад свега његова објективност – стижу са задоцњењем – оне као такве – јесу непобитно:

Сведочанство Истине:

Оптужбе против Драже Михаиловића и Равне Горе су лаж!

Дража се активно борио у рату против Нацизма – од првог до последњег дана рата!

Тито се није активно борио у рату против Нацизма – од првог до последњег дана рата!

Није постојао никакав “период” Дражине “неактивности” током читавог рата!

Титова ратна неактивност постојала је током читавог рата!

Дража није сарађивао са окупаторима и сарадницима окупатора!

Тито јесте сарађивао и са окупаторима и са сарадницима окупатора!

Равна Гора јесте била један од пресудних чинилаца за Победу у Другом светском рату!

Тито – изузев два напада на немачке снаге – и то ради “доказа” реклами Запада да је Тито некакав “маршал” који се наводно бори – Титове такозване офанзиве биле су најобичнија “бежања” са једне на другу територију – и то потпуно неважних за Нацисте – али потпуно неважних и за ратна дејства – али... биле су баш као такве – као неважне – безбедна склоништа за одржавање титоистичког “револуционарног језгра”, за убијање ближњих, и за рекламерско пропгандирање назови “ослобођених територија”.

Према томе – пошто су све ове измишљотине баш оне кључне оптужбе на којима је заснована енглеско-америчко-партизанска оптужба – оптужбе против Равне Горе – су лажне!Труманово одликовање Дражи (посмртно) јесте била и захвалност за спасене америчке ваздухопловце – али је изнад свега – и више од свега – било одликовање због тога што су Дража, Равна Гора и Равногорска Србија били пресудан чинилац – и пресудан Савезник – за Победу над Нацизмом у Другом светском рату!

То је одговор на питање: Која Истина? Она Истина која је “стрељана”!

Понуду Макдауела, и на самом крају понуду Ника Лалића – да га еваукишу у иностранство и спасу од партизанског злочина – Чича Дража је одбио – јер није хтео да напусти нити своју Отаџбину нити свој Српски Народ!

И Истина Равне Горе, и Савезничка издаја Равне Горе, и гротескне лажи о Титу... које данас у потпуности открива Макдауелова документација – чији је манускрипт хвала Господу сачувао и објавио Г. Мића Раденковић – мора се поново истаћи – била је позната већ од раних педесетих Националном избеглиштву – а такође, била је позната, и то чак много подробније, и америчком Државном секретаријату и енглеском Министарству спољних послова, и њиховим обавештајним службама – а такође и свим закулисним учесницима Завере Мржње који су деловали – и који и данас настављају да расистички делају... на истребљењу Срба као Нације!

Шта значи Сведочанство Истине!

Далекосежност ове чињеница одражава се пре свега у шокантној чињеници да је Истина у толикој мери супротна од лажи која нам је наметнута – и на коју смо се нажалост и ми и свет толико навикли... да се причињава као да је живот без те Лажи немогућ! Ова шокантност ставља читав свет – али пре свега нас Србе – пред такорећи немогућ задатак: Наша српска стварност – и стварност Другог светског рата – и стварност данашњег Холокауста који Мржња са садистичким ужитком спроводи над Србима – морају се схватити преображене: из перспективе Истине! И то је оно што би Макдауелово Сведочанство требало – и морало – да значи за нас Србе!

Сведочанство о Истини улоге Равне Горе и Србије у Другом светском рату биће изненађење за млађе српске генерације али и за многе из старијих генерација, а такође и за сараднике окупатора и њихове потомке, и узроковаће наравно бес најмљених фалсификатора Историјске Истине и медијских и културолошких корисника предплаћених на преклапање о тим фалсификатима!

Друго изненађења биће да је Макдауел први – поготово пошто је Историја Равне Гора Милоша Аћина Косте још увек необјављена у отаџбини – и засада једини ко је приступио Равној Гори као таквој – Равној Гори као ономе што заиста јесте била – за разлику од општег Равногорства и Четништва међу Србима: једини легитимни покрет отпора на просотору Југославије – Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО) у рату против Нацизма. Тај једини покрет отпора јесте легитиман зато што је Уставан, и зато што је аминован од стране југословенске владе у избеглиштву која је као таква аминована од стране Западних савезника као представник наставка предратне Југославије у избеглиштву! Иако шокантно, али тек из ове перспективе, Равна Гора се може и мора схватити као активна уставна војска, активан учесник у рату против Нацизма, и као један од пресудних фактора у постизању Победе над Нацизмом!

Зато ће комунисти и њихови данашњи наследници бити озлојеђени – не само зато што су као и њихови очеви и дедови поверовали у измишљене фатаморгане, већ и зато што јесу учествовали и гинули у борбама – али не у рату против Нацизма – него су, попут усташа, били залуђени и коришћени за злочинствено крволочно убијање својих ближњих! И зато ће се они позивати на пример на артиљерца, носиоца ордена Александра Невског и Црвене заставе, ослободиоца Прага, Беча, Будимпеште и Београда, руског потпуковника у пензији Петра Михина – који искрено говори о јунаштву Југословена из околине Трстеника... сматрајући их партизанима!?!(1) И наравно, од Капичића до Бисерке, од Латинке до Хилари, од Олбрајтове до Ђиде... бес партизанштине ће загрмети, али... све у свему и без обзира на чудна изненађења – Истина јесте Истина – и крајње је време да хвала Богу почнемо да њоме живимо.

Међутим... у ту сврху морали би преконоћ да се одвикенмо чак и од неких семантичких наметнутих манипулација: На пример... Дачић није “изневерио своје бираче”! Напротив, Дачић је наставио оно због чега је Запад ставио Тита на власт – наставвио је да обавља антисрпску мржњу за коју је Дачићева Љубичица била задужена... Дачић наставља да ликвидира Србију и Србе са усташоизоидним окусом садизма... Или, на пример... пошто је још “од издајства Срба у Другом светском рату, здружена завера мајсторски неприметно усадила стравичне промене у људско друштво – америчко и европско, тако да широка јавност не схвати да је демократија замењена расистичким двоструким стандардима глобалног апсолутизма”(2) – и “да би промена остала непримећена” да је “наметнут нови морал прекројен у бестидни водвиљ лаже и паралаже – зато јер када су заведени несвесни – ништа лакше него – покорити их” јер “баш тај водвиљ омогућава антимеричким и антисрпским пропагаторима да данас тврде чак да се, пошто је наводно “Српска православна Црква та која је разуларила грозоморне српске демоне” – ‘српски проблем’, према томе, мора решити као проблем моралности”(3) – а СПЦ је узурпирана жртва још од дана када је разбојништво партизанштине ступило на тло Србије претварајући је у неопојани Крст... и чак и да је Црква то и желелела – што никад није – узурпирана Црква уопште није у стању да “буди”... чак нити “демоне”! Или, на пример... нису насамарени представници тзв. мећународне заједнице и југословенска јавност тиме што су стрпљиво одстојали Титову прву и лажну сахрану... јер... па они сами су је организовали покорно слугерајући страним чековним рачунима... итд... итд... И тако, један од можда најсуштинскијих проблема је на пример да ли ћемо се навићи да Српска Пљескавица није Макдоналдов Хамбургер... зар не?

Али... “ви немате слободну вољу. Вас је ухапсио свет који нема вредности. Ви сте затвореници” (4) – то нам каже Петер Хандке који нам је пријатељ... Према томе, тракалица “Српска пљескавица – Мекдоналдов хамбургер”, којом нас је покорио и завео “свет који нема вредности” – симболизује наш суштински проблем:

Да ли ће Ослобођена Истина постати стварна суштина нашег Националног духа – или... испразна допадљива реторика?

Одговор на питање шта значи Сведочанство Истине јесте и одговор на питање шта је вредно учинило Српско избеглиштво. По мом искуству и убеђењу, борба избеглиштва водила се на два фронта: за Слободно Исповедање Српске Православне Вере, и за Ослобођење Истине од Лажи. Борба највеће снаге избеглиштва – њена Чистота Вере и њена Чистота Националног Духа – упркос инфилтрацијама деформатора и мучким ударцима домаћих издајника и страних служби – бивала је све успешнија и достигла је врхунац конгресним презентацијама од средине до позних осамдесетих на челу са конгресменом Филипом Крејном и Златаном Стаменићем... када је... непосредно пред преузимање власти у Хрватској од стране Фрање Туђмана – ова борба била скршена подлим ударцима федералних агенција... док је истовремено активност америчког Конгреса подређена плаћеном идеолошком антисрпском лобирању...

Дух наш насушни!

Макдауелова документација Истине у његовој забрањеној књизи мења историју у живу историју; избацује из нашег Националног Духа издају: избацује историјска наклапања, преклапања и фразеологије; захтева претварање историје у живо ткиво Националног Духа; захтева да Национални Дух и Светиња Чистоте Вере постану живот којим живимо; захтева ликвидацију Доба лажне фразеологије…

Захтева промену нас – у нас саме, у оно што заиста јесмо...

...захтева – живо Ослобођење:

“У својој дубокој старости преживљујем часове минулих борби нашег народа за његово право на живот и не нађох данашњег примера од Косовске битке до Карађорђа и Милоша и од ових великих синова нашег народа до данас.

Познато је да велики догађаји стварају велике људе а велики људи остварују велика дела. Веровао сам, да је српски народ, надахнућем Божијм способан да даје велике људе и да ће их у овим тешким судбоносним часовима и дати.

Сазнањем да сте ви, драги Србине и Ђенералу, развили ослободилачку заставу, са онога места одакле је мој ратни друг Петар Мишић започео, пре двадесет и осам година, и протерао непријатеља из наше отаџбине, изазвало је у мени велику радост и до максимума појачало жељу за личним учешћем у данашњој борби.

У отсуству физичке снаге да узмем непосредног учешћа у остварењу овог великог дела нације, ја сам Вам, драги и велики сине српског рода, ставио на расположење моје име и моју децу уз очински поздрав и војничку заповест:

Напред у победу; за краља и отаџбину.

Војвода...”

Петар Бојовић, прослављени војсковођа из Првог светског рата, и из ранијих ратова, у писму које је послао “Господину армиском ђенералу Господину Дражи Михаиловићу” 10 децембра 1942. Године. Оригинал се чува у Војном архиву у Београду, архивска ознака VK-V-31 је у десном горњем углу. Војвода је писмо диктирао и притом је дактилограф погрешно укуцао “Петар Мишић“. Али, потпис је његов.

Дакле...

Српска пљескавица... или Мекдоналдов хамбургер?

Родољубље... или Водвиљ?

Вјера ил’ невјера?




Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com
2013


_____________________


(1) “Ратовали су Југословени очајнички”, Тимур Блохин, “Глас Русије”, 05/09/13, 22:55)

(2) “Запис из Ђедове колибе”, Часлав М. Дамјановић, Погледи, 2007, странице 351-354)

(3) “The Last Ambassador”, Warren Zimmermann, Foreign Affairs, May/April, 1955)

(4) “Србе је ухапсио свет који нема вредности, ви сте затвореници” Петер Хандке, Српске новине ЦГ, 04/09/13)



*****

If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

The Sham of a Trial begins in Belgrade, Yugoslavia for General Draza Mihailovich / What the Enemy could not crush.

$
0
0

Aleksandra's Note:June 10th marks the anniversary of when the Mihailovich Trial began in Belgrade in 1946. This trial would end in a "Guilty" verdict, a "Conviction", an "Appeal Denied", and an execution that would be carried out on July 17, 1946, only two days after the verdict and conviction were handed down.  The trial was a sham, one of the biggest of the 20th century. It didn't last long by today's standards - just over a month. I'm convinced that General Mihailovich knew he was a "dead man walking" from day one, but he remained calm and testified and answered his executioners' questions, probably often drugged against his will in the process. This was the communist way: They decided whether a man was guilty or not, whether or not he was indeed guilty, and then they had their show trial for the sake of protocol. Everything would be geared toward successfully completing a self-fulfilling prophecy.

The Yugoslav authorities, Tito's henchmen, didn't let the American or other Allied airmen saved by Mihailovich and his Serbs in Nazi occupied territory in WWII Yugoslavia testify on the General's behalf, even though they were ready to move heaven and earth to do so. There was one area, though, where the depravity of the Yugoslav communists failed to succeed. The one mistake the communists made was underestimating how powerful the Mihailovich legacy would be. Though by design there is still no gravesite in Mihailovich's beloved homeland of Serbia to this day, 67 years later, and the remains have still not yet been found, the spirit of Mihailovich transcended his mortality. That spirit lives in America, in the patriot pockets of Serbia and the former Yugoslavia, in Canada, in Australia, in Great Britain, in Germany, everywhere... everywhere where free men and women and their descendants nurture it in their hearts.

General Mihailovich, seen sitting in the front row, far left corner, appears so calm in this photograph below, taken inside the Belgrade courtroom in 1946 during his trial. That's part of the legacy, too - a personal dignity that was never crushed by the enemy, the kind of dignity that comes only from integrity, character, eternal strength, and faith.

My thanks to Bob Ivkovic in Canada for sharing this photographic portrait of integrity, character, strength, and faith. 

Sincerely,

Aleksandra Rebic


*****


General Draza Mihailovich, front row, far left corner,
at his Belgrade trial in 1946 that would end in his execution.
Photo courtesy of Bob Ivkovic.





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Portrait of Voyvoda Momchilo Djujich by artist Zivojin Petrovic 2013

$
0
0
Portrait of Voyvoda Momchilo Djujich by Zivojin Petrovic 2013.
This portrait hangs in St. Petka Serbian Orthodox Church
in San Marcos, California.
 
 
To become familiar with the artistry of
 
Zivojin Petrovich
 
 
Artist/Impressionist/Iconographer/
Professor of Fine Art
 
Profesor umetnosti / Impresionista / Portretista /
Crkveni Slikar / Freskopisac / Ikonopisac
 
 
Please visit:
 
 
 
E- Mail:
 
 
 
 
*****
 
Previously posted was this striking portrait of
General Draza Mihailovich by Zivojin Petrovich:
 
Portrait of General Draza Mihailovich by Zivojin Petrovich 2013.
This portrait hangs in St. Petka Serbian Orthodox Church
in San Marcos, California.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Chetnik Kolo Ravne Gore presents "LENTEN SPECIALTIES" - A special cookbook honoring Serbian traditions in America!

$
0
0
Milica Iglendza, President of the Chetnik Kolo Ravne Gore, Merrillville, Indiana
at Chetnik Memorial Hall in Schererville (Crown Point), Indiana May 19, 2013.
Photo by Aleksandra Rebic
 
 
LENTEN SPECIALTIES
Tribute cookbook honoring Serbian traditions in America
issued by the Chetnik Kolo Ravne Gore, Merrillville, Indiana.
Photo by Aleksandra Rebic May 19, 2013.
 
 
 
DEDICATION in LENTEN SPECIALTIES cookbook
Chetnik Kolo Ravne Gore
Photo by Aleksandra Rebic May 19, 2013
 
 

DEDICATION
"LENTEN SPECIALTIES"

On behalf of the Serbian Chetnik Kolo Ravne Gore, Merrillville, Indiana, it is with great honor and privilege that we present LENTEN SPECIALTIES. The proceeds from the sale of this book are being donated to our St. Elijah Fresco project in memory of +Voyvoda Djujich and all deceased members of the Odbor and Kolo.

Over the last FIFTY plus years, our Kolo has been active in all parts of our church community. The devotion of our Chetnik men and women to their new country has been evident in their continuous contributions to church, family, and the “American Dream.” Beginning April 27, 1958, at the home of Ika Kordic, sister to Voyvoda Momcilo Djujich, when the first organized meeting of the Chetnik Kolo was held and +Sister Evelyn Evica Kovrlija was elected first President of the Kolo on to the present day, with our current president, Milica Iglendza, the Chetnik Kolo Ravne Gore has overcome many challenges. While it was in a new environment, far from our homeland, our founding members were determined to make a happy and prosperous life in this new country. All of the founders sacrificed to continue the traditions of their homeland and continue to adapt to a new country. Thanks to God, they forged ahead with love and determination that provided a rich heritage for which their families could be proud. We are all blessed by the preservation and continuation of these traditions!

Intertwining native homeland traditions with modern American traditions was no easy feat. Language barriers aside, they were able to successfully blend the two and raise children and grandchildren with astounding results. Cooking traditional dishes is one of the most special gifts that anyone is able to bestow to preserve their culture. Honoring High Holy Holidays and spiritual teachings is most important and, therefore, the idea behind this book. Our goal is to provide an updated edition of recipes that will pass on to future generations and continue what past generations have given to us. We believe that we have accomplished just that in this gift we are giving through the traditions from our kitchens!

We are dedicating this book [LENTEN SPECIALTIES] to all the founding members, and to the many Chetniks who gave us the opportunity to live in the freedom of the United States of America and call this our home! May their memories all be eternal!

*****

To learn more or obtain a copy of
LENTEN SPECIALTIES, please contact
Milica Iglendza at:

millieiglendza@yahoo.com



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****


Exclusive: U.S. finds long-lost diary of top Nazi leader, Hitler aide [Alfred Rosenberg] / "Reuters" June 10, 2013

$
0
0
 
Yahoo News
Reuters
June 10, 2013
 
By John Shiffman
 
 
Alfred Rosenberg, the Chief Nazi Party Ideologist,
is seen in a portrait taken between 1933 and 1945
and released to Reuters by the United States Holocaust Museum
in Washington June 7, 2013.
REUTERS/United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of William Gallagher
 
 
 WASHINGTON (Reuters) - The government has recovered 400 pages from the long-lost diary of Alfred Rosenberg, a confidant of Adolf Hitler who played a central role in the extermination of millions of Jews and others during World War Two.
 
A preliminary U.S. government assessment reviewed by Reuters asserts the diary could offer new insight into meetings Rosenberg had with Hitler and other top Nazi leaders, including Heinrich Himmler and Herman Goering. It also includes details about the German occupation of the Soviet Union, including plans for mass killings of Jews and other Eastern Europeans.
 
"The documentation is of considerable importance for the study of the Nazi era, including the history of the Holocaust," according to the assessment, prepared by the United States Holocaust Memorial Museum in Washington. "A cursory content analysis indicates that the material sheds new light on a number of important issues relating to the Third Reich's policy. The diary will be an important source of information to historians that compliments, and in part contradicts, already known documentation."
 
How the writings of Rosenberg, a Nazi Reich minister who was convicted at Nuremberg and hanged in 1946, might contradict what historians believe to be true is unclear. Further details about the diary's contents could not be learned, and a U.S. government official stressed that the museum's analysis remains preliminary.

But the diary does include details about tensions within the German high-command - in particular, the crisis caused by the flight of Rudolf Hess to Britain in 1941, and the looting of art throughout Europe, according to the preliminary analysis.
The recovery is expected to be announced this week at a news conference in Delaware held jointly by officials from the U.S. Immigration and Customs Enforcement, Department of Justice and Holocaust museum.

The diary offers a loose collection of Rosenberg's recollections from spring 1936 to winter 1944, according to the museum's analysis. Most entries are written in Rosenberg's looping cursive, some on paper torn from a ledger book and others on the back of official Nazi stationary, the analysis said.
Rosenberg was an early and powerful Nazi ideologue, particularly on racial issues. He directed the Nazi party's foreign affairs department and edited the Nazi newspaper. Several of his memos to Hitler were cited as evidence during the post-war Nuremberg trials.

Rosenberg also directed the systematic Nazi looting of Jewish art, cultural and religious property throughout Europe. The Nazi unit created to seize such artifacts was called Task Force Reichsleiter Rosenberg.

He was convicted of crimes against humanity and was one of a dozen senior Nazi officials executed in October 1946. His diary, once held by Nuremberg prosecutors as evidence, vanished after the trial.
A Nuremberg prosecutor, Robert Kempner, was long suspected by U.S. officials of smuggling the diary back to the United States.

Born in Germany, Kempner had fled to America in the 1930s to escape the Nazis, only to return for post-war trials. He is credited with helping reveal the existence of the Wannsee Protocol, the 1942 conference during which Nazi officials met to coordinate the genocide against the Jews, which they termed "The Final Solution."

Kempner cited a few Rosenberg diary excerpts in his memoir, and in 1956 a German historian published entries from 1939 and 1940. But the bulk of the diary never surfaced.

When Kempner died in 1993 at age 93, legal disputes about his papers raged for nearly a decade between his children, his former secretary, a local debris removal contractor and the Holocaust museum. The children agreed to give their father's papers to the Holocaust museum, but when officials arrived to retrieve them from his home in 1999, they discovered that many thousands of pages were missing.

After the 1999 incident, the FBI opened a criminal investigation into the missing documents. No charges were filed in the case.

But the Holocaust museum has gone on to recover more than 150,000 documents, including a trove held by Kempner's former secretary, who by then had moved into the New York state home of an academic named Herbert Richardson.

The Rosenberg diary, however, remained missing.
Early this year, the Holocaust museum and an agent from Homeland Security Investigation tried to locate the missing diary pages. They tracked the diary to Richardson, who was living near Buffalo.

Richardson declined to comment. A government official said more details will be announced at the news conference.


(Reporting by John Shiffmann in Washington and Kristina R. Cooke in San Francisco; Editing by Blake Morrison and Leslie Gevirtz)


http://news.yahoo.com/exclusive-u-finds-long-lost-diary-top-nazi-220221514.html



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

"На Планини На Јелици Састали Се Сви Четници" - Пева Мића Петровић / "On the mountain, all the Chetniks have gathered" - sung by Mica Petrovic / "The Balkan Lion: Our Beloved Commander Draza"

$
0
0

"The Balkan Lion: Our Beloved Commander Draza"
Image designed by Luka Rabrenovic

Aleksandra's Note:This beautiful ballad honoring Serbian patriots, "On the mountain, all the Chetniks have gathered," sung by legendary Canadian entertainer Mica Petrovic is one of the best ever. If you have a heart and soul this song will move you even if you are not Serbian.

And if you are Serbian it must move you, or you are not human.

Many thanks to Luka Rabrenovic for combining this stoic image of General Draza Mihailovich and a majestic male lion on an open plain somewhere in eternity with this gorgeous ballad.

Sincerely,

Aleksandra Rebic


*****

Posted on You Tube by "Luka Rabrenovic"





http://youtu.be/MtgwdoQyR68



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Истина о Михаиловићу? – британски чланак из јануара 1945. / The Truth about Mihailovich? "World Review" London January 1945 / "POGLEDI" June 12, 2013

$
0
0
POGLEDI

June 12, 2013

“Истина о Михаиловићу?“ објављен је јануара 1945. године у часопису “Ворлд Ривјув“ (World Review) у Лондону.

Са енглеског превео: Бранко Петровић

WORLD REVIEW
London January 1945
Front Cover
 
WORLD REVIEW
London January 1945
Table of Contents
  
WORLD REVIEW
London January 1945
Page 18
 
WORLD REVIEW
London January 1945
Page 19
 
WORLD REVIEW
London January 1945
Page 20
 
WORLD REVIEW
London January 1945
Page 21
 
WORLD REVIEW
London January 1945
Page 22
 
 
WORLD REVIEW
London January 1945
Page 23
 
 
WORLD REVIEW
London January 1945
Page 24
 
WORLD REVIEW
London January 1945
Page 25
 


"Срби између Хитлера Стаљина и Черчила" - Трејлер за док. филм

Viewing all 1021 articles
Browse latest View live