Are you the publisher? Claim or contact us about this channel


Embed this content in your HTML

Search

Report adult content:

click to rate:

Account: (login)

More Channels


Showcase


Channel Catalog


Channel Description:

Unsung World War Two Hero

older | 1 | .... | 37 | 38 | (Page 39) | 40 | 41 | .... | 49 | newer

    0 0

    Simon Wiesenthal Center
    December 6, 2016



    Wiesenthal Center Denounces Plaque With Ustasha Slogan in Town of Jasenovac, Site of Mass Murder by Ustasha

    Jerusalem – The Simon Wiesenthal Center today denounced the use of an Ustasha (Croatian fascist) slogan on a memorial plaque to Croatian soldiers who fell in the 90s, in the village of Jasenovac, site of the largest concentration camp in the Balkans, where close to 100,000 Serbs, Jews, Roma, and anti-fascist Croatians were murdered by the Ustasha.

    In a statement issued here today by its director for Eastern European affairs, Dr. Efraim Zuroff, the Center noted that the use of slogans which incite to violence is forbidden by Croatian law, and that Za dom spremni (for the Homeland, ready) was an integral part of the propaganda accompanying the Ustasha genocidal campaigns against Serbs, Jews and Roma.

    According to Zuroff:

    "It is hard to believe that an incendiary slogan like Za dom spremni can be publicly displayed in a country which is a member of the European Union. Such slogans are an insult to the survivors of the Ustasha terror and part of an attempt to distort the history of World War II and the Holocaust, turning perpetrators into heroes."




    For additional information please contact the Israel Office of the Wiesenthal Center, 972-2-563-1274 or 972-50-721-4156,  join the Center on Facebook, www.facebook.com/simonwiesenthalcenter, or follow @simonwiesenthal or @EZuroff for news updates sent direct to your Twitter feed.


    The Simon Wiesenthal Center is one of the largest international Jewish human rights organizations with over 400,000 member families in the United States. It is an NGO at international agencies including the United Nations, UNESCO, the OSCE, the OAS, the Council of Europe and the Latin American Parliament (Parlatino).


    http://www.wiesenthal.com/site/apps/nlnet/content2.aspx?c=lsKWLbPJLnF&b=4441467&ct=14966995


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Novosti
    В. Црњански Спасојевић
    04. децембар 2016.

    Хари Потер "рођен"подно "Равне горе"

    Необичан хотел у центру Лондона мири туристе из Србије и Хрватске. У комшилуку Џоан К. Роулинг, ауторка светског бестселера.

    Необичан хотел у центру Лондона
     
    НА чувеном Нотинг хилу, у Лондону, на само 100 метара од капије која крије огромно имање Џоан Роулинг, ауторке "Харија Потера", налази се хотел неочекиваног имена - "Равна гора". Адреса је Холанд парк авенија 29.
     
    Хотел је власништво Покрета српских четника Равне горе у Великој Британији, а свечану врпцу на отварању пресекао је лично, још 1958. године, краљ Петар, у друштву војводе Момчила Ђујића и епископа Дионисија. Епископ ће неку годину касније постати први човек Слободне српске православне цркве, која се овде звала расколничка, а раскол је превазиђен у време патријарха Павла.
     
    У холу хотела налазе се слике краља Петра Другог, генерала Драже Михаиловића, као и четничких војвода Ђујића и Доброслава Јевђевића. Због атрактивне локације и више него пристојних цена за такво место (ноћење се креће између 75 и 95 фунти), у хотелу одседају људи из целог света, па и из бивше Југославије. Недавно су хрватски медији објавили да "Равна гора"постаје једна од пожељнијих дестинација за туристе и из њихове земље.
     
    Управник је већ десетак година Мирослав Веселиновић, пореклом из Книнске Крајине, који ово здање води са супругом Мелитом, иначе Бачванком.
     
    - Наши гости долазе буквално из свих земаља, од Јапана, до Канаде, а највише има Норвежана. Од житеља из бивших југословенских република најбројнији су, наравно, Срби. Тачно је да у последње време долазе све чешће и Хрвати - каже Веселиновић за "Новости".
     
    С времена на време могу се срести и Словенци, како у холу пролазе поред Дражине и Ђујићеве слике. Пре неколико година ту су Нову годину славили и потомци словеначког четничког војводе триглавског Уроша Шуштерича и њихови пријатељи.
     
    По Веселиновићевим речима, Покрет српских четника Равне горе има у Британији још два хотела - један у Бирмингему, "Динара", и други у Лестеру, "Тромеђа". У Канади, Америци и Аустралији имају имања, хале, спортске терене...
     
    Зграда, иначе, није купљена да буде хотел, већ Дом "Дража Михаиловић", за смештај чланова Покрета. Накнадно је претворена у дестинацију за туристе, да би Покрет од прихода могао да се издржава.
     
    Чланови Покрета углавном су били припадници Динарске четничке дивизије, а данас су ту улогу преузели њихови потомци. Покрет је током деведесетих слао огромну хуманитарну помоћ Србима, нарочито избеглицама и рањеницима у Крајини, јер је Динарска дивизија пореклом из Книнске Крајине.
     
    Милослав Самарџић, публициста и власник часописа "Погледи", одсео је у "Равној гори"четири пута.
     
    - Изненадио сам се кад сам схватио да се хотел налази у делу Лондона где све некретнине имају милионску вредност, на само 15 минута лагане шетње од Хајд парка. Врло близу је и Трафалгар сквер. Сам центар града. Знам да долазе људи из бивших југословенских република, и не чуди ме што има и Хрвата. Када сам био гост Покрета четника Равне горе Немачка, повели су ме у један хрватски ресторан, на ручак. На моје изненађено "зашто", одговорили су: "Зато што се са Хрватима боље разумемо него са Немцима". Међунационалне разлике тамо нису толико изражене као код нас - каже Самарџић.
     
     
    Он је, такође, дошао до писма Момчила Ђујића члановима Покрета, 1956. године, којим их обавештава да су купили Дом у Лондону, где ће бити смештен главни центар за рад у Европи. Тиме је, како се наводи, спроведена у дело одлука са седнице Главне управе организације за Енглеску, из октобра 1956.

    За куповину зграде формиран је посебан одбор, који је нашао подесну локацију и платио је 15.000 фунти, које су сакупили чланови Покрета. Планирано је да у згради буде смештена канцеларија Покрета, читаоница, библиотека, ресторан, бар, собе за госте и преноћишта за чланове који долазе у Лондон, као и апартман за краља, чланове краљевске породице и угледне "српске народне прваке кад долазе у Енглеску и Лондон".



    ЂУЈИЋЕВО ПИСМО

    "САМА зграда налази се недалеко од нашег српског храма у Лондону и делова града у којем су насељени Срби. Зграда је сасвим, са три стране, одвојена од осталих зграда улицама. Има мали парк на улазу до главне улице, а исто тако и у позадини парк, који је дели од комшијског имања. Лице зграде, са лепим терасама, окренуто је према чувеном Холанд парк авенија и чини изванредно леп изглед. Овај спомен-дом ђенерала Драже у Лондону представља најлепше српско имање у Европи, изван наше поробљене отаџбине. Он ће служити српским борцима као ослонац и упориште у њиховој даљој борби за слободу и уједињење српства", написао је 1956. војвода Ђујић.



    http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:638196-Hari-Poter-rodjen-podno-Ravne-gore


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    B92
    [Beta]
    December 8, 2016

    Croatian President Kolinda Grabar-Kitarovic has apologized for handing out chocolate made in Serbia to kindergarten children in the town of Dubrovnik.

    Croatian President Kolinda Grabar-Kitarovic - Tanjug file
     
    She added she was "herself unpleasantly surprised."

    "We will apologize to parents, we will replace the chocolate with Croatian products," Grabar-Kitarovic said, when asked to comment on Tuesday's "case," Beta is reporting, quoting N1.

    According to media reports, the Croatian president was handing out the chocolate along with her photographs, on the anniversary of the conflict with the JNA (Yugoslav People's Army) in Dubrovnik.

    But the discovery of Serbian chocolate "made some parents protest."

    Grabar-Kitarovic on Wednesday said she "did not personally check the content of the packages distributed to children."

    "I am very disappointed because I personally advocate and support the campaign, 'let's buy Croatian'. Products that were not Croatian-made, and that are in the Croatian market, found their way to that package. Croatia's president must incentivize Croatian products, and that will not happen again," she said, adding that "it has been determined a Croatian company from Vukovar packaged those packages."



    http://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2016&mm=12&dd=08&nav_id=99903


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    General Mihailovich celebrating his Krsna Slava - Patron Saint Day
    St. Nicholas - Sveti Nikola December 19, 1943

    Celebrating St. Nicholas Day - Sveti Nikola
     
    By Father Rodney Torbic
    December 19, 2016

    [December 19] is St. Nicholas Day…Sveti Nikola! This day, Orthodox Christians around the world celebrate St. Nicholas. St. Nicholas draws believers to Christ. St. Nicholas sets an example of following Christ.

    Churches around the world are dedicated to St. Nicholas.Churches around the world proclaim the virtues of St. Nicholas. Christians are drawn to St. Nicholas and seek his intercession.

    Countless Serbian Orthodox Christians identify with St.Nicholas as their family patronal saint. Numerous Christians bear the name of Nicholas. Today is a special day in the Holy Orthodox Church.

    Families are often present in the Divine Liturgy on St. Nicholas Day. Believers celebrating this day as their Slava will honor St.Nicholas in special ways. Living and departed family members will beprayerfully remembered.

    Believers view St. Nicholas in his relationship with the Lord Jesus Christ. Countless believers trace their Christian identity in their family having put on Christ on St. Nicholas Day.

    St. Nicholas Day is a day of joy. St. Nicholas Day is a message of Christian joy. Individuals seeking to nourish their souls will learnand draw strength from St. Nicholas.

    Believers seeking to strengthen their Christian identity will regularly celebrate St. Nicholas Day. The world is a very busy place. Increasingly church attendance is being pushed aside in society.

    Individuals taking time to come to the Divine Liturgy on St. Nicholas Day draw strength and nourishment from Christ. Coming to church on St. Nicholas Day is a way to honor the sacrifices of believers through the centuries.

    Faithful believers through the centuries carried Christ in their hearts. They carried their love for St. Nicholas with them. Christians everywhere embrace St. Nicholas.

    Centuries have passed. Remembering St. Nicholas has not diminished. In all parts of the world and on continents across the globe, churches are erected in honor of St. Nicholas.

    St. Nicholas lived in Christ far away in space and time. He lives today in hearts, minds, and God’s Holy Church. Let us give abundant thanks to God for the living and lasting example of St. Nicholas.


    St. Nicholas Serbian Orthodox Church, Carmichaels, Pennsylvania.
    December 6/19, 2016. St. Nicholas the Miracle Worker.
    Father Rodney Torbic


    St. Nicholas - Sveti Nikola icon
     

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****
     

    0 0

    Radio Slobodna Evropa
    Mirjana Rakela
    December 15, 2016

    Efraim Zuroff je povjesničar i direktor centra Simon Wiesenthal u Jeruzalemu. Gotovo četiri desetljeća je u potrazi je za osumnjičenim nacističkim zločincima, od Australije do Islanda, od Mađarske do Sjedinjenih Država. Njegove metode su, nedavno je napisao "Newsweek", ponekad kontroverzne, ali misija mu je jasna – privesti pravdi one koji su počinili najgore zločine u ljudskoj povijesti. Do sada je više puta upozoravao na oživljavanje ustaških emocija u Hrvatskoj.


     Efraim Zuroff
     
    RSE:Umjesto da hrvatska vlada odmah ukloni spomenik Hrvatskim obrambenim snagama (HOS) u Jasenovcu na kojem je uklesen i ustaški pozdrav "Za dom spremni", premijer Andrej Plenković kaže da je to delikatno pitanje i najavljuje javnu raspravu o svim totalitarnim režimima. Da li je prema Vašem mišljenu vlada u Zagrebu spremna da se suprotstavi oživljavanju ustaštva?
     
    Zuroff:Imam osjećaj da se ne želi pokrenuti istraga. Zapravo ne želi se ništa raditi po tom pitanju. To je problem i to je jedna tužna priča. Sumnjam da će se bilo kakva ozbiljna akcija poduzeti u sadašnjim okolnostima. Nezamislivo je da se bilo gdje u Hrvatskoj postavlja takva spomen-ploča, pogotovo ne u Jasenovcu.

    "Za dom spremni" je uvreda svima koji su izgubili obitelj i rođake u Jasenovcu, Jadovnu ili drugim ustaškim koncentracijskim logorima u Hrvatskoj, kao i onima koji se ustaše poslale u Auschwitz. To je uvreda za sve koji su patili pod ustaškim režimom, koji je bio jedan od najkrvoločnijih u istočnoj Europi tijekom Drugog svjetskog rata.

    Sporna spomen-ploča u Jasenovcu
     
    RSE:Zašto izostaje pritisak sa Zapada, iz Bruxellesa, Washingtona, Jeruzelama?
     
    Zuroff:Pa i u samoj Hrvatskoj postoji zakon koji zabranjuje propagiranje ustaških slogana. To može biti zabranjeno i kažnjeno, ali se vlada plaši da to uradi. U Hrvatskoj danas imate veliki broj ljudi koji smatraju da je uzvik "Za dom spremni" sjajna stvar i da su ustaše božji dar čovječanstvu. Mnogi misle da su oni bili heroji koji su se znali suprotstaviti hrvatskim neprijateljima i zato žele da se oni ponovno vrate.
     
    Kako objasniti da se u srcu Zagreba svake godine održava misa za Antu Pavelića, jednog od najvećih masovnih ubojica tijekom Drugog svjetskog rata, a ne bi me iznenadilo da se to dogodi i ovog prosinca. Da li Pavelić zaslužuju takvu misu? Naravno da ne. To je sramota!
     
    RSE:Zašto onda jedan broj mladih u Hrvatskoj smatra da su ustaše bili "dobri momci", a ne zločinci?
     
    Zuroff:To ovisi i o tome u kakvim su domovima odrasli i odgojeni. Kada sam bio angažiran da se Dinko Šakić, jedan od komandira konc logora u Jasenovcu, izvede pred lice pravde krajem 90-ih, bilo je mnogo onih koji su smatrali da je on heroj. Željeli su da bude oslobođen odgovornosti i postavljen na pijedestal. Zašto? Jer su oni potjecali iz fašističkih obitelji, imali isu fašistički mentalitet i nostalgiju za fašizmom.
     
    Tu je zakazalo obrazovanje, ali i političko vodstvo demokratske Hrvatske, posebno Franjo Tuđman. Iako se on borio protiv ustaša, i iako su mu ustaše ubile brata, i iako je bio partizan, on je postao hrvatski nacionalist. To je uradio zbog političkih razloga jer je želio postati predsjednik.​
     
    Zakazalo je obrazovanje i političko vodstvo demokratske Hrvatske: Efraim Zuroff
    (na slici: marš pripadnika Hrvatske Domoljubne Desnice, Vukovar)
     
    RSE: Nadate li se da bi u Hrvatskoj ipak moglo biti pomaka nabolje u demokratskom smislu?
     
    Zuroff: Nisam optimističan, iako to ne znači da se stvari ne mogu promijeniti. To može postići pravo vodstvo zemlje.
     
    RSE:A da li ste čuli da se nedavno hrvatska predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović ispričala djeci u Dubrovniku jer je među poklonima koje je dijelila u vrtiću bila i čokoladica proizvedena u Srbiji?
     
    Zuroff:To je ista ona predsjednica koja se nedavno fotografirala sa ustaškom zastavom u Kanadi. Pa što onda očekujete? To je poruka koja se šalje hrvatskom narodu. Što se može zaključiti – ili je ona nostalgična prema ustašama, ili je kriva osoba za taj posao. Nažalost.
     
    Sadašnja situacija u Hrvatskoj mi se čini lošom. Mislim da bi se netko u Europskoj uniji trebao probuditi i pozvati Bruxelles i objasniti što se događa u Hrvatskoj, jer ovo je uistinu neprihvatljivo. Osobno svuda podižem glas protiv nacizma, ali promjene su moguće kada građani Hrvatske sami shvate da su ovakve stvari potpuno neprihvatljive.
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

    0 0

    B92
    [Tanjug]
    December 15, 2016

    Nazi hunter wants EU to "explain what's going on in Croatia"

    Director of the Jerusalem-based Simon Wiesenthal Center, Efraim Zuroff, says the current situation regarding neo-fascism in Croatia is very bad.

    Efraim Zuroff [Tanjug-file]
     
    Zuroff has repeatedly warned about the rise of neo-fascism in Croatia, and now say he is not optimistic that the situation could change, except with "a real leadership" in that country.

    He, however, noted that Croatia's President Kolinda Grabar-Kitarovic had her photograph taken while visiting Canada recently wrapped up in the Ustasha flag - and wondered, "what can one expect."

    The Ustasha regime was in power in the Nazi-allied Independent State of Croatia (NDH), that existed from 1941 until 1945 and ran death camps for Serbs, Jews, and Roma, including in Jasenovac.

    "That is the message that is being sent to the Croatian people. One can conclude either that she is nostalgic towards the Ustasha, or the wrong person for the job. Unfortunately," Zuroff has told Radio Free Europe.

    Referring to the fact Croatia is a member of the EU, Zuroff added that he thought "someone in the European Union should wake up and explain what is going on in Croatia - because what is happening now in that country is truly unacceptable."

    "I personally raise my voice against Nazism everywhere, but changes will be possible only when Croatian citizens themselves understand that these things are totally unacceptable," he said.

    As for
    the recent unveiling of a memorial plaque in Jasenovac that features the Ustasha greeting, "For home ready," Zuroff said he feels there is "no desire in Croatia to launch an investigation."

    "Actually, there is no desire to do anything about that issue. This is a problem and it is a sad story. I doubt that any serious action will taken in the present circumstances. It is inconceivable that a memorial plaque like that is installed anywhere in Croatia, especially not in Jasenovac," said the Simon Wiesenthal Center director.

    He explained that the greeting represents an insult to all those who lost their family members in Jasenovac, Jadovno or other Ustasha concentration camps in Croatia, and also to those that the Ustasha sent to Auschwitz.

    "It is an insult to all those who have suffered under the Ustasha regime, which was one of the most blood thirsty in Eastern Europe during the Second World War," said Zuroff.

    Asked "why there was no pressure from the West, from Brussels, Washington, or from Jerusalem," Zuroff said that Croatia itself "has a law against propagating Ustasha slogans."

    "This can be prohibited and punished, but the government is afraid to do so. In Croatia today, there is a large number of people who believe that the cry of 'For home ready' is a great thing and that the Ustashas are God's gift to humanity. Many think that they were heroes who knew how to confront Croatian enemies and so they want them to come back," he said.

    Otherwise, how would one explain (Catholic) mass that is served each year in the heart of Croatian capital Zagreb for the NDH leader, Ante Pavlovic, "one of the greatest mass murderers during the Second World War," asked Zuroff, adding that he would not be surprised if it happens again this December.

    "Does Pavelic deserve mass? Of course not. It's a digrace," said Zuroff.

    Asked "how come so many young people support the Ustasha idea," Zuroff replied that "it depends on the environment they grow up in and how they are brought up."

    "Education has failed here as well, but also the political leadership of the democratic Croatia, particularly (former president) Franjo Tudjman. Although he fought against the Ustasha, and although his brother was killed by the Ustasha, and although he was a Partisan, he became a Croatian nationalist. He did this for political reasons, because he wanted to become president," said Zuroff.



    http://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2016&mm=12&dd=15&nav_id=99977


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Mr. Mirko Vukelic, a WWII Chetnik veteran, with Chetnik flags
    at the General Mihailovich monument,
    St. Sava Serbian Orthodox Monastery, Libertyville, IL.
    Photo by Aleksandra Rebic July 17, 2016.

    Aleksandra's Note:So thankful that as 2016 comes to an end, some of the old-timers are still with us. Mirko Vukelic is a proud, honorable, Serbian patriot who served in WWII, and though the war ended over 70 years ago, he has remained a Chetnik in his heart and soul, loyal to the memory and legacy of General Draza Mihailovich.

    I've known Mirko since the early 1990s when he was out there on the streets of Chicago during the Serbian demonstrations protesting U.S. foreign policy in the former Yugoslavia, particularly in regards to the Serbs. Always standing tall, always warm and friendly, yet passionate and determined, Mirko has remained loyal and true all these years.

    Very glad that Predrag Rudovic - Niko has captured this live interview with Mirko Vukelic this year. He's got a lot to say and he knows his history firsthand. The interview is in the Serbian language.

    God bless you, Mirko, and may you remain among us for a long time to come.

    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    Chicago

    *****

    VIDEO:
    PROGNANI HEROJI - MIRKO VUKELIC

    Posted on You Tube by: "TV Kanal EMIGRANT"Published on Nov 25, 2016




    https://youtu.be/TakqdT1y17E


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Politika
    Autor: S. Ćirićponedeljak
    26.12.2016.

    Одлука о рехабилитацији Калабића 5. јануара [2017]

    Док подносилац захтева за рехабилитацију тврди да не постоји ниједан доказ да је некадашњи командант Горске гарде починио било какав злочин, тужилац се противи рехабилитацији позивајући се на одлуку Државне комисије за утврђивање злочина окупатора у Другом светском рату.
     
    Никола Калабић (Фото породична архива)
     
    Bаљево - Своју одлуку по захтеву за рехабилитацију Николе Калабића, некадашње команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини, који је поднела Калабићева унука Ваљевка Весна Калабић, судија Вишег суда у Ваљеву Драган Обрадовић саопштиће 5. јануара 2017. Али, по ономе што је у завршним речима саопштено на рочишту, посао му неће бити нимало лак.
     
    Док је предлагач преко свог пуномоћника тражио рехабилитацију, тужилац се том предлогу успротивио, позивајући се на одредбе Закона о рехабилитацији по којима лица која су одлуком Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата проглашена ратним злочинцима, не могу рехабилитовати.

    Пуномоћник Весне Калабић, ваљевски адвокат Горан Бранковић констатовао је да је Никола Калабић без иједног доказа проглашен за народног непријатеља и да нема ниједног валидног доказа да је сарађивао са окупатором нити да је починио било какав ратни злочин, на основу чега је изнео став да је некадашњи командант Горске гарде ликвидиран из чисто политичких, националних и идеолошких разлога и да би због тога требало да буде рехабилитован.

    У осврту на чињенице битне за сагледавање овог поступка, Бранковић је подсетио на, како је рекао, „уметнуту” причу да је Калабић издао Дражу Михајловића. Демантујући те наводе, он је навео да је Дража, иако је имао на располагању пет генерала и више пуковника и потпуковника, команду над Горском гардом, ударном песницом Равногорског покрета, поверио управо Николи Калабићу.

    Нонсенс би био да таква личност изда свог команданта, рекао је Бранковић, додавши да ако би се неким чудом прихватила теза да је био издајник, зашто је онда Калабић ликвидиран од стране комуниста и то без суђења, зашто му се не зна ни гроб, зашто му је породица дуга била стављена на стуб срама.

    - Потпуно је апсурдно и помислити на то, много је логичнији закључак да је Никола Калабић страдао из политичких, националних, а пре свега идеолошких разлога и то је основни разлог захтева за његову рехабилитацију - поручио је Бранковић.

    Други важан моменат за овај поступак, по његовим речима, је пресуда Среског суда у Мионици из септембра 1946. којом је Калабић оглашен за народног непријатеља и конфискована му је имовина. Та пресуда је донета без иједног доказа, подсетио је Бранковић, уз констатацију да је „комунистичка инструментализација историографије створила огромне табу теме, довела до злоупотребе науке и насиља над прошлошћу...”.

    У својој завршној речи, међутим, Драгана Марковић, виши јавни тужилац, као заступник Републике Србије, позвала се на упутство Апелационог јавног тужилаштва којим је обавезана да се противи рехабилитацији Николе Калабића, јер се он одлуком Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Другом светском рату нашао у кругу лица која су проглашена ратним злочинцима и не могу се рехабилитовати.

    Судија Драган Обрадовић најавио је да ће своју одлуку у овом поступку саопштити 5. јануара у подне.


    http://www.politika.rs/scc/clanak/370877/Odluka-o-rehabilitaciji-Kalabica-5-januara


    *****

    Politika
    Autor: S. Ćirićponedeljak
    26.12.2016.

    Odluka o rehabilitaciji Kalabića 5. januara [2017]

    Dok podnosilac zahteva za rehabilitaciju tvrdi da ne postoji nijedan dokaz da je nekadašnji komandant Gorske garde počinio bilo kakav zločin, tužilac se protivi rehabilitaciji pozivajući se na odluku Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora u Drugom svetskom ratu.

    Никола Калабић (Фото породична архива)
     
    Valjevo - Svoju odluku po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnje komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u otadžbini, koji je podnela Kalabićeva unuka Valjevka Vesna Kalabić, sudija Višeg suda u Valjevu Dragan Obradović saopštiće 5. januara 2017. Ali, po onome što je u završnim rečima saopšteno na ročištu, posao mu neće biti nimalo lak.
     
    Dok je predlagač preko svog punomoćnika tražio rehabilitaciju, tužilac se tom predlogu usprotivio, pozivajući se na odredbe Zakona o rehabilitaciji po kojima lica koja su odlukom Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata proglašena ratnim zločincima, ne mogu rehabilitovati.
     
    Punomoćnik Vesne Kalabić, valjevski advokat Goran Branković konstatovao je da je Nikola Kalabić bez ijednog dokaza proglašen za narodnog neprijatelja i da nema nijednog validnog dokaza da je sarađivao sa okupatorom niti da je počinio bilo kakav ratni zločin, na osnovu čega je izneo stav da je nekadašnji komandant Gorske garde likvidiran iz čisto političkih, nacionalnih i ideoloških razloga i da bi zbog toga trebalo da bude rehabilitovan.

    U osvrtu na činjenice bitne za sagledavanje ovog postupka, Branković je podsetio na, kako je rekao, „umetnutu” priču da je Kalabić izdao Dražu Mihajlovića. Demantujući te navode, on je naveo da je Draža, iako je imao na raspolaganju pet generala i više pukovnika i potpukovnika, komandu nad Gorskom gardom, udarnom pesnicom Ravnogorskog pokreta, poverio upravo Nikoli Kalabiću.

    Nonsens bi bio da takva ličnost izda svog komandanta, rekao je Branković, dodavši da ako bi se nekim čudom prihvatila teza da je bio izdajnik, zašto je onda Kalabić likvidiran od strane komunista i to bez suđenja, zašto mu se ne zna ni grob, zašto mu je porodica duga bila stavljena na stub srama.

    - Potpuno je apsurdno i pomisliti na to, mnogo je logičniji zaključak da je Nikola Kalabić stradao iz političkih, nacionalnih, a pre svega ideoloških razloga i to je osnovni razlog zahteva za njegovu rehabilitaciju - poručio je Branković.

    Drugi važan momenat za ovaj postupak, po njegovim rečima, je presuda Sreskog suda u Mionici iz septembra 1946. kojom je Kalabić oglašen za narodnog neprijatelja i konfiskovana mu je imovina. Ta presuda je doneta bez ijednog dokaza, podsetio je Branković, uz konstataciju da je „komunistička instrumentalizacija istoriografije stvorila ogromne tabu teme, dovela do zloupotrebe nauke i nasilja nad prošlošću...”.

    U svojoj završnoj reči, međutim, Dragana Marković, viši javni tužilac, kao zastupnik Republike Srbije, pozvala se na uputstvo Apelacionog javnog tužilaštva kojim je obavezana da se protivi rehabilitaciji Nikole Kalabića, jer se on odlukom Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Drugom svetskom ratu našao u krugu lica koja su proglašena ratnim zločincima i ne mogu se rehabilitovati.

    Sudija Dragan Obradović najavio je da će svoju odluku u ovom postupku saopštiti 5. januara u podne.


    http://www.politika.rs/sr/clanak/370877/Drustvo/Odluka-o-rehabilitaciji-Kalabica-5-januara

    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****
     

    0 0

    Blic Online
    V. P.
    27. 12. 2016

    Valjevski sud će 5. januara [2017] saopštiti odluku o rehabilitaciji Kalabića

    Viši sud u Valjevu saopštiće 5. januara odluku da li će biti rehabilitovan Nikola Kalabić, nekadašnji komandant Gorske garde kraljevske vojske tokom Drugog svetskog rata.

    Nikola Kalabić
    Foto: Foto Arhiva porodice / Privatna arhiva

    Zahtev za rehabilitaciju podnela je Kalabićeva unuka Vesna Kalabić iz Valjeva, a na današnjem ročištu njen zastupnik, advokat Goran Branković istakao je u završnoj reči da je poznati predratni geometer, jedan od najbližih saradnika Dragoljuba Mihailovića, "proglašen za narodnog neprijatelja bez ikakvih validnih dokaza".

    Branković je dodao da je Kalabić likvidiran iz čisto političkih i ideoloških razloga, te da bi zbog toga trebalo da bude rehabilitovan. On je podsetio i na, kako je rekao, “umetnutu” priču da je Kalabić izdao Mihajlovića.

    - Ako bi se nekim čudom i prihvatila teza da je bio izdajnik, zašto su ga komunisti onda likvidirali bez suđenja, zašto mu se ne zna ni grob, zašto mu je porodica godinama bila na stub srama – naglasio je zastupnik Branković.

    Valjevski viši tužilac Dragana Marković pozvala se na uputstvo Apelacionog javnog tužilaštva kojim je obavezana da se protivi Kalabićevoj rehabilitaciji, ukazujući da se on odlukom Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Drugom svetskom ratu, "našao u krugu lica koja su proglašena ratnim zločincima i ne mogu se rehabilitovati".


    http://www.blic.rs/vesti/hronika/valjevski-sud-ce-5-januara-saopstiti-odluku-o-rehabilitaciji-kalabica/c7p6ldx


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Blic Online
    Predrag Vujanac
    05. 01. 2017

    Za rehabilitaciju Kalabića potrebno još dokaza

    Viši sud u Valjevu nije doneo odluku da li će Nikolu Kalabića, komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u Drugom svetskom ratu, rehabilitovati, već je novu raspravu zakazao za 9. februar. [2017]

    Nikola Kalabić
    Foto: Foto Arhiva porodice / Privatna arhiva
     
    Naime, sudija Dragan Obradović je naložio da se, radi dopune dokaznog postupka, ponovo otvori rasprava tako što će se od Arhiva Jugoslavije pribaviti odluka Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Drugom svetskom ratu, po kojoj se Nikola Kalabić “našao u krugu lica koja su proglašena ratnim zločincima i ne mogu se rehabilitovati”.

    Upravo na tu odluku, kao zastupnik države, pozvalo se i Više tužilaštvo protiveći se zahtevu za rehabilitaciju Kalabića. Viši sud je naložio da u nastavku rasprave, “u vezi dodatnih okolnosti”, ponovo bude saslušan i istoričar dr Bojan Dimitrijević.
     
    Zahtev za rehabilitaciju Kalabića podnela je njegova unuka Vesna Kalabić, tvrdeći da nije bio ratni zločinac i da nije izdao vođu Ravnogorskog pokreta Dražu Mihailovića, “jer je ubijen pre nego što je Draža uhvaćen”.
     
    - Teško mi je da imam komentar na ovu odluku suda jer oni rade kako žele i oni su ti koji vladaju. Ipak, nadam se da će moj deda biti rehabilitovan jer tokom suđenja nije podnet ni jedan jedini dokaz da je bio ratni zločinac – rekla je Vesna Kalabić.
     
    Pre pet godina, inače, komandant Gorske garde je odlukom Osnovnog suda u Valjevu zvanično proglašen mrtvim. Sud je tada prihvatio svedočenje penzionisanog sveštenika Mijaila Danilovića iz Gornjeg Milanovca, koji je tvrdio da su Kalabića ubili pripadnici OZNE 19. januara u kanjonu reke Gradac, nedaleko od Valjeva. S obzirom da je OZNA Dražu Mihailovića uhvatila tek dva meseca kasnije, Kalabićevi naslednici upravo na osnovu toga tvrde da “nije mogao izdati Dražu”.
     
    Po zvaničnoj verziji, međutim, Nikola Kalabić je bio pomagač OZNE u hvatanju Mihailovića, da bi potom, sa promenjenim identitetom, poživeo još nekoliko godina, skončajući na nepoznat način i na nepoznatom mestu. Istoričari se slažu da je istinu o čuvenom geometru iz Valjeva moguće utvrditi tek posle otvaranja svih arhiva OZNE i UDBE.
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****

    0 0

    B92
    [Tanjug]
    January 5, 2017

    Odložena odluka o rehabilitaciji Kalabića

    Valjevo -- Viši sud u Valjevu odložio je objavljivanje odluke o zahtevu za rehabilitaciju komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u otadžbini Nikole Kalabića.

    Nikola Kalabić
    Foto: Arhiva-porodice

    Nastavak glavne rasprave zakazan je za 9. februar, kada će u svojstvu svedoka sud ispitati istoričara Bojana Dimitrijevića.

    Zahtev za rehabilitaciju Kalabića podnela je njegova unuka Vesna Kalabić, tvrdeći da nije bio ratni zločinac, da nije izdao Dražu Mihailovića, jer je streljan pre njega, kao i da je stradao iz političkih, nacionalnih, a pre svega ideološških razloga.

    Nakon presude Sreskog suda u Mionici iz septembra 1946. kojom je Kalabić proglaššen za narodnog neprijatelja konfiskovana mu je imovina.

    Tokom četvorogdišnjeg postupka, Više javno tužilaštvo u Valjevu protivilo se rehabilitaciji, pozivajući se na odredbe Zakona po kojima lica koja su odlukom Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata proglaššena ratnim zločincima, ne mogu rehabilitovati, preneli su ranije mediji.

    Kalabić je inače tek 2011. proglašen umrlim odlukom Osnovnog suda u Valjevu.

    Mediji su preneli da je Kalabićeva unuka sudu dostavila tim povodom svedočenje penzionisanog sveštenika Mijaila Danilovića iz Gornjeg Milanovca, koji je tvrdio da su Kalabića ubili pripadnici Ozne 19. januara na Bogojavljenje 1946. u pećini, u kanjonu reke Gradac, nedaleko od Valjeva.



    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=05&nav_category=12&nav_id=1217280


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

     
     
    "Христос се роди српском народу!
    Христос се роди мила Отаџбино – Мајко Србијо!
    Христос се роди свима вредним и ваљаним Србима!

    На светли дан рођења Бога и човека, Исуса Христа, на дан велике хришћанске љубави упућујем овај српски поздрав, пун вере и наде.

    Кроз векове, откако је Св. Сава учврстио српски народ у светлој православној вери, ми се Срби овако поздрављамо, славећи божанског проповедника мира и љубави међу народима.

    Српски народ од старине гајио  је у своме срцу ову љубав и братство, исписујући најлепше странице своје историје. Његова православна вера учила га је племенитости и самарићанству: она му је давала снагу да истраје у патњи и моћ да савлада сва искушења.
     
    Надахњујући се учењем Светог Јеванђеља, српски народ је пребродио све тешкоће на своме тегобном историском путу, на коме је много жртава поднео за одбрану свете вере православне, борећи се за име Исусово и за часни крст.
     

    И ове године прослављамо Христово рождество у болу због велике народне несреће, која нас је задесила, али са надом у срцу да идемо ка бољој будућности. Прошле годинеусред ратног вихора осећали смо се слаби и беспомоћни, напуштени и остављени. Били смо на ивици пропасти.
     
    Али свест српског народа, његова стара српска вера, његово светосавско православље победило је мрачне силе Сатане, које су хтеле да униште српски народ. И српски народ остао је у животу да у љубави и у раду, као што је проповедао Исус Христос, обезбеди себи бољу будућност.
     
    Данас већ дочекујемо Божић са већом надом у будућност, јер смо искусили све страшне последице неслоге и међусобне борбе и увидели смо да нас љубав и братска слога у раду за добро отаџбине могу једино спасти.
     
    Љубав и слога, остварене међу Србима, на данашњи дан још снажније блистају, сједињујући нас у једној мисли и осећању да су наш спас и напредак једино у њима. Савладаћемо све тешкоће, сачуваћемо свој народ од пропасти, обезбедићемо себи будућност у миру и раду, ако у наше душе и наша срца што дубље усадимо ову истину.
     
    У њеном знаку само сачуваћемо се и створити бољи живот онима, који долазе иза нас.
     
    Искушења и патње које смо преживели у току векова, остаће забележена у историји као споменик вере и воље једног малог народа да се одржи.
     
    Моје очи и све моје наде упирем у све добре Србе и добре хришћане, и кажем свима да само у слози, раду и љубави према Отаџбини лежи будућност  и опстанак Србије. Зато у братском загрљају и љубави пружите један другоме руку хришћанског измирења и оживите у братској заједници нашу староставну веру и обичаје.
     
    У сеоском дому као и у варошкој палати положите сви бадњаке по старом српском обичају и нека се зна да Србин живи и да ће живети. И сетите се извора праисконске снаге српског народа, на стару српску задружност, старешинство и братску слогу у поштењу.
     
    То је једини пут, којим ће сваки радан Србин, са њиве и из радионице, доћи до свога места и права у друштву и у држави, а на основу свога рада до пуне социјалне правде.
     
    Нека вас све, драга браћо и сестре, испуни дух мира, братимства и добе воље. Нека вас само једна мисао води једној јединој светињи: Србији, отаџбини Србиновој.
     
    Мир Божији међу вама!
     
     
    Милан Ђ. Недић

    Председник Српске владе
    [1942]
     
     

     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****


    0 0




    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

    0 0

    Srbija Danas
    Vlada Živanović
    January 17, 2017

    OVA SRPKINJA IMA VIP POZIVNICU ZA INAUGURACIJU TRAMPA: Tražiću od Donalda da se izvini Srbiji u ime SAD.

    Bivša monahinja Angelina Lazar tvrdi da će pozvati Donalda Trampa da dođe u Srbiju, izvini se za bombardovanje i plati spomenik na Ozrenu u znak sećanja kada je vojska Draže Mihailovića spasila 500 američkih pilota kod Ozrena.

    Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
     
    Bivša monahinja Angelina Lazar dobila je počasnu pozivnicu za inauguraciju novog američkog predsednika Donalda Trampa. Osim zvanične inauguracije, Angelina će prisustvovati i na VIP balu u Vašingtonu, na koji je Tramp pozvao samo odabrani krug ljudi.

    - Bila sam savetnik direktora Interpola Velike Britanije Endrua Smita i prepoznata sam od Trampove administracije kao jedan od boraca protiv organizovanog kriminala na globalnom nivou. Amerika je uvek jako cenila moj rad, dosta sam godina provela tamo, tako da sam zato dobila pozivnicu za tu veliku svečanost – priča Angelina Lazar za portal SrbijaDanas.com.

    Angelina trenutno živi u Londonu i Dubaiju, a dobar deo života provela je i na severnoameričkom kontinentu. Široj javnosti postala je poznata kada je kao monahinja Srpske pravoslavne crkve raskrinkala nedolične radnje vladike kanadskog Georgija, koji je kasnije zbog toga razrešen sa dužnosti.

    - Prva sam monahinja koja je dobila blagoslov SPC da ode u inostranstvo i tamo studira. Blagoslov mi je osamdesetih godina prošlog veka dao lično patrijarh Pavle. Studirala sam teologiju na Duhovnoj akademiji u Sankt Peterburgu, a završila sam i ekonomiju. U Rusiji sam imala svoju kolumnu u listu Pravda jednom nedeljno, kao i emisiju na radiju Glas Rusije - dodaje Angelina.

    Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
     

    Srbi su Božiji narod

     

    Posle više od dve decenije Angelina je odlučila da se vrati u Srbiju.

     

    - Osnovaću duhovno-politički pokret „Sveta smelost“. Bog uvek blagosilja sav naš rad kada nastupamo sa smelošću. Treba biti hrabar i ne bojati se. To je ono što hoću da vidim u srpskom narodu. To je ono što je naš narod uvek imao kroz istoriju, ali je izgubio poslednjih decenija. Srpski narod ne sme da se boji i nikada ne sme da izgubi nadu. Mi jesmo Božiji narod i ne smemo da dozvolimo da se odvojimo od Boga. Vidim da smo malaksali, da smo zapali u depresiju, da mislimo da nam dolazi beznadežna situacija, da smo umorni... Sve to treba da preokrenemo - naglašava bivša monahinja.

     

    Ona kaže da će ovo biti njen prvi susret sa novim američkim predsednikom.

     

    - Iako je Donald Tramp veoma upoznat sa mojim radom i znam da ga ceni, ovo će ipak biti prvi naš susret. Do sada sam komunicirala sa ljudima iz njegovog najbližeg okruženja, a sada je prilika i da se lično upoznamo.


    Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
     

    Tramp će napraviti zaokret u politici SAD

     

    Angelina kaže i da će Trampu izneti poseban zahtev.

     

    - Reći ću mu da Amerika treba da se izvini za bombardovanje Srbije 1999. godine, ali i da treba da radi na jačanju veza između Srba i Amerikanaca, kako poslovnih, tako i političkih. Objasniću mu da smo mi pravi blagočestivi narod i da zajedno sa SAD možemo mnogo toga da uradimo.

     

    Ona tvrdi da će dolaskom Trampa na vlast doći do zaokreta u odnosima između SAD i Srbije koje nisu bile najbolje poslednjih decenija.

     

    - Očekujem da će Tramp u potpunosti promeniti politiku SAD prema Srbiji i Republici Srpskoj. Ishod izbora u SAD je zaista velika pobeda i za nas. Za Srbiju dolazi godina velikih promena, naročito u odnosu prema Americi, koji će sada sigurno biti skroz drugačiji.

     

    Tražiću da Amerika spomenik na Ozrenu

     

    Bivša monahinja namerava da uputu poziv Donaldu Trampu da dođe u Srbiju, ali i da ga, kako kaže, natera da finansira izgradnju spomenika na planini Ozren.

     

    - Pokrećemo akciju za podizanje spomenika na sećanje kada je general Draža Mihailović spasao 500 američkih pilota kod Ozrena. Tražiću od Trampa da Amerika finansira izgradnju tog spomenika pošto su u pitanju njihovi piloti koje je srpska vojska spasila. Kao što Tramp tvrdi da Meksikanci treba da plate zid koji će SAD da izgrade prema toj državi, tako ja tvrdim da Tramp treba da plati spomenik za vojnike koje je naša zemlja spasila - zaključuje Angelina.



    https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/ova-srpkinja-ima-vip-pozivnicu-za-inauguraciju-trampa-trazicu-od-donalda-da-se-izvini-srbiji-u-ime-2017-01-17


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    The Washington Post




    https://www.washingtonpost.com/world/europe/bosnian-serb-nationalist-leader-dismisses-us-sanctions/2017/01/18/f8b31472-dd7a-11e6-8902-610fe486791c_story.html?utm_term=.f5748ca8bd56




    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Donald J. Trump - 45th President of the United States
    Image courtesy of
    on Facebook.

    Dear President Trump:

    For so many of us Americans and other nationalities around the world, it is a glorious day today! If anyone had told me even a year ago that you would indeed become President of the United States, I would have thought "Yeah, right" or "Wishful thinking". But, wishes and dreams and hopes and prayers really do come true if it is the Will of God.

    Now that you have been officially sworn in as the 45th President of the United States, I know you'll be anxious to get down to business. I am awed by your stamina and energy. You put many of us who are "younger" than you to shame. I know your stamina and energy will serve you well in the challenging days and months ahead.

    As an American, I am very hopeful that you will fulfill your promise to "Make America Great Again". This country needs to return to itself - to get back to the things that made it great to begin with. Without God's blessing and good human leadership, it won't happen. I hope that with God's help and guidance you will indeed be the man to bring that goal to fruition. I believe that you sincerely and passionately love this country. And nothing is more important than that for her leader to have in his heart.

    As an American of Serbian heritage, I'm hopeful that you will be very instrumental in repairing a very damaged relationship between America and the Serbian lands in the former Yugoslavia. Serbia has been a loyal ally of the United States for over 100 years, with exceptional service in World War One and World War Two. American foreign policy towards Serbia and the Serbian lands in the Balkans took a terrible turn at the beginning of the 1990s and the consequences have been tragic and unfortunate, both here in America and in the homeland.

    I believe in you, Mr. President. I believe that you will heal and revitalize America and that you will repair the damage that was done to American-Serbian relations. It's wonderful to see so many Serbs here in America and in the homeland excited about your ascension in the political sphere and your victory in the Presidential election! That means we Serbs haven't given up hope in the U.S.A.!

    President Trump, as you will become increasingly aware, you are no longer just a very successful businessman and media mogul. You are now leader of the Free World and hold its potentially most powerful office. My hope and prayer is that you will be a strong, wise, fair, gracious, and God-fearing leader...that your domestic policies will be fair, especially to the Silent Majority of citizens whose voice has been muzzled for far too long...that your foreign policy will be fair, too, and that the relationship with faithful and good American Allies such as the Serbs will be healed and nurtured. We are counting on you. We know you have huge responsibilities ahead. We wish you Godspeed in your first 100 days and beyond.

    God bless you and your family, President Trump. And God Bless the United States of America.



    Sincerely,
    Aleksandra Rebic
    An American Serb
    Chicago
    January 20, 2017


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    ВасељенскаТВ
    January 22, 2017

    Злочин комуниста: Мучење и смрт српског војводе

    Београд – 19. јануара 1945. године од последица батина умро је један од најзначајнијих српских војсковођа у Првом светском рату војвода Петар Бојовић. Комунистички зликовци из ОЗНЕ претходно су га данима мучили и тукли, иако је имао 86 година.

    Војвода Петар Бојовић (Фото: Јутјуб)

    Петар Бојовић је један од четворице знаменитих српских војвода, поред Радомира Путника, Живојина Мишића и Степе Степановића.

    Бојовић, сељачки син, рођен је 16. јула 1858. године у Мишевићима код Нове Вароши, као најмлађе од шесторо деце Перута и Раде Бојовић, земљорадника.

    Као деветогодишњак је 1867. године са родитељима и браћом прешао из Старе Србије, која је тада била под контролом Турске, у Радаљево код Ивањице.

    Гимназију је завршио у Београду са одличним успехом. По завршетку гимназије, у октобру 1875. године ступио је у Артиљеријску школу, без полагања пријемног испита, као први у рангу.

    У тој школи је упознао Степу Степановића и Живојина Мишића.

    Учествовао је у Првом српско-турском рату 1876. године као питомац Војне академије и одликовао га је руски цар Александар ИИ Николајевич.

    Био је учесник и Другог српско-турског рата 1877. године и 1878. године, да би после тог рата наставио школовање у Артиљеријској школи.

    Бојовић је завршио школовање као први у класи, а тада је почео и да преводи стручну војну литературу са немачког језика, који је добро познавао, док се француским језиком служио, и непрекидно је усавршавао своје знање о коњици.

    За учешће у Српско-бугарском рату 1885/86. године одликован јеЗлатном медаљом за храброст.

    Бојовић је извесно време провео у Француској, где је учио о коњици и усавршавао француски.


    Био је веома цењен официр и 1906. године постављен је за начелника Главног генералштаба, пошто је Радомир Путник поново постао министар војни.

    У Првом балканском рату, 1912. године, постављен је за начелника Штаба Прве армије и он је креатор српских победа.

    После победе у Кумановској бици, српска војска је тријумфално умарширала у Скопље, а народ је био одушевљен јер је средњевековна српска престоница коначно била ослобођена од вишевековне турске окупације.

    Успешно је командовао војском и 1913. године у Другом балканском рату, после којег је постављен за краљевог ађутанта.

    Петар Бојовић је у Првом светском рату био командант Прве армије и био је ангажован у борбама у западној Србији.

    У септембру 1914. године рањен је у леву ногу и одликован је Златном медаљом за храброст.


    VIDEO:
    Otvaranje izložbe „Vojvoda Petar Bojović - znamenje slave i časti“
    Posted on You Tube by "Министарство одбране и Војска Србије"
    Published on Sept. 15, 2016



    Под његовом командом успешно је изведна Сремска операција у којој је Прва армија прешла Саву и продрла до линије Бановци-Стара Пазова-Војка-Попинци-Буђановци, а у другој половини септембра је са својим јединицама учествовао у борбама на Мачковом камену.

    У бици на Дрини, новембра 1914. године, поново му је повређена иста рана, па је регент Александар команду над Првом армијом поверио Живојину Мишићу.

    На јесен 1915. године спречио је продор Бугара на Косово, чиме је осигурано повлачење преко Црне Горе и Албаније ка југу.

    Од краја новембра до краја 1915. Бојовић је командовао повлачењем својих трупа правцем Сува Река—Призрен—Ђаковица.

    Бојовић је као начелник Штаба Врховне команде руководио повлачењем кроз Албанију и он је изабрао локацију на Крфу на коју се склонила српска војска.

    Потом је крајем маја 1916. године стигао у Солун, а на јесен је командовао српском офанзивом на Кајмакчалану, где је српска војска поразила бугарске јединице.

    Повукао се са места начелника Штаба Врховне команде због неслагања са француским генералом Гијомом и поново преузео команду над Првом армијом.

    По пробоју Солунског фронта унапређен је у чин војводе због ратних успеха и био је последњи коме је тај чин додељен.

    После смрти војводе Живојина Мишића, именован је 1921. године за начелника Главног генералштаба војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, али је на том положају остао мање од годину дана.

    Пошто је одбио да буде министар, рекавши да је превасходно војник, у пензију је отишао 21. децембра 1921. године.

    Забележено је да је краљ Александар, све док није убијен 1934. године, приметно занемаривао војводу Бојовића, чак и у питањима протокола.

    По пензионисању је писао мемоаре. Имао је пензију у рангу министра, а од новчаних награда за ратне заслуге купио је од претходних власника кућу у београдском Врачару, у Трнској улици.

    У пензији је провео 20 година, мирно и повучено дочекавши почетак Другог светског рата.

    После војног пуча 27. марта 1941. године, војвода Петар Бојовић је у својој 83. години, 3. априла 1941. године поново активиран и именован за врховног инспектора целокупне војне силе Југославије, а затим и за помоћника врховног команданта Краљевске југословенске војске, краља Петра ИИ.

    Краљ и влада су му 15. априла понудили да оде авионом из Србије, али је он то одбио и Немци су га убрзо заробили.

    Немци су покушали да злоупотребе углед војводе Бојовића у народу.

    Тако му је у кућну посету дошао Франц Нојхаузен, генерални опуномоћеник немачког Рајха за привреду Србије.

    Нојхаузен му је рекао да зна шта он значи за српски народ и да га због тога позива на сарадњу са органима и снагама Рајха у Србији у интересу српског народа и Рајха.

    Војвода је немачком изасланику одговорио:

    „Господине, ви знате да сам ја по професији војник, да ценим сваку војску, па и вашу војску. Ваша војска у овом тренутку је окупатор моје земље и ја ни у каквом облику, све док окупација траје, са том војском не могу сарађивати. Молим вас да ми учините услугу и обезбедите да док окупација траје праг моје куће не пређе немачки војник, а ја се обавезујем да за то време нећу из куће изаћи“.

    Немац је прихватио ту жељу и договор је поштован до краја рата.

    Нацистичка војска је испред куће Војводе Бојовића поставила стражу и он је третиран као ратни заробљеник, а армијски генерал Душан Симовић преузима у егзилу Бојовићев положај помоћника врховног команданта.

    Бојовић је 10. децембра 1942. године упутио писмо армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу у којем је навео да подржава Југословенску војску у отаџбини:

    „Сазнањем да сте Ви, драги Србине и ђенералу, развили ослободилачку заставу, са онога места одакле је мој ратни друг Живојин Мишић започео, пре двадесет и осам година, и протерао непријатеља из наше отаџбине, изазвало је у мени велику радост и до максимума појачало жељу за личним учешћем у данашњој борби. У одсуству физичке снаге да узмем непосредног учешћа у остварењу овог великог дела нације, ја сам Вам, драги и велики сине српског рода, ставио на располагање моје име и моју децу уз очински поздрав и војничку заповест: ‘Напред у победу, за краља и отаџбину“.

    Немци нису дирали војводу Бојовића током рата, а забележено је да је по својој башти шетао обучен у свечану војводску униформу.

    Они га, међутим, хапсе пред крај рата, а из затвора је пуштен по уласку партизана у Београд, крајем 1944. године.

    Комунисти су, када се вратио кући, већ контролисали Београд, а његова кућа била је потпуно опљачкана.

    Пљачкаши су оставили само стару војводску униформу, која за њих није имала никакву вредност.

    О ужасном крају славног српског војсковође постоји више верзија.

    Прву и, по свему судећи лажну, пласирали су комунисти, који су рекли да је војвода изашао из куће да поздрави руске ослободиоце, па га је ударио њихов тенк.

    Касније је, како је писао „Недељник“, Дико Пејатовић писао да је војвода за сусрет са ослободиоцима обукао мундир, ставио војводски калпак на главу и узео сабљу у руке и шетао по соби.

    У једном тренутку на вратима се појавио партизански потпоручник са два борца. Угледавши војводу, прискочио му је и зграбио сабљу, а старац се огласио: „Стани, сине! Ја сам војвода Петар Бојовић, не дирај ми сабљу коју носим 63 године“.

    „Недељник“ је навео да се данас као најтачнија поставља тврдња да су партизани крајем 1944. године упали у кућу војводе Бојовића.

    Остарели војвода, обучен у кућни мантил и не знајући о коме је реч, зачуђено је упитао официре да му се представе.

    Партизани испрва нису обраћали пажњу на њега, мислећи да се ради само о неком анонимном старцу, али када су на столици спазили шињел са војводским ознакама, почели су да се опходе према њему крајње недостојно и да га шамарају и понижавају, док је војвода само немоћно гледао како му по кући разбацују и газе униформу, одликовања, сабљу и слушао увреде. Потом су га ухапсили.

    У чланку о Петру Бојовићу на Википедији наводи се да војвода по повратку из затвора није имао шта да обуче јер му је кућа опљачкана по уласку партизана у Београд, па је обукао униформу, која му је једино остала у кући, а када је изашао на улицу, видели су га неки партизани и почели да га понижавају и туку.

    Бојовићев млађи син Добрица је по тој верзији прискочио оцу у помоћ, али су га партизани ухапсили и осудили на десет година затвора под оптужбом да је командовао четничким илегалацима.

    Комунистички зликовци су војводу Бојовића, тада старог 86 година, у затвору свакодневно тукли, мучили и понижавали.

    Измученог и повређеног, пустили су га из затвора после неког времена. Војвода Петар Бојовић умро је од последица тортуре 19. јануара 1945. године.

    Бојовићев комшија из Трнске улице др Павле Милошевић сведочио је касније да су комунисти, одмах по освајању Београда, ухапсили војводу јер им је сметало његово славно име.

    „Бојовић, иначе слабог здравља, умро је од последица унутрашњег крварења задобијеног у вишедневном премлаћивању од стране ОЗНЕ у затвору, пуштен је само кући, у Трнској број 25 на Врачару, да умре“, писао је Милошевић.

    VIDEO:
    Vojvoda Bojović
    Posted on You Tube by "Beogradska hronika Jutarnji program"
    Published on Oct 9, 2015
    Čin vojvode i oko 30 najviših odlikovanja dobio je Petar Bojović tokom vojničke karijere duge 46 godina. Proslavio se kao komandant Prve armije koja je najzaslužnija za proboj Solunskog fronta. Preminuo je u 87. godini, zaboravljen i ponižen od strane tadašnje vlasti.
    Label and copyright: RTS




    Комунисти су највероватније казнили војводу јер је подржао отпор генерала Драже Михаиловића.

    Злогласна комунистичка тајна полиција ОЗНА објавила је по војводиној смрти преко Радио Београда:

    „Поштовани слушаоци, данас је 20. јануар 1945. године. Јуче је у Београду умро војвода Петар Бојовић. Важно саопштење: Свако ко покуша да дође на сахрану овог непријатеља наше Народно-ослободилачке борбе биће ухапшен и кривично гоњен“.

    Није поштовано право на сахрану о државном трошку и његово тело је на таљигама превезено 21. јануара на Ново гробље.

    Легендарни српски командант је сахрањен без икаквих војних почасти у породичну гробницу у присуству породице и најближих пријатеља.

    Сахрани није присуствовао нико од поштовалаца, а за то су се постарали нови владари оличени у људима у кожним капутима, који су лично надгледали скромну породичну сахрану.

    Петар Бојовић је једини српски војвода кога су понизили унуци његових ратника из балканских ратова и Првог светског рата.

    О војводи Бојовићу се ћутало током комунистичке диктатуре и није се тачно ни знало место на којем је сахрањен.

    На надгробном споменику били су уклесани само име, презиме и војни чин, који су се из даљине тешко могли уочити, па је 1989. године Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године поставило спомен бисту.

    Рехабилитација војводе Бојовића почела је релативно недавно. У Новој Вароши је 1997. године на Видовдан откривен споменик у знак захвалности за седам ратова у којима је учествовао.

    Његов најмлађи син Добрица је 26 војводиних одликовања 1950. године завештао Кости Ракићу да би их сачувао од комунистичке пошасти.

    Одликовања су први пут изложена тек 15. септембра 2016. године у Председништву Србије.

    Војвода је за комунисте био „великосрпски хегемониста“

    Комунисти су у свом накарадном поимању стварности Војводу Бојовића видели као једног од највећих носилаца „великосрпског хегемонизма“.

    Аустријски каплар Тито не одговара жени српског војводе

    Чланови његове породице су после рата жигосани као народни непријатељи и понижавани, Бојовићева супруга Милева писала је 26. априла 1946. године комунистичком вођи Јосипу Брозу писмо у којем га је молила да јој каже где јој је затворен син и зашто је ухапшен, а никоме није учинио зло. Бивши каплар аустријске војске, Хрват Јосип Броз, који је засео на власт у Београду, није удостојио одговора жену српског војводе. Милева је умрла 1956. године, пре него што је њен син Добрица изашао из затвора.

    Булевар војводе Бојовића

    Градско веће Београда је 15. маја 1936. године, на предлог градоначелника Владе Илића, донело одлуку да се нови булевар, који је требало да пролази кроз Доњи град око Калемегдана и повеже Карађорђеву са Душановом улицом, назове Булевар војводе Петра Бојовића. Нови је требало да буде назван по Бојовићу због заслуга у ослобођењу отаџбине у ратовима 1912–1918 године. Булевар тада, међутим, није назван по војводи Бојовићу. То се догодило 60 година касније.

    Војни успеси и одликовања

    Бојовић је учествовао у шест ратова и одликован је са 26 српских и југословенских одликовања и 16 у другим државама, међу којима су Русија, Француска и Велика Британија. Предводио је Прву армију у пробоју Солунског фронта, септембра 1918. године. Под његовом командом, Прва армија је ослободила Пирот, Лесковац, Врање и Ниш, а 1. новембра 1918. године, ушла је у Београд. Био је један од команданата у српско-турским ратовима, рату са Бугарском, балканским ратовима и Првом светском рату. Предводио је пробој Солунског фронта, а умро је од након пребијања од стране партизана.

    Арчибалд Рајс о Бојовићу

    „Војвода Бојовић је ватрени патриота. Он је свој живот посветио својој земљи. Његове главне особине су искреност, пожртвовање и добронамерност. Овај храбри војник је благ. Његов глас, мало потмуо, готово се никад не издиже и његове очи које гледају право у ваше, имају нечег меланхоличног. То је носталгија за отаџбином и жалост за свима онима који су изгинули за њену слободу“, писао је Арчибалд Рајс о Бојовићу.



    http://www.vaseljenska.com/vesti/zlicon-komunista-mucenje-smrt-srpskog-vojvode/

    https://youtu.be/fyaaJLmkAx8

    https://youtu.be/GD6wiEcvDHs


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****

    0 0

    Novosti
    Ivan MILADINOVIĆ
    January 22, 2017

    SUSRET SA ISTORIJOM / Draža kao tragični junak

    Malo poznati detalji iz života kontroverznog generala Dragoljuba Mihailovića. Bio je najodlikovaniji, ali i najsatanizovaniji oficir

    General Dragoljub Mihailović
     
    GENERAL Dragoljub Draža Mihailović bio je i ostao jedan od najkontroverznijih, a istovremeno i najtragičnijih ličnosti novije, ne samo srpske, odnosno jugoslovenske, već i evropske istorije. Njegov životni opus istovremeno podseća na sve ono što smo kao nacionalni kolektivitet preživeli, a možda još preživljavamo u ovom sumornom modernom dobu koje nam ni najmanje nije naklonjeno. Gotovo pola veka njegova sudbina, iz ideoloških i sebičnih razloga ratnog pobednika, koji je pisao svoju istoriju, predstavljala je najveću tajnu bivše Jugoslavije.
     
    Tajna njegove likvidacije, i mesta gde je pokopan, preživela je Josipa Broza i njegovu partiju i državu.

    Svako čeprkanje po toj misteriji kao da povređuje osećanja bezgrešnosti onih koji i dalje misle da je postojanija istina koja se propisuje, a ne koja se istražuje i utvrđuje. A takvih je danas mnogo i u stručnim (istorijskim), i u političkim, kao i u gotovo svim krugovima javnih delatnika.

    DRAŽA Mihailović bio je najodlikovaniji ali i najsatanizovaniji oficir koji je obukao uniformu od formiranja savremene Srbije. Kroz čitavu jednu epohu tretiran je kao veći izdajnik Srpstva i od Vuka Brankovića.

    Šta je sedam decenija naspram šest vekova, rekli bi cinici, pošto, nažalost, naša istoriografija nije raščistila ni sve detalje oko navodnog Vukovog izdajstva. Možda bi primer i razjašnjenje njihovih sudbina mogao da bude korak naše istorije u novo sagledavanje ko smo, šta smo bili i činili i šta nam je činiti.

    Dragoljub Mihailović je 14. aprila po starom, a to znači 27. aprila po ovom nasušnom gregorijanskom kalendaru 1893, rođen u Ivanjici. U varošici u koju su državni činovnici, učitelji, praktikanti, slati po kazni.

    Otac Mijailo je bio sreski pisar, a majka Cmiljana domaćica. Prezivali su se Mijajilovići. U Požarevačkom arhivu mogu da se pronađu podaci da je otac Mijajilo bio rodom iz tog grada, iz porodice papudžije Milosava i domaćice Ekaterine.

    Draža kao potporučnik na Solunskom frontu
     
    Tih godina kada je rođen junak ove naše priče u Srbiji dolazi do masovne transkripcije starih imena pa njegov otac postaje Mihailo, a majka Smiljana. I prezime se menja. Postaju Mihailovići.

    MIHAILOVIĆ je rano postao siroče. Bez oca je ostao sa navršene dve godine, bez majke kad je imao sedam godina. Jedan od stričeva, veterinarski major Vladimir Mihailović, doveo siročiće, Dragoljuba i njegove dve sestre Jelicu i Milicu, u svoj dom u Beogradu, u Studeničkoj ulici, koja danas nosi ime Svetozara Markovića. Stric Vlajko, kako su ga od milošte zvali, umire kad je Dragoljub navršio deset godina. Bez sestre Milice ostaje kad je napunio 12 godina. O deci se starala Vlajkova majka, Dražina baba po ocu, Stanica.

    U osnovnoj školi imao je sve petice izuzev pevanja i gimnastike, iz kojih je bio "vrlo dobar". Draža Mihailović je 1910. sa vrlo dobrim uspehom, primernim vladanjem i pohvalom da je izuzetno vredan, završio Treću mušku gimnaziju na Vračaru, u kojoj mu je jedan od školskih drugova bio srpski knez Pavle Karađorđević.

    SAVREMENOG čitaoca, pogotovo one koji sa simpatijama gledaju na astralne znake, verovatno zanima horoskop čoveka koji je imao tako stradalnu sudbinu. Rođen je u znaku Bika. U Dražinom horoskopskom znaku rođeni su Salvador Dali, Petar Iljič Čajkovski, Sigmund Frojd, Vilijam Šekspir, Karl Marks, Hari Truman, Vladimir Iljič Lenjin, Ivo Andrić, Marija Terezija, Adolf Hitler, prorok Muhamed. I, naravno, Mihailovićeva zla kob, Josip Broz Tito.
     
     
    Draža sa sestrom Jelicom, babom Stanicom i strinom
     
    Draža, koji će na početku Drugog rata poštedeti život Titu, a ovaj ga na kraju tog istog rata osudio na smrt, prvi put će se sa njim sučeliti početkom avgusta 1914. u Cerskoj bici. U tom Velikom ratu Draža je kao komandir čete Drinske divizije bio uspešniji od Josipa Broza, komandira izviđačke čete 25. domobranske divizije 42. vražje divizije austrougarske "Kaznene ekspedicije" na Srbiju. Sa svojim ratnim drugovima, dva puta ga je naterao na odstupanje preko Drine. Dobio je i više odlikovanje od Broza. Draža je dobio zlatnu medalju za hrabrost za "umešno rukovanje četom" i zasluge u odbrani srpskih položaja i zauzimanju Valjeva, a Broz srebrnu medalju za hrabrost za izviđanje srpskih položaja i nanošenje teških gubitaka srpskoj vojsci i civilnom stanovništvu zapadne Srbije.

    POSLE sedmogodišnjeg ratovanja i dva visoka odlikovanja, u jesen 1919, poručnik Mihailović je postao vodnik Kraljeve garde, u kojoj se zadržao samo četiri meseca. Zbog solidarisanja sa jednim svojim klasnim drugom, koji je u kafani "Sloboda" u Masarikovoj ulici u centru Beograda na dočeku nove 1920. godine nazdravljao Maksimu Gorkom, ruskom filozofu Plehanovu i Lenjinovim boljševicima, kažnjen je sa 15 dana zatvora i prekomandovan u Skoplje.

    Neće ovo vreme provedeno u apsani biti i jedino. U jesen 1939. pukovnik Mihailović je zaglavio mesec dana zatvora zbog kritike zastarele strategije odbrane Jugoslavije, oštre kritike jugoslovenskog režima i ukazivanja na "sve jači uticaj Berlina i Rima na Hrvate i Slovence" i na "petokolonašku aktivnost folksdojčera i ustaša u Hrvatskoj". U elaboratu o stanju u jugoslovenskoj armiji piše da "ovako formirana vojska ide u propast i rasulo" i da se "iz vojske moraju izbaciti austrijski oficiri", hrvatske i slovenačke nacionalnosti koji su primljeni u jugoslovensku vojsku.

    Draža sa američkim oficirima 1944. godine
     
    OKTOBRA 1940. pukovnik Mihailović je ponovo osuđen na mesec dana zatvora, ovog puta zbog toga što je na prijemu u britanskom poslanstvu u Beogradu održao "harangerski govor protiv nacističke Nemačke". Uprava Udruženja jugoslovenskih podoficira tražila je da mu se oduzme čin i da se najuri iz vojske. Nemački poslanik u Beogradu Viktor fon Heren lično je uputio protest vladi Kraljevine Jugoslavije. Kazna od 30 dana zatvora doneta je da bi se Nemcima stavilo do znanja da Mihailovićeve reči izgovorene na njihov račun "ne izražavaju mišljenja zvaničnih jugoslovenskih krugova".

    OVAKVI istupi jednog iskusnog obaveštajnog oficira nisu bili slučajni. Postoji više istorijskih izvora koji nagoveštavaju da je Mihailović sarađivao sa sovjetskim službama. Još kao niži obaveštajni oficir vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca dvadesetih godina prošlog veka imao je prve kontakte sa sovjetskim službama. Tada su ti susreti imali uobičajnu saradnju obaveštajaca, ali nisu prekidani ni docnijih godina.

    Međutim, ozbiljna saradnja počinje tek posle dolaska Hitlera na vlast. Ali, nije on bio klasičan špijun, agent, u običnom smislu te reči. Podrazumeva se da pukovnik Draža kao veliki nacionalista i monarhista, samom ideološkom odrednicom, nije mogao da radi za obaveštajnu službu jedne komunističke zemlje. Ali, uvek ono ali, kao iskusni obaveštajni oficir, shvatio je da je komunistički Sovjetski Savez, "crvena Rusija", jedina sila koja se može suprotstaviti nemačkom uticaju i agresiji na Balkan, to jest Jugoslaviju. I ponudio je svoje usluge...

    KADA je aprila 1941. saznao za kapitulaciju Jugoslavije, pukovnik Mihailović je na planini Ozren kod Doboja rekao: "Ja tu kapitulaciju ne priznajem. Živ se Nemcima neću predati. Nemačka mora da izgubi ovaj rat. Ovakva heterogena vojska kakva je bila naša, nije bila sposobna ni za kakvu borbu... Ovo nije bio rat, ovo je bila zabuna. Mi ćemo se organizovati i povesti gerilsku borbu protiv okupatora."

    Draža u zatvoru jula 1946.
     
    Globalna nadolazeća ratna i poratna zbivanja su više- -manje poznata. Osim za one s početka ovog teksta koji i dalje misle da je postojanija istina koja se propisuje. I naravno, osim Dražinog groba koji su Tito i njegovi saradnici tako sakrili da se ni danas ne zna gde je.

    I nikako ne bi trebalo zaboraviti Dražine reči koje je izgovorio na kraju životnog puta:

    - Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali svetski vihor razneo je mene i moj rad.

    PRVI SUSRET DRAŽE I VOJVODE ĐUJIĆA

    KADA je voz sa posmrtnim ostacima kralja Aleksandra, posle atentata u Marselju, krenuo za Beograd, sveštenik Momčilo Đujić, budući četnički komandant iz Drugog svetskog rata, određen je da bdi pored kovčega. Bilo je predviđeno da se staje na svim većim stanicama i zadržava deset ili dvadeset minuta, zavisno od toga koliko naroda ima.

    O ovom vozu, bez voznog reda, ostalo je Đujićevo svedočenje:

    - Pred ulazak u dalmatinsko Kosovo, pozvao me je komandant voza, oficir srednjeg rasta, sa neobičnim okruglim cvikerima, inače potpukovnik po činu. Bio je to moj prvi susret sa mojim budućim komandantom i komandantom jugoslovenske vojske u otadžbini, Dragoslavom Dražom Mihailovićem. Njega je zanimalo koliko ovde ima Srba. Rekao sam mu da moja parohija ima 18 sela i samo tri hrvatske porodice. U dalmatinskom Kosovu dočekala nas je masa naroda.Bilo je više od deset hiljada ljudi. Draža je odlučio da se ovde stoji pola sata.



    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:645829-Draza-kao-tragicni-junak


    *****

    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

    *****
     


    0 0

     
    Jasenovac Research Institute
    and
    Shem Olam Institute (Israel)

     cordially invite you to our
    Exhibition and Conference
    on the Jasenovac Death Camps:
     
    “The Right to Remembrance – 75 years
    after the Establishment of Jasenovac”
     
    Official Opening:
     
    2:30 PM Friday, January 27, 2017

    51 Harrison St., 3rd Floor,
    Hoboken, NJ 07030
     
    Keynote Speaker:
    Emir Kusturica
    Film Director
    Founder, Andrić Institute
     
    Suggested Donation for January 27: $20
     
    PLEASE also join us for the CONFERENCE:
    1 to 4 PM Saturday, January 28, 2017
     
    Speakers:
     
    Emir Kusturica
    Gideon Greif
    Knut Thoreson
    Dragana Radojićić
    Jovan Ćirić
    Vladimir Čolović
    Mina Zirojević
    Milos Stanić
    Miroslav Đordjević
    Savo Manojlović
    Branislav Pantović
     
    There will be a discussion and question period

     (Free and Open to the Public)
     
     
    *****
     
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
    please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     

    0 0


    ЧЕТНИЦИ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ
    Холокауст Меморијални Дан
     
     
    Браћо Срби и Сестре Србкиње помаже Бог!

    Обавeштавамо све заинтересоване да ће се у Лондону 26. и 27. Јануара обелeжити Холокауст Меморијални Дан у организацији Јасеновац и Холокауст Меморијалне Фондације,
    добротворног удружења која се бави ширењем истине о усташком геноциду на територији Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату.


    Комеморација ће почети 26. Јануара [2017] у Дому Владике Николаја са почетком у 19.30 часова.

    Почетак комеморације ће прикладним говором отворити ЊЕ Огњен Прибићевић, амбасадор Србије у Великој Британији, и Драгана Томашевић, директор ЈХМФ.

    Потом ће услиједити промоција књига Др Владимира Умељића ОКЦИДЕНТАЛНО-ЕВРОПСКА КУЛТУРОЛОШКА ТРАДИЦИЈА, ВЕЛИКИ ГЕНОЦИДИ У ЕВРОПИ СРЕДИНОМ И БАЛКАНСКИ РАТОВИ КРАЈЕМ XX ВЕКА те књига у сликама чешког новинара и фотографа Дејвида Сладека под називом Неизговорен Геноцид, као и галеријска поставка исте књиге.

    Услиједиће питања и одговори те рецепција са пићем.

    27. Јануар [2017]

    Kомеморативни програм ће се наставити полагањем венаца на споменик жртвама споразума на Јалти у 11.30 часова а у
    12.30 часова биће одржан парастос жртвама хрватског геноцида над Србима у Другом Светском Рату у Цркви Св. Саве у Лондону.

     
    89 Lancaster Road, London W11 1QQ - England, UK
     

    С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!
     
    na Facebook.
     
     
     
    *****
     
    If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
     
    *****
     
     


older | 1 | .... | 37 | 38 | (Page 39) | 40 | 41 | .... | 49 | newer